banjalukaforum.com

Ovo poglavlje je jedno od onih koje teže razumijem. Naime, Jeftaj je obećao da će Bogu prinijeti na žrtvu prvo što mu izađe u susret nakon bitke (sa Amoncima). Bitku je dobio, ali onda se ispostavilo da treba da žrtvuje svoju kćerku (jer se ona prva pojavila).
E sad, mene zanima kako je on trebalo da postupi i da li je u toj situaciji uopšte bilo ispravnog izbora? On se zavjetovao Bogu i nije smio da prekrši zavjet, ali opet ranije je jasno naznačeno da Bogu nije ugodna ljudska žrtva. Da li je njegova greška zapravo bila u samom zavjetu, koji je bio dosta neoprezan (on nije mogao da zna šta ili ko će da izađe pred njega)?

_________________
Ne možemo ništa uraditi za jednu sekundu, to mogu samo Srbi.

Па видиш брате... то је једна јако тужна прича. Толико тужна да су ту девојку оплакивале сваке године по четири дана све девојке јеврејске. А десио се због чисте глупости. Са једне стране, Јефтај нам показује колико је важно и часно држати дату реч. Са друге стране, говори нам како треба пазити шта се говори, јер последице могу бити страшне.

Свакако да Богу такве жртве нису биле потребне. Непромишљеност Јефтаја је на неки начин била и преседан, јер може ли неко живинче изаћи у сусрет победничком војсковођи? Дакле је требао размислити пре него је дао завет Богу.

Нажалост, у наше време, сведоци смо да људска реч не реди ни пишљива боба. Сви причају свашта, и нико се не држи оног што је рекао и обећао. Сушта супротност овом примеру из Библије. То је само један од много очигледних показатеља декаденције овог друштва и општег отпада од Бога.

_________________
Маран Ата