Па видиш брате... то је једна јако тужна прича. Толико тужна да су ту девојку оплакивале сваке године по четири дана све девојке јеврејске. А десио се због чисте глупости. Са једне стране, Јефтај нам показује колико је важно и часно држати дату реч. Са друге стране, говори нам како треба пазити шта се говори, јер последице могу бити страшне.
Свакако да Богу такве жртве нису биле потребне. Непромишљеност Јефтаја је на неки начин била и преседан, јер може ли неко живинче изаћи у сусрет победничком војсковођи? Дакле је требао размислити пре него је дао завет Богу.
Нажалост, у наше време, сведоци смо да људска реч не реди ни пишљива боба. Сви причају свашта, и нико се не држи оног што је рекао и обећао. Сушта супротност овом примеру из Библије. То је само један од много очигледних показатеља декаденције овог друштва и општег отпада од Бога.
