Десет питања наметљивом странцу или Приручник за оне који не желе да буду заврбовани[1]
Професор Александар Дворкин
Увод Тоталитарне секте и слобода савести
Изванредни немачки песник, Рилке је некад о Русији говорио да се у то време, као што су се друге земље граничиле једна са другом, она граничила са Богом. У руским областима, приметио је он, постоји још једна чудна особина; много од онога што их пресеца, претвара се у камен. Могуће, тај камен – јесте - драгоцен, али тим не мање, за јело није прикладан.
Те речи је могуће повезати и са концептом слободе савести. Безусловно, она је неотуђиви елемент демократског друштва. Али тај закон о слободи савести, који сада делује у Русији, одговара само земљама са високо развијеном религиозном обавештеношћу. Ниво религиозне обавештености у нашој земљи је сада, авај, могуће назвати катастрофално ниским. И на тој позадини постојећи закон даје слободу деловања групама, које прилично често крше права наших суграђана.
Почнимо са нарушавањем права на информацију. Еко група сматра, да при врбовању може да скрива од потенцијално нових чланова део истине о себи, а понекад и директно да лаже, онда она нарушава уставно право човека на слободу задобијања информација. А без слободе информација нико не може направити слободни избор. По закону чак и на конзервама мора бити написан њихов садржај.
Зашто се сада дозвољава деловање организацији, која путем сложених психолошких манипулација, заснованих на обмани и хипнози, принуђује човека да им преда себе самога? Законом се гоне варалице и обмањивачи, који задобијају поверење човека и на тај начин му узимају новац и драгоцености. Зашто онда остају некажњене групе, које човеку отимају не само материјалне вредности (успут, без тога се у секту никада не улази), већ и његову сопствену личност?
Иступамо против конфесионалне анонимности. Чланови неке религиозне организације, који проповедају њено религиозно учење, обавезни су да га од самог почетка проповедају часно, без украшавања и прећуткивања, штавише – обавезни су да разјасне, какво место њихова група заузима у разнобојној палети религиозних организација. Недопустиво је и незаконито само-поистовећивање „нових“ секти са традиционалним светским религијама.
Група, која упражњава тајно учење и разне степене посвећења у учењу, у принципу не потпада под норме, прихваћене у демократском друштву, јер се човеку, кога позивају да у њу ступи, намерно не пружају потпуне информације о тој организацији, чији ће он члан постати.
Томе учи стара народна мудрост, да правилима ступања морају да буду сагласна права слободног иступања. А различити степени истине: за оне који су споља, за унутарње, за још више унутарње и тако без краја – то је отприлике исто што и познати степени свежине за моруну. Ако група, која се прикрива правом на слободу савести, свакодневно нарушава грађанска и људска права својих чланова, она не сме слободно функционисати у демократском друштву. Закон мора да обезбеди једнаку заштиту слобода грађана. И појединци грађани и друштво у целини, имају право да буду слободни од наметајућег утицаја тоталитарних секти са њиховом намерном злонамерном рекламом.
И тако реч је изговорена. Тоталитарним сектама, или деструктивним култовима се називају секте, које нарушавају права својих чланова и наносе им штету путем коришћења одређене методологије, која се назива „контрола свести“.
Секте – то није нова појава. Од кад постоји људски род, постојале су и секте, које су се састојале из групе фанатика, који су следили неког харизматичног лидера. Али у двадесетом веку код њих се појавило нешто ново; систематско коришћење савремених психолошких метода, усмерених ка гушењу воље човека, контроли његових мисли, осећања и понашања.
Наша земља (Русија) је традиционално мултиконфесионална; сву њену историју људи, који су исповедали различите религије, живели су раме уз раме једни уз друге, односећи се са поштовањем према праву суседа да верује како жели, да слободно и свесно изабира своја религиозна убеђења. Али заиста, тог права теже да лише човека тоталитарне секте.
Например, „Друштво за Свесност Кришне“, стреми да установи најсуровију контролу над средствима масовних информација и ратује за увођење система касти. Теоретичари „Друштва“ предвиђају у случају свог доласка на власт сурове казне за све оне, који се не саглашавају са њиховим идејама. Друга тоталитарна секта, сајентологија, одређује етику као искорењивање свих идеја, које су противречне сајентологији, а након тога, када тај циљ буде достигнут – искорењивање уопште свих несајентолошких идеја. Тешко је назвати такву дефиницију етике сагласном са једнаким правима за све и са слободом савести.
Тоталитарне секте успостављају око тоталитарног лидера. Реч „религија“ значи везу, везу личности и Личностног Бога. У тоталитарним сектама поклоњење Богу се фактички замењује поклоњењем „богоподобном“ лидеру или њиме створеној организацији. Све почиње са личношћу лидера и све се завршава на њој. За последњих седам, осам година у нашој земљи појавило се мноштво организација, које систематски нарушавају права својих чланова, које прибегавају разним врстама злоупотреба са циљем да им што је могуће више ограниче способност мишљења и деловања, како доликује одраслим, одговорним грађанима. Те организације смислено нарушавају физичко и психичко здравље својих чланова, мењају им самосвест, кидају њихове везе са блискима и рођацима. Човек, који је упао у тоталитарну секту, постојано бива подвргнут насиљу; од пребијања и силовања до исцрпљујућег, убијајућег посла од 15. до 18. сати свакодневно, без неопходне хране и довољне количине сна.
Другим речима, чланови секте се претварају у робове, лишених како новчане, тако и личне и друштвене помоћи, неопходних за излазак из групе, која у заузврат, чини све што је могуће да би их задржала код себе, док год они могу бити од користи. Када се разболе или је њихова продуктивност изузетно смањена, њих једноставно избаце на улицу.
