banjalukaforum.com

DA LI POSTOJI ZLO?

Ova prica može biti istinita ili ne, ali je zgodna
epizoda o logici.


Univerzitetski profesor je izazvao svoje studente sa
sljedecim pitanjem: "Je li Bog stvorio sve sto
postoji?"

Studenti hrabro povikase u glas, "Da, jeste!"

"Bog je stvorio sve?" profesor je ponovo zapitao.

"Da, profesore," odgovorise studenti.

Profesor nastavi, "Ako je Bog stvorio sve, onda je
Bog stvorio i zlo, dok ono postoji. I prema principu
da nasta djela govore o tome ko smo mi, slijedi da
je Bog zlo!"

Studenti zanijemise pred takvim odgovorom.

Profesor je bio prilicno zadovoljan sobom jer je jos
jednom dokazao studentima da je vjera u Boga samo
mit.

Jedan student je podigao ruku i zapitao profesora:
"Mogu li vam postaviti jedno pitanje profesore?"

"Naravno," odgovori profesor.

Student ustade i zapita: "Profesore, da li hladnoca
postoji?"

"Kakvo je to pitanje? Naravno da postoji. Zar ti
nikada nije bilo hladno?" Studenti su se zasmijali
na cudno kolegino pitanje.

Mladi student nastavi, "U stvari, gospodine,
hladnoca ne postoji. Prema zakonima fizike, ono sto
mi smatramo hladnocom, u realnosti je odsustvo
toplote. Svako tijelo ili objekt je podlozan
izucavanju kada posjeduje ili zraci energiju.
Apsolutna nula (-273 C) je totalno odsustvo toplote.
Svaka materija postaje inertna i nesposobna za
reakciju na toj temperaturi. Hladnoca ne postoji. Mi
smo stvorili taj pojam da opisemo kako se osjecamo
kada nemamo toplote."

Student nastavi dalje. "Profesore, da li tama
postoji?"

Profesor odgovori, "Naravno da postoji."

"Jos jednom ste u krivu profesore. Ni tama ne
postoji takodje. Tama je u stvarnosti odsustvo
svjetla. Mozemo izucavati svjetlo ali ne i tamu. U
stvari, mozemo koristiti Njutnovu prizmu da
razlomimo svjetlo u vise boja i izucavamo razlicite
svjetlosne duzine svake boje posebno. Ne mozete
mjeriti tamu. Jedna zraka svjetla moze doci u tamu i
osvijetliti je. Kako znate koliko je neki prostor
taman? Mozete mjeriti samo kolicinu prisutne
svjetlosti, zar ne? Tama je pojam koji ljudi koriste
da opisu sta se dogadja kada nema prisustva
svjetla."

Konacno, mladic upita profesora, "Gospodine, da li
zlo postoji?"

Sada nesiguran, profesor odgovori, "Naravno, kao sto
sam to vec rekao. Vidimo to svaki dan. Svakodnevno
mozete vidjeti ljudsku necovjecnost prema drugim
ljudima. Mnostvo je primjera kriminala i nasilja
svuda po svijetu. Ove manifestacije nisu nista drugo
nego zlo."

Na ovo je student odgovorio, "Zlo ne postoji
gospodine profesore, ili bar ne postoji samo po
sebi. Zlo je jednostavno odsustvo Boga. To je isto
kao tama i hladnoca – rijec koju je covjek stvorio
da opise odsustvo Boga. Bog nije stvorio zlo. Zlo
nije kao vjerovanje ili ljubav, koji postoje isto
kao svjetlo ili toplota. Zlo je rezultat onoga sto
se dogadja kada covjek ne posjeduje Boziju ljubav u
toplote ili tama koja dolazi kada nema svjetlosti."

Profesor je sjeo i nije nista rekao.

Ime mladog studenta je bilo – Albert Ajnstajn

Znaci... sve sto opisujemo rijecima i sto istovremeno "postoji" bi mogla biti projekcija nasih misli koje se pothranjuju culima i ostalim tjelesnim receptorima - nase (ne)znanje je njihov rezultat.

Како би то рекли филозофи
- зло нема онтолошко утемељење,
јер нема ништа аутентично своје,
већ је просто празнина, тј одсуство љубави.


Предиван текст.

Slažem se sa Damaskinom,predivan tekst.

