banjalukaforum.com

Ово је одломак из књиге о духовном подвигу по називом "Лествица",
написаној негдје у 8 вијеку, у неком од манастира на Синајској гори.
Она садржи савјете синајских молитвеника о духовном животу, а ево шта каже о молитви:

++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++


По својој каквоћи, молитва је сапостојање и јединство човека и Богом.

По своме дејству, она је одржавање козмоса,
помирење са Богом, мајка суза - и њихова кћер у исти мах.

Она је умилостивљење за грехе, мост којим се прелази преко искушења, грудобран који штити од сваке муке.
Молитва је разбијање демонских напада, служба анђела, храна свих бестелесних, будуће весеље, бесконачни подвиг, извор врлина, узрочник благодатних дарова.
Она је наше невидљиво напредовање, храна за душу, озарење ума, секира за очајање, потврда наде, ослобођење од туге.

Молитва је смањивање гнева, огледало духовног напретка, показатељ духовних мера, откривач духовног стања, предсказивач будућих добара, предзнак вечне славе.
За онога који се истински моли, молитва је суд Господњи, суђење пред престолом Његовим пре Страшног суда.

Молитва - та света царица врлина говори високим гласом:
Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити.
Узмите јарам мој на себе... и наћи ћете покој душама вашим,
и исцелење ранама вашим.
Јер, јарам је мој благ и лековит за велике грехе (Мт.11,28-30).

Кад идеш пред Господа, нека ти риза душе твоје буде сва изаткана нитима незлопамћења, иначе ти молитва ништа неће користити.
Нека ти молитва буде сасвим једноставна:
цариник и блудни син су се једном речју помирили с Богом (уп. Лк.18,10; 15,11).

Једни прилазе Богу као пријатељу и господару,
и приносе му песму и мољење не за себе, него у помоћ другима.
Други траже духовно богатство, и славу, и већу смелост пред Богом.
Неки траже да их Бог потпуно избави од њихових супарника.
Неки, пак, умољавају за неко достојанство.
Други моле да им се потпуно опросте (1132) дугови.
Неки моле за пуштање из тамнице, а други за ослобођење од сваке кривице.


На хартију наше молбе ставимо пре свега искрену захвалност.
На друго место нека дође исповедање и скрушеност у осећању душе.
Потом износимо пред Свецара наше искање. О
вај начин молитве је најбољи, као што је Господ преко анђела објавио једноме брату.

У својој молитви немој употребљавати превиспрене речи: често је просто и једнолично тепање деце било најугодније Оцу њиховом који је на небесима.

Немој настојати да говориш много, да ти се ум не растури у тражењу речи.
Једна реч цариника умилостивила је Бога, и једна реч, пуна вере, спасла је рабојника.
Многоговорљивост у молитви често разлива ум и предаје га маштању.
Насупрот томе, скромност у речима најчешће је у стању да сабере ум.

Потруди се да се задржиш на речи молитве која ти у души изазове нарочиту сласт или умилење: тада се и наш анђео чувар моли заједно с нама.

Не буди превише слободан у својој молитви, макар и стекао чистоту. Напротив, приступи Богу с великим смиреноумљем, па ћеш доћи и до веће слободе пред Њим. Моли се за опроштај грехова чак и када се попнеш на врх лествице врлина, слушајући шта Павле говори о грешницима: Од којих сам први ја (1.Тим.1, 15).

Докле год не стекнемо праву молитву, ми личимо на оне који децу уче ходању .