banjalukaforum.com

Talijin tekst je dobar ako zelimo dokazati da je Istina na vasoj strani.

Da li postoje strane. Naravno. Strane su uvijek postojale i postojace. Iz tih "strana" su proizasli i Jehovi svijedoci. I oni su strana.

Nekom drugom prilikom cu ako Bog da se pozabivit s kompletnim Talijinim tekstom jer su dosta stvari izvucene van konteksta, i tumacene da bi se pokazalo da je jedna strana u pravu a druga ne.
Ne trebate s toga Jehovinim svjedocima a ni ostalim sektama niti konfesijama zamjeriti ako i one pocnu pristupati Biblijskom tekstu kao sto je Talija.

Znam da je Talija rekla da to nije njen tekst nego ga je nasla negdje na netu...ali naravno da potkrijepi vasu teoriju ili vasu stranu.
Ipak treba biti realan i pogledati stvri s drugog ugla.

Samo cu se malo osvrnuti na Damaskinovo tumacenje rijeci ELOHIM.

Ako hoces da dokazes da rijec Elohim podrazumijeva da je Isus zajedno s Bogom, mislim da grijesis (bez zamijerke), jer rijec Elohim (ako pitate bilo kojeg jevreja sta ona znaci), nikad vam nece kazati da znaci dva boga niti dva boga u Jednom.
Nego ce vam reci da to znaci jedan Bog.
Ali zasto mnozina???
Hebrejski kao i arapski ima dvije mnozine.
Jedna mnozina je mnozina od brojeva i druga mnozina je mnozina od respecta.
Rijec ELEOHIM je mnozina od respekta, a ne od broja.
Damaskine pokusaj provjeriti ove rijeci i pitaj bilo kojeg Jevreja da li ELOHIM znaci dva boga u bilo kom smislu???

Isa a.s. jest licnost oko koje ce se "lomiti pera a i koplja" kroz mnoge vijekove pa sve do njegova a.s. dolaska, kad ce se saznti konacna Istina.

Ubjedjeni ste da je on umro za vase grijehe, naravno tacno onoliko koliko vam ti govori SOL. Niti manje niti vise, ali i u samoj Bibliji i sam taj isti SOL postavlja sebi isto takvo retoricko pitanje :" A STA AKO ISUS NIJE USKRNUO-UZALUD VAM JE VJERA VASA".

Sol je onaj ko se najvise drzi tok vaskrsnuca, i opet kazemono sto Sol nije uradio macem uradio je perom. Kontraargumentirano djelojuci pritov vijere samog Isa a.s. protiv ucenja samih apostola, a ponekad demantirajuci i sebe vlastitog.
Historija krscanske religije gorovi da stvarni osnivac krscansgtva nije Isa a.s. nego Sol.
Ono sto znate o njemu je samo ono sto je on sam rekao o sebi, i nista vise i nista manje.
Tomina izjava se moze posmatrati i drugacije.
Npr.
Ako ja ocekujem da si ti Damaskine mrtav ali te vidim zivog, ja cu od iznenadjenja povikati: O my GOD, O my Lord.
Znaci li to Damaskine da si ti moj Bog ili moj Gospodar. Ako tu izjavu istrgnes iz konteksta (kako to brat Antropos zagovara po pitanju "zene" ...dakle ako je istrgnes iz koneksta onog vremena onda si u pravu) medjutim ako je stavis u kontekst onog vremena u kom se Toma cudi da je Isa a.s. ziv i klice u slavu Boga a ne u slavu Isa a.s.
S Tominom izjavom moze se dokazati cak i da je neko os prisutnih apostola Bog. Jer je dovoljno bilo da je Toma izgovarajuci te rijeci gledao u npr Simona Kifusa ili Judu, i ako ih posmatramo u tom momentu doci cemo do zakljucka da Toma smatra onog koga trenutno gleda Bogom. Medjutim to nije tako niti moze biti tako.