_________________
Cum recte vivas, ne cures verba malorum.

A ljubav, sta li je to ljubav?

Odsustvo zla i mrznje. Ako vec tumacimo po ovom logickom principu premisa i zakljucaka. Moze onda i u kontra smjeru da se tumaci, samo nije bas logicno u kontra smjeru. E da bi nesto bilo logicno, mora da podnese oba smjera na krilima logike.

_________________
Šekspir je ukrotio svoju goropadnicu, ali mene još niko nije !

" Ljubav je, u stvari, samo jedna sposobnost kroz koju čovjek postaje dovoljno hrabar da dozvoli sebi sticanje vjere u sopstvene ljudske moći.
Ništa više.
I ništa manje."

_________________

"...И ми смо познали
и повјеровали љубав
коју Бог има према нама

Бог је љубав,
и који пребива у љубави,
у Богу пребива
и Бог у њему..."

(1 Јов. 4,16)

Љубав је стваралачка енергија којом настаје свијет,
Свети Оци свједоче да Бог свијет ствара
из бескрајне слободе и љубави,
који су вјечни принципи постојања
и живота у овом свијету.

Љубав ослобођена од нагона,
јесте потпуо одсуство себичности,
и најузвишеније стање на духовном путу човјека.


Ко хоће да говори о љубави Божијој,
одважује се да говори о Богу.
А расправљати о Богу клизаво је
и опасно за људе који не пазе много.

Истина љубави позната је анђелима,
па и њима - по дејству озарења.

Бог је љубав (1.Јн.4,16).
А ко хоће речима да објасни шта је Бог,
чини што и слепац који би сео на обалу океана
и хтео да измери колико је песка на његовом дну.

По својој каквоћи, љубав је уподобљење Богу,
у мери која је доступна смртницима.
По своме дејству, она је извор вере,
бездан дуготрпељивости, море смирења.

Љубав је, у правом смислу речи,
напуштање било какве непријатне мисли
у односу на другог човека.
Јер, љубав не мисли о злу (1.Кор.13,5).


Љубав, бестрашће и богоусиновљење
разликују се између себе само и једино по називу.
Светлост, огањ и пламен се стичу у једном дејству.
Тако треба замишљати и те три врлине.

У сразмери са ишчезавањем љубави,
у нама се јавља страх.
Јер, човек у коме нема страха
- или је пун љубави,
или је душевно већ мртав.


Љубав је дародавац пророштва.
Љубав је извор чудеса.
Љубав је бездан озарења.
Љубав је извор благодатног огња:
уколико више пламти,
он утолико више распаљује жеђ жеднога.
Љубав је живот анђела.
Љубав је вечито напредовање.

Сад остаје ово троје:
Вера, нада, љубав...
Али од њих највећа је љубав
(1.Кор. 13,13).

Divno.

Hajde da malo zakomplikujemo temu. Ovo do sada su bili očekivani komentari, i nekako jednoslojni.

Evo dva pitanja:

Može li Bog da čini zlo?
I da li Bog čini zlo?

Као што рече:
А расправљати о Богу клизаво је
и опасно за људе који не пазе много.


То је старо питање које су често постављали логичари 18 и 19 вијека,
а којима је циљ био да покажу логичку прадоксалност постојања Бога.

Питања попут :
"може ли Бог", којим се Он ставља у сулуд и немогућ контекст,
"присиљавајући" Бога да учини нешто чиме би као "свемогућ" сам себе ограничио.

Ја се некако увијек растужим кад неко у разговору почне инсистирати на таквом приступу (не мислим на Вадера, њега и лично знам),
тј када видим гордељивост "логике" ситног људског ума.



Господ нам је сам објаснио принципе постојања
кроз ријечи боговидца Павла о односу према слободи.

Слобода није могућност да радиш "било шта"
или "све што ти падне на памет", "што ти дође"....
Ако дубље анализирамо Свето Писмо увјерићемо се да је слобода
у ствари могућност да правилно бирамо.
Слобода по Богу није некаква анархија,
већ могућност да изаберемо оно што је добро.

"Све ми је на слободу
(дакле заиста ми је дано да истински одаберем)
али ми није све на корист"
(односно неће ме сваки избор спасити
и довести у пуноту смисла и љубави моје постојање)
каже Свето Писмо.

To je ono pitanje o Božijoj svemoći.

