|
Дејан Мирић
'' КРАЛЕВСТВО ПРЈЕРОДИТЕЛ МОИХ… ''
- Почетак
Имаде на свијету људи којима ни мало не иде у рачун да се буде начисто са појмом народности и појмом историје у Босни.Њима иде на вољу да се забашури истина, да се створе криви појмови, па онда кад ни ми сами не будемо знали ко смо и шта смо, и шта нам је шта у археологији, лако би било тим људима да се окористе на нашу штету, која се не да надокнадити.
У данашње доба настоје неки, којима то иде у рачун, да народ у Босни подјели, говорећи неистине о народности и негирајући како нека брда нису брда, него ето пирамиде, и како тобоже на тим брдима нису била столна мјеста православних босанских краљева, него фараона босанских.
- Сједишта политичког и културног живота Босне у антићка времена
Антропогеографски регион, смјештен у порјечју Босне, између Височког поља, на истоку, те зеничке котлине и порјечја Лашве на западу, чини изразиту цјелину која је јасно, али не сасвим оштро, одвојена од осталих сличних предјела у сусједству.
То подручје је било интезивно насељено још у неолитско доба.На десној обали Боснине притоке Трстионице, око 3 км узводно од њезиног ушћа у Босну, откривена су два велика неолитска насеља; једно од њих припада тзв. Старчевачкој култури, а у другом се смјењују какањска и бутмирска културна група.
На Бобовцу и Краљевој Сутјесци, о којима ће касније бити ријечи, регистрован је велики број локалитета који оквирно припадају бронзаном и жељезном добу.
Период римске управе у Трстивници уопште није проучаван.Знамо само да су три Илирске градине са тог подручја кориштене у вријеме римске доминације.То, практично, значи да се римска управа користила старим насељима, положајима и фортификацијама.
Једино веће насеље римског доба у овом региону лежало је у равници крај ријеке Босне, у подручју садашњег села Караула.
Ископавањем неолитског насеља откривена су, у селу Обре, трагови калдрмисане цесте из римског доба.
Према досадашњим истраживањима и ископавањима може се устврдити да су главна сједишта, трговачког, културног и политичког живота, антићких времена, била у Височком пољу, Лашви, Какњу, Брези, Дубровнику код Илијаша, Бобовцу и Сарајевском пољу.
Ако прихватимо становиште да су вијести Константина Порфирогенита први поуздан документ о егзистенцији државне или квазидржавне организације под именом Босна, онда имамо неколико индиција који заслужују посебну пажњу.
Прије свега, значајан је сам податак Константина Порфирогенита у дјелу '' De administrande imperio '' који говори о два насељена града у земљи Босни : БОБОВАЦ и ДЕСНЕК.Оба ова града су прва и главна сједишта босанских банова и краљева.Оба су политички центри Босне у 11-ом вијеку, заједно са Краљевом Сутјеском.
- БОБОВАЦ
Град Бобовац је смјештен на завршетку косе која се формира на јужним обронцима планинског масива Драговских и Мијаковских пољица, а затим се стрмо спушта према југу, раздвајајучи сливна подручја ријеке Буковице и њене притоке Мијаковске ријеке.Посматрано са прилазног пута од Сутјеске, град се показује са три теренски доминантне косе, готово једнаке вриједности.
Под појмом Бобовац подразумјевају се дјелови бобовачке косе који су опасани зидинама.
Теренски је значајна и најнижа тачка бобовачке косе, између краљевског двора и Цркве, тамо гдје су некад стајала главна градска врата и улазна кула.
У оквир двора улази и тзв. шире предворје, смјештено на посебној и најнижој тераси овог архитектонски цјеловитог комплекса.
Прве истраживачке радове на Бобовцу је обавио Ђорђе Стратимировић, грађевински инжињер, 1891.године.Том приликом пронађена је велика цистерна у предворју доње палате дубока 5 метара, дрвена скела, проваљени дрвени под, велике бреше, једна велика плоча са ћирилићним натписом, жељезни сандук са новцем краља Твртка и други ситни предмети као што су дијелови лунете са дворске капеле, уломци краљевског грба,црквена звона, фрагменти и орнаментални мотиви.Један мањи дио ових старина доспио је у музеје, а већи дио у приватне колекције.Након Ђорђа су сљедећи вршили ископавања аустро-угари,који су све што су нашли однијели са собом, а након њих Павао Анђелић, којем су истраживања служила за одбрану докторске дисертације на Универзитету у Београду.
Данас тамо могу да се виде остаци бедема, кула, фортификација, црквишта, остаци краљевског двора са горњом и доњом палатом, и тд.Према свему овоме може да се изведе скица како је тај краљевски град изгледао.
Сљедећи писани подаци о Бобовцу јављају се у временском дијапазону од 1350. до 1463. године.
Прво спомињање Бобовца у писаним изворима (1350.) показује овај град као главни циљ војних похода и кључ '' краљевства босанског ''. Ко год је покушавао да се домогне краљевског пријестола или да сруши темеље босанске државе, јуришао је на Бобовац.
У династичким сукобима 1370.године између бана Твртка и његовог брата Вукића, Бобовац је одиграо пресудну улогу.Кнез и каснији војвода Ђурађ Радивојевић одиграо је значајну улогу на Бобовцу у вријеме смрти краља Дабише.У том часу он је помогао Дабишиној удовици да дође на пријесто.
Најтеже дане Бобовац је преживио од половине 1404.године до половине 1410.године.У току непуних шест година град је шест пута прелазио из руке у руку.Са једне стране су били краљеви Твртко други и Остоја, а са друге стране два угарска бана, Ivan Maroth i Pavao Bessenyo, затим један од најспособнијих војсковођа тог времена Pipo од Ozore, те и сам краљ Sigimund, најмочнији владар тадашње Европе.
- Писани подаци о Бобовцу
1349-1350.године
У рату против бана Стевана другог Котромановића, цар Душан Немањић опсједао је Бобовац, али га није могао заузети. ( Мавро Орбини, Краљевство Словена)
1370.године
Бан Твртко са мајком и братом Вуком даровали су неке посједе Стевану Рајковићу за заслуге што је сачувао град Бобовац за Твртка у његовом одсуству. ( Ј.Шидак,Зборник радова,1955. )
9.фебруар 1375.године
Бан Твртко ослобађа дубровчане царине.Повеља писана на Бобовцу. ( Љ.Стојановић,Старе српске повеље и писма)
1406.године
Војска продре дубоко у Босну, опљачка земљу, спали двије куће босанског краља, те затим уђе у град Бобовац, гдје је збачени Стеван Остоја боравио. ( Подаци у Листини краља Сигисмунда од 17.јуна 1407,године )
27.октобар 1406.године
Краљ Остоја је био заточен у Бобовцу и молио је дубровчане да му пошаљу лађу. (Љ.Стојановић,Старе српске повеље и писма )
28.децембар 1408.године
Краљ Остоја дарива браћи Радивојевићима, разне посједе у Далмацији и Хуму за учињене му услуге. ( Ферменџин,Acta Bosnae )
28.август 1415.године
У Бобовац су људи краља Остоје одвели кнеза Павла Павловића, након погибије његовог оца кнеза Павла Радиновића. ( Никола Јорга,Нотес II )
05.март 1419.године
У повељи краља Стевана Остојића се наводи : '' ...тогда придоше ва славни двор кралевства ми у град Бобовац, племенити мужје славног града дубровника...'' (Љ.Стојановић,Старе српске повеље и писма )
02.децембар 1429.године
У једном упутству својим посланицима дубровачко вијеће умољених каже да краљ мора бити у Високом, Сутјесци или у Бобовцу. ( Cons.Rag., 128. )
10.август 1444.године
Дубровачки посланици Никола Ђорђић и Марин Михаилов Растић пишу писмо из Бобовца својој влади. ( Никола Јорга, Нотес II, 405-406 )
11.јуна 1459.године
Војвода Francesco Sforza из Милана пише да је добио писмо од босанског краља Томаша да му се син жени кћерком Деспота Лазара Бранковића. ( L.Thalloczi, Studien )
1461.године
Милета Радичевић опоручено оставља два дуката за Цркву на Бобовцу. ( Тест.Нот, 17, 130 )
1463.године
'' ... сада, када је турчин прешао Илирију, напао је Стефанову земљу.Јуришајући на град Бобовац поћео га је тући на више начина... ''. ( Мавро Орбини, Краљевство Словена )
И тако све нам ове повеље и писма говоре како је спомињан град Бобовац, али и да су се сви банови и краљеви босански искључиво користили српским језиком и српским писмом – Ћирилицом.
