Prije svega zelim da pozdravim autora teme,kao covjeka kome je stalo do istine !! Bez dlake na jeziku, samo za istinu!! Daljac je napisao: Него, буди љубазан па нам одговори на једно питање: гдје у Светом Писму пише да је православна црква једина исправна и од Бога дана црква на овоме свијету?
Ma ne pise nigdje!!!!
Citiraj: Пише на више места. На пример... рећено је да Цркву Божју ни врата Пакла неће надвладати. Ако погледамо учење из првих векова
U Jerusalimu je bila osnovana prva hriscanska crkva. Ova se crkva sastojala od Jevreja koji su uzverovali u Hrista kao obecanog Mesiju i Spasitelja.
Prvi hriscani su se nazivali "svetima, "izabranima", "ostatkom" koji je odvojen i o kome govore proroci i Otkrivenje. U Antiohiji poceli su se vjerni nazivati "hriscanima". 2.kor.1,1 Dela 11,26.
Na osnovu spisa proroka i apostola mozemo jasno zakljuciti kakvo je bilo versko ucenje apostolske crkve. Evo prikaza njihovog verovanja i ucenja.
1. Sveto pismo, spisi proroka i apostola, je nadahnuto od Boga. Ono je otkrivenje Bozije volje i nepogresivo pravilo vjere i zivota. 2.Tim. 3,15-17.
2. Bozanstvo ili trojstvo se sastoji od Vecnog Oca, koji je licno, duhovno bice,od Isusa Hrista, koji je Sin vjecnog Oca, kroz kojega je sve stvoreno i koji je Spasitelj ljudi, i od Svetog Duha, koji je mocna preporadjajuca sila u djelu otkupljenja. Matej 28,19. 1,16-18 Dela 4,12 Jovan 14,26 16, 7-13 Rimlj.8,1-10 Efescima 4,30.
3. Bozija volja u pogledu covjekovog moralnog vladanja sadrzana je u njegovom zakonu, u deset zapovjesti, koji je vjecan i nepromjenjiv. 2.Mojs.20,1-17 Matej 5,17 Rimlj. 2,13 7,12 3,21.
4. Zakon deset zapovjesti otkriva grijeh, kojega je plata smrt. Rimlj. 7,7. Zakon ne moze spasiti prestupnika od grijeha niti mu moze dati silu da vise ne grijesi. Bog je u svojoj ljubavi i milosti pronaso za to jedan put. On je pronasao zamjenu, Isusa Hrista pravednika, koji je umro umjesto covjeka :"njega koji nije poznavao grijeha, ucini za nas grijehom, da mi postanemo pravda Bozija u njemu". 2. Kor. 5,21 Rimlj. 3,23-25.
5. Duh Sveti, kojeg prima pokajnik vjerom, preporadja njegovo srce i osposobljava ga da zivi po nacelima moralnog zakona, izrazenim u deset zapovjesti. Gal. 3,14 Jovan 3,1-7 Rimlj. 8,1-4 Jevr. 8,10-12 Gal. 2,20 Efes.3,17.
6. Bog jedini ima besmrtnost. 1. Tim. 6,16. Smrtan covjek vec po svome rodjenju ima gresnu i smrtnu prirodu. Vjecni zivot je dar Boziji vjerom u Hrista. "Ko ima Sina, ima zivot." Rimlj. 6,23 1. Jov.5,12. Besmrtnost ce se dati pravednima prilikom Hristovog drugog dolaska. Tada ce mrtvi pravedni ustati iz grobova, a zivi pravedni ce se preobraziti. Oni koji se tada budu nasli vjerni, "obuci ce se u besmrtnost". 1.Korin.15,51-55.
7. Smrt je stanje besvjesnosti. Svi ljudi, dobri i zli, ostaju u grobu od smrti do vaskrsenja. Jovan 5,28.29.
8. Ima dva vaskrsenja: vaskrsenje u casu Hristovog dolaska i vaskrsenje zlih, hiljadu godina kasnije. Jovan 5,28.29 1. Solunj. 4,13-18 Otkrivenje 20,5-10.
9. Na kraju hiljdu godina ce sotona biti unisten zajedno sa nepokajanim gresnicima. Tako ce svemir biti ociscen od grijeha i gresnika. Rimlj. 6,23 Malahija 4,1-3 Otkr. 20,9.10.