Много говоримо о одливу мозгова, имајући у виду одлазак ван граница талентованих стручњака. Али постоји и друга врста одлива мозгова, унутрашњи и зато још опаснији. Секташи лове талентоване, енергичне, разумне младе људе и девојке, лове цвет нашег народа, будућност наше земље. Колико њих је већ заувек напустило науку, производњу, породицу и сферу нормалних људских односа само због тога, да би целог себе предали једном или другом „гуруу“ или „месији“.
Навешћу један мали пример. Служба муноваца (Унификациона „црква“) са приношењем завета дешава се сваке недеље, сваког првог дана сваког месеца и на сваки од муновских празника. Чланови секте чине три пуна земна поклона (са лицем до земље) пред олтаром са портретом корејског власника и понављају завет верности Богу, свом „истинитом“ оцу Муну и својој „истинитој“ отаџбини – Кореји. Да ли они могу након тога да сматрају себе истинским грађанима своје земље?
Можемо говорити о протестантским производима и етици, можемо говорити о католичким редовима милосрђа, можемо говорити о Православним свакодневним и породичним традицијама. Традиционалне хришћанске конфесије су стваралачке, њихови чланови теже да донесу корист друштву, земљи, народу. За какав су стваралачки труд способни чланови тоталитарних секти, осим многосатног прошења на улицама – и то само за своју секту?
Међу члановима сваке традиционалне конфесије и друштва, постоји постојана размена, док у тоталитарним сектама не само да одузимају друштву омладину, већ и постојано из њега црпе сокове, потебних за свој рачун и ништа не давајући заузврат. Типичан пример таквог односа у организму је – канцер.
И као што туморске ћелије крећу да изразито расту у ослабљеном организму, тако и тоталитарне секте користе организационе и структуралне слабости младих, демократских друштава, да би се утврдиле у њима и да би насилно наметнули свој систем вредности људима, тек ослобођеним од политичког тоталитаризма.
Циљ свих тоталитарних секти – не само да се заврбује омладину, која ништа не подозрева, већ и доћи на власт. Они не стреме тенутном профиту; они гомилају средства, увећавају свој утицај и спремају се за преузимање власти. Зато они не оптерећују себе покушајима обраћења маса, већ врбују лидерске кадрове за долазеће године.
Та стратегија је јасно и недвосмислено проглашена Муном у јануару 1990. године: „У време пада Римске империје хришћани су наследили државне дужности различите врсте... Јасно видим, да ако наши чланови, поред моралног савршенства, које ће они достићи следовањем преподобног Муна, задобију још и професионални развој, наше могућности у Источној Европи ће бити безграничне. Неко је дужан да наследи државне дужности распадајуће комунистичке импрерије, а садашњи лидери неће бити довољни. Тако морамо да са надом гледамо на деведесете“. („Unification News“, 1990).
Тоталитарне секте немају ничег заједничког са хришћанством, и њима коришћена хришћанска символика и терминологија, до називања „црквом“, за нас није једноставно богохулство. Видимо у томе још један свесни покушај да створе, пријемчивији за јавно мишљење, имиџ своје организације и власти и да доведу у заблуду људе, који искрено траже Христа. Деструктивност или тоталитарност секти се не одређује њиховим веровањем, већ методама њиховог деловања. Ако се некоме допада да верује да је г. Мун – месија или да је по вољи, сада покојног г.Хабарда да премешта планете – то је њихова лична ствар. Међутим, грађани морају бити заштићени од деловања оних, који стреме да натреају, да их изнуде да верују да је Мун – месија, или да је Хабард – господар Васељене.
На који начин група врбује нове чланове? Шта се са њима дешава, одакле се они нађу у секти? Тиме се одређује, дали група чува право самог човека да изабере, у шта ће да верује. Ако се за врбовање нових чланова и за даље руководство њима користе обмана, хипноза, кодирање и друга средства контроле свести, онда је очигледно, да се самим тим права човека нарушавају на најбестиднији начин.
Тако све тоталитарне секте сматрају да циљ оправдава средства, да све оне стављају сопствене интересе изнад закона. За њих је карактеристичан „двоструки морал“и „двоструки стандард“. Ако су њихови чланови уверени, да је циљ, који су поставили пред собом „истинит“ и „праведан“, они се неће зауставити пред тим, да слажу, украду, доведу човека у заблуду, да прибегну контроли свести својих чланова или на крају крајева, да оклеветају званичне и јавне раднике, који им пруже отпор и чак физички да уклоне човека неугодног њима (или групу лица). По природи, имамо посла са мафијашким структурама, које су створене гвозденом дисциплином, и беспрекорним повиновањем својом вољству (См. напр. Ж. Ф. Буайе "Империя Муна" (М., 1990); статья "Сайентология - процветающий культ жадности и власти" (журнал "Time" от 6 мая 1991 г.) Hubner F. & Gruson L. "Monkey on a Stick" (HBJ, 1988) и др.)
Секте на најосновнији начин нарушавају грађанска права оних, који они покушавају да обрате. Они претварају људе који ништа не подозревају у робове. Искуство показује да ће људима, који су упали у секту, бити нанета озбиљна штета. Разарање породица, биће нарушено здравље, новац и имовина ће на бити изгубљени, и на крају крајева када човек некако напусти
_________________ ΘΕΟΔΟΥΛΕΙΑ
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ ИЗ МЕРТВИХ СМЕРТИЈУ СМЕРТ ПОПРАВ И СУШЧИМ ВО ГРОБЈЕХ ЖИВОТ ДАРОВАВ.
|