banjalukaforum.com

Kao zemljanin od praha sazdan oživljen Duhom posta malo manji od anđela. Slobodan od celog svog okruženja čini šta želi, govori uglavnom šta misli i reaguje u zavisnosti od stepena samokontrole. U istom danu zna se uzdići duhovno do prestola Božijeg i srušiti se do pakla. Poseduje mnogo duhovnih darova ali ih uglavnom nije svestan i ne koristi se njima. Ima veliku slobodu i nju obavezno zloupotrebljava na svoju pogibao. Sva svoja umna dostignuća usmerava ka samouništenju vrste a pretstavlja se kao humani stvor.

Biblija nas uči da postoje dva semena (žito i kukolj) prvo je Božije dete a drugo odpadničko. Kako danas prepoznati pravog čoveka jer on vredi više od zlata Ofirskog? Ima dosta pokazatelja da bi mogli lako uočiti razliku te dve vrste.Jedni i drugi priznaju Boga ali kukolj drkće od Njega dok žito čini po volji Očevoj iz ljubavi pokorava se i doslovno veruje Njegovoj reči. Kukolj govori da nije moguće činiti po volji Božijoj i da Njegove reči ne važe za njih jer tako žele da razumeju. Kukolj se poziva na Boga čak i čuda čine ali ne iz ljubavi prema Bogu već iz želje za svojom slavom.
Bog im daje zbog njihovog bezobraznog iskanja jer se pozivaju u ime Hristovo ali će im na kraju reći ,,Idite od mene koji činite bezakonje'' Bog kaže da neće svaki koji mu govori ,,Gospode, Gospode''ući u carstvo već ko čini po volji Božijoj a to su poslušni. Kukolj će vikati kako su u Hristovo ime čuda činili i time se hvalili ali time samo potvrđuju želju za svojom slavom a ne Božijom i to je bezakonje.

Čovek slobodan u izboru službe bira kojem će se privoleti carstvu, tačnije otići će tamo gde ga srce vuče. Jedno carstvo koje traje još malo nudi zemaljske slasti i novac a drugo carstvo je nebesko i nudi život večni u slavi, miru i ljubavi.Tako će svaki čovek (grnčarski sud) otići tamo za šta je i bio namenjen jedan za slavu a drugi za sramotu.Čime je čovek zaslužio da bude počastvovan životom večnim? Ničim. To je dar od Boga i dobija se besplatno.Čovek je samo grst praha zemaljskog koji sa na tren pokaže i nestane. Zašto se onda kaže da smo vredniji od zlata?Odgovor je jasan, zato što mi nismo svoji već smo kupljeni skupo.

Kupio nas je onaj što nas je i stvorio da bi kroz Njega imali tu vrednost.Čovek danas kao ni pre ne uviđa vrednost života pa uništava zdravlje alkoholom,drogom,duvanom i velikom količinom kafe. Hrana je puna herbicida i pesticida voda je puna naftnog i ugljenog fenola kao i žive, arsena, olova, cinka i hlora. Ko nam to učini? Zar je moguće da to humani čovek sam sebi radi?
Na ovo pitanje znamo odgovor pod uslovom da nam je jasno koje još uvek knez ovoga sveta i raspolaže bogatstvom koje je nudio i Hristu da bi mu se poklonio. Hrist se ne pokloni ali to učiniše mnogi ljudi i dade im se bogatstvo i moć što znači vlast. Tako oni upravljaju državama, fabrikama, novcem i ljudima. Ono što Bog savršeno i čisto stvori to drugi unakaziše u fizičkom i duhovnom smislu. Žito i kukolj žive zajedno ali stiže dan od ognja kad će kukolj vezan u snopove (udruženja) biti spaljen.
Čemu onda sva ta njegova radost i galama, čemu veselje i gozba, čemu toliko bogatstvo, čemu tolike kuće i ambari? Ljudi umiru od gladi i žeđi da li ste to ikad čuli? Ljudi ljude ubijaju, kolju kao stoku, seku testerom kao drva, vešaju i peku. To je reč o nama zemljanima i da li ste zbog toga ponosni, zapitate li se nekad kojoj vrsti pripadate? Da li smo mi humana vrsta? Šta ima u tebi dobro o čoveče?

Dobar je jedino Bog koji nas neizmerno voli i daje nama neposlušnima mogućnost da budemo poslušni, nama nepokornima da budemo pokorni, nama lažama da budemo pravični, nama ubicama da budemo ljubazni, nama lopovima da budemo darežljivi, nama preljubočincima da budemo verni i jačamo u veri i ljubavi Božijoj. Šta je vredno u čoveku? Ako iskopamo nečiji grob posle nekoliko vekova koje bogatstvo ćemo naći? Možda poneku kost ili ni njih čak neće biti, Pa zbog čega se taj isti ostatak leša u svoje vreme gordio i uzdizao šta je imao to u sebi vredno a sad ga nema? Zašto onda diže svoje ,,ja'' kad je nepostojan.

Umrimo svome ,,ja'' a živimo Hristu tačnije ugasimo naš ponos jer on nije od nas već od onoga što se hteo uzdići iznad prestola Božijeg pa bez ponosa skrušena i ponizna srca otvorimo vrata Hristu koji stoji pred njima i tiho kuca da bi mu otvorili i tako dobili život večni umesto ponosa i novca