Апостолски муж Игњатије се родио
негдје између 27. и 30 године новог вијека.
Још као дјечак, добио је благослов да сретне Исуса Христа,
који је пролазио са ученицима кроз мјесто гдје је он живио.
Пришао му је и почео да се игра са њим,
на шта су ученици кренули да њега и његове пријатеље склоне
од тог занимљивог младића из којег је зрачила љубав.
Сам Христос се окренуо према њима и рекао им
указавши на малог Игњатија:
Citiraj: У тај час приступише к Исусу ученици говорећи:
Ко је дакле највећи у царству небеском?
И дозва Исус дете, и постави га међу њих,
И узевши дете метну га међу њих
и загрливши га рече им:
Заиста вам кажем,
ако се не повратите
и не будете као деца,
нећете ући у царство небеско.
Који се дакле понизи као дете ово,
онај је највећи у царству небеском.
И који прими такво дете у име моје, мене прима.
А који саблазни једног од ових малих који верују мене,
боље би му било да се обеси камен воденични о врату његовом,
и да потоне у дубину морску.
Тешко свету од саблазни!
Јер је потребно да дођу саблазни;
али тешко оном човеку кроз кога долази саблазан.
Игњатије се у каснијим годинама упознао са учењем Апостола
и био крштен од стране једног од њих.
Због његових великих духовних дарова
(свједочанства о Њему кажу
да је Христа увијек имао у срцу и на уснама,
те и на тај начин остао достојан имена "Богоносац")
рукоположен је за Епископа града Антиохије,
једне од древних патријаршија,
тада великог града са 200.000 становника,
и наследио Апостола Петра на духовном престолу тог града.
Он својих седам посланица пише на путу за Рим,
у који је вођен као роб заједно са групом осталих хришћана
који нису хтјели прихватити незнабожачке римске култове.
Он у њима чак моли хришћане Рима да му не ометају страдање
грађанским жалбама пред сенатом,
и о томе да чезне да се поново сретне са љубљених Христом.
Бачен је лавовима за вријеме цара Трајана у римској арени
107 године, у дан прије тринаестих календа јануарских,
тј дана двадесетог децембра у другом року конзула Сура и Сенекија.
Ко зна старогрчки нека пронађе и прочита
директно свједочанство човјека којем је сам Христос дао благослов,
наследника Апостола Петра на трону Антиохије
и директног свједока учења Апостола.
Прочитајте на примјер -
седму главу, други стих, његове посланице Ефесцима,
десету главу, први стих, посланице Смирњанима
и видите како су рани хришћани доживљавали Христа.
Citiraj: Ὁ γὰρ θεὸς ἡμῶν Ἰησοῦς ὁ Χριστὸς
ἐκυοφορήθη ὑπὸ Mαρίας κατ' οἰκονομίαν θεοῦ
«ἐκ σπέρματος» μὲν «Δαυίδ», πνεύματος δὲ ἁγίου·
ὃς ἐγεννήθη καὶ ἐβαπτίσθη,
ἵνα τῷ πάθει τὸ ὕδωρ καθαρίσῃ.
Kαὶ ἔλαθεν τὸν ἄρχοντα τοῦ αἰῶνος τούτου
ἡ παρθενία Mαρίας καὶ ὁ τοκετὸς αὐτῆς, ὁμοίως καὶ ὁ θάνατος τοῦ κυρίου·
τρία μυστήρια κραυγῆς, ἅτινα ἐν ἡσυχίᾳ θεοῦ ἐπράχθη.
или у преводу:
"...Јер Бог наш Исус Христос
зачет би од Марије Дјеве по промислу (домостроју) Божијем,
"од сјемена Давидовог" и од Духа Светога Он би рођен и крштен,
да страдањем воду (крштења) очисти.
И би сакривено од кнеза овог вијека (ђавола)
дјевственост Маријина и њено рађање, као и смрт Господња
- три јавне тајне које су у тишини Божијој учињене."
Ове ријечи су писане на преласку првог на други вијек,
око 100 године.
То је свједочанство оног апостолског исповиједања вјере,
а Игњатијеве посланице су духовна храна
равна Павловим свједочењима вјере у посланицама.
Хвала Близарду јер ме је инспирисао
на ово вишемјесечно арехеолошко и историографско истраживање
списа и дјела раних хришћана - апостолских ученика.
Свако добро!
|
)
