banjalukaforum.com

....
"Sto to varilac radi tamo gore?"
Gledala ga je jedan trenutak. "On ne zavaruje" rece, kao da ne gleda prizor vec ga se prisjeca. "On se moli."
Krenula je prema njemu, a ja podjoh za njom, odlucih da se drzim po strani. Kao sto sam ja prepoznao sebe u Athili, da li je moja zena prepoznala sebe u ovom pustenjaku?
Prisavsi blize, uverili smo se da to nije bio aparat za zavarivanje. Nije bilo buke i dima. Videli smo blistavi stub boje sunca koji je pulsirao iznad zemlje, korak udaljen od starca.

„...i svetu davaces, kao sto si primio“, dopirao je blagi glas iz svetlosti. „Davaces svima koji zude da saznaju istinu o tome odakle smo dosli, zasto smo tu i koji pravac moramo sljediti da bismo nasli put do vecne kuce.“

Stadosmo nekoliko koraka iza njega, opcinjeni prizorom. Vec sam jednom vidio taj sjaj, pre mnogo godina i osamutio se od slucajnog pogleda na ono sto do dana danasnjeg zovemo ljubav. Svetlost koju smo gledali obog trenutka bila je ista, tako blistava da je ostatak sveta postao obicna fusnota na dnu stranice, bleda tipografska zvezdica.

A onda sljedeceg trenutka svjetlost nestade. Sada je tu bio svezanj zlatnog papira, sveta knjiga ispisana krupnim krasopisom.
Covjek je cutao i klecao. Zmurio je ne primjecujuci nas.
Lesli pridje napred, uze blistavi rukopis, podize ga. Na ovom misticnom mestu, njena ruka nije prosla kroz pergament.
Ocekivali smo rune ili hijeroglife, a pronasli smo reci ispisane na engleskom. Naravno, pomislih. Starac bi ih procitao kao francuske, Persijanac kao persijske. Tako mora da je bilo i sa Otkrivenjem – nije bitan jezik, vec prenosenje ideja.

„Vi ste bica svetlosti, citali smo. Iz svetlosti ste dosli, u svetlost cete otici, i pri svakom koraku okruzuje vas svetlost vaseg beskrajnog bica.“

Okrenula je stranicu.

„Po svom izboru obitavate na svetu koji ste stvorili. Sto vam je u srcu, to ce se ostvariti, a cemu se najvise divite, to cete postati.“
„Ne bojte se, i ne posustajte pred prikazom koja olicava tamu, maskom koja olicava zlo, praznim plastom koji olicava smrt, jer njih ste izabrali za svoja iskustva. To su kamenovi koje ste izabrali da na njima brusite ostricu svog duha. Znajte da je ljubav kao stvarnost uvijek tu oko vas i da u svakom trenutku mozete da preobrazite svoj svet prema onom sto ste naucili.“

Stranice su se nizale, stotine njih. Listali smo ih, preplavljeni strahopostovanjem.

„Vi ste zivot, stvaralacki oblik. Ni mac ni godine ne mogu vas ubiti, kao sto vas ne moze ubiti prolazak kroz vrata sto vode iz jedne sobe u drugu. Svaka soba vam daje svoje reci da njima govorite, svaki prolaz svoju pesmu da je pevate.“

Lesli me pogleda. Oci su joj blistale. Ako je ovaj rukopis toliko dirnuo nas, pomislih, ljude iz dvadesetog veka, kako bi tek uticao na ljude iz kojeg vec... dvanaestog!

Vratismo se rukopipsu. Ni jedne jedine reci o obredima, nigde upustva za ispovedanje vere, prizivanje vatre i pozivanja na borbu protiv neprijatelja, opominjanje nevernika, okrutnih Atilinih bogova. Nisu se pominjali hramovi, svestenici, rabini, kongregacije, horovi niti sveti praznici. To je bilo pismo upuceno unutrasnjem bicu koje voli, i samo njemu.

Pusti da se ove ideje cuju u ovom veku, pomislih, ovo je kljuc za prepoznavanje nase nadmoci nad laznim vrednostima, pusti da se ljubav razmase i uzasi ce nestati. Ovo bi moglo spasiti svet od mracnog srednjeg veka.

Starac otvori oci, konacno nas ugleda, i ustade bez straha kao da je vec iscitao citav spis. Mene samo okrznu pogledom, a u Lesli se zagleda.

