ОТВОРЕНО ПИСМО
ВЛАДИКЕ ДАМАСКИНА
ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ ПАВЛУ
ВАША СВЕТОСТИ , ГОСПОДИНЕ ПАВЛЕ !
________________________________________
“Оче Дамаскине, у име целе Српске Цркве захваљујем вам се што сте се потрудили да се сачува ризница Пећке Патријаршије oд пожара“ – Патријарх Герман, 19.03.1981.г.
________________________________________
Пећка Патријаршија
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СРПСКЕ ПРВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ О БИВШЕМ ЕПИСКОПУ ДАМАСКИНУ ДАВИДОВИЋУ
Интернет Вести СПЦ 12. Јануара 2005. године
Поводом јављања ових дана средствима јавног информисања бившег Епископа западноевропског Дамаскина, у коме се исти представља као Епископ, обавештавамо јавност да је именовани Дамаскин Давидовић, кажњен одузимањем епископског и монашког чина од стране проширеног Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве 19. новембра 2003. године (Асбр.4/зап.15 од 18/5 новембра 2003. године).
Казна је потврђена и одлуком Светог Архијерејског Сабора, Асбр. 80/зап. 136 од 19/6. маја 2004. године.
Том пресудом исти је брисан са листе Епископа Српске Православне Цркве.
Дамаскин Давидовић је лишен епископског чина због свог неканонског деловања, гажења одлука Светог Архијерејског Сабора и Светог Архијерејског Синода, клеветања Патријарха, отпадништва од своје Цркве и приступања расколничким заједницама.
________________________________________
КАКО ЈЕ СВЕ ПОЧЕЛО
С обзиром да из Вашег саопштења објављеног на Интернет страници Српске Цркве није јасно прецизирано који су моји ''грехови'' и шта ми се замера, сматрам да је потребно да се верници Српске Цркве, српски народ и сви остали који су заинересовани ближе упознају са мојим деловањем и нашим неслагањем. Због овога јавно износим у чему се Ви и ја нисмо слагали.
Морам признати, Ваша Светости, да сте ме ставили у веома незгодан положај да одговарам на текст који ''виси у ваздуху'' како би рекао Владика Артемије, без Вашег потписа, а то је, тобож, званична одлука Свештеног Синода. Ви никада и нигде нисте навели образложење ове одлуке , која се односи на мене.
Желим да људи сазнају у чему је суштина проблема и кад је све почело.
А почело је када сам желео да као очевидац кажем истину о пожару у Пећкој Патријаршији 1981.г. али уместо подршке, ако ни због чега другог, а оно бар у име истине и правде, стављен сам на црну листу као неко ко подрива братсво и јединство. Затварајући ми уста државни апарат је заштитио злочинце, али на несрећу свих нас црквени врх је стао уз државне власти штитећи ''братство и јединство'', па сам тако остао усамљен у тој борби са Удбом. Ваша Светости, морам да кажем да сам тих дана после преживљеног шока подносећи захтев за одмор од 10 дана био на најружнији могући начин одбијен лично од Вас, а очевидац целог догађаја био је тадашњи професор, садашњи владика Атанасије Јефтић.
Патријарх Павле
Године 1988. изразио сам жељу да за стално одем у манастир Хиландар. Испоставило се да о томе не одлучијем ни ја, ни црква, већ УДБА преко верске комисије. На разговору у верској комисији одбио сам захтев Удбе да на Хиландар идем као њихов шпијун.
Опет нико из цркве није хтео, или није имао храбрости да стане иза мене па од мог одласка на Хиландар као свештеног лица, није било ништа... И тако, ево данас дођосмо у ситуацију да су комунисти и њихови послушници поражени у држави, али изгледа не и у Српској Православној Цркви. Стечене комунистичке навике и поступци се негују и даље. Наметнути послушници и климоглавци опет напредују, па чак и кад су настрани, а родољуби и најквалитетнији свештеници се прогоне. Но, вратимо се на поменуто Саопштење за јавност СПЦ.