Isa a.s. jest bio bezgrijesan, ali ga to ne cini Bogom, kao sto su i andjeli bezgrijesni ali ih to ne cini bogovima.
"Zaista,zaista vam kazem:Nije sluga veći od Gospodara svog,niti je poslanik veći od onoga koji ga je poslao"
(Ivan 13:16)
Iz ovih Isaovih a.s. rijeci jasno stoji da je Isa a.s. samo poslanik poslan od Boga, od Gospodara. Kada bi se zagledali u Biblijske testove koje govori samo Isa a.s. bilo bi nam puno lakse da dodjemo do istine ili rijesenja, ali vi gledate tekstove i Sola, koji nikad nije vidio Isa a.s., pricao s njim, hodao, trgovao niiti drugovao. Cak u tom zanosu Sola zaboravljate ostale apostole i drzite njega kao apostola veceg od svih.

Isa a.s. odnosno Isus nije ucinio niti ijedno vece niti manje cudo od ostalih poslanika (neka je na njih sviju Allahov mir i spas).
Svaki poslanik je imao svoje mudzize ili cuda s kojim aje uvjeravao narod u sitinitost svoje misije.
Ako su mudzize odnosno cuda uslov da neko bude proglasen Bogom ili bozanstvom onda imamo probelem i s ostalim poslanicima pa i sa samim sotonom, , jer i sotona moze uciniti neka cuda-koja gledana s ljudske eperspektive krse zakone fizike, ali ga naravno niko od nas ne smatra bogom niti bozanstvom.

Ja ne radim nista drugo nego pristupam Bibliji upravo onako kao i vi jer ako vi uzmete jedan primjer iz Biblije koji govori da je Isa a.s. bog ili sin bozji...vodeci se istom metodologijom rada ja mogu naci mnostvo testova koji govore suprotno od toga.

Rijetko koja izjava je u Bibliji tako postojana...kroz citav tekst Bibije... i tako ne salomljiva kao sto je Izjava BOG JE JEDAN.
Cuj izraele GOSPODIN BOG tvoj je GOSPODIN BOG JEDAN- kaze Mojsije
Cuj Izraele GOSPODIN BOG tvoj je GOSPODIN BOG JEDAN - kaze Isus
Reci : On je Allah JEDAN, nije rodio i rodjen nije i niko MU ravan nije. -Kaze Kur'an

Razlika ne postoji, nikakvo trojstvo se ne nalazi niti kod ijednog poslanika s.a.w.s.

Isa a.s nije nista veci poslanik od Mojsije niti od Muhammeda s.a.w.s. niti je Muhammed s.a.w.s. veci od njih dovjice po bilo cemu.
Svaki od poslanika je imao specificnost svoje misije koja se ogledala u zakonodavstvu i razlicitosti mudziza odnosno cuda, ali u smislu doktrine niti ijedan poslanik s.a.w.s. nije odstupao od svog prethodnika niti pretrcavao svog nasljednika.
U smislu doktrine svi su poslanici isti, u smislu cuda postoje razlike kao i u njihovim zakonodavstvima.

Svako dobro vam zelim

_________________
-'-Ne idi nikom osim onom cijem dobru se nadas, od cije vlasti ne strahujes, ciji blagoslov ocekujes i cijim znanjem ceš se moci okititi....'.-

Опростите, осврнућу се на цитат који је Официр навео да бих ту нешто образложио ради бољег узајамног разумевања: "Zaista,zaista vam kazem:Nije sluga veći od Gospodara svog,niti je poslanik veći od onoga koji ga je poslao"

Док Официр разматра други део реченице, "Nije sluga veći od Gospodara svog, niti je poslanik veći od onoga koji ga je poslao", - ми, верујте - већ у оном првом делу - "Zaista, zaista vam kazem... " - видимо да је Исус Бог. Заиста видимо, верујте. О љубави је реч.

Eh, da nam je vremeplov još...
Možda bi bilo najpoštenije i najkorektnije ukazati jednako poštovanje za sve Božije poslanike, ali to su sve specifične i različite osobe.

Damaskin, koliko svi pismeni dokazi koje crkva navodi, ali ne samo Biblija, nego i Kur'an Časni, Bhagavad-Gita i sl. znače modernom čovjeku-laiku?
Na osnovu čega on prihvata svete spise takve kakvi jesu?

