Ко је био Мухамед? Одговараћу ријечима једног скромнијег арапског писца, Абулфеде, да не бих утонуо у високопарне говоре синова Истока који су глорификовали начелника њихове вјере, Мухамед потиче од Авраама, у тринаестом покољењу; ова покољења су исто тако помно проучена код Арапа, колико код нас родословље једног другог Сина Авраамовог, Који потиче од законите његове жене Саре, а не од робиње Агаре, која је уклоњена из Патријарховог дома, према ријечима Светог Писма, да род њезин не би имао наслијеђе са дјецом обећања, рођеном од слободне (1 Мој. 21:10 ).
Ти ме разумијеш, љубљени друже, и знаш да ја говорим о Господу нашем Исусу Христу, у лицу Којег је Бог обећао благослов свим народима земаљским, и Који је такође био син Авраамов, али по Исаку (1 Мој. 22:18 ). Изузетно је пророчанство о Измаилу и његовом потомству, баш у истих оних Пет Књига Мојсијевих, за које сам Мухамед вели да им се неизоставно треба вјеровати, вишекратно их помињући у свом Курану, и не знајући да ријечи Мојсијеве на њега указују: "Тај ће бити човјек диваљ; руке његове на свих и руке свију на њега, и пред лицем све браће ће се уселити и у велики народ израсти" (1 Мој. 16:12, 21:18 ).
Није ли се све ово збило са дивљим арапским племеном, које је војевало са читавом васељеном, у дане Калифата и проповиједи Курана?
Мухамед је поријеклом из племена Кореишита, којем је било дато искључиво право да у Меки чува главно њихово светилиште Кабу; дјед његов Ел Моталеб, надјенуо му је име Мухамед, тј. славни, какво име до тада није носио нико у њиховој породици. Ово име је касније послужило да се код сљедбеника Курана оформи чудно и ни на чему засновано мнење, које им је и сам Мухамед наметнуо.
Наиме, он у LXI глави свог Курана (ст. 6) говори како је наводно Исус, син Марије, рекао синовима Израиљевим: "ја сам Божји Посланик (послат вама) да утврдим Теврат (Петокњижје Мојсијево) који је објављен прије мене, и да вас обрадујем послаником који ће доћи послије мене, а чије ће име бити Ахмед, тј. славни". На чему је ове ријечи заснивао Мухамед?
У Јеванђељу код Јована пише како је Господ, опраштајући се са ученицима, рекао: "И ја ћу умолити Оца, и даће вам другог Утјешитеља да пребива с вама вавијек, Духа Истине" (Јн. 14:16). Даље је говорио и о дејствима Његовим: "А када дође Утјешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће свједочити за мене" (Јн. 15:26).
И какву је везу Мухамед могао успоставити између овог обећања нашега Спаситеља и свог посланства? - Ево какво: на грчком језику се ријеч "утјешитељ" изражава ријечју "параклитос", а "славни" ријечју "периклитос", и овом сличношћу ријечи по звучности се окористио ново-законодавац, како би на себе упутио пророчанство.
Да ли је поштено ово?
О томе остављам да суде његови сљедбеници, јер су и Јеванђеље и Куран пред њима, и главне стихове сам им указао; уосталом, истина се показала и из самих дејстава обећаног посланика. О тим дејствима говорићемо убрзо.
