banjalukaforum.com

y

Par pitanja.

1. Gdje je bio Bog u trenutku kad su Eva i Adam probali zabranjeni plod?
2. Šta je Bog osjećao i mislio u tom trenutku?
3. Kako se ogleda Božije prisustvo u raju, tj. kako su ga Adam i Eva vidjeli i znali da je to On?
4. Da li je on znao da će prvi ljudi pogriješiti?
5. Da li je znao da će se Lucifer odmetnuti u trenutku kad ga je stvarao?
6. Ako nije, da li to znači da je "sud slobodne volje" iznad Božijeg suda, tj. da Bog, iz ljubavi, ne smije stati između bića i njegove slobodne volje?
7. Nije li to sve Njegova volja, na kraju krajeva, ili ni On ne zna konačan kraj?

Dosta je špekulacije u mojim pitanjima, ali niko mi do sad nije uspio odgovoriti na ova pitanja.

Bog se zezao,ko i obicno

_________________

So if you meet me
Have some courtesy
Have some sympathy, and some taste...

1--bio tamo i gledao kako su jeli. sta je drugo mogao da uradi. lijepo im bilo receno, NE sa tog drveta uzimati plod. ko je tu kriv?

2--mislio je sve najbolje i znao je da se covjek polako odvaja od njega kroz neposlusnost. e sad da teorija sta je Bog osjecao, sumnjam da ce neko dati odgovor na to. moraces licno njega da pitas. uglavnom, koja bi tvoja osjecanja bila aka kazes svojoj djeci ne to, oni urade i opeku se.

3--procitaj pocetak Biblije.

4--sa ovim se pitanjem i ja igram matematike. da li je znao, ako je znao sto je onda stvarao covjeka. ako nije znao kakav je to svemoguci Bog.

5--takodje ono sto je pod 4 isto bi ponovio i za luciferovu situaciju.

6--vec si ovdje dao odgovor za 4 i 5. moje neko misljenje da jedini kamen koji je Bog stvori, a ne moze da ga podigne ili da ga otkloni (to ti je ona teorija, da li Bog moze stvoriti tako tezak kamen da ga ni sam ne moze podici) jeste slobodna volja data covjeku. ponekad razmisljam i pozelim da sam stvoren kao robot , mozda bi lakse zivjeli.

7--sta podrazumjevas pod time "nije li sve to njegova volja".

_________________
"Men have two emotions: Hungry and Horny. If you see him without an erection, make him a sandwich"
--> Diamonds <--

6. Neobično zvuči to da je slobodna volja iznad Božijeg suda, zar ne?
Ako se neko u svojoj slobodnoj volji odvaži da uništi svijet ili samog Boga, šta onda biva sa slobodnom voljom?

7. Ako nije sve na kraju kako On želi, da li to znači da je Njemu svejedno ili žali, ili se kaje što nije ispalo kako On želi. (Bogu da je svejedno ili da je ljut ili žalostan, hmm "ljudsko, suviše ljudsko")
Tačno, ljudska logika i matematika-
Ako On ne zna kraj, npr. ishoda bitke na Armagedonu, da li je on Bog,
Ili ono špekulatorsko "Ako Bog može sve, da li može da ne može?"

Da li je Sotona onda glupak, kada u Otkrivenju jasno piše da će izgubiti i biti uništen?
Ako Sotona zna, ali "ne može protiv svoje prirode" a to je da oporiče Boga i da vječno napada, u čemu se tu onda ogleda njegova slobodna volja? Zar Sotona onda nije rob svojih suludih ideja, a kaže se da je daleko mudriji od čovjeka?

У тумачењу есхатолошких појмова треба избјегавати расуђивање
искључиво из наше - свакодневне перспективе,
већ колико је могуће познавати одређена духовна искуства,
будући да је тематика надсвакодневна - трансцендентна.


Вјечно питање - "зашто се сатанаило буни и улази у рат који је унапријед избубљен?" добија на смислу ако поставимо још пар сличних питања,
на примјер: зашто је примио у Ад Христа након распећа ако је знао да ће он својом силом уништити "адска врата" (опет напомињем, у питању су духовни, а не дословни појмови)?

