Matej 5,23 Zato dakle ako prineseš dar svoj k oltaru, i ondje se opomeneš da brat tvoj ima nešto na te,
Matej 5,24 Ostavi ondje dar svoj pred oltarom, i idi prije te se pomiri s bratom svojijem, pa onda dođi i prinesi dar svoj.
Matej 5,25 Miri se sa suparnikom svojijem brzo, dok si na putu s njim, da te suparnik ne preda sudiji, a sudija da te ne preda sluzi i u tamnicu da te ne vrgnu.
Matej 5,26 Zaista ti kažem: nećeš izaći odande dok ne daš do pošljednjega dinara.

Тренутно стање је такво каво јесте. Не треба сматрати да није, нити очајавати што јесте. Престали смо већински да будемо хришћани, али нисмо исписани из књиге живота благодарећи милионима наших светих предака (живих и делатних, никако мртвих). Не треба мислити ни да ћемо ово стање затрованости псеудовером југословенства и свим њеним директним и индиректним дериватима, избацити из крвотока преко ноћи. Предстоји напоран и дуг рад. Такође, немојмо се заваравати ни да ће целокупно наше друштво у овом, за веру негостољубивом добу, прихватити исту пуним жаром. Али то није ни потребно.

Православни публициста и писац Владимир Димитријевић не једном је написао да је за једно друштво сасвим довољно да око десет процената његовог становништва дели чврста и неодступна уверења. Десет посто. То је мотор, то је кормило, то је пут. Њиме ће се кретати и остали, када у народу буде десет процената оних са чврстом вером и решеношћу да их у томе баш ништа не омете. Замислите десет посто православних, црквених, литургијских људи. Људи који посте, моле се. И греше наравно, али се кају и исповедају. Десет посто људи који се труде. Ако вам то не делује као нешто посебно онда знајте да тренутно таквих у вашем народу нема ни један одсто. Нема, вероватно, ни десети део тога.