banjalukaforum.com

Prema ovom modelu, sanjanje i slična halucinantna stanja karakteristika su izmenjenih stanja svesti
(ε
r
≈ 1), kada dolazi do mešanja normalno svesnih i nesvesnih sadržaja i kada je ekstremno
proširena subjektivna vremenska baza! Uloga sanjanja je integracija svesnih i nesvesnih nivoa
ličnosti oko jednog asocijativnog jezgra, odnosno "ego-stanja", što doprinosi rastu ličnosti [11,14] i
ublažavanju emocionalnih konflikata! Tako meditacija, kao prolongirano izmenjeno stanje svesti,
omogućava efikasnije integrisanje ličnosti, ali je neizbežno praćena raspadom ultradijalnog ritma,
odgovornog za smenu normalnih i izmenjenih stanja svesti (periodičnosti1,5 - 2 h, u stanjima i
budnosti i spavanja [16]). Međutim, ukoliko osoba u sebi nosi jake psihičke konflikte, odnosno
poseduje više ego-stanja, rezultat prolongirane meditacije biće integracija ličnosti oko više
pomenutih ego-stanja, sa neželjenim rezultatom pocepane (umesto dobro integrisane) ličnosti; ovih
opasnosti su svesni kompetentni učitelji meditacije, koji ne preporučuju njeno ubrzano
praktikovanje psihički labilnim osobama (za koje je glavni prioritet rasterećivanje psihičkih
konflikata, o čemu će kasnije još biti govora u kontekstu kontrolisanih transpersonalnih interakcija
u prelaznim stanjima svesti).
Dislocirana jonska struktura u pomenutom modelu svesti mora imati formu blago jonizovane
gasovite neuronske mreže, kako bi se mogle efikasno prepoznavati informacije kontinualno
prepisivane iz moždanih neuronskih mreža! Otuda ova neuronska mreža igra i ulogu optičkog
senzora, koji može panoramski percepirati okolinu u izmenjenim stanjima svesti, o čemu
izveštavaju pacijenti posle reanimacije iz kliničke smrti [17]!
Lista transpersonalnih fenomena koje model predviđa time se ne iscrpljuje. U kratkotrajnim (≤ 0,1
s) prelaznim stanjima između normalnih (visokodielektričnih) i izmenjenih (niskodielektričnih)
stanja svesti, "zarobljeno" ULF EM polje vezano za svest skokovito menja svoju brzinu, sa
ekvivalentnim ubrzanjem10
9
m/s
2
. Tako velika ubrzanja sreću se samo u ekstremno snažnim
gravitacionim poljima, u kojima Opšta teorija relativnosti predviđa otvaranje tzv. Ajnštajn-
Rozenovih prostorno-vremenskih tunela (mostova) i između veoma udaljenih događaja u prostor-
vremenu [18]. S obzirom na fizičku ekvivalentnost inercijalnih i gravitacionih ubrzanja (što je jedan
od kamena temeljaca i Njutnove i Ajnštajnove fizike), isti fenomeni se mogu očekivati i u
pomenutim prelaznim stanjima svesti [11]!
Ovo bi mogla da bude biofizička osnova tzv. astralnih projekcija svesti, za koje retki praktičari
tvrde da ne podležu prostorno-vremenskim ograničenjima [19,20], a dodajmo da o reminiscenciji na
prolazak kroz neki tunel svedoče i pacijenti posle reanimacije iz kliničke smrti [17]! U
kratkotrajnim prelaznim stanjima svesti, u udaljenu prostorno-vremensku tačku, prethodno
Page 5
193
adresiranu u svesti,
1
mora protunelirati tamo i natrag i sama dislocirana gasovita jonska neuronska
mreža, kao senzor koji percepira informaciju o prostorno-vremenski udaljenom događaju. Ovakve
"astralne projekcije" svesti verovatno su osnova i nekih parapsiholoških fenomena (vidovitost,
prekognicija, retrognicija) [21], što ujedno pokazuje i zašto su ovo fenomeni kratkotrajni i teško
ponovljivi u laboratoriji: uslovi za njih se spontano stiču tek za 1,5-2 sata, sa periodičnošću
ultradijalnih ritmova koji upravljaju smenom normalnih i izmenjenih stanja svesti [16].