„Ja sam Zan-Pol Lekler“, rece. „A vi ste andjeli.“
Pre nego sto smo stigli da se osvestimo, covek se radosno nasmeja. „Jeste li primetili Svetlost?“
„Nadahnuce!“, rece moja zena, pruzajuci mu zlatne stranice.
„Nadahnuce, uistinu.“ Naklonio se kao da je se seca i kao da pred sobom, u najmanju ruku, vidi andjela. „Te reci su kljuc za istinu svakome ko ih procita, zivot za one koji ce slusati. Kada sam bio dete, Svetlost je obecala da ce mi stranice doci u noci kada se vi pojavite. Sada, kada sam star, dosli ste, a i one su tu.“
„One ce promeniti svet“, rekoh.
Starac me cudno pogleda. „Nece.“
„Ali date su ti... „
„... radi provere“, rece on.
„Provere?“
„Mnogo sam putovao“, rece. „Proucavao sam svete spise stotina vera, od Kitaja do Skandinavije.“ Oci mu zaiskrise. „Uprkos proucavanju, naucio sam da svaka velika religija pocinje u svetlosti. Ali samo srca mogu da sadrze svetlost. Stranice ne mogu.“
„Ali u rukama imas.. „ zapocoh. „Moras ih procitati. Predivno je!“
„U rukama drzim hartiju“, rece starina. „Predaj ove reci svetu, i volice ih i razumeti oni koji vec znaju njihovu istinu. Ali pre nego sto ih predas, moras im dati ime. A to ce znaciti njihovu smrt.“
„Imenovati prelepu stvar znaci ubiti je?“ Pogledao me je iznenadjeno.
„Bezopasno je nazivati stvari menima. Dati im ovim idejama znaci stvoriti religiju.“
„Zasto?“
Starac se osmehnu, pruzi mi rukopis. „Predajem ove stranice tebi...?“
„Richard“, rekoh.
„Predajem ove stranice dospele pravo iz svetlosti ljubavi rebi, Richarde. Nameravas li da ih predas dalje svetu, ljudima koji zude da saznaju to sto u njima pise, onima koji nisu povlasceni da stoje na ovom mestu u trenutku kada je dar predat? Ili nameravas da zadrzis ovaj rukopis samo za sebe?“
„Nameravam da ih predam, naravno!“
„A kako ces nazvati svoj dar?“
Na sta li cilja?, pomislih. „Zar je bitno?“
„Ako mu ti ne budes dao ime, drugi hoce. Nazvace ga Richardova knjiga.“
„Razumem, dobro. Nazvacu ga bilo kako... Stranice.“
„A hoces li nekako osigurati Stranice? Ili ces dozvoliti drugima da ih uredjuju, menjaju ono sto ne razumiju, izbacuju ono sto ime se ne svidja, ma sto to bilo?“
„Ne! Nema izmena. Dosle su iz svetlosti! Nema izmena!“
„Jesi li siguran? Cak ni neki redak, ako postoji valjan razlog? 'Vecina njih nece razumeti?', 'Ovo bi nekog moglo uvrediti?', Poruka nije dovoljno jasna?'“
„Nema izmena!“
Upitno je podigao obrve. „Ko si ti da odlucujes?“
„Bio sam ovdje kada su predate“, rekoh, „Svojim ocima sam vidio kada su se pojavile!“
„Znaci“, rece starac, „postao si cuvar Stranica?“
„To ne moram da budem ja vec bilo ko, samo da obeca da nece dozvoliti izmene.“

_________________
Djevojke vole mladice, zato sto ih ta ljubav ispunjava!
Nekada sam bio ljudsko bice, a onda sam uveo ADSL!

