banjalukaforum.com

Sveti Georgije ili Sveti Đorđe (oko 275/281 — 303) je bio rimski vojnik u gardi cara Dioklecijana, koji je mučenički stradao tokom progona Hrišćana.

U Hrišćanstvu (istočnom i zapadnom) se slavi kao Sveti Đorđe. U umetnosti se često prikazuje kako ubija zmaja, odnosno aždaju.

Život

Veruje se da je rođen je 275/280. godine u maloazijskoj oblasti Kapadokiji, u bogatoj i uglednoj hrišćanskoj porodici. Otac mu je bio rimski vojni oficir. Još dok je bio dete, kada je njegov otac poginuo, mali Đorđe se sa majkom preselio u Palestinu, na majčino veliko i bogato porodično imanje, gde je dobio visoko obrazovanje.

U rimskoj vojsci se brzo istakao svojom hrabrošću i bojnim zaslugama. Napredovao je naglo, od običnog vojnika do tribuna, da bi ga, već u njegovoj dvadesetoj godini, lično car Dioklecijan proizveo u čin komita tj. vojvode (najstariji vojni čin, kojim se postaje i carev savetnik).

Stradanje i smrt

Za vreme cara Dioklecijana organizovan je 303. godine progon hrišćana, deseti po redu i najveći ikada. Kada je počeo nemilosrdan progon hrišćana po celoj zemlji, Đorđe deli svu svoju imovinu siromašnima i oslobađa svoje robove. Isto uradi i u Palestini, pustivši sluge i zaveštava siromašnima svoja imanja i bogatstva.

Na jednom saboru je govorio protiv ovakvog odnosa prema hrišćanima i o njihovom daljem progonu a tom prilikom je izašao pred cara Dioklecijana i izjavio da je i sam hrišćanin, nakon čega car naređuje vojnicima da ga zatvore u tamnicu.

Prema predanju, po carevom naređenju, vojnici su položili Đorđa na zemlju, zabili mu noge u klade, a na grudi mu postavili veliki, teški kamen. Tako pritisnut, u velikim bolovima, dočekao je jutro, kada ga je posetio car, međutim, Đorđe je i dalje odbijao da se odrekne svoje vere.

Car tada naređuje da se donese veliki točak za mučenje, sa daskama prepunim velikih eksera, udica, noževa, mačeva. Vezan za takav točak dok se točak sa njim okretao, to je trajalo dok mu celo telo nije bilo u ranama. Sa točka su ga odvezali, misleći da je mrtav. Kada su se uverili da nije mrtav, car naređuje da Đorđa zakopaju u negašeni kreč tako da mu je samo glava bila van zemlje, i da ga tako ostave tri dana da bi sagoreo. Nakon tri dana, kada su ga otkopali — uvidiše da je i dalje živ.

Dioklecijan zatim odlučuje da pozove najvećeg maga Rimskog carstva, po imenu Atanasije, da on savlada Đorđa. Atanasije se odaziva caru i priprema dva napitka — jedan, od koga bi Đorđe trebalo da se pokori caru, a drugi smrtonosan. Dioklecijan naređuje da silom napoje Đorđa prvim napitkom, a pošto se Đorđe i dalje nije pokoravao, onda naredi da mu se da i smrtonosni napitak. Međutim, Đorđe opet ostaje živ.

Stigavši na gubilište, Đorđe stade na određeno mesto i pomoli se. Zatim Đorđe položi svoju glavu, i bi posečen dana 6. maja 303. godine.

Kanonizacija

Godine 494. Đorđe je proglašen za sveca, od strane pape Gelazija I (492—496).

U hrišćanskoj ikonografiji Sveti Đorđe se još od 7. veka prikazuje kao vojnik (bez konja, u stojećem stavu) i sa kopljem ili mačem u desnoj ruci. Od 9. veka se pojavljuje još jedan prikaz Svetog Đorđa: na konju, u vojvodskom odelu, kako kopljem ubija aždaju.