Ovde bih želio da višeslojno sagledamo samo pitanje dobra i zla. Tekstovi kojim je započeta tema upućuju na jednu stvar ali pitanje dobra i zla nije tako jednostavno, bar naizgled i bar mnogima. Mnogi postavljaju pitanja "ako je Bog dobar zašto ne uništi zlo u svijetu...zašto ima zla u svijetu...zašto Bog odmah ne stvori raj". Može se o ovome pričati, i ima se šta reći, pri čemu će svako pričati iz svog ugla i svog (sa)znanja: pravoslavci iz svog, adventisti iz svog, ja iz svog, ateisti iz svog itd.

Zato neka svako postavi pitanja koja ima o dobru i zlu, i neka ostali odgovore ako im sa piše, da vidimo različita mišljenja. Nisam za to da jedni nagovaraju druge da prihvate ono što imaju da kažu, već da se samo iznose mišljenja i vjerovanja, i objašnjenja ako ih neko traži i ako ih neko može iznijeti. Ja sam postavio dva pitanja svima.

Komotno je pripisati zlo drugome, u ovom slucaju Bogu.
To se zove cistiti svoju svijest kroz "druge" - a izvor je u samim nama.


Znaci... ako "Sve mi je na slobodu ali mi nije sve na korist", Bogu ce pripisati zlo oni kojim je postojanje te opcije na korist. A mnogim jeste, nazalost, i po mojim zapazanjima vise je kolektivno nego individualno.

U svijetu postoji jedino zlo. Dobro je nedostatak zla.

Pošto postoji zlo i u životinjskom svijetu, znači da je zlo nezavisno od boga, tj. bog stvara i dopušta zlo.





Uostalom, bog je zao sam po sebi (vidi -> "Stari zavjet", grupa nepoznatih autora, Bliski Istok, hiljade godina p.n.e, izdavač nepoznat). Pokazuje se da je dobro - odsustvo boga. Biblijski primjer: priča o dobrom Samarićaninu koji nije bio hrišćanin, ali je dat kao primjer dobrog čovjeka. Dakle, kad god se bog ne petlja u ljudske odnose, pokazuje se da ljudima ide prilično dobro. Primjer: Švedska - najmanje religiozna zapadnoevropska država i Iran - teokratska država uređena prema starozavjetnim principima.

Q.E.D.

_________________
"I'd take the awe of understanding over the awe of ignorance any day."
- Douglas Adams

"И видје Бог да је све створено добро"
Стари Завјет, Прва књига Мојсијева звана "Постање", глава 1.





Ни Богородица ни св.Јован Крститељ
нису били "хришћани" у смислу у којем говориш,
логика ти је катастрофа.




Шведска - поред Норвешке земља са највећим процентом
депресије и самоубистава.




Иран - земља уређена по шеријату,
у потпуној супротности са хришћанским принципима,
испаде да су Ислам и Јудаизам за теби исти принципи???




Сјајни примјери Џон, нема шта...

Evo sta kaze logika

Izvor zla je u nama.
Izvor nas je u Bogu.

Aj sad daj zakljucak, pa ces dobiti peticu.

_________________
Šekspir je ukrotio svoju goropadnicu, ali mene još niko nije !

jadne male bebice Stvarno se pitam ko radi stvari ovakve kao na ovim slikama. Ja mislim da je djavo.

_________________
Šekspir je ukrotio svoju goropadnicu, ali mene još niko nije !

A ko je stvorio đavola?

BTW, podvalio sam vam. Čitavu priču o patkicama imate na ovdje.

Možda ipak bog nije zao, ali sam siguran da ne može sam da se brani, pa ga moraju drugi braniti.

_________________
"I'd take the awe of understanding over the awe of ignorance any day."
- Douglas Adams

lol
Jesi sumnjicav.. I ja sam.. al mislim, da sam ipak vise teista nego ateista, ako se to tako moze reci.

U par navrata mi se desilo, da sam "osjetila" Boga i njegovu silu, pa eto tako.. sto sam starija sve vise to osjecam, vezu sa svetim Duhom. A da li je zao ili dobar, to je sad vec nova tema. Po meni, nije ni zao ni dobar. Vec je takav kakav je.

Aj zdrao

_________________
Šekspir je ukrotio svoju goropadnicu, ali mene još niko nije !