Одговор нам дају десетине вијекова духовног искуства молитвеника, пустињака и подвижника који из непосредног искуства борбе са демонима свједоче на нико не зна будућност ("осим Бога"), те да демони, пошто још увијек посједују могу само да претпоставе ток будућих догађаја, поготово преко људи који им се повинују.

Они такође кажу да се до истинске слободе долази великом духовном борбом кроз коју човјек стиче дар расуђивања, "разликовања духова", односно истинског познавања себе, а затим различивања властите личности и њених духовних покрета од оних спољашњих и наметнутих.
Њихово искуство нам предаје свједочење да је духовно стање демона "не моћи не гријешити" односно чинити зло, чиме су практично своју слободу потпуно ограничили на дјелање у злу.

Зло такође нема своје онтолошко утемељење, своју аутентичност, јер се просто представља "обрнуту слику", "нгатив" нечег што већ постоји, дакле добра. Зло своје постојање не базира на афирмацији аутентичног, већ постоји као негација нечега што већ постоји (слободе, љубави, стварања...).
Као што је мрак одсуство свијетлости, тако је и зло празнина - одсуство љубави.

Ако кренемо чињенице да истинска љубав подразумјева ненаметање властите воље, одна све постане јасније.

...

6. slobodna volja jeste "iznad" bozijeg suda ali kada bi doslo do takvog "oblika volje" srecom bog je iznad toga - satana koji je bio arhandjel (u prevodu -velike duhovne moci-) nije ga mogao niti moze unistiti tako da tog straha nema

7. on nema osjecanja ista kao mi ljudi. a ovako bi se ponasalo razmazeno deriste da je odgovor -da- na bilo koje od ovih pitanja... tako da -ne- malo bi previse klimava teorija bila dokazivati da je bog "egoista"... da jeste nista ne bi postojalo u krajnjem slucaju da ne razvlacimo to dalje...

_________________
Truth indeed rather alleviates than hurts, and will always bear up against falsehood, as oil does above water.
-Miguel de Cervantes

Opasnost je u podrazumijevanju koje se podrazumijeva samo radi podrazumijevanja.

Priznajem da su pitanja koja sam postavio špekulativna, ali Bože moj, zar se ne smije?

Pamella, mislim da "razvlačenja " nikad dosta. Ljudi vijekovima raspravljaju o ovim temama i nisu donijeli konačan zaključak, ali to nije razlog da prestanemo.

"Svojim izlaskom i zalaskom sunce skraćuje život svakoga, osim onoga ko svoje vrijeme troši na razgovore o Svevišnjoj Božanskoj Osobi"

Ал' си ти неки темељан чова...




Слобода је од стварања до данас дар,
дар који смо изгубили и дар који је обновљен Христовим васкрсењем,
али као и сваки други дар, (на примјер талент) мора да се развија и усавршава.


Проблем је у нашој логици, јер смо одрасли у друштву које коријени на Августиновској и схоластичкој филозофији "злочина и казне",
на једном сувопарном и рационалном схватању да је патња (страдање) "откуп за преступ", па макар и преступ родитеља и предака.

Ми судимо сами себи својим опредјељењима односно поступцима,
и стога или узрастамо у слободи или падамо у неслободу (анархију и непоштовање Другог - коју обично тад погрешно схватамо као слободу).


Дакле слобода је принцип постојања и стварања,
а судије смо сами себи, ми као човјечанство своје комплексе кривице пројектујемо на Бога као "гњевног судију".






Управо то чини Сатанаил, као родоначелник зла,
зло је у ствари негација слободе и стварања,
жеља за непостојањем, уништењем, небићем.
То је крајње губљење слободе и изопачење стварања,
оно је настало у времену, те самим тим није "предвјечно",
његово дјелање има свој почетак, а самим тим и крај,
и то за њега несретан, јер је чињеницом стварања кроз божански Логос (Христа) и васкрсења, његовог физичког и дословног сједињења са цјелокупном творевином, небиће односно непостојање постало немогуће (слично каже и наука у Закону о одржању енергије - она може само промијенити облик, али не и "настати" или "нестати").

Када ствари погледамо из тог угла, онда принцип "уништења" и не постоји, а поготово над Оним који је извор постојања свега створеног,
оног који има бивствовање - постојање "по себи", односно ЈХВХ, "Ја сам Који Јесам", Божије представљање Мојсеју је се управо односи на то да је он једини који собом носи Биће, односно даје постојање свему.


