banjalukaforum.com

Posvećeniku je strogo zabranjeno da huli ime pod kojim je drugim ljudima poznat njegov Bog, jer radi se o istoj sili koju on sam poštuje pod vidom drugog simbola. "Putevi do Boga različiti su koliko i životi sinova čovječijih", kaže stara arapska poslovica. Trebalo bi da budemo dovoljno saosjećajni s nastojanjem drugog bića na putu do svjetlosti i ne skrnavimo ono što je posvetio, pa makar i samo svojim željama i trudom. Naš zajednički Otac može bolje od nas razumjeti značenje njegovih nastojanja i svojim prihvatanjem učiniti ih svetim za sva vremena.
(iz knjige "Psihička samoodbrana")

DELETED

Бој се Господа, сине мој! да не изгубиш припремљени ти венац, да не будеш одбачен од Христа у таму најкрајњу и муку вечну. Храбро стој у вери и, ако је неопходно, с радошћу трпи прогоне и друге невоље, јер ће са тобом бити Господ... и Свети Мученици и Исповедници са радошћу ће гледати на твој подвиг. (Св. Антоније Оптински)

_________________
Маран Ата

DELETED

DELETED

Границе између православља и јереси су исписане крвљу. (Старац Јероним Светогорац)


На питање како је постало зло? - Василије Велики одговара овако: оно је настало онако како настаје мрак када затвориш очи. Онај ко је створио око није крив што си ти зажмурио и што је за тебе наступила тама. Чему служи слобода? - Она служи томе да можеш да изабереш добро и да уживаш у блаженству, као Анђео и као човек, а не да само луташ по земљи као животиња, или да вегетираш као трава. (Св. Филарет Московски)


Као што се разбојници крију по скровитим местима да би оробили пролазника, тако се и ђаво крије у задовољствима да би савладао нашу душу. (Св. Василије Велики)

_________________
Маран Ата

nisam citao sta je sve napisano. ovo sam cuo od jednog monaha svetogorca, mada ne znam cija je originalna misao:

Sve sto imam nije moje. Moje je jedino ono sto sam dao drugima, jer kada umrem, nista od ovoga sto imam necu moci ponijeti sa sobom. Jedino ce za ono sto sam dao drugima reci: ovo je bilo njegovo.



toliko me sjecanje pamti...

mnogo lijepih rijeci ima, zaista.
mnogo je, hvala Bogu, Duhom nadahnutih ljudi.

Nastavak izreka iz kolekcije "Mudrosti naroda svijeta"



Kineske

Ako veruješ u čuda, čuda će početi da se dešavaju.
Ako znamo da smo učinili zlo, a odbijamo da to priznamo, dvostruko smo krivi.
Ako imaš mana, popravi se; ako ih nemaš, čuvaj se.
Ako je neko umoran da ti da osmeh, daj ti njemu svoj.
Ako si strpljiv, i list dudov baršun će postati.
Ako srce nije na mestu, onda gledaš a ne vidu, slušaš a ne čuješ, jedeš a ne osećaš ukus.
Ako su deca zla, ne zaslužuju nasledstvo; ako su dobra i radna, nasledstvo im nije potrebno.
Ako tri dana ne čitaš knjige, tvoje reči gube lepotu.
Ako čoveku daš ribu, nahranićeš ga za jedan dan; ako ga naučiš da peca, nahranićeš ga za ceo život.
Bio sam besan što nemam dobre cipele, a onda sam otišao na trg i tamo sreo čoveka bez nogu. Tek tada sam bio zadovoljan svojim životom koji mi je sudbina odredila.
Blato može dragulj uprljati, ali ga ne može pretvoriti u blato.
Bogatstvo oduzima više zadovoljstva nego što ga pruža, ali treba imati dušu da bi se to osetilo.
Bolje i koliba od slame u kojoj ima smeha, nego mermerna palata u kojoj ima plača.
Bolje je sačuvati život čoveka, nego sagraditi hram od sedamdeset spratova.
Bolje je spasiti jednoga koji umire, nego pokopati stotinu mrtvih.
Brži je jedan jezik nego dve noge.
Brzo otvaraj oči, sporo otvaraj usta.
Budi dobar s dobrom osobom, ali joj ipak uvek ne povlađuj.
Budi krotak i skroman ako želiš da te uzvise; hvali tuđe vrline ako želiš da stekneš prijatelje.
Vino ne opije čoveka, nego se čovek opije sam.
Vino pij iz male boce, učenost iz velike.
Vrata iza kojih je dobro teško je otvoriti, a iza kojih je zlo teško je zatvoriti.
Vrlina je lepa i u najružnijih, a porok ružan i u nalepših.
Vrline koje se kupuju uvek se skupo plaćaju.
Gde se ništa ne može pomoći, lepo je (bar) osmehnuti se.
Da se naučiš dobru potrebne su tri godine, da se naučiš zlu dovoljno je jedno jutro.
Deca su ogledalo roditelja.
Dobar govor liči na umetnika koji, obrađujući žad, ne povlači nijedan pogrešan potez.
Dobar trkač ne podiže prašinu za sobom.
Dobro koje računa na protivuslugu, nije dobro.
Duboka reka teče mirno, pametan čovek govori tiho.
Dug dan je kao mala godina.
Živi kako možeš, kada ne možeš kako hoćeš.
Život je samo most; ne gradi kuću na njemu.
Zaboraviti pretke znači biti potok bez izvora, stablo bez korena.
Zavist je kao zrno peska u oku.
Zalutati i pogrešiti, a ne promeniti pravac, znaci konačno pogrešiti
Zatvor je zatvoren i danju i noću, pa ipak je stalno pun; hramovi su stalno otvoreni, a u njima nema ni žive duše (ili: jedva da nekog ima).
Zlo i dobro ne dolaze sami, već kako ih dozovemo.
Zlo koje se boji da se za njega sazna, sigurno je veliko.
Znanje je najveće blago, koje svog vlasnika na svakom putu prati.
I ako hiljadu ljudi veruje u glupu stvar, ona i dalje ostaje glupa.
I dobrog čoveka i dobrog konja ljudi jašu.
I dragom kamenu potrebna je ruka veštog majstora.
I lepi cvetovi lepi su za neko vreme.
I najveće kule podižu se od zemlje.
I put od hiljadu milja počinje prvim korakom.
Izgubljeno zlato može se naći; izgubljeno vreme - nikada.
Izlečiti se može jednim udarcem mača, ali ne i jednini udarcem jezika.
Jedan dan zamenjuje tri kada se sve na vreme radi.
Jedna od glavnih dužnosti čovekovih je da raspali u sebi ono blistavo načelo razuma koje dobijamo od Boga.
Jedno jedino "evo ti" vredi više nego deset "neka ti nebo pomogne".
Jednom pokazati više vredi nego sto puta kazati.
Kad izgubiš ponos, nisi izgubio ništa; kad izgubiš zdravlje, izgubio si pola; kad izgubiš volju, izgubio si sve.
Kad si sam, misli o svojim nedostacima; kad si u društvu, zaboravi na tuđe.
Kada dugo žive skupa, životinje se zavole, a ljudi zamrze.
Kada jedna reč ne pogodi cilj, hiljadu reči gubi smisao.
Kajanje je proleće vrlina.
Kao što nezahvalnik zaboravlja dobročinstva, tako mudar čovek zaboravlja uvrede.
Kao što se zatvara boca da bi se vino očuvalo, tako treba i usta začepiti.
Kao što se u ogledalu nečiji lik može pokazati, tako se iz prošlosti sadašnjost može upoznati.
Ko dobro poznaje sebe i neprijatelja - uvek pobeđuje, ko samo sebe poznaje - može jednom pobediti, ali će drugi put pretrpeti poraz; ko pak ne poznaje ni sebe
ni neprijatelja - taj neće nikad pobediti.
Ko ima mnogo novca a nema dece, nije bogat; ko ima mnogo dece a nema novca, nije siromašan.
Ko ima hrabrosti da ispravi svoje greške, dugo ih ne ponavlja.
Ko je dobar sin, dobar je i brat, dobar muž, dobar otac, dobar rođak, dobar prijatelj i dobar građanin.

Kineske (nastavak)

Ko je sposoban da pocrveni, nema crno srce.
Ko me iza leđa kudi, taj me se boji; ko me u oči hvali, taj me prezire.
Ko ne misli na druge, jednog dana će utvrditi da ni drugi ne misle na njega.
Ko nema nijednog prijatelja, ide kao stranac po zemlji.
Ko teži vrlinama, liči na čoveka koji se penje na brdo; ko se prepusti porocima, liči na čoveka koji se s visine ruši.
Ko traži istinu, mora znati da je podnese.
Ko u mraku klečeći moli, taj istinski moli.
Ko ume da sluša, više vredi od onoga koji ume da govori.
Koliko god bio snažan, jedan stub ne može nositi kuću.
Lakše je premestiti reku nego joj promeniti ćud.
Lepe reči nisu uverijive, a uveredljive nisu lepe.
Lepi putevi ne vode daleko.
Ljubav se sva sastoji od očiju, pa ipak ništa ne vidi.
Ljudska srca su isto tako različita kao i lica.
Malo volimo sebe kad nekoga mrzimo, ali kad volimo samo sebe, mrzimo pola sveta.
Marljivome nedelja ima sedam dana, a lenjome sedam sutra.
Mekani jezik ostaje, tvrdi zubi ispadaju.
Misao je slična kopanju bunara: voda je najpre mutna, pa se zatim polako razbistri.
Mudar čovek zaboravlja sve, osim svojih pogrešaka i svojih dobročinitelja.
Mudar čovek je velik i u najmanjim stvarima, a zao mali i u najvećim stvarima.
Nadaj se najboljem, budi spreman na najgore.
Najbolje su zatvorena ona vrata koja se mogu ostaviti otvorena.
Najmanje želimo da saznamo one istine koje bi nam donele najviše koristi.
Ne pitam te koliko si skočio, već koliko skačeš.
Ne plaši se loših reči, već loših dela.
Neznanje je noć bez meseca i zvezda.
Nemoj se brinuti što te ljudi ne poznaju, već što ti njih ne poznaješ.
Nesreća je efikasan lek: odjednom leči od mnogih bolesti.
Nesrećan je čovek koji vidi stvari samo onakve kakve one jesu.
Nesreće izlaze iz usta, bolesti ulaze kroz usta.
Nesreća ulazi samo na ona vrata koja smo joj ostavili otvorena.
Neće propasti čovek koji poznaje svoju snagu.
Ni najlepši sutrašnji dan ne može nam vratiti onaj jučerašnji.
Ni ono što se dogodilo pred našim očima nije obavezno istina, a zar se onda može verovati rečima izrečenim daleko iza naših leđa?
Ništa nije teško, treba samo hteti.
Novac zarađen trgovinom traje trideset godina; novac zarađen znojem i krvlju, traje sto hiljada godina.
Novorođeno tele ni tigra se ne boji, a kad mu narastu rogovi, i vuka se boji.
Od zlog čoveka ostaje smrad deset hiljada godina.
Oni koji lepo govore, ne govore uvek i najbolje.
Onome ko zna da čeka, vreme otvara vrata.
Oprezna noga može svuda da hoda.
Planinu će pomeriti samo onaj koji je u početku pomicao kamenčiće.
Poznavati druge samo je znanje, poznavati sebe - to je mudrost.
Polovina sposobnosti su od rođenja, a druga polovina od učenja.
Prvu polovinu noći misli na tuđe mane, drugu polovinu misli na svoje.
Pre nego što kreneš da se osvetiš, iskopaj dva groba.
Pretrpi malu uvredu, i bićes pošteđen od velike.
Prijatelji govore srcu, nebo duši, sve ostalo ušima, a knjige duhu.
Pun čajnik ćuti, napola prazan pišti.
Roditelji su ti dali život, a volju moraš obrazovati sam.
Samo tuđim očima mogu se videti svoji nedostaci.
Svaki dan bez smeha, izgubljen je dan.
Svako na svoj način tumači nebesku muziku.
Sve zablude imaju svoje vreme, a i najmanja istina i posle bezbroj poteškoća, mudrovanja i spletki ostaje uvek ono što je bila.
Svi cvetovi budućnosti su u semenu sadašnjosti.
Svoj duh obogatiti i svoje srce olakšati, svoj jezik odmoriti i svoje ruke umoriti, polako jesti i brzo spavati - u tome je sva mudrost.
Senka se vidi tamo gde želi sunce.
Sreća sledećeg veka gradi se u ovom veku.
Srećan čovek je brod koji plovi pod povoljnim vetrom.
Strast kojoj ispustimo uzde liči na pijanstvo. Lek protiv toga sastoji se od dve reci: vladaj sobom.
Strpljenje štiti od uvrede, kao odelo od hladnoće.
Srpljivom čoveku vreme brzo prolazi.
Traži i naći ćeš, zanemari i izgubićeš.
U času uspeha ne zaboravljaj svoje neuspehe.
Upali svetlo, umesto što se žališ na tamu.
Učiti, a ne misliti je glupo; misliti, a ne učiti je pogibeljno.
Hladan čaj i hladan pirinač još možemo da podnesemo, ali hladne reči nikako.
Čak i onima koji vladaju znanjem, opreznost je najbolja zaštita od nepredvidivog.
Čim upoznaš bolest, blizu si ozdravljenju.
Čini najbolje, ostalo ostavi.
Čista savest ne boji se kucanja noću.
Čovek živi sto godina, a briga se nakupi za hiljadu.
Čovek koji ne menja svoje misli ili je vrlo mudar, ili je budala.
Čovek bez volje - kao nožbez čelika.
Čovek može da bude skroman a da ne bude mudar, ali je nemoguće da bude mudar a da ne bude skroman.
Čovek stari onako kako je živeo.
Učiti je kao uzvodno plivati: zastani za trenutak i već si vraćen.

Kirgizijske

Dobro od dobrog čoveka uvek se dobije; zlo od zlog čoveka dobije se u teško vreme.
Kad valjan čovek pogreši, okrivljuje sebe, kad loš čovek pogreši, okrivljuje druge.
Kad vidi zlato, i prorok skrene s puta.
Ko ima šestoro dece, taj na šest mesta ima bogatstvo.
Nema hrabrih bez rana.
Neosetljivom čoveku reč proleti mimo ušiju; osetljivom kažeš reč, pa mu padne na srce.
S jezika kaplju i med i otrov.
Saosećati sa bolesnim, znači vratiti mu pola zdravlja.
Um je odeća koja se nikad ne iznosi, znanje je rudnik koji se nikad ne iscrpe.


Korejske

Ako ribu pustiš u posudu s vodom, ne misli da si joj dao slobodu.
Veština sabesednika zavisi od tvoje veštine.
Gde nema tigra, onde se i zec smatra vladarom.
Dubina reke može se izmeriti, ali ne i dubina čovečje duše.
Duboka reka bešumno teče.
I budala radi po svom ubeđenju.
l za rukovanje čudotvornim mačem potrebno je znanje.
I najveće drvo je izraslo iz malog semena.
I plitku reku prelazi oprezno.
Iz rodnog kraja i gavran je mio.
Jezik je bez nogu, ali juri na hiljade milja.
Kad padneš u vodu, ljuti se na sebe, a ne na potok.
Ljubav je kadra da za jednu noć sagradi Kineski zid.
Najbolje drvo pre svih seku.
Naslikani hleb ne može se (po)jesti.
Nesreća je kao reka: u nju se sliva više izvora.
Nesrećan čovek, i kad na perje padne, razbije glavu.
Novac koji daješ svešteniku ne dobija Buda.
Otrovne gljive prve izrastu.
Prosuti pirinač možeš pokupiti, ali izgovorene reči ne možeš vratiti.
Ptica koja dugo stoji na jednom mestu vrlo brzo postaje plen.
Reka se upoznaje plivanjem, a čovek u razgovoru.
Svako za svoju nesreću okrivljuje druge.
Soko slomljenih krila nije soko.
Sreća je kao ptica u kavezu: kad je jednom pustiš, više je nećeš uhvatiti.
U životu nema ravnih puteva.
U siromašnoj kući i bog je gladan.
U srećnom domu i na paradajzima rastu tikve.
Hrabrima i zvezde pomažu.
Čak i ako si nebrojeno puta odapeo strelu, svaki put vodi računa kako zatežeš luk.
Častohlepan misli da je nebo kapa njegova.
Čovek bez volje liči na slepca u polju.
Čovek koji živi po svojim uverenjima, ne boji se kazne.
Što u početku nisi popravio malom motikom, kasnije ćeš popravljati velikom lopatom.


Kurdske

Vladari liče na zmije: poseduju i otrov i lek.
Dobrim na dobro može svako uzvratiti, a na zlo uzvratiti dobrim može samo pravi čovek.
Đavo ne ulazi u kuću punu dece.
Mali dug raste kao i dete.
Muškarac je kao reka, a žena kao jezero.
Ne daj, Bože, lisici snagu lava.
Ne dao Bog ni planini da bude sama.
Ono što pripada srcu neka u srcu i ostane.
Reči su biseri, ali kad ih je mnogo, gube smisao.
Svaka lepa građevina još nije hram.
Hleb je kao vera; kad njega nema, čovek je danas hrišćanin, a sutra musliman.


Korzikanska

Jedno iskreno "da" i jedno odlučno "ne" vrede više nego stotinu "ako" i stotinu "ali".


Kubanske

Izgubljeno vreme oplakuje se do same smrti.
Poslušaj šta govore o drugima i znaćeš šta govore o tebi.
Što ne uđe kroz oči, ne stigne do srca.

Latinske

Ako želiš da živiš mirnim životom: slušaj, mnogo gledaj, pazi da mnogo ne govoriš.
Ako hoćeš nekog da upoznaš, pitaj ga šta misli o sebi.
Bez prijatelja je i najjači čovek nesiguran.
Bogovi pomažu onima koji rade.
Bol se savlađuje strpljivošću.
Budi ljubazan da bi bio voljen.
Budite strogi prema sebi, a blagi prema drugima.
Velike ideje traže velike mučenike.
Veruj, ali pazi kome.
Više je ljudi pomrlo od preteranog jela i pića, nego od mača.
Vreme je najkorisniji čovekov savetnik.
Vrlinu treba hvaliti i u neprijatelja.
Vrlina je sama sebi najveća nagrada.
Gde je dobro, tamo je otadžbina.
Grešiti je ljudski.
Dvaput greši ko poriče krivicu.
Dobar čovek ne ume da čini nepravdu.
Dobro daje, mnogo daje, onaj ko sa poklonom daje i nasmejano lice.
Dok živiš, treba i da se nadaš.
Za drugoga treba da živiš ako hoćeš živeti za sebe.
Za tuđom nesrećom se suze brze osuše.
Zavist nagriza ljudsko srce.
Zajednička nesreća uteha je svima.
Zakoni nužde su najgorči.
Zatvori usta, otvori oči! Ćuti i gledaj!
Zdravi su bogatiji od bogataša.
Znaj (imaj na umu) da si smrtan.
Iz malih plamenova nastaju najveći požari.
Ili ne pokušavaj, ili dovrši.
Imanje vređi, a umenje još vise.
Istinsko prijateljstvo retka je ptica na zemlji.
Istinu prihvataju malobrojni, a mnogo više njih laskanje i odobravanje.
Kao u drami, tako i u životu, nije važno koliko traje, već kako je proveden. (Važno je kako živiš, a ne koliko)
Kad je odgovor blag, žestok gnev se stišava.
Kada prestane uzrok, prestaje posledica.
Kapljica dubi kamen ne padajući dvaput već često.
Ko daje da bi dobio, ne daje ništa.
Ko je siromah? - Tvrdica. Ko je bogat? - Ko ništa ne želi.
Ko propusti priliku, biće od prilike napušten.
Ko se pravda, taj samog sebe optužuje.
Ko seje vetar, požnjeće oluju.
Ko seje strah, više se sam plaši; to je sudbina tiranije.
Kovač postaje kovanjem.
Koliko čovek zna, toliko i može.
Košulja ne može sakriti karakter.
Laskav govor ima svoj otrov.
Laskanje je hraniteljka mana.
Lenja mladost stvara starog prosjaka.
Ljubav ne zna za poteškoće.
Ljubav rađa ljubav.
Ljudski život je kao mač. Ako ga upotrebljavaš, istroši se; ako ga ne upotrebljavaš, ipak ga izjede rđa.
Ma šta radio, misli na kraj.
Mudar čovek izbegava opasnosti.
Mudrost može ličiti na plašljivost, ali ono što liči na junaštvo, često nije ništa drugo nego nepromišljenost.
Navika je kao druga narav.
Najbliži bogovima je onaj koga pokreće razum, a ne gnev.
Najgora je navika na sreću.
Nauči da slušaš ako ne znaš da govoriš.
Nauči da živiš bez prijatelja, jer ti može koristiti u danima nesreće.
Ne zaboravi staru stazu, ni starog prijatelja.
Ne možemo svi sve.
Ne savetuj prijatelje ugodno, već korisno.
Ne traži meko da ti ne dopadne tvrdo.
Neguj mir s ljudima, a ratuj s porocima.
Neka ne zapoveda onaj ko ne ume da se pokorava.
Neka ti jučerašnja pogreška bude današnji učitelj.
Nema spasa bez vrline, nema vrline bez rada.
Nepravedne molbe Bog ne sluša.
Nije živeti zlo, već zlo živeti.
Nije sve časno što je dopušteno.
Nije sramota ništa ne znati; sramota je ništa ne učiti.
Nije srećan onaj ko ima ono što želi, već onaj koji ne želi ono što nema.
Nijedan put nije neophodan za vrline.
Nijedno doba nije kasno za učenje.

Latinske (nastavak)


Niko nije obavezan da čini ono što je iznad njegovih mogućnosti.
Ništa ne očekuj od prijatelja što bi mogao uraditi sam.
Ništa nije tako loše, a da ne sadrži i nešto korisno.
Od dva zla treba izabrati manje.
Oboje je zlo: i svima verovati i nikome.
Obuzdaj gnev, jer on zapoveda ako se ne pokori.
Odluka treba da prenoći.
Onog ko se obogatio za godinu dana trebalo je obesiti pre dvanaest meseci.
Opreznost je majka mudrosti.
Osveta je uvek uživanje sitne i slabe duše.
Patnje i radosti su prolazne.
Patuljak stavljen na džina više vidi nego sam džin.
Plašljivac se boji pre opasnosti, podlac u opasnosti, odvažan čovek posle opasnosti.
Plemenit način osvete je pobeđenom praštati.
Pobeđuje nas samo ono čega se plašimo.
Podnosi i ne žali se na ono što se ne može izbeći.
Pozivati se na rđava dela drugih, znači prati se blatom.
Počasti menjaju karakter, retko nabolje.
Počeci svih stvari su mali.
Počni! Započeto je polovina posla. (takođe i srpska izreka)
Poštenje je najbolja politika.
Pravda ponekad spava, ali nikad ne umire.
Prva vrlina je biti bez mane.
Prevelika ambicija nije bez senke zločina.
Prijatelj je najbolja imovina.
Prijatelje treba ceniti po delima, ne po rečima.
Priroda je i u najmanjim stvarima najveća.
Priroda nam je svima dala jedan jezik i dva uha, da bi nas opomenula da manje govorimo a više da slušamo.
Reč "moraš" je pogana biljka.
Reči uče, a primeri privlače.
Savest je kao hiljadu svedoka.
Savetuj kao starac, donosi odluke kao zreo čovek, radi kao mladić.
Samo je ono drvo čvrsto i jako koje često bije vetar.
Svađa svađu rađa.
Svako se drvo poznaje po svom plodu.
Sve ima onaj koji ne teži ni za čim.
Svetlost baca senku, a istina otkriva tajnu.
Silom urađeno nije pouzdano.
Siromaštvo nauči sve veštine.
Slogom rastu male stvari; neslogom se i najveće raspadaju.
Srebro je jeftinije od zlata, a zlato od vrline.
Stavi omču na jezik, dok je nije on tebi stavio.
Stara ljubav nikad ne zarđa. (takođe i nemačka izreka)
Suze ponekad imaju vrednost govora.
Teška vremena ublažavaj lepim vremenom.
Treba da promeniš duh, a ne podneblje.
Treba održati reč ako je i neprijatelju data.
Udvostručava greh ko se greha ne stidi.
Uzalud je pametan onaj koji nije pametan za sebe.
Ceni stablo prema voću (plodu), a ne prema lišću.
Čelo, oči i pogled vrlo često lažu, a govor najčešće.
Čisti računi - dobri prijatelji.
Čovekova senka je često slična prijatelju: nestane je čim sunce zađe.
Čoveku svakog dana preti opasnost od čoveka.
Što je prirodno, nije sramno.
Što je učinjeno, ne može se izmeniti.


Lezginska

Opasan je neprijatelj koji nosi masku prijatelja.


Letonske

Ako konj sreće stoji pred tvojom štalom, odvedi ga na jasle.
Gladna buva visoko skače.
Da je mesec od novca, ljudi bi ga već odavno s neba konopcem privukli na zemlju.
Lepota i stid jedno drugo ne podnose.


Libanska

Dim je uvek veći od vatre.


Litvanska

Kopriva raste i neposejana, a pšenica ni kad je posejana.

E kad se doslovno shvati knjiga Mojsijeva

“Hošea, kad je on otišao da služi Boga, bio je glavar nad plemenom Naftalija i imao je četrnaest godina. I tako prodavši svoju očevinu i davši sve siromasima, on ode da bude učenik Haggajev.
Hošea je tako bio zapaljen milosrđem da bi na sve šta se od njega tražilo rekao: “Ovo mi je Bog dao za tebe, o brate; prihvati to zato!”
Iz tog razloga je on uskoro ostao samo sa dva odijela, tunikom od grubog platna i ogrtačem od kože. On je, kažem, prodao svoju očevinu i dao je siromasima, jer drugačije nikom ne bi bilo dopušteno da se zove farizejom.
Hošea je imao Knjigu Mojsijevu koju je čitao s velikom ozbiljnošću. Jednog dana Haggaj mu reče: “Hošea, ko ti je uzeo sve šta si imao?”
On odgovori: “Knjiga Mojsijeva”.
Desilo se da je učenik obližnjeg proroka želio da ide u Jerusalem, ali nije imao ogrtača. Zato je on, čuvši za milosrdnost Hašee, otišao da ga pronađe i reče mu: “Brate ja bih da odem u Jerusalem da prinesem žrtvu našem Bogu, ali ja nemam ogrtača, zato ne znam šta da radim”.
Kad je ovo čuo, Hašea reče: “Oprosti mi brate, jer sam počinio grijeh prema tebi: jer Bog mi je dao ogrtač da bih ga ja dao tebi, a ja sam zaboravio. Pa primi ga, i moli Boga za mene”. Čovjek vjerjući ovo uze Hošein ogrtač i ode. A kad Hošea dođe kući Haggajevoj, Haggaj reče: “Ko ti je oduzeo ogrtač?”
Hošea odgovori: “Knjiga Mojsijeva”.
Haggaju je bilo drago da ovo čuje, jer je bio opazio Hošeinu dobrotu.
Desilo je da su pljačkaši svukli siromaha i ostavili ga golog. Nato Hošea, vidjevši ga, skide vlastiti ogrtač i dade ga onom što je bio go; a sam je ostao sa malim komadom kozje kože preko intimnih dijelova. Kad on nije došao Haggaju, dobri Haggaj je mislio da je Hošea bolestan. Tako on ode sa dvojicom učenika da ga nađe: i oni ga nađoše umotanog u palmino lišće. Tad reče Haggej: “Reci mi sad, zašto me ti nisi posjetio?”
Hašea odgovori: “Knjiga Mojsijeva mi je oduzela moj ogrtač, i ja sam se plašio doći tamo bez ogrtača”. Nato mu Haggoj dade drugi ogrtač.
Desilo se da je mlad čovjek, videći Hošeu kako čita Knjigu Mojsijevu, zaplakao i rekao: “Ja bih takođe učio da čitam kad bih imao Knjigu”. Čuvši ovo, Hošea mu dade Knjigu govoreći: “Brate, ova knjiga je tvoja; jer, nju mi je Bog dao da bih je ja dao onom ko bude plačući želio knjigu”.
Čovjek mu povjerova i prihvati knjigu".


188
“Bio jedan učenik Haggajev blizu Hošee; i on želeći da vidi je li njegova vlastita knjiga dobro napisana, ode da posjeti Hošeu i reče mu: ”Brate uzmi svoju knjigu, da vidimo je li ista kao moja".
Hošea odgovori: “Uzeta je od mene”.
“Ko ti ju je oduzeo?”, upita učenik.
Hošea odgovori: “Knjiga Mojsijeva”. Čuvši ovo drugi ode kod Haggaja i reče mu: “Hošea je poludio, jer on kaže da mu je od njega oduzela Knjigu Mojsijevu Knjiga Mojsijeva”.
Haggaj odgovori: “Kad bi dao Bog, o brate, da sam ja lud isto tako, i da je sav ludi svijet kao Hošea!”
Sirijski pljaškaši, napadnuvši zemlju Judeju, uhvatiše sina sirote hudovice, koja je jedva stanovala kraj gore Karmel, gdje su proroci i ferizeji boravili. Desilo se da je, kad je Hošea izišao da siječe drva, sreo ženu koja je plakala. Nato on odmah poče da plače; jer kad god je on nekog vidio da plače, on je plakao, a kad god bi vidio da se neko smije, smijao se. Hašea onda upita ženu ispipavajući razlog njenog plakanja i on mu reče sve.
Tad reče Hošea: “Dođi sestro, jer Bog hoće da ti da tvog sina”.
I oni oboje odoše njima u Hebron, gdje se Hašea prodao i dao novac hudovici, koja, ne znajući kako je on dobio novac, primi ga i otkupi sina.
Onaj koji je kupio Hošeu, odvede ga u Jerusalem gdje je imao boravište, ne znajući Hošeu.
Haggaj, videći da se Hošea nije vratio, ostade ožalošćen. Nato mu anđeo Božji reče kako je on bio uzet i odveden kao rob u Jeruslem.
Dobri Haggaj, kad je čuo ovo, zaplaka kao što plače majka zbog odsustva svog sina. I pozvavši dva učenika on ode u Jerusalem. I voljom Božjom, na ulazu u grad on srete Hošeu koji je bio natovaren hljebom da ga odnese radnicima u gazdinom vinogradu.
Prepoznavši ga Haggaj reče: “Sine kako ti da si zaboravio svog starog oca, koji te žaleći traži?” Hošea odgovori: “Oče bio sam prodat”.
Tad reče Haggaj u bijesu: “Ko je taj bijednik koji te je prodao?”
Hošea odgovori: “Neka ti Bog oprosti, o moj oče, jer onaj koji me je prodao je tako dobar, da ako on ne bi bio na svijetu, niko ne bi postao sveti”.
“Ko je onda on?”, reče Haggaj.
Hošea odgovori: “O oče moj, to je bila Knjiga Mojsijeva”.
Tad dobri Haggaj osta kao izvan sebe i reče: “Da Bog da, moj sine, da Knjiga Mojsijeva proda mene takođe sa mojom djecom, kao što je prodala tebe!”
I Haggaj ode sa Hošeom kući njegovog gospodara, koji, kad je vido Haggaja reče: “Blagoslovljen neka je naš Bog koje je poslao svog proroka u moju kuću”, i on potrča da mu poljubi ruku.
Tad reče Haggaj: “Brate, poljubi ruku svog roba kojeg si kupio, jer on je bolji od mene”. I on mu ispriča sve šta je bilo; našto gospodar dade Hošei njegovu slobodu.

Malajska

Neka se gornji list ne smeje kad donji list opadne.
Reči su kao trešnje: jedna drugu vuče.
Srećnoj kokoški jastreb nije strašan.


Maloruska

Bila jednom jedna istina, ali ju je rđa pojela.


Malteška

Pravda je pobegla sa sveta jer niko nije hteo da je primi u svoju kuću.


Madagaskarske

Bol je kao pirinač u ostavi: svakog dana se pomalo smanjuje, dok sasvim ne iščezne.
Život je kao miris jela: nikad ne znaš kada će iščeznuti.
Jezikom se može sav svet izorati, ali rukama se teško boriti i s grumenom zemlje.
Kad je sama, lažje debela, ali čim ima svedoka, brzo smrša.
Ko hoće da se obogati, mora da lovi ribu odjednom u tri reke.
Kuću ne greje toplina ognjišta, već sloga među supružnicima.
Ljubav je kao klica pirinča: ako je presađuješ, bolje uspeva.
Mudre reči su kao šećerna trska: sečemo ih, ali njihova slast je neiscrpna.
Neka vaša ljubav bude kao prolećna kiša koja sitno pada, ali preplavi obale.
Nije dobro zaboraviti odjednom, bolje je zaboravljati pomalo.
Nemaština i beda ne čine ljude boljima, nego ih, naprotiv, kvare.
Pare su kao gosti: dođu i prođu.
Poštenom čoveku veći bol nanosi šamar nego rana.
Poštenje može biti pobeđeno, ali ono ne može biti uništeno.
Pravedna reč je kao šećerna trska; bila duga, bila kratka, podjednako nam je slatka.
Reči su kao jaja: tek što se otvore, već imaju krila.
Svaka zemlja ima nešto svoje: u jednoj je to ljudska reč, a u drugoj lavežpasa.
Snaga koja nema cilja, majka je lenjosti.
Snažne pobeđuje stid, a slabe strah.
Sudbina je kao kameleon: trpi da se dete njime zabavlja, dok on na grani ne prometu svoju boju.
Udvoje je uvek lakše da se živi: ako jedan padne, drugi će ga podići.
Um je poput seljačkih vila: kad su previše ravne - nose premalo, a kad su previše savijene - nose i ono što ne treba.
Što ljudi više imaju, to više žele.


Mađarske

Blago onome ko ima prijatelje, teško onome kome su potrebni.
Ko se dovoljno vode napio, izvoru leđa okreće.
Lako je održavati mir kad je pas na lancu.
Ljubav i mržnja nisu pravedne sudije.
Čak i beli ljiljan baca crnu senku.


Makedonske

Ako me gledaš s dva oka, ja ću tebe s četiri; ako me, pak, gledaš jednim okom, ja ću tebe nijednim.
Bez vremena ništa ne zri.
Vino ne stoji u čoveku kao što stoji u bačvi.
Visoko drvo plod nema.
Voda sve nosi, samo sramotu ne može.
Dva ljuta kamena brašno ne melju.
Lažne suze Bog ne prima.
Mnogi su se rodili kao ljudi, a umrli kao magarci.
Na kamenu koji se kotrljao, trava ne niče.
Otvori oči, da ti ih ne otvore.
Samo dva puta ima: jedan nagore, jedan nadole.


Mongolske

Ako izgubiš prijatelja, sedam godina ćeš se sećati, a ako izgubiš domovinu, sećaćeš se do smrti.
Brzo se najesti - šteti želucu; brzo se obogatiti - šteti životu.
Velike ptice su ćutljive, a male najviše krešte.
Veliki tovar - muka za kamilu; velika ljubav - muka za srce.
Vuk ostaje vuk čak i ako ovce nije pojeo.
Za slepca ne postoji dan, za pijanog ne postoji vreme.
Kako god zima bila topla, uvek je zima.
Ko časno umre, ljudi ga pamte i stotinu godina, a onoga bez časti i rođena deca zaborave.
Kad doživiš iskustvo, raduj se kao da si dobio nagradu.
Među ljudima razmisli o svojim rečima, kad si sam razmisli o svojim mislima.
Mudrost koja prelazi meru gora je od gluposti.
Pametan skriva svoje vrline u srcu, budala ih drži na jeziku.
Rakija uleti u usta kao komarac, a izlazi kao tvrdoglavi slon.
Sopstveni zadah čoveku je nepoznat.
Steći znanje, isto je kao u džep staviti dragocenosti.
Čega nema u mislima, neće biti ni u očima.

Njemačke

Ako detelina leži uz ružu, i ona će mirisati kao ruža.
Ako ne želiš da zakasniš, ne čekaj one koji za tobom idu, i nemoj da juriš one koji pred tobom idu.
Ako priroda hoće desno, ne idi levo.
Bogatstvo je lep ćilim kojim se, često, prekrivaju prljavi zidovi.
Bol je jedini bez zavisti.
Bolje je malo reči a mnogo srca, nego mnogo reči a malo srca.
Bolje je na pravom putu šepati, nego na pogrešnom (krivom) jahati.
Bolje je "ne" u pravo vreme nego "da" u nevreme.
Brak dolazi posle ljubavi, kao što dim nastaje posle plamena.
Briga pre vremena, briga na vreme i briga nakon toga; dve su suvišne.
Veliki lonac koji ključa stiša se s malo hladne vode.
Veličina ne označava i vrednost, jer bi, inače, ogroman kamen bio vredniji od dijamanata.
Više može srdžba za tren da pokvari, nego razum za dan da ispravi.
Vlast je kao krčma; iz nje retko ko izlazi trezan.
Gde nedostaje ljudi, treba da sami budemo ljudi.
Glava se poznaje po jeziku.
Govori, da te vidim.
Greška debela kao vlas odvuče od cilja stotinu milja.
Grubost se često kajala, blagost nikada.
Daj onako kako bi želeo da primaš, primaj onako kako bi želeo da daš.
Do pete godine dete je tvoj gospodar, do desete tvoj sluga, od desete do petnaeste tvoj tajni saveznik, a zatim postaje tvoj prijatelj ili tvoj neprijatelj.
Dobre mahune se same od sebe rascepe.
Dobro koje na leđima nosi zlo, nije dobro.
Dovoljno je srećan onaj koji nema vremena da bude nesrećan.
Dugovi, starost i smrt neopaženo se uvuku u kuću.
Đavo je napustio ovaj svet, jer je znao da će ljudi sami na zemlji da naprave pakao.
Žito ne traje toliko dugo kao slama.
Zaljