banjalukaforum.com

Пут класичне јоге и покајање

За атеистичку свест, у духовном смислу незналачку, религије су једнаке.
У нашем друштву, као последица тога, влада опште распрострањена предрасуда да све религије имају исти циљ.
Окултизам свесрдно подржава овакав став, тврдећи да све религије различитим путевима воде једном те истом циљу.


Велики реформатор хиндуизма који је живео у XIX веку у Индији, Рамакришна, учио је да су богови разних религија у суштини исти пошто све религије говоре о истом Богу.
По његовом мишљењу, они људи који тврде да је само њихова религија истинита, личе на слепце у причи о слону: “Четворица слепих пришли су слону.
Један је додирнуо ногу слона и рекао: слон личи на стабло. Други је додирнуо сурлу и рекао: слон личи на дебелу батину. Трећи је додирнуо стомак слона и рекао: слон личи на огромно буре. Четврти је додирнуо уши и рекао: слон личи на велику корпу. И почели су да се свађају какав је слон у ствари” .

У овој причи се подразумева претпоставка да сва четири слепца имају урођено, неотуђиво право познања слона, макар и чулом пипања. Они се односе према слону добронамерно, поштено, док им он спокојно даје могућност да га опипају. Ништа, сем слепила, њима не смета. У односу на слона можда и јесте тако, али не и у односу према Богу.

До грехопада првих људи све би могло бити тако како нам прича Рамакришна, но људи су згрешили у односу према Богу, и изгубили право на непосредно “опипавање”.
Не верујући Господу, а верујући сатани, они су направили избор и пали под власт лукавог духа.
Сада им је он подметнуо себе, лудо се смејући слепим људима, радујући се њиховој свађи поводом онога што су опипали.

Сагрешивши, људи су предали себе под власт сатане који је путем греха добио тачку ослонца у деловању на нас, и у том стању ми не можемо бити уверени да ли су сви наши доживљаји – од Бога.

Осим тога, Бог – није слон, коме је потпуно свеједно разумеју ли га слепци или не. Онима који су се одвратили од сатане и покајали се за грехе отаца својих, Он се сам јавља и на сваки се начин стара да би ми, колико је то могуће и корисно за нас – имали јасну истиниту представу о Њему. И више од тога, Он сам узима на себе наше грехе и сам чисти наше духовне очи. Но, само у случају ако смо се покајали и напустили греховни пут својих прародитеља. У причи о четири слепца нема речи покајања и подразумева се да је процедура познања твари (слона) једнака “процедури” познања Творца.

Због тога није необично, што у класичној јоги – конкретном “руководству” ка “хиндуском” спасењу – не налазимо оно што је присутно у хришћанству. Али није правилно преносити методе које је човек разрадио приликом изучавања створеног света на познање самог Творца и размишљати о њему онако како размишљамо о земним тварима, ма како то “научно” да је.

Да видимо шта претходи процесу медитације или дјане – главном средству јогичког, “духовног виђења”, уз помоћ које јога постиже, или претендује да постигне истину, разликујући лаж од истине.

У класичној сав процес “саморазвоја” или јогичког “спасења” (циљ јоге је ослобођење од патње, што је слично спасењу) могуће је сврстати у осам ступњева:

1) Јама (уздржање); у себе укључује:

а) уздржање од наношења штете свим облицима живота,
б) правичност у мишљењу и говору,
в) забрану крађе,
г) контролу чулних жеља и страсти,
д) непримање поклона,

2) Нијама (култивисање добрих навика) укључује:

а) прочишћавање тела купањем и узимањем само чисте хране (вегетаријанство), прочишћење ума развијањем дружељубивости, добронамерности, бодрости, чињењем добра другим људима,

б) стварање навика да будемо задовољни оним што долази само од себе, без сувишних напора,

в) умртвљење тела, то јест стицање навике неосетљивости на хладноћу, топлоту итд,

г) навика редовног читања религиозних књига,

д) контемплација о Богу.


3) Асана (физичке вежбе): овладавање различитим положајима, међу којима су посебне позе важне при медитацији.

4) Пранајама (овладавање дисањем): развијање способности удисања, издисања, посебног ритма задржавања дисања, ради овладавања нарочитим начинима дисања погодним за медитацију.

5) Пратјахара (одвајање чула од објекта): развијање способности негледања отворених очију, неслушања усред буке, уопште нереаговања на спољашње надражаје.

6) Дхарана (усредсређивање ума на жељеном објекту): развијање способности усмеравања пажње.

7) Дјана (медитација): развијање способности созерцања неког објекта у непрекидном временском трајању без прекида.

Самади (сједињење ума с објектом созерцања): развијање способности путем медитирања до степена кад се губи осећај одвојености објекта и созерцатеља – они као да се сливају у једно; самади је сједињење с Апсолутом “сједињење ограниченог ја са бесконачним и апсолутним постојањем”.

Ових осам ступњева јоге дати су у књизи “Увид у хиндуистичку филозофију” Д. Дата и С. Чатерђи.

Јасно је уочљиво да ових осам ступњева јоге могу бити подељени на три дела:

1) морални (1 и 2);
2) физиолошки (3 и 4);
3) психолошки (5, 6, 7, .


Јасно је, дакле, да тантризам не припада класичној индијској духовности,
већ га и сами иднијци сматрају за "вјештичарење" и "црну магију" како они сами кажу.

Древна учења Индије говоре о врлинама и уздржању,
а данашњи "учитељи" проповиједају у ствари нешто што нема везе са кришнаизмом и будизмом, већ једну црномагијску "компилацију" чији су аутори европљани - припадници сатанистичких група са почетка 20 вијека.

Питање је и да ли је слон кога су пипали био индијски или афрички