Духовно искуство Антонија Великог, великог египатског духовника из 3. вијека н.е. (последње искушење св.Антонија) каже да би Бог примио покајање и самог Сатанаила, ако би он признао свој гријех
(слично као са Адамом: он је кривио Еву, а Ева змију - нико није признавао властити удио у преступу).





Заиста из људске перспективе, и заиста је немогуће писати о томе шта Бог "осјећа" или "мисли".
Оно што знамо је "да жели да се сви људи спасу и дођу у познање Истине", да је он Љубав, да је из те љубави "и свог Сина јединородног дао за живот свијета".





Већ излазимо из оквира приземне логике и рационалисаања,
јер стижемо до премиса које произилазе из читаве приче:
- да живимо у неслободи "не моћи не гријешити"
- да добијамо дар "моћи не гријешити", који ако развијемо духовним животом и подвигом долазимо у стање савршене слободе "не моћи гријешити" у којем је оно "не моћи" у ствари "не жељети",
сагледавање бесмисла Сатанаиловог дјеловања и свих његових последица у свијету.




Знао сам лично неколико припадника "цркве сатане" који су живјели у убјеђењу да ће они побиједити на Армагедону,
а касније сам срео пар њихових свештеника који су прихватали пораз,
али су се "тјешили" причом да они у "паклу" неће бити мучени,
већ да ће они због одређених заслуга (читај злодјела) бити мучитељи других. Туга и жалост.




Сатанаилу зло није "у природи" јер је било вријеме када је био арханђео, а његово садашње стање је проистекло из самозаљубљености, сујете и гордости.
Та његова самозаљубљеност га је и довела до помисли и жеље да он буде тај којем требају сви да се поклоне и да он над свима влада,
не схватајући да истинско богопоклоњење настаје из захвалности и љубави, односно из слободе.
Он је принцип туђе (а и властите) слободе још тада прекршио,
и тиме постао судија и себи, и онима који следују за њим,
и тиме практично увео принцип неслободе.




Живи доказ да "не спасава памет, него срце"...

Nije loše...

_________________
conquering the darkest places

1. Bio je sa njma.
2. Bio je veoma zalostan jer vidio kroz sta ce sve NJegova voljena bica morati da prodju da bi se sama uvjerila sta znaci grijeh.
3. Bog je direktno komunicirao sa njima.
4. Znao je i mnogo prije nego sto su zgrijesili smislio je plan spasenja.
5. Znao je.
6. Bog zeli poslusnost iz ljubavi a ne iz neke prisile.Mi ljudi ne mozemo da shvatimo Agape tj, sta je Bozija ljubav mi je samo naslucujemo mi smo razoreni fatalnim posljedicama grjeha koji je kao virus koji se progresivno siri i unistava pravo poimanje ljubavi. Bog ne zeli da utice na nas izbor jer to onda nije ljubav vec tiranija. A ON je oprao noge nama , On nas tvorac,
i umro je dobrovoljno za tebe i mene e TO JE LJUBAV TO JE AGAPE!!!!
7. On apsolutno zna kraj tj, ja bih ga nazvao novi pocetak.
sintorr

_________________
LJubite bliznjeg kao samog sebe

Hmm... mudro zboriš Damaskin.
Dosta ovog što si rekao u svom zadnjem postu je zaista prihvatljivo.

"Управо то чини Сатанаил, као родоначелник зла,
зло је у ствари негација слободе и стварања,
жеља за непостојањем, уништењем, небићем.
То је крајње губљење слободе и изопачење стварања,
оно је настало у времену, те самим тим није "предвјечно",
његово дјелање има свој почетак, а самим тим и крај,
и то за њега несретан, јер је чињеницом стварања кроз божански Логос (Христа) и васкрсења, његовог физичког и дословног сједињења са цјелокупном творевином, небиће односно непостојање постало немогуће (слично каже и наука у Закону о одржању енергије - она може само промијенити облик, али не и "настати" или "нестати")."

Da li je moguće da Sotona spozna svoju pravu prirodu? Koja u stvari nije zlo? Ne vjerujem da će on biti uništen, zapravo, prije da će biti "prevaspitan", kao što si pomenuo ništa ne nestaje, već samo mijenja oblik. Uz to, ne vjerujem da Bog ikoga ostavlja, ne vjerujem ni da to radi po principu hoćeš-nećeš. On je vječna, apsolutna ljubav.

