banjalukaforum.com

...Када се, дакле човек преиспуњава благодаћу и када, он долази у стање велике простоте његов ум се проширује и задобија велику запремину (сместивост). И као што кад си окусио кап благодати, дошла ти је обилна радост и весеље, они поново долазе када ум пребива у молитви, али много више, као благи поветарц, као снажан налет миомирисног даха. Удови се умирују. Само ум созерцава унутар заслепљујуће светлости. Долази до сједињења Бога и човека, који више није у стању да разлучи самога себе. Као што бива са гвожђам: пре но што је бачено у огањ, оно се назива гвожђем; али, када се усија и зажари, постаје једно са огњем. Он се сав сједињује са Богом. Мисли да нема ни тело ни обитавалиште. Сав лебди и без тела се вазноси на небо! Човек види оно што људски језик није у стању да говори о томе.
Кад прође ово созерцање, човек обитава у таквом смиреноумљу да плаче као мало дете, питајући се зашто му то Господ даје када он сам ништа не чини. Задобија такву свест о себи да, ако разговараш с њим, сматра себе најништавнијим и недостојним. И што више тако мисли, више му се даје ,,Довољно је,, вапи он ка Богу. А благодат се још више умножава.

Ако га упиташ:

,,Чије је то што је на теби?,,
,,Господа мојега,, одговориће ти.
,,А хлеб и храна коју једеш?,,
,,Господа мојега.,,
,,Чији је новац који носиш?,,
,,Господа мојега.,,
,,Шта је онда твоје?,,
,,Ништа.,,
Ја сам земља, блато и прах.
Ако ме подигнеш, усправићу се.
Ако ме обориш, пашћу.
Ако ме уздигнеш, летећу.
Ако ме бациш - срушићу се.
Моја природа је ништа.

А шта је то ,,ништа,,? То је оно ништа, које је било пре него што је Бог створио небо и земљу.
То је, дакле, почетак нашег постојања. Оно из чега потичемо је блато, а наша сила је удахнуће Божје, Божји дах.
Шта дакле, имаш, о горди човече, а што ниси примио? А ако си већ примио, зашто се хвалиш као да ниси примио? Спознај, смирена душо свог Доброчинитеља и добро пази да не присвојиш оно што је туђе, односно Божје, као своја сопствена достигнућа. Спознај, несретнице, своје постојање; спознај своје порекло. Не заборави да си овде туђинка и да је све туђе. Ако ти је слатки доброчинитељ Бог нешто дао, узврати му у чистој савести своје од својег, ,,Твоје од Твојих.,,

Овако кажи свом Господу:
,,Прими, слатко дисање моје, Исусе мој, Твоје од Твојих,,. И тада, о тада! Душо моја, шта ћеш видети, када се отворе ризнице Божје и када ти Он каже:
,,Сине мој, прими све, јер си се показао као веран и добар управитељ!,,


Одломци (старац Јосиф Исихаста)

_________________
Абвун дбашмајо