ПОДРШКА ЕПИСКОПУ АРТЕМИЈУ
Следујући речима св. Ап. Павла, Ваша Светости, (“за све благодарите” 1. Тимотеју 3,15) и ја вам се на првом месту захваљујем што ми тако изненада дадосте толики публицитет, што ме тако изненада приковасте за стуб срама, обелодањујући васцелом Српском Народу у Отачаству и расејању, посредством интернета и мас-медија неке ваше одлуке од пре годину-две дана, некако стидљиво и као све извлачећи их из нафталина. Уистину, не знам чему служи службени лист Српске Православне Цркве “ГЛАСНИК”, који издаје Ваш Свештени Синод, и у којем о мени, или пак против мене ништа не објависте за последњих 10-ак година?! (Бар мени до данас није познато да је ма шта објављено).
И сада, да не дадох своју ЈАВНУ ПОДРШКУ ЕПИСКОПУ РАШКО-ПРИЗРЕНСКОМ АРТЕМИЈУ у овом спору између вас и њега око подизања и повлачења тужбе против четири европске државе, ви ту своју одлуку некаквог ПРОШИРЕНОГ СИНОДА не би још обнародовали. Просто не знам зашто се стидите тих и таквих својих ''пуноважних'' одлука?! Зар не би било поштеније са ваше стране да све то ОДМАХ ОБЈАВИТЕ, ударите ''на сва звона'', па свиђало се то некоме или не, а ''ви само радите свој посао'', како рече св. Вукашин из Клепаца српским злотворима и злочинцима.
Ево и комплетног текста моје подршке Епископу Артемију:
________________________________________
РЕАГОВАЊЕ - ЛИЧНИ СТАВ: ЈАВНА ПОДРШКА ЕПИСКОПУ АРТЕМИЈУ
Износим своју ЈАВНУ ПОДРШКУ Епископу АРТЕМИЈУ поводом његовог храброг НЕОДУСТАЈАЊА ОД ПОДНЕТЕ ТУЖБЕ Међународном суду у Стразбуру. Колико се сећам, кад је Епископ Артемије подносио поменуту ТУЖБУ рекао је да је то став и мишљење Синода Српске цркве, и да је њему предложено да он као надлежни епархијски архијереј поднесе тужбу. Зачуђујуће је да је Синод СПЦ преко ноћи "пресалдумио" и сада је одједном ПРОТИВ ПОДНОШЕЊА ПОМЕНУТЕ ТУЖБЕ. ЗА СИНОД СПЦ све је могуће, јер се не пече на оној ватри на којој се стално пече Епископ Артемије са својим свештенством, монаштвом и напаћеним Српским народом на Косову и Метохији. Синод СПЦ треба да се ЗАСТИДИ такве своје одлуке, ако Председник Синода - Патријарх ПАВЛЕ и чланови Синода - митрополити и епископи, бар мало имају савести.
Ко је тај ТОЛИКО МОЋАН, ко је могао да утиче на Синод СПЦ да преиначује своју ранију одлуку?! За кога ради Синод СПЦ, за чије стране интересе?! У овом случају, тај и такав Синод СПЦ много је подбацио! Драги брате Артемије, сто посто си у праву и не посустај у својој праведној борби, а знам да ти најтеже пада кад су против тебе твоја назови "браћа у Христу" - Патријарх ПАВЛЕ и Синод СП Цркве. Онај ко намерно заборавља и прећуткује 16.март 1981. и бездушно прогони спасиоца људства и ризнице Пећке Патријаршије, по Божијем допуштењу, доживео је 17. март 2004. на Косову и Метохији!
Срећна ти Нова 2005. година милости Господње.
Твој брат у Христу - епископ Дамаскин Давидовић (б.западноевропски).
На празник Светих 14.000 младенаца Витлејемских, 11.јануара 2005.г.
________________________________________
У Кривичним правилима Српске Цркве речено је:
АКО ЂАКОН И СВЕШТЕНИК УРАДЕ ТО И ТО... СЛЕДУЈЕ ИМ ТО И ТО...
Бар мени до данас није познато да сте та Кривична правила променили и вратили им каноничност. Такође не наводите ни једно правило из одлука Светих Отаца и Светих Сабора које сам, по Вама, ја прекршио, а не види се ни да сте против мене покренули неки црквено-судски поступак да бих ја сазнао који је бивши брат-Архијереј мој џелат.
И ваша одлука објављена у интернет вестима СПЦ је неканонична. Ви би, Ваша Светости, требали да знате да у званичном уставу Српске православне цркве нигде не постоји тело под именом “проширени синод”, па сходно томе одлуку овог непостојећег тела не може ни да потврди Архијерејски сабор СПЦ!