"Већ излазимо из оквира приземне логике и рационалисаања,
јер стижемо до премиса које произилазе из читаве приче:
- да живимо у неслободи "не моћи не гријешити"
- да добијамо дар "моћи не гријешити", који ако развијемо духовним животом и подвигом долазимо у стање савршене слободе "не моћи гријешити" у којем је оно "не моћи" у ствари "не жељети""

Sa ovim bi se složili i budisti, iako nisam kompetentan da govorim u njihovo ime.

Inače, iako se ne slažemo u svemu, što naravno nije ni obavezno da se mora desiti, sviđa mi se tvoj pristup tuđem mišljenju. Za razliku od ostalih pravoslavaca na forumu, ne nastupaš odmah "ognjem i mačem"
Iz ovoga što pišeš mogu osjetiti prizvuk svetih spisa koje se prenose sa koljena na koljeno, ali i ono lično, individualno. Ako sagovornik ne posjeduje ovo drugo, zvuči mi kao papagaj, obično smara i pitam se koliko razumije to što priča i da li je to samo slijepa identifikacija vlastitog ega sa nečim što ga zaokuplja i u čemu želi biti prepoznat kod ostalih.

Salut!

О томе смо још прошле године причали на подфоруму,
али није вриједило ништа рећи јер је већина учесника Предање
сматрала за гомилу мамбо-џамбо бабских прича,
а у ствари се радило о предању живог искуства.
(додуше данас је већина древних записа о духовним предањима
сакупљена и објављена, у малим тиражима и тешко их је наћи,
али је битно да их има. Моја препорука "Невидљива борба" Никодима Светогорца и "Духовно руковођење" старца Варсонуфија)

Мало је незгодно са списима те духовне тежине,
јер се почетник скоро увијек идентификује са писцем
до те мјере да почне да "ревнује" смарајући све око себе,
и доводећи понекад самог себе до озбиљне неурозе
проузроковане контрастом између жељеног и реалног,
односно свакодневнице и властитог духовног неискуства
са дубоким искуствима, која су ипак, туђа.
Сви ти списи су ипак писани као путоказ у духовном животу
и управо са циљем да почетник избјегне искушења.
Такође, 99% духовника ће препоручити почетнику да не ступа на клизав и трновит пут без провјереног учитеља који је познање стекао
властитим искуством и духовном борбом.

Pitam se zašto se pojedini toliko bore i toliko energije gube da bi dokazali da ne postoji ono što u šta oni ne vjeruju???
Ako u nešto ne vjerujem onda o tome i ne razmišljam.
Ako nešto ne razumijem ne mora da znači da to i ne postoji.

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

Ovo je iz "Savrsena pitanja, savrseni odgovori"?

_________________
THE PURPOSE OF A BORG QUEEN IS TO BRING ORDER TO CHAOS.

RESISTANCE IS FUTILE!

http://www.youtube.com/watch?v=4n25pdHl ... re=related

me too

_________________
Truth indeed rather alleviates than hurts, and will always bear up against falsehood, as oil does above water.
-Miguel de Cervantes

Svaka čast, bORGqUEEN.
Čitalo se, vidim.

Ovu temu sam i postavio iz razloga da se bar malo pokuša shvatiti Božija svetost i veličina (naravno onoliko koliko je to čoveku moguće) kako bi mu prišli ponizno i iz ljubavi a ne sa filozofskog gledišta jer time pokazujemo svoju ludost. Ko je još uspeo opisati nešto što nije video ili dokučiti nešto nedokučivo? Ko je izbrojao zvezde? kadni to nismo u stanju kako ćemo onda donositi zaključke o njihovom i našem tvorcu?
Kako tvar da opiše tvorca?
Slažem se sa Spavacevim odgovorom i sa većim delom Damaskinovih odgovora ali to je sve bespotrebno jer nas nigde neće odvesti.
Umesto da smo uvideli svoju ništavnost mi počesmo o Bogu polemisati to se zove promašaj u zaključku.
Zahvalan sam svima na vašem mišljenju koja sa interesovanjem pratim.
Svima pozdrav.