To bi mogla biti i biofizička osnova kreativnosti [11], koja bi se mogla lako staviti pod kontrolu
svesnim adresiranjem na izabrani problem, uoči prelaznog stanja budnost/spavanje! Pri buđenju bi
mozak pojačao do svesnog nivoa onaj san koji se odnosi na (optimalno) rešenje adresiranog
problema, dajući mu prioritet u odnosu na ostale procesirane informacije. Ovako dobijena
informacija je najčešće kodirana kroz sprezanje sa asocijativno povezanim svesnim i nesvesnim
informacijama tokom perioda REM-sanjanja (koji slede posle prelaznog stanja između budnosti i
spavanja), zbog čega ima neku simboličku formu - koju treba naknadno dekodirati kroz
introspektivnu analizu sna. Naravno, da bi se ovako rešio neki naučni ili tehnički problem potrebno
je da osoba bude ekspert u datoj oblasti, kako bi se rešenje problema pretočilo na odgovarajućem
naučnom ili tehničkom jeziku.
Pomenute "astralne projekcije" svesti verovatno su osnova i religioznih iskustava, sa misaonim
adresiranjem na prostorno-vremenski dislocirane bogate jonske arhetipske strukture iz religiozne
tradicije, kojima se upućuje molitva u prelaznim stanjima svesti. Čini se i da je efikasnost molitve u
uklanjanju unutrašnjih psihičkih konflikata (uzrokovanih nekim prethodnim međuljudskim
sukobima) posledica sličnih biofizičkih transpersonalnih komunikacija sukobljenih osoba u
prelaznim stanjima svesti molioca, praćenih uzajamnim reprogramiranjem unutrašnjih konflikata
(kao klica budućih uzajamnih sukoba, ali i potencijalnih psihosomatskih i psihičkih poremećaja).
Ovo bi moglo biti objašnjenje za posebnu efikasnost molitve sprovedene pred spavanje (što
preporučuju sve religiozne tradicije), kada se najlakše kontrolišu adresirani sadržaji svesti uoči
prelaznog stanja budnost/spavanje!
Pomenimo, takođe, da je dislocirana jonska gasovita struktura nestabilna, i da se rasplinjava za1
h, kada koncentracija jona u kanalima ove strukture dostiže koncentraciju jona u okolnom vazduhu,
čime jonosfera postaje jednako provodna za ULF jonske struje, pa se do tada lokalizovano EM ULF
polje moždanih talasa delokalizuje po čitavoj jonosferi [11,22]. Dugodometne interakcije ovog tipa
su dodatno olakšane zbog tzv. Šumanovih rezonanci Zemljine jonosfere, koje se dobro poklapaju sa
ULF spektrom moždanih talasa [23]. Pomenuti mehanizam razmene informacija u ULF domenu
mogao bi da predstavlja i značajan adaptivni mehanizam na nivou čitavih životinjskih vrsta, na šta
izgleda ukazuju neka istraživanja [24]; unutar ljudske populacije, čini se da tzv. Mahariši efekat
[25] podržava postojanje takvog mehanizma - koji može predstavljati biofizičku osnovu kolektivnog
nesvesnog u Jungovoj psihologiji [26]! U tom kontekstu, moglo bi se reći da jonosfera predstavlja
dinamičku kolektivnu memoriju čitavih bioloških vrsta, koju biološke jedinke neprekidno
osvežavaju sa periodičnošću i fazom svojih ultradijalnih ritmova.
Ovo ujedno ukazuje na veliki praktični značaj morala čak i na nivou čistote misli i osećanja
pojedinaca, jer se negativne misli i emocije pojedinaca ili grupa ljudi prenose na čitavu ljudsku
populaciju, što se potom kumulativno pojačava - sa konačnim negativnim globalnim uticajem na
ljudsku civilizaciju. Takvo globalno procesiranje informacija na nivou jonosfere omogućeno je
nehomogenostima u njenoj jonskoj strukturi na mestima varijacija u gustini linija zemljinog
magnetnog polja, čime se jonosfera ponaša kao džinovska "optička" neuronska mreža, sa jonskim
kanalima veće električne provodnosti u odnosu na okolin