Uzeću u obzir jednu hipotetičku situaciju...
Čovjek ateista, živi život bez Boga, funkcioniše u skladu materijalističkih zakona i polako zastranjuje, tone sve dublje i dublje i zločin i grijeh, ne pita se za onostrano, ne praktikuje ništa duhovno, znači samo "ovdje i sada". U jednom trenutku dolazi u životnu opasnost, nastupa strah panika, karakteristični za sva živa bića, ali čovjek ih proživljava dublje od životinja, on ima introspektivan pogled na prošlost i zamišlja budućnost, ostaje sam, napušten, žalostan i slomljen, kud god krene..mrak i zid, ništa nema više istu boju i miris, a nešto ga iznutra goni i prži...
u jednom trenutku neko mu pruža ruku koja ne traži ništa, već samo nudi...oko njega je mrak, postoje samo dvije opcije ruka ili mrak. Nema se tu mnogo razmišljati, mrak je neizdrživ, prihvata ruku...ruku duhovnosti...
ta ruka ga vodi kroz predjele i prizore koje vidi prvi put. Prvi put zaista razmišlja o pojmovima kao što su Bog, duša, onostrano. Otkriva mu se potpuno novi horizont. Osjeća se sigurno, prihvaćeno, lagano i preporođeno...uči i saznaje, život mu se vraća u normalu, zna da postoje i neki drugi ljudi, spašeni nekim drugim rukama, ali njegova ruka spasiteljica je posebna, jer je od kandži smrti i besmisla spasila baš njega...on je spreman da brani čast svoje ruke spasiteljice i svojim životom...
Može li ta ruka biti i ruka Jehovinog svjedoka? Može. Kao što može biti i ruka Islama, Hrišćanstva, Budizma, Vaišnavizma ili nečeg drugog...
Čovjek je tabula rasa.
Biblija je grandiozna. Kur'an Časni je veličanstven. Bhagavad-gita je neponovljiva.

Šta određuje naš izbor? Korijeni i naslijeđe? Ljudsko-ograničeno promišljanje? Ruka?
Kako znamo da smo dobro izabrali?
Tako što smo rođeni u sredini gdje je bila ta i ta konfesija u većini i neko je odlučio umjesto nas, da nas se krsti ili suneti? Tako što smo ljudskim-ograničenim promišaljanjem došli do zaključka da je to "najisplativija opcija" ili tako što smo poklonili sebe prvom što je naišlo i "otvorilo nam oči"?
Gdje prestaje sentiment, a počinje prava duhovnost?

Svaka slava svetim spisima, ne bih želio omalovažiti nijedan navod. Pitam se često da li je forum vrijedan svih tih citata koji mahom odlaze u vjetar...mnogi ljudi kada ih pitam zašto vjeruješ, kao da smatraju da trebaju iznijeti raport, odrediti svoju pripadnost i staviti tačku na i. Razumijem da je ovaj podforum i informativno-obrazovnog karaktera, ali...
...želio bih čuti lične primjere...ništa nije toliko zanimljivo i kao lični primjeri i životne priče.
To je ono što tražim na ovom podforumu.
Razmišljao sam o pokretanju slične teme, ali je tako nešto vrlo osjetljiva stvar, ljudi se teško otvaraju i imaju svakodnevni gard... a nedostatak inspiracije ili iskustva obično, iz potrebe da se nešto pošto po to postira, prepukne u humor, podbadanje, ismijavanje, sukobe i spam. I ljudi se opet povlače, svako u svoju puževu kućicu...


Odoh previše daleko od teme...neka mi oproste Jehovini Svjedoci



Svako dobro...

_________________
meet me on the other side
where as a rose I will wake
though blind I'll follow every step you take...

Po cemu se u prvom dijelu odnosno u "pripremnom dijelu" recenice da naslutiti da je Isa a.s. Bog???
"Zaista, zaista vam kazem..." = Bog ?????
Za neke stvari moraju postojati dokazi A=A+X volio bih da mi ih navedes.
Rijeci "zaista, zaista vam kazem ..." su usmjeravanje paznje slusatelja da cuju sta ce se reci od govornika.

Isa a.s. ne prekida misao na tim rijecima, ne postoji zarez, tacka nista osim dvotacke, ako cemo toposmatrati gramaticki cak ni gramaticki nije odradjeno kako valja jer nema navodnih znakova...upravni govor niije moguc. Ali gramatika dakako nije u pitanju niti su u pitanju te dvije tacke koje razdvajaju uvod recenice od njene srzi, bitna je izjava Isa a.s. a ne uvod.