10. Drugi Hristov dolazak je velika nada hriscana, dan potpunog ostvarenja spasenja. Taj dolazak je pred vratima. Vjerni trba da su spremni za taj veliki dan. Jovan 14,1-3 Dela 1,9-11 Jevr. 9,28 Matej 24,36.44.
11. Hriscanin je pozvan da zivi svetim zivotom. Skromnost i jednostavnost treba da su njegove odlike u odjevanju. 1.Solunjanima 3,13 1.Petr. 2,21 1.Tim.2,9.10.
12. Hriscanin treba da smatra svoje tjelo hramom Svetog Duha. Zato treba da slavi Boga brinuci se za svoje tjelo i uzdrzavajuci se svega sto bi moglo da narusi njegovo zdravlje. 1.Kor. 3,16.17 6,19.20
13. Hriscanin je pozvan da saradjuje sa Bogom na sirenju jevandjela svojim sposobnostima i sredstvima. Otkr. 22,17 2.Kor.5,17-20 1.Kor.9,13-14 2.Kor.9,6.7 Mat.23,23
14. Krstenje uronjavanjem je jedan od glavnih obreda hriscanske crkve. Ono prdstavlja smrt, ukop i vaskrsenje Hristovo. Ono izrazava vjeru u Hristovu spasonosnu milost, odricanje od grijeha i sveta, ono se smatra uslovom za ulazak u crkveno clanstvo. Matej 3,13-17 28,19 Dela 2,38.41-47 8,35-39 Rimlj.6,1-11 Gal. 3,27 Kol.3,1-3
15. Obred vecera Gospodja je uspomena na Spasiteljevu smrt. Tom obredu predhodi obred pranja nogu kao priprema za tu svecanu sluzbu. Mat.26,26-29 1.Kor.11,23-26 Jovan 13,1-17 1.Kor.11,27.30.
Prva crkva je svetkovala subotu. Crkveni istoricar ( Liezmann) pise :"Prva je zajednica takodje svetkovala subotu kao sto pokazuje Matej24,20...Ovaj se dan dakle slavio na jevrejski nacin i nije se smio oskrvnuti putovanjem".
(Theodor Zahn) pise:" Nema sumnje da su hriscani najsavesnije svetkovali subotu, jer ako je nebi svetkovali, Jevreji bi ih kamenovali. Ne moze se nicim dokazati da svetkovanje nedelje datira iz toga vremena.Narocito je subota bila jaka veza koja ih je spajala sa zivotom cjelog naroda. A svetkovanjem subote oni su sljedili primjer i naredjenja Hristova."
Jevsevije Popovic u svojoj Opstoj crkvenoj istoriji, str.428, potvrdjuje da se subota slavila u prvom crkvenom periodu, narocito na istoku, kao dan odmora i uspomena na stvaranje svijeta:"Dok se na zapadu pocelo kasnije, i to pre svega u Rimu, postiti subotom, svakako zato sto je Hristos u subotu lezao u grobu,i jer se u subotnom postu ogledalo dostojno spremanje za praznovanje nedelje, dotle na istoku, gdje je subota jos uvjek imala znacenje dana odmora od stvaranja, bilo direktno zabranjeno postiti subotom, posto su gnostici toga dana postili u znak zalosti, sto je stvoren materijalni svijet, te sto je time po gnostickom ucenju prouzrokovano zatvaranje duhovnog u zlu materiju".
Hriscansko bogosluzenje se u pocetku odlikovalo velikom slobodom i jednostavnoscu nasuprot neznabozackim ceremonijama. Bogo sluzenje se odlikovalo visokom duhovnoscu. Prvi hriscani su se satajali po kucama gdje su odrzavali veceru Gospodnju i agape, vecere ljubavi,tj. vecere koje je trebalo da razviju ljubav i brastvo medju vjernima. Dela2,42. Bogosluzenje je obuhvatalo molitvu, citanje iz Pisma,propovjed,naizmjenicno pjevanje i Svetu veceru.
Kadjenje i gorenje svetiljaka nije bilo u upotrebi tako ni posebnih liturgiskih odjeca takodje nije bilo.
Nevjerovatna identicnost zar ne?
Citiraj: и учење данашње Православне Цркве, постаје јасно као дан да су идентична. Управо то и јесте најбољи показатељ Божје Цркве свима онима који покушавају да схвате ко проповеда Истину у мору јереси и секти у ово наше време. Интересантан је податак да је прелазак на Православље постало редовна појава након што су преведени списи раних отаца Цркве на разне језике. О томе је чак написана и књига са насловом: "Зашто протестантски клерици постају Православни".
|
