|
(11) О РАТОВАЊУ И ЗАПОВЕСТИ "НЕ УБИЈ"
" Не убиј "," И ко убије човека да се погуби "," И ко рани ближњега својега, како учини тако да му буде: Улом за улом, око за око, зуб за зуб " (3Мој. 24.17-20); и : " живот за живот, око за око, зуб за зуб, рука за руку, нога за ногу " (5Мој. 19.21). Ове заповести представљају принцип старозаветног живљења, принцип правде и правичности - тј. како ти мени, тако и ја теби!
Из Старозаветне Библије знамо да се Господ често ословљава као " Господ Бог над војскама " (Амор. 4.13 ; Иса. 46.10), или " Господ је велики ратник " (2Мој. 15.3); да има своју војску и своје војводе (Књ. Ис. Нав. 5.13-15 ; Мт. 26.53 ; 2Књ. о Цар. 6.17).
Сама Старозаветна Библија сматра да постоје ратови које Бог не само да одобрава, него и наређује (5Мој. 2.21-23 ; 3.2-6 ; гл. 20 ; 32.39-40). Такође постоји и Божија заповест којом се наређује убиство кривог појединца (3Мој. 20.9-13 ; 24.16-21 ; 5Мој. 17.6 ; 18.20 ; 22. 22). То директно значи да је неко морао да изврши то убиство! Па да ли и он преступа заповест "не убиј " ? Ако је тако, онда испада да Бог противуречи самоме Себи !
Додајмо свему овоме и то, да је Бог благословио Исмаила и обећао да ће умножити његово племе, иако је овај био убица: (1Мој. 16.10-12 ; 17.20). О "суровостима " у Старом Завету погледати: (2Мој. 4.22-23 ; 11.4-5 ; 12.12 ; 32.27-29 ; Иса. 13.13-18 ; Јер. 48.10).
Дакле, старозаветна заповест "око за око, зуб за зуб " - рекли смо изражава принцип правде; правичности. Да ли је Христос игде рекао да то не ваља? Не, Он то није рекао. Он је рекао само то - да има нешто боље од тога, а то је љубав и опраштање. И то је неоспорно тачно! У име те љубави Он тражи од нас опраштање, да примимо још један шамар ако нас неко удари, да му дамо и огртач ако нам затражи хаљину (Мт. 5.21-22,38-44). То пише, и то се не може порећи. А да ли је рекао да дамо главу и живот ако нам нападач то затражи? Такав захтев није нигде записан!
Старозаветни цитат на који се Христос позива гласи у целини: " живот за живот, око за око, зуб за зуб, ... ". Међутим, Он овде изоставља оно " живот за живот " и уопште га не коментарише. Зашто?! Знамо шта треба да радимо ако нам неко распали шамар, ако нас потера једну миљу; знамо шта треба да радимо ако нам неко затражи хаљину, или зајам. А шта да чинимо ако нам неко затражи главу, тј. живот? На то питање није дат директан одговор. Речено је да треба љубити ближњега свога као самога себе. И не само њега, него и непријатеље. Али није речено да треба да их волимо више него саме себе. Према томе, ту је граница! Ако нападач затражи да ме ошамари, да ћу му. Да ћу му и хаљину, и огртач, и зајам. Али ако ми затражи (угрози) живот - е, ту је тачка! Нигде у Јеванђељу није речено да га морам дати. Дакле, имам право да се браним - ако треба и рукама, и ногама, и било каквим другим оружјем.
У осталом, Христос нигде није рекао да живот вреди колико и један шамар, једна хаљина, зајам, или трка на једну миљу. " Живот је вреднији од хране и тело од одела " (Мт. 6.25) - то су Његове речи.
Божија заповест " не убиј ", јесте основно правило хришћанског морала. Али она представља идеално стање људског друштва, а само човечанство је далеко од тога. Докле год је света, и људи, биће и ратова и буна, јер је рат у својој сржи, излив грешне људске природе и њене изопачености - Он је физичко и морално зло! Сам Господ Исус Христос нам то потврђује речима: " тако мора да буде " (Мт. 24.1-7). Запазимо, Он није рекао: " пазите, ни за живу главу не учествујте у тим ратовима " - него само " немојте да се уплашите ". Осим тога у Св. Писму нигде не стоји заповест " не ратуј ".
Када су Јовану Крститељу војници поставили питање шта да чине да би се спасили он им није викнуо: " Оканите се ваше војне службе, тог крвавог заната ", већ само: " не злостављајте никога и не оптужујте лажно, и будите задовољни својом платом " (Лк. 3.14).
Једном приликом Господу је пришао римски официр и замолио га за помоћ. Господ тада није рекао: " скини војну униформу па ћу ти помоћи ", већ напротив похваљује с дивљењем веру овог многобожца (Мт. 8.5-13). То што је помогао једном многобожцу, само по себи и није чудо - због тога је Он и сишао међу људе. Али има нешто друго - да је Он био против војне службе сигурно не би пропустио овакву прилику да поучи капетана да напусти своју службу.
Ево још једног примера: У Кесарији је живео римски капетан чете. Побожан и богобојазан са целим домом својим, који је чинио многе милостиње народу, и молио се стално Богу. На крају су молитве и милостиње његове изишле на спомен пред Богом, и Он му је послао ап. Петра да крсти њега и све у његовом дому (Д. ап. 10.1-48). Као што видимо, капетан је примио крштење и дарове Духа Светога иако је био војно лице, и нико: ни Петар, ни анђео, ни сам Бог, нико му није поставио услов да напусти своју војну службу, у којој је свакако било не само парадирања, него и ратовања. Али, и ћутање понекад зна пуно тога да нам каже!
Дакле, по речима Св. Писма, и по Божијим поступцима, произилази јасно да војна служба, укључујући и рат - јер она због тога и постоји - није Богом забрањена! Господ Исус Христос је једном приликом рекао: " Нико нема веће љубави од ове: да неко положи свој живот за своје пријатеље " (Јн. 15.13 ; 1Јн. 3.16). Као што видимо, дати живот за пријатеља Христос не захтева изричито, али бар похваљује.
Хришћанин може ићи у рат да брани своју породицу, пријатеље, своју отаџбину, и свој народ, али при томе не сме бити испуњен мржњом према непријатељу, нити чинити ратне злочине.
_________________
Ιησούς Χριστóς Θεoύ Υιóς Σωτήρ
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
ali me interesuje sta si to zelio reci ? Sintaksa ti nije u redu, pa se izgubio smisao. 