- Гробна капела у Бобовцу
Гробна капела смјештена је на јужном крају терасе Црквице.Капела је орјентирана у правцу Исток – Запад ( олтар је на Истоку ).Платформа за смјештај капеле добијена је поравњањем каменог терена, с тим што је апсидални дио подзидан, а затим насут откопом са осталог простора.
План капеле показује два основна простора приближне квадратне форме : лађу са унутрашњим распоном 7,70 х 6,45 метара и апсиду величине 4,48 х 3,30 метара.Црквена лађа била је подјељена на два дијела који су међусобно били подјељени посебном дрвеном преградом.
Дебљина зидова је била 15 цм, зидови су били грађени грубо тесаним каменом.Црквени свод је био изведен од пажљиво клесаних квадара седре.
Не може се поуздано знати да ли је капела имала звоник '' на преслицу '' или су три звона била монтирана другдје.
Прозори су били у облику бифоре са полукружним луком.
Кров је био дрвени.
На улазу са западне стране, изграђена је платформа, ширине 2 метра, која је била наткривена.Наткривени тријем је ишао уз читав сјеверни зид Црквене лађе, гдје су биле четири зидане гробнице.
Читава унутрашњост капеле била је осликана, у ископинама је нађено више од 200 уломака малтера са фрескама, док се на зидовима сачувало свега 6 квадратних метара осликане површине.На њима се може препознати Св.Арханђел Михаил.Боја која доминира на тим фрескама је црвена.У горњем дијелу црквених зидова фонд боја је чудесан, доминирају црвена, златна, тамносива, жута, зелена, плава и љубичаста.
Звона која су на локалитету нађена су од бронзе.Највеће звоно је тешко 92 кг, високо 48 цм, широко 55 цм, а висина клатна је 11 цм.Здепаста форма стилски сврстава звоно у Романтику.
У капели су нађене три гробнице и двије гробне раке без посебне архитектуре.Кости које су нађене у гробним ракама биле су испретуране.На жалост није утврђено које су историјске познате личности ту биле сахрањене.Има индиција да су у остале три гробнице били сахрањени краљ Остоја, краљ Стеван Томашевић и краљ Твртко други.
- '' Велика '' Црква у Бобовцу
У оквирима средњовјековне Босне до сада није откривена ниједна већа Црква од ове.Укупна дужина је 23,10 метара, а ширина 14,30 метара.Али, ова Црква никад није била више саграђена од темеља, будући да је требало уложити велики труд да се уски простор Бобовачке косе оспособи за постављање велике грађевине, која из канонских разлога, треба да има орјентацију Исток – Запад и да, сљедствено томе, под правим углом сијеће правац пружања природног гребена.
Ширина сачуваних зидова темеља је 200 цм.
- '' КОНСТАНТИНОВ '' ДЕСНЕК
О егзистенцији насеља и уже политичко – територијалне јединице под именом Босна, Константинов Деснек је лоциран у околини Високог.Овакво лоцирање не може бити коначно, али оно, свакако, има своју одређену логику.Прије свега, крај око Високог је географски и економски центар уже Босне; ту се налази политичко средиште државе у вријеме Кулиново и касније у 14. вјеку; ту су пронађене и Кулинове плоче.
Западним странама ријеке Босне па до Уне, владао је босански бан Кулин од 1180 – 1204. године.Већ 1189.године Кулин – бан даје дубровчанима повластице у трговинском саобрачају, у повељи писаној чисто србским језиком и све касније писане повеље које се помињу, спомиње се име Србин и Српски језик.
Крајем 12. вијека бан Кулин је изградио једну Цркву у данашњем селу Бискупићи, код Високог.Само подизање Цркве не би могло послужити као доказ за локацију владарске резиденције, али је, у сваком случају, карактеристично да је Црква подигнута у непосредној близини касније познатих владарских дворова и зборног мјеста државних сабора.Стога и овај археолошки податак добија, и у томе смислу, одређену тежину.
Кон
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