„Ali neko jeste cuvar Stranica?“
„Neko jeste. Valjda.“
„I tu nastaje savrsenstvo stranicarstva. Oni koji su spremni da daju zivot kako bi zastitili nacin razmisljanja postaju svestenici reda. Opet, svaki novi red, svaki novi put, donosi promenu. A promena znaci kraj sveta kakav jeste.“
„Stranice nisu pretnja“, rekoh. „One predstavljaju ljubav i slobodu!“
„A sloboda i ljubav znaci kraj straha i ropstva.“
„Naravno!“, rekoh, vec pomalo nervozan. Na sta li cilja? Zasto Lesli ne progovara? Zar se nije slozila da je ovo...
„Oni koji imaju koristi od straha i ropstva“, rece Lekler, „hoce li i oni biti odusevljeni porukama Stranica?“
„Vjerovatno nece, ali ne mozemo dozvoliti da ova... svetlost... propadne!“
„Obecavas li da ces stiti svetlost?“
„Naravno!“
„Ostali stranicari, tvoji prijatelji, hoce li je i oni stiti?“
„Hoce.“
„A ako oni koji se sluze strahom i ropstvom ubede kralja ove zemlje da mu od tebe preti opasnost, ako podju na tvoju kucu, dodju ti sa macevima u rukama, kako ces zastiti Stranice?“
„Oteracu ih! Pobeci cu!“
„A ako te budu pratili, uhvatili, saterali u cosak?“
„Ako budem morao da se borim, boricu se“, odgovorih. „Postoje nacela koja su vaznija od zivota. Ideje za koje vredi poginuti.“
Starac uzdahnu. „I tako su poceli stranicarski ratovi“, rece. „Oklopi, macevi, stitovi i barjaci, koji i vatra i krv na ulicama. To nece biti mali ratovi. Pridruzice im se hiljade pravovjernih, desetine hiljada okretnih, snaznih i pametnih. Ali nacela Stranica smetaju svim vladarima koji uz strah i neznanje odrzavaju svoju moc. Na tebe ce krenuti desetine hiljada protivnika.“
Konacno poceh da uvidjam sta Lekler pokusava da mi kaze.
„Da bi te prepoznali“, nastavio je, „da bi te razlikovali od drugih, trebace ti simbol. Koji ce znak izabrati? Kako ce izgledati tvoje zastave?“
Srce mi se steglo od njegovih teskih reci, ali nastavih da se batrgam.
„Simbol svetlosti“, rekoh. „Znak plamena.“
„I tako ce se desiti“, rece Lekler, citajuci nenapisanu istoriju, „da se znak Planema sudari sa Krstom na bojnom polju u Francuskoj, i Plamen ce prevladati, bice to velika pobeda, i prvi gradovi Krsta bice sravnjeni tvojom cistom vatrom. Ali Krst ce se udruziti sa Polumesecom, njihove udruzene vojske krenuce sa juga i istoka i odozgo sa sjevera, stotinu hiljada naouruzanih ljudi na tvojih osamdeset hiljada.“
Stani, htedoh da kazem. Znao sam sta sledi.
„A na svakog vojnika Krsta i vojnika Polumeseca kojeg si ubio da bi zastitio svoj dar, bice po sto njih koji ce te mrziti iz dna duse. Njihovi ocevi i majke, njihove zene, kceri, sinovi i prijatelji mrzice stranicare i proklete Stranice zbog kojih pogiblje njihov voljeni a svaki ce stranicar prezirati svakog hriscanina i prokleti Krst i svakog muslimana i prokleti Polumesec zbog koga pogibije oni koje je on volio.“
„Ne!“, kriknuh. Svaka njegova rec bila je tacna.
„A za vreme ratova nicace oltari, gradice se katedrale i tornjevi kao stranicarska svetilista. Oni koji teze duhovnom rastu i razumevanju opterecivace nove praznovjerice i ogranicenja: zvona i simboli, pravila i psalmi, obredi, molitve i odezde, tamjan i prinosenje zlata. Zlato za gradnju velelepnih hramova, zlato za kupovinu maceva koji ce probadati nevernike i spasti im duse.“
A kada umres, prvi cuvaru Stranica, zlato da se ovekoveci uspomena na tebe. Bice to ogromni kipovi, velike freske, slike da se ovaj prizor zabelezio u besmrtnoj umetnosti. Pogledaj sta je istkano u ovoj tapiseriji: 'Tu je svetolost, ovde su Stranice, tamo se nebeski svod otvorio ka raju. Ovde kleci Richard Veliki u blistavom oklopu; tu ljupki andjeo mudrosti, u ruci joj posvecene Stranice; tu stari Lekler kraj svoje skromne vatre u planinama kao svedok vizije.“
NE, pomislih. Nemoguce.
Ali to nije bilo nemoguce vec neizbjezno.

„Predaj ove stranice svetu i nastace nova religija, novo svestenstvo, novi MI i novi ONI, sukobljeni. Za sto godina, milion ljudi ce umreti zbog reci koje su nam u rukama; za hiljadu godina, desetine miliona. Sve zbog ovih hartija.“

U njegovom glasu nije bilo traga gorcine, nije postao cinican niti zabrinut. Zan-Pol Lekler je citavog zivota ucio i mirno prihvatao ono sto bi zatekao.