Ви мене оптужујете за ''неканонско деловање'', а ви сами, Ваша Светости, не наводите ни Кривична правила нити каноне која сам, ја тобож, прекршио, те из тог разлога на почетку овог писма наводим речи из Светог писма ''Лекару, излечи се сам '' ( Лука...)
Према томе, ова одлука је за мене ништавна и не обавезује ме. Оно што ми нисте дали - владичански чин - не можете и немате никакво морално право ни да ми одузмимате. Очигледно је кроз овај мој пример колико сте искрено и озбиљно приступили процесу помирења и елиминисања тзв. Америчког раскола. Узалуд сте говорили и цитирали Апостола Павла: “Нећемо ваше, него Вас” да би се после 15-так година показала истина да вас је интересовала само материјална страна тзв. расколничке стране, а да искрено не прихватате ни њихове вернике као ни њиховог јединог живог владику (Дамаскина).
АМЕРИЧКИ ''РАСКОЛ'' –1963.г.
Титовом наредбом цркви 1963 г. први пут у историји цркве рашчињен је један владика. Био је то Владика Дионисије Миливојевић, због тога што је организовао демонстрације приликом Титиве посете Америци. Већина верника његове епархије није прихватила наредбу комунистичког диктатора и стали су уз свога Владику. Кренули су буквално од нуле јер су цркве и манастири изграђени њиховим рукама остали у рукама титових послушника. Српска Православна Црква је те 1963, на жалост, стала уз Тита и тако свесно направила раскол. У међувремену следбеници Владике Дионисија или како их Ви зовете ''расколници'', саградише преко 50 цркава и манастира, и падом комунизма у отаџбини кренуше са иницијативом о помирењу и уједињењу. И уместо да их похвалите и да им се извините за неправду и исправите ту историјску грешку, Ви све окрећете наопачке и постависте се према њима као према грешницима који нису послушали ''вашег друга Тита.'' Не извињавајући се Дионисијевим следбеницима и не признајући грешку из 1963. године и прогонећи мене показали сте да би сте Ви, чак, и дан данас, урадили исто као што је урађено 1963. г.
Шта друго да кажем него, пред људима срамота, а пред Богом грехота!
КЛЕВЕТАЊЕ ПАТРИЈАРХА
Ваша Светости, што се тиче мојега тобожњег клеветања Патријарха не могу конкретно да се сетим шта ми се замера, јер сам износио само чињенице, а истовремено су и други на то указивали и писали Вам отворена писма (нпр. Владика Артемије, др. Владан Батић, Владика Лонгин, један ваш београдски свештеник и други). Није ми јасно у чему је моје клеветање Ваше личности, ако сте Ви јавно са својом пратњом, као ''светац који хода'' на већ три године непостојећи 29. новембар, били на пријему код тадашњег председника Југославије Слободана Милошевића, а о чему су сва средства информисања (тв, радио, новине) надугачко и нашироко обавестила нашу и светску јавност. Опште је мишљење, а и моје јавно изнето и у крагујвачким Погледима објављено, да је то Ваш потпун промашај. Сам Митополит Амфилохије, тобож бранећи Вас, још дубље Вас је гурнуо у глиб својом изјавом: ''Патријарх Српски није знао на који празник иде''. По мојој процени сваки коментар је сувишан. Ако сте мислили на неку другу клевету, требало је да јасно кажете да бих и ја могао да изнесем свој став о томе. Ваша Светости, изгледа да је добронамерна критика патријарха или како ви кажете ''клеветање патријарха'' највећи могући грех и да то потире све остало као што су нпр. оданост цркви, вери и Богу, испуњавање Божијих и црквених заповести, родољубље, светосавље и служење Богу и Српском народу од најраније младости. Међутим, кад сте ме већ прозвали, користим прилику да Вас подсетим на неколико догађаја из прошлости који јасно показују Ваше право лице и Ваш крајње нехришћански однос према мени, односно, Ваше клеветање мене, (што се не може никако схватити као добронамерна критика), док сам био професор Призренске Богословије.
ОМАЛОВАЖАВАЊЕ ЈАСЕНОВАЧКИХ ЖРТАВА
Морам да кажем да сте ме 4. септембра 1994. г. много разочарали, јер ...
Poslednji put menjao Vidusa dana 27 Mar 2007, 22:17, izmenjena 2 puta
|