|
Вама треба једно лечење МОТКОМ ДЕБЕЛОМ
Место боравка злих духова
Докле је ђаво био светли анђео, он је обитавао на небу (Лука 10, 18; Открив. 12, 7-9). Горд и славољубив више од свих духова, Деница је зажелео да постане самосталан цар. А Господ га збаци са светлог неба, пошто се помрачио противљењем Творцу, заједно са потчињеним му духовима (Еф. 6, 12). Одонда пребивалиштем ђавола постао је овај плаветни бездан, који одваја борбену Цркву од слављеничке Цркве и који се на говорном језику назива ваздухом. Умесност такве мисли потврђује Свето писмо. Већ смо видели у књизи о Јову како ђаво сведочи да је обишао сву земљу и прошао поднебески простор (1, 7; 2, 2). О боравку палих духова у ваздуху говори и свети апостол Павле: „Наша борба није са телом и крвљу (то јест са људима), него са поглаварствима, са властима, са господарима тама овога света, са духовима злобе под небом" (Еф. 6, 12). То место свети Атанасије Велики овако објашњава: „Ђаво, непријатељ нашег рода, спавши с неба, блуди у пространству овог ваздуха, где - стојећи на чеду других демона, који су се непокорношћу и гордошћу учинили сличним њему - уз њихову помоћ вара људе привиђењима и стара се да препречи пут онима који теже горе", о чему свети апостол Павле говори: „По кнезу власти ваздушне, духа, који сад делује у синовима противљења" (Еф. 2, 2)... У тумачењу на Псалам 41. свети Јован Златоусти говори: „Колико демона лебди у овом ваздуху? Колико противних власти? Ако би им само Бог дозволио да нам покажу свој страшни и одвратни лик, ми бисмо сишли с ума" (Дела, том I, стр. 722). А свети Антоније Велики говори директно да „демони лебде у ваздуху". А ако зли духови испуњавају ваздух, онда је из овога јасно да нас они окружавају са свих страна. Ево како о томе говори епископ Теофан Затворник: „Обични смисао превода и схватања речи „поднебесни" означава да духови лете по ваздуху и као што нас ваздух обухвата одасвуда, тако нас одасвуда окружују и духови злобе и непрестано прилазе нам, као комарци у влажном месту" (Тумачење на послан. Ефесцима, страна 412).
Лебдећи по ваздуху, зли духови силазе на земљу, што се јасно види из Еванђеља, које говори о различитим деловањима демона на земљи. Демони могу да улазе у људе и у животиње (Лука 8, 29. 33). По учењу Православне цркве, демони живе и у води, па зато Црква на дан Богојављења у својим молитвама приликом освећења воде моли Господа да очисти воду од демона.
По спадању злих духова с неба у поднебеска пространства или ваздух (Ефес. 2,2; 6, 12), њима је после тога постао недоступан свет небожитеља (становника неба), и зато сва њихова злобна пажња окренута је искључиво на блиску им земљу, да би овде - међу људима, сејали зло. На тај начин, зло чини насушну потребу ђавола, који ни о чему не мисли осим о злу, ни у чему не налази умирење или насладе осим у злој делатности. Царство добра, као Царство Божје, њему је мрско, па се зато труди на рушењу Царства Божјег на земљи (Марко 4, 4.15). По речима Спаситеља, „Ђаво је - непријатељ његов": јер на том пољу, где је Господ посејао пшеницу, ђаво сеје кукољ (Мат. 13, 24-25).
Несумњивост утицаја злих духова
_________________ Абвун дбашмајо
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