Lesli se strese.
„Hoces li moju jaknu?“, upitah.
„Ne hvala, Vuki“, rece. „Nije to od hladnoce.“
„Nije od hladnoce“, rece Lekler. Zatim se saze i uze ugarak iz svoje vatre, podize ga da njime dotakne zlatne stranice. „Ovo ce te zagrijati.“

„Ne!“, oteh mu svezanj. „Da spalis istinu?“
„Istina ne gori. Istina ceka svakog ko zeli da ju pronadje“, rece on. „Izgorice samo ove stranice. Ti odluci. Da li zaista zelis da stranicarstvo postane nova svetska religija?“ Osmehnuo se. „Vi cete biti sveci nove crkve...“

Pogledah u Lesli. U njenim ocima prepoznadoh uzas koji sam osjecao.
Ona mu uze ugarak, dotace njima krajeve pergamenta. Plamen se pod nasim prstima pretvori u veliki cvet, sjajan kao sunce, i sledeceg trenutka pustismo blistave parcice da padnu na zemlju. Goreli su jos koji casak, a onda potamnese.“

Starac odahnu od olaksanja. „Kakvo blagosloveno vece!“, rekao je. „Retko imamo priliku da spasemo svet od nove religije!“

Onda se okrenu ka mojoj zeni, smeseci se s nadom. „Spasli smo ga?“
Ona mu uzvari osmeh. „Jesmo. U nasoj istoriji, Zan-Pol Lekler, nema ni reci o stranicarima ili njihovim ratovima.“
Njezno se pogledase u znak pozdrava, jedan skeptik drugog skeptika. A onda, posle malog naklona oboma, starac se okrenu i zaputi uz planinu u mrak.

Zapaljene stranice su jos gorele u mojim mislima, nadahnuce se pretvorilo u pepeo.

„Ali oni kojima treba ono sto su stranice imale da kazu“, rekoh Lesli. „Kako oni ... Kako mi da naucimo ono sto je tamo pisalo?“
„U pravu je“, rece ona, gledajuci za starcem dok nije nestao s vidika, „svako ko zeli istinu i svetlost moze je sam pronaci.“

„Nisam siguran. Ponekad nam treba ucitelj.“

Okrenula se ka meni. „Pokusaj ovo“, rece. „Zamisli da iskreno iz dubine duse zelis spoznati ko si, odakle si dosao i zasto si ovdje. Zamisli da si resio da ne posustanes dok to ne saznas.“

Klimnuh glavom i zamislih sebe kako odlucan i uporan, nestrpljiv da saznam, kopam po bibliotekama trazeci knjige i zvornike, jurim predavanja i seminare, vodim dnevnike o svojim nadanjima i nagadjanjima, zapisujem slutnje, meditiram na planinskim vrhovima, pratim tragove na koje me navode snovi i slucajnosti, pitam strance. Sve su to koraci koje pravimo kada ucimo i vazniji su nam od svega drugog. „Dobro.“

„Sada“, nastavi Lesli, „mozes li da zamislis sebe kako NISI OTKRIO?“

Uh, pomislih. Kako ova zena ume da mi otvori oci!
Naklonih se umjeto odgovora. „Gospo Lekler, princezo Znanja.“
Ona uzvrati naklon savijajuci kolena. „Gospodaru Richarde, prince Plamena.“

Bliski i tihi na cistom planinskom vazduhu, zagrlili smo se, zvezde vise nisu bile na nebu vec oko nas. Bili smo jedno sa zvezdama, jedno sa Leklerom, sa stranicama i njihovom ljubavlju, jedno sa Paj i Tink i Atkinom i Atilom, jedno sa svim sto jeste, sto je bilo ili ce biti. JEDNO.

-Richard Bah iz knjige Jedno-

_________________
Djevojke vole mladice, zato sto ih ta ljubav ispunjava!
Nekada sam bio ljudsko bice, a onda sam uveo ADSL!

To je lik koji je napisao "Galeb Jonathan Livingston".
A ovo je nešto novo od njega, ha?
Vrlo dobro. Govori u prvom licu?!?

_________________
conquering the darkest places

Ima jos jedna knjiga Iluzije.. to trazim nikako da kupim.
A mislim da je jos jedna prevedena, ali ne mogu sada da se sjetim kako se zove. Lik ima smisla za pisanje.. )

_________________
Djevojke vole mladice, zato sto ih ta ljubav ispunjava!
Nekada sam bio ljudsko bice, a onda sam uveo ADSL!

Ni sam ne znam zbog čega sam se sjetio ove teme
Taman je sajam knjiga, pa bih mogao da potražim ovo

_________________
conquering the darkest places