banjalukaforum.com

Hronoloski:
Kao mali decak sam se zainteresovao za Bibliju - citajuci je sa decjim zarom i naivnoscu, usvojio sam jednostavne i duboke pouke koje su se tu i tamo mogle pronaci u njoj ("ne cini drugima ono sto ne bi zeleo da se ucini tebi"), predano pokusavajuci da ih sprovedem u svom zivotu. Drustvena klima nije bila povoljna (ali ni preterano nepovoljna) za ovakvu zanimaciju - poslednji trzajevi autoritarnog jugoslavenskog komunizma su cenili drugaciju terminologiju, mada su poruke u osnovi bile slicne.
"Budjenjem" naroda, krajem osamdesetih/pocetkom devedesetih godina, ovakva moja introspektivna zanimacija postala je globalna opsesija srpskog, naglo "osvestenog" drustva: odlazak u crkvu na velike praznike se pretvara u stvar drustvenog prestiza, pracen ikonografijom srpskog plemenskog duha - religioznost postaje ono sto se radi izmedju krvolocnog zderanja svinjetine, pijenja rakije i ubijanja vazduha kisom metaka ispred crkve. Decija masta moze da racionalizuje i mnogo krupnije stvari - iako nisam razumeo ovakve manisfestacije srpskog (srbskog?) pravoslavlja pretpostavljao sam da one mora da imaju smisla - ko sam ja da sudim na kraju krajeva? Trinaeast godina nije broj kojem se moze pripisati veliko zivotno iskustvo. Ipak - pozivanje svestenstva u pravednu samoodbranu, velicanje ratnickog duha, oruzje na svakom koraku - sve to nisam mogao da objasnim novozavetnim recima: "ljubi bliznjeg svoga kao sebe samoga"...
Kontradiktornosti su se gomilale godinama, no potiskivao sam ih, ne zeleci da obracam paznju... Jedan od presudnih dogadjaja bio je susret sa Tolstojevim ucenjem - bazirano na osnovnim hriscanskim idejama ljubavi i nenasilja, pozivalo je na raskrinkavanje licemerja svestenicke kaste, na socijalnu jednakost, na ukidanje represivnog drzavnog sistema olicenog u bogatstvu izabranih i pomahnitalom nacionalizmu siromasnih. Tu sam prvi put video da je drugacije hriscanstvo moguce - hriscanstvo koje ne bi imalo oslonac u dogmama, politickom autoritetu svestenstva, plemensko/nacionalistickom duhu neobrazovane gomile - pa ipak, Tolstoj je izbacen iz ruske pravoslave crkve kao raskolnik i jeretik. Tada se, po prvi put, zaista u meni kristalise ideja "dobrog samaricanina" - nije vazna dogma; ucenje je oruzje u rukama dobre osobe (ne obrnuto); agresivno poistovecenje sopstvene veroispovesti sa vrhunskim dobrom je temeljan i dobro utvrdjen put ka zlu. Hriscanstvo je izoblicilo Hristovo ucenje, cineci ga tako najtragicnijom licnosti zapamcene istorije.
Na pocetku nije mi bilo lako preispitati sve, godinama okostovane "hriscanske" naredbe - ako je Crkva u necemu uspela , uspela je u ubacivanju straha i nelagodnosti svom stadu, svojim ovcama - ubijajuci tako ljubav (koja je postala politicko oruzje usmereno ka unistavanju neprijatelja), ubijajuci slobodu (dozvoljenu, ali u granicama duhovnog zatvora olicenog simbolom krsta), ubijajuci istinu (istina je ono sto je zapisano i odobreno od svestenicke elite, jos jedno oruzje manipulacije u rukama "siromasnih" duhom cuvara predanja i vere). Ubijajuci veru, ne dozvoljavajuci joj da zivi i dise.
Hriscanstvo kao ideja je odavno odsviralo svoje - stvaraoci i ljudi plemenitog karaktera vec dugo ne mogu da zatvaraju oci pred raskorakom realnog i idealnoga - oni su trazili i traze druge puteve. Sledbenici i ljudi zeljni vodstva su sledili i sledice zapovesti svestenicke aristokratije koja ce u nedostatku kvalitetnih ljudskih izvora sve vise tonuti u varvarsto i bezoblicni plemenski duh uvek zeljan moci, do kraja unistavajuci smisao Hristove poruke. Ovo se vec desilo na Zapadu, a desilo se i na Istoku. Kolaps novozavetne poruke ljubavi u starozavetni, krvlju obojeni duh pokornosti; pokornosti vrhovnom despotu, erektivnom falusu, osvetoljubivom ocu, vrhovnom sudiji i ratniku. Ako nije vec mrtvo, hriscanstvo sve brze umire u vekovnoj agoniji.
(Iz Zapisa Jeretika)

Dobar tekst, ali koliko sam vidio nije uperen protiv hrišćanstva (dapače) nego protiv svega onoga što se danas naziva "hrišćanstvom" a to nije.

veoma slicno mojim idejama
mrziti hriscanstvo jer sam ocekivao savrsenstvo od istog
a hriscanstvo kao ni bilo koja druga religija nije mogla to da pruzi

ideja superreligije nije prosla ni prije hiljadu godina nece ni za
narednih milion.

sva ideja savrsenog svijeta prestala je onog trenutka kada je
covjek dosegao svijest...

zasto je ljudima cudno kada neko mrzi eksplicitno nesto
sto oni mrzi slucajno ili tek usput da bi se opravdali
bogu. a mrze istog...

zasto ljudi vjeruju da vole boga kada mrze istog
nece mi biti jasni ni jedni vjernici kada oni svojom ljubavlju
uslovljavaju boga a ne oslobadjaju ga... zar nije sam bog
uslovljen nasim sopstvenim priglupim zeljama a ne sopstvenom
nepoznatoscu

zar to nije sve za gadjenje
zar nije citav svijet toliko nistavan u svojoj moralnosti
da nema nijednog hrista ili bude da ga opravda...

fuck the world. drustvo je samo cioda na pucini kosmosa.
sramota i tumor na ledjima boga
bez obzira na religiju tumora isti je smrtonosan

_________________
life style, stile without life

Umrlo je za onoga koji je odavno umro