|
@XIX
Драга сестро, за молитву свети Јован Златоусти вели:
,,Ако неко лиши себе молитве, чини исто што чини онај који вади рибу из воде. Што је вода за рибу то је и молитва за наш живот.”
Зато апостол Павле подстиче: ,,молите се непрестано.”
Свети Јован даље пише да је човјек
,,живио у рају наслађујући се разговором са Богом
и радовао се што је могао да се обраћа Господу слободом дјетета према оцу…"
Овај разговор, као однос изражен ријечима иза којих стоји искрено срце јесте молитва.
Трајала је све дотле док је човјек волио Бога и пребивао у односу љубави и повјерења са Њим, док није рушењем тог љубавног повјерења себе одвојио од очинске љубави Његове,
те тако лишио себе општења и живота са Творцем својим.
Покушај и напор човјека да превазиђе биједу отућености и одступништва од Бога и да приведе ум, срце и свеколико биће у исправну, природну, здраву везу са Богом,
у везу која јесте блаженство, зове се духовни живот.
Пут духовног живота на који указују свети,
пут који води остварењу циља човјековог бића неизоставно обухвата молитву.
Када човјек, превазиђе свој егоизам, изађе из граница свог индивидуума и кроз вјеру уђе у нову, онострану реалност,
тада је сваки његов покрет повезан са молитвом; он гледа молитвом, осјећа молитвом и живи молитвом.
Немогућ је било који вид духовног живота или покушаја приближавања Богу без молитве.
Молитвом човек васпоставља прекинути разговор са Богом;
њом постаје пријатељ Божији;
кроз њу се сједињује са Богом.
Молитва је, међутим, веома тешка дјелатност.
Потребно је да човјек активира сву своју личност у молитви;
да се сударимо са собом са свим нашим слабостима и тим сусретом са Богом и собом у којем видимо себе чистим очима,
да разапнемо своје страсти и грешне помисли које носи у души.
Неће бити на одмет да нагласимо да у молитви нема ничег магијског и аутоматског.
Ако се не трудимо да испунимо заповејсти Христове,
узалудно ће бити и призивање Његовог имена.
Он сам је рекао:
,,Неће сваки који ми говори: Господе, Господе, ући у Царство Небеско; но који твори вољу Оца мојега који је на небесима” (Мат. 7,21).
Онима, пак, који молитву раздвајају од добрих дјела, најавио је страшну пресуду:
,,Никад вас нисам знао; идите од мене сви који чините безакоње” (Мат. 7,23).
Молитва није ствар интелектуалних спекулација.
Често мислимо да су разговори о духовним темама довољни за духовни живот.
Оно што је Бог Светим оцима и подвижницима Цркве даривао после неколико деценија проведених у подвигу, данас би многи хтјели преко ноћи, магијски, само техником изговарања ријечи молитве да постигну. Право стање ствари је, међутим, другачије.
Као што је Мојсије стрпљиво подносио тешкоће подвига да би видио Онога који је невидљив,
тако и ми морамо одлучно и истрајно да водимо духовни живот -
живот и молитве и добра дјела - да бисмо се коначно вратили Господу и у срцу сјединили са Богом.
Циљ молитве је истоветан са циљем читавог нашег духовног живота,
и постојања уопште, а то је обожење, уподобљење наше личности Богу.
Молитва је наша дјелатност којом сарађујемо са Божанском благодаћу на овом Свештеном путу нашег сједињења са Христом.
Почињемо од просте, спољашње молитве која одговара нашем духовном узрасту, и полако напредујемо;
наш живот још овде, у историји, постаје један са Његовим животом и нетварна светлост преображења прожима сваки дјелић нашег бића, претварајући га у присуство Божије, при чему Бог остаје Богом, а човјек увек остаје човјеком.
Нека те Господ сачува од искушења
и оснажи твоје срце да истрајеш у доброј намјери!
Свако добро!
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