Dzebaleban je dobro zakljucio mada to manje vise svi znamo i ta tema se kradomice provlaci kroz svaki post u kojem se raspravlja ne 5 ili vise strana, jer postu treba malo da "sazere" pa se onda prelazi na onaj dublji smisao i na neku dublju raspravu.

Ja sam se vodio tom idejom kad sam postavio post "U sta bi vjerovali", i namjera mi je bila da se otkrije "istina" bez pozadine okoline ili drustva, da bi svi bili onako kriticki prema svakoj doktrini za koju se da "nanjusiti" da nije plod razmisljanja nego utjecaja okoline...

Definitivno, ovaj forum treba jednu svjezu temu...cisto kriticku, jer Bog nije tvorac konfuzije...ne mozemo svi biti u pravu, a hoditi totlano suprotnim pravcima

_________________
-'-Ne idi nikom osim onom cijem dobru se nadas, od cije vlasti ne strahujes, ciji blagoslov ocekujes i cijim znanjem ceš se moci okititi....'.-

Po cemu se u prvom dijelu odnosno u "pripremnom dijelu" recenice da naslutiti da je Isa a.s. Bog???
"Zaista, zaista vam kazem..." = Bog ?????
Za neke stvari moraju postojati dokazi A=A+X volio bih da mi ih navedes.

Као што рекох, ради се о љубави. Али да пробам да објасним:

Кад, на пример, гледамо филм, ми врло лако препознајемо главног јунака. Ту се нешто уклопи мимо комплетне радње. Препознајемо га и одређујемо се према њему још током филма, а не тек после одгледаног целог збивања.

У време појаве Христа, њега препознају само ретки. (Узгред и та реткост је неки знак). Али касније, ексклузивну улогу указивања на Христа има Његова Црква. Ако Црква не објави Христа – нема ко други!
После Христове мисије на земљи, они који нису видели Христа, препознају Га кроз његове следбенике, Апостоле. Следеће генерације препознају Христа кроз мученике, који - немајући убедљивије начине да докажу да је Христос Бог – потврђиваху то оним највећим – животима. Ту су онда и они велики учитељи Цркве, који знањем, кроз тајне које нам је Господ објавио, срушише све дотадашње мисаоне заблуде и нагађања и народ у следећим вековима лако препознаје интелектуалне спекулације и не прихвата их, итд. А све је то Црква. Црква зна Христа и зна да је он Бог.

Поставља се проблем како да они други који још нису препознали Христа, поверују да је Он Пут и Истина и Живот и прави Бог.

Сам Господ Исус Христос је рекао својим ученицима ''Идите и научите људе...''. Значи да је то мисија Цркве, да људима објави ову истину. Наравно да је онда непријатељ човека одмах почео највише да се труди да, по речима Господа, ''посеје кукољ'' тако да се замагли управо Црква. Данас ћеш ти мало људи наћи који мрзе Христа, али о Цркви ћеш чути само речи омаловажавања, управо слично као што је у своје време и сам Христос омаловажаван од оних који га нису препознали.

А зашто је уопште Бог и силазио на Земљу, ризикујући да остане непрепознат?
Управо зато што воли и уважава човека.
Јер на основу чега би човек веровао Богу да га Бог воли? Која је од религија то и тврдила? Свуда видимо осветољубиве, порочне, или у најмању руку неприкосновене богове. Како да верујемо да нас Бог баш воли? На реч? Ако нам тако моћан, моћнији од нас, каже да нас воли, није ли нас присилио да му верујемо?
Према томе, ми тражимо, дубинама свог бића, да се Он легитимише ко је. Ако Сам Он не би страдао и ако се не би показао бољим од нас, како да му верујемо?

И зато се Он баш таквим показао! Уважавајући нас знао је да ће се наћи бар неко ко ће да га препозна!
Не само да му верује због убедљивог наступа, него да га препозна!... Као Бога препуног љубави.
А онда Он такве назива својима. И даје им име да су Његови.
Јер не може о Њему да прича онај који Га тек тражи, него они који су Га нашли! Који су Га препознали. Као Бога. У томе је ствар.
А ако неког препознајеш, препознајеш га већ ''по почетним тактовима''.

Ovo je meni zanimljivo iz razloga što Isusova izjava "Ja i Otac jedno smo" daje nešto što do skora nisam znao. Naime, reč "jedno" je u srednjem rodu u grčkom textu, što ukazuje blisko jedinstvo misli. Isus i Otac su iste prirode, ali ipak nisu jedna te ista Ličnost (u tom slučaju On bi upotrebio reč muškog roda).


Možda najjača izjava o Isusovom božanstvu, premda to neki spore, a sad, da ne idemo u detalje.



I ovo je zanimljivo. Kao i ostali navedeni primeri.

Npr., ono Tomino obraćanje Isusu. I tako dalje.

Obrnut red je u pitanju, "Логос бијеше Бог", a ne "Бог бијеше Логос". Nije isto reći da je Logos bio Bog, ili da je Bog bio Logos.




Čuj, gledajući iz starozavetnog ugla, ovo može biti i malo navlačenje, ali ne mora da znači. Ja ne bih bio tako siguran da je Mojsije ovde mislio ono što ti veliš-možda i promenim mišljenje kada se pozabavim njime.



Isto tako.




Za ovo nisam znao, ali je jako zanimljivo! Samo što oni i dalje misle i govore o samo jednom Bogu.




Na šta se odnosi Psalam 81?

Zeznuo se malo Damaskin, to je Psalam 82.

Да постоји неколико подјела псалтира, па имамо различита издања (писаћу мало о томе чим нађем времена).





Да ли се не разумијемо: ја никада нисам ни рекао да постоје три Бога,
већ један Бог који се пројављује у три ипостаси, односно личности.




Ово је врло занимљиво.


ПС

Џабалебан, није поента овдје да се омаловажава нечије схватање, иако нажалост многи форум схватају супротно,
већ управо да покушамо да дијалогом (а сваки квалитетан дијалог је успјех сам по себи) размјенимо сазнања и искуства.
Чак и суве информације које прочитамо су суштински слика нечијег духовног искуства и схватања,
дакле не продукт некаквог чистог енциклопедијског наученог знања, већ и прозивод трагања и удубљивања у материју.


Шта ти значи да ти сад препричавам своја религиозна искуства или фазе које смо пролазили,
мене лично није испунило да будем ни будиста ни антропозоф ни адвентиста и шта све не,
што опет не значи да се неко неће пронаћи као такав и да га то неће испуњавати.
Није нам циљ натурати неком властито мишљење, али је чињеница да је у послењих 150 година
настала права поплава разних квази-духовних организација чији организатори имају за циљ првенствено профит
и истинска манипулација над онима који насједну на њихове причице.

A ja sam kazao da si ti kazao...? Ne, naravno. Samo bih otišao u kontext Postanja 1:26, ako se ne varam, i ne bih baš bio tako smeo dokazivati trojsvo iz tog texta, jer to bi bilo reverzibilno tumačenje, ili kako da se već izrazim, imamo već doktrinu o trojstvu, i onda tražimo po Bibliji, posebno u Starom zavetu, sve što nam može ličiti na to,bez da pre toga proverimo kontext svih tih textova, o čemu oni zapravo govore. Ignorišemo kontext, jer se on tako uklapa u naše formirane stavove. Mislim da na taj način ne dajemo priliku Božjoj reči da veli ono što ona ima.

P.S. Ne kažem da nema ideje o Ocu i Sinu u Postanju 1, samo kažem da trebamo ponekad biti obazrivi. Neki učenjaci će reći da ta množina ("da načinimo"), kao i još neke ("da siđemo", "kao jedan od nas", itd) naglašava bitnost radnje, to je stil u jevrejskoj misli gde se pokazuje intezitet radnje, nešto bitno se dešava, neka promena, itd. Neki drugi, pak, se neće složiti sa time, itd. Zato sam i kazao da treba biti obazriv i ne donositi kategorične zaključke tamo gde to ne možemo, bar ne još uvek. A ako neko ima argumenata-super, onda možemo više pričati na tu temu.

Ovo sam inače ovako posmatrao, i bez poznavanja grčkog jezika.

A što se tiče množine, vjerujem u tu množinu, ali ne vjerujem da se tu misli samo na Oca, Sina i Duha Svetog.

To što bi pisali, ne bi trebalo da ima veze sa religijom. Ne postovi tipa "zašto i kako sam postao Budista" Nije potrebno navoditi citate.
Kao što Oficir reče "u šta bi vjerovali?" Samo da se ode malo više "u širinu i visinu" i doda zašto i kako vjerujemo.
Znam da se ljudi mijenjaju, da ne postoji konačan zaključak, samo najčvršći stav u određenom vremenskom presjeku...
Znam i da su takve stvari neobješnjive riječima i da suština tu izmiče, ali mogu se dati značajne naznake, u zavisnosti od rječitosti...

Novac je činjenica. On je nažalost nešto poput zajedničkog jezika majstora vavilonske kule, svi ga razumijemo...lingua franca...
Što se tiče nasjedanja, ljudi prije svega žele biti prevareni, žele živjeti u svijetu bez Boga, ne vjeruju u smrt dok se ne približi, traže instant rješenja, odgađaju stvari itd...a oni koji se ne mogu prevariti ili ne mogu prevariti sebe, su zaista rijetki.
No i teoretski i praktično, sve ljudi mogu biti prevareni od više sile, bez obzira na um i inteligenciju...što se višlje leti, više boli kad padneš...

...možda tražim previše, možda sam nejasan, ali to što o čemu pričam treba doći sa dna, iz dubine pojedine osobe...

_________________
meet me on the other side
where as a rose I will wake
though blind I'll follow every step you take...

dzabaleban:
Šta određuje naš izbor? Korijeni i naslijeđe? Ljudsko-ograničeno promišljanje? Ruka?
Kako znamo da smo dobro izabrali?
Tako što smo rođeni u sredini gdje je bila ta i ta konfesija u većini i neko je odlučio umjesto nas, da nas se krsti ili suneti? Tako što smo ljudskim-ograničenim promišaljanjem došli do zaključka da je to "najisplativija opcija" ili tako što smo poklonili sebe prvom što je naišlo i "otvorilo nam oči"?
Gdje prestaje sentiment, a počinje prava duhovnost?

Да, то је! То јесте крунско питање. У избору је највећа мудрост. Избор = извор. Избор је крајњи домет. Избором остајеш омеђен.
А избор је такође - неодвојив од личности. Мој избор не може да се искраде изван мог Ја! То је оно питање иманентности и трансцедентности. Други нам је неопходан!... Али много је оних који 'конкуришу' за тог Другог који нас спасава од суновраћујуће иманентности.

Е па зато нам је и неопходна мудрост, и зато нам је неопходно и учење и скромност – као спремност да чујемо паметније од себе, зато нам је неопходно и излажење из разноразних заклона - зар нам се то не догађа и мимо наше воље - али потребно је и свесно приношење целог себе на талон истинитосних вредности; па кол'ко се вратимо себи, вратимо... Углавном увек треба много залагати, ''ко шкрто сеје, шкрто и жање''.

Међутим постоје доктрине које управо о томе уче, за онога ко хоће да то научи, ''ко има уши да чује'', ко схвати да је то питање живота или погибије... ко схвати драгоценост живота.

У ствари ми то сви знамо... али - знање увек може да буде још потпуније, па није на штету подсећати се битних ствари...
Уосталом, одлично си уочио: ''ljudi prije svega žele biti prevareni,...''

Јесте питање избора је увек најтеже питање. Како, између два наизглед једнака видети шта је бар мало узвишеније, истинитије, право?... Изнећу једно сопствено уверење по том питању, које нисам успео да поткрепим или проверим, али ми је дошло у неком донекле поетском облику:

Све ће се покрити очинством, (очинствима )
и изван очинстава - ничега.
изван очинстава заборав.
А између очинстава непроходиве провалије,
Јер Очинство је исход, завршетак,
крајње покривало...
И нема ничег другог.

Тако схватам: - Лик оца је круна свих човекових настојања и остварења. Лик оца је домет духа у човеку. Зато је добро да лик оца не застане на неком нивоу где постаје тек идол, него да то буде лик Бога Оца!... А Господ је Филипу рекао – Видео си мене, видео си Оца.
Имам утисак, звучаће парадоксално, да се морамо, поштујући религијске истине, свом снагом отимати од сваке религије.

Pozdrav Magistru
potpisujem tvoju gornju izjavu i mogao si je slobodno potkrepiti istorijskim izvorima ali nema veze, oni i tada ne bi verovali.

Poseban pozdrav Oficiru s ružom
Zahvalan sam ti što se trudiš da pomogneš hrišćanima da iz šireg ugla posmartaju verska učenja. Koliko će to uroditi plodom sam ćeš videti.

Svedoci su tema a ne nisu samo oni tema već desetak hiljada verskih organizacija koje imaju svaka od njih (svoju istinu) a ko ima svu istinu i jednu jedinu koja treba biti svima ista?
Protestantske crkve su kritikovale tradicionalne zašto za zlatnike i srebrnjake opraštaju ljudima grehe a one uzimaju desetke (deseti deo od svih prihoda) od svojih vernika a kad ste član te zajednice onda ste i po njihovom učenju vi taj pripadnik broja 144000 za koje Bog kaže da nemaju greha. Nije li to isti posao koji je činila i tradicionalna crkva ali mnogo perfidniji? Sa jedne strane plaćaš da ti se oprosti a po drugoj strani postaješ ,,drug član''davanjem desetka i upadaš u broj 144000.

Jovan je na samom početku svog jevanđelja rekao ko je ko i neznam šta tu nije jasno po pitanju božanstva, odnosa i poretka.
Nemam vremena a i nije mi namera da remetim dijalog, izvolite nastavite.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Још мало на тему - ''Po cemu se u prvom dijelu odnosno u "pripremnom dijelu" recenice da naslutiti da je Isa a.s. Bog???''

Допунићу пређашње тумачење о овом питању, неким конкретнијим ставовима ради оних којима су потребни докази. Докази нам понекад затребају да нам олакшају напор вере, да нас растерете. Често више волимо да се препустимо њима уместо да што активније учествујемо у ономе што је Бог дао на лепршав начин, онако, скоро само у назнакама, како би што више оставио човековој креацији.

Како већ из ''припремног дела'' наслућујемо да је Исус Бог? Па увек тај уводни ''припремни'' део највише и говори о самом говорнику. Док се у главном делу оратор држи теме, у уводном делу, говорник изворно самог себе представља. Отуда ће се сваки оратор разликовати од другог пре по том уводном делу неголи кад говори о материји.

Господ започиње реченицу речју Амин (преведено са ''заиста'') ''Заиста, заиста вам кажем'', ''Амин, амин, глагољу вам''!... Амин је и Почетак и Крај, све заједно. Амин је вечно стање. Свети владика Николај каже да, - као што сваки владар има свој печат којим запечаћује своју објаву, тако и Бог има свој печат - Амин!

Амин је преведен са ''заиста'', што значи – ''истина је'', или ''јесте'' или нешто што је неоспориво и неизмењиво, увек исто (реч ''исто'' је у корену речи ''истина'', пробајте да реч ''истина'' изговорите са нагласком на слогу ти, као што изговарамо на пример реч белина). Амин је, дакле, све у свему. Амин је Божје присуство.

И стварање света почиње том речју, односно речју која има исто значење, Бог каже: Нека буде.

И у старом завету је неколико пута сугерисано народу да после Божје објаве каже Амин, као потврду да је народ чуо и прихватио Божју објаву...
Господ Исус говори ''Амин, амин, говорим вам'', као неко ко је сам по себи та истина и објава.

И заиста, сви људи из Цркве, у тој речи одмах осећају радост и непосредно Божје присуство, препознају Бога.

Отуда је у тој речи сила коју благонаклони прихватају свим срцем, а неблагонаклони осећају одбојност или нелагодност. Безбожници не употребљавају реч Амин.
Тако и те уводне речи Амин, Амин...којим Господ започиње свој говор, одмах делују том опредељујућом силом.

Шта је било у почетку многи су нагађали, да би Јован коначно рекао ''У почетку беше Логос'' (Реч). Христос је оваплоћени Логос (реч). А није ли то – Амин?
- У почетку беше Амин, и на крају ће бити Амин, Царство сагласних у добру и љубави.

Damaskin je na jednoj drugoj temi naveo neke stihove koji su drugačije prevedeni od strane Jehovinih svjedoka sa ciljem negiranja božanske prirode Isusa Hrista, mislim da je rekao i da su izbacili neke stihove i dijelove poglavlja. Sjeća li se neko na kojoj je to temi napisano, ili ti Damaskine ako ti nije problem da ovde ponovo navedeš te stihove?

Brat oficir s ružom je napisao:

,,Ako hoces da dokazes da rijec Elohim podrazumijeva da je Isus zajedno s Bogom, mislim da grijesis (bez zamijerke), jer rijec Elohim (ako pitate bilo kojeg jevreja sta ona znaci), nikad vam nece kazati da znaci dva boga niti dva boga u Jednom.
Nego ce vam reci da to znaci jedan Bog.
Ali zasto mnozina???
Hebrejski kao i arapski ima dvije mnozine.
Jedna mnozina je mnozina od brojeva i druga mnozina je mnozina od respecta.
Rijec ELEOHIM je mnozina od respekta, a ne od broja.''

Mislim da nisam dobro razumeo pa te molim da mi pojasniš prema kome je Bog imao respekta ili je čovek dao ime Bogu ELOHIM iz respekta?
Još bih te zamolio da mi pojasniš reči: ,,"Zaista,zaista vam kazem:Nije sluga veći od Gospodara svog,niti je poslanik veći od onoga koji ga je poslao"
Ovde se Isus obraća prisutnima posebno potvrđujući (naglašavajući) da nije sluga veći od Gospodara da li je to Isus govorio da je on manji od svog Oca ili da uopšteno uvek gospodar biva iznad sluge, i da li su tu sluge možda učenici a Gospodar Isus?
Drugi deo rečenice govori o istoj stvari jer uvek se pominje nadređeni i podređeni da li je poslanik ovde u ulozi Isusa a onaj što ga je poslao Otac nebeski?
Ako je tako ja se sa tim slažem jer govori da mu je i telo ugotovio (otac sinu).
Mislim da je ovde ključna poruka kako je Sin došao po Očevoj volji da ispuni ono na šta je poslan a onda ponovo biva isto sa Ocem jer je u zemaljskom telu bio degradiran dok ne obavi otkup.
Piše još da Isus šalje učenike kao što je Otac njega poslao i nikad se ta REČ nije vratila a da nije obavila ono na šta je poslana, ogrnuvši se u zemaljsko obličje.
Pozdrav.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

a sto vas ljudi zivciraju, i sto su popularni, ima ljudi koji ce samo zbog ovakvih tekstova i preci jehovcima i bilo kojoj konfesiji koja nije vecinska... A necije vjersko ubjedjenje utice na njegov zivot, protestanti su stvorili danasnji kapitalisticki svjetski poredak kojem mi tezimo kroz tranziciju, e sada mozemo ili stvoriti nesto svoje autenticno na tradiciji i uzeti najbolje od njih ili cemo uvjek kaskati za nekim i cuvati tradiciju pa kada nas stisnu i udare po jajima uzimati ono sto je najgore od njih... Samo da kazem Isus je rodjen kao Jevrej i osnovao je hriscanstvo, znaci bio je sektas Kao i islamski muhamed kao i Mojsije i Aron... A vecina nase tradicije vuce korijene iz paganskih religija starih slovena...

_________________
ginekolog, doktor za sve i dozivotni romanticar i opozicija vecini svuda od politike preko religije do novca i zabave

Naravno. J.S. su samo jos jedna od hiljada opcija koje se sve zasnivaju na istoj stvari. Problem kod svih ovih religija je sto se svi uhvate nekih sitnica (u JS slucaju davanje davanje krvi, u nekim drugim religijama druge sitnice), dok se osnovna stvar, a to je ljubav prema bliznjemu osnova, zanemaruje. A samo isticu neke sitnice koje su nevazne za sustinu kao i sve ostale religije.

Slažem se. Na to je im Isus Hrist skretao pažnju, samo što se ovi današnji ne prepoznaju u tome pa rade isto to ("ostaviste zapovijesti Božije a držite običaje ljudske"..."ostaviste šta je najpretežnije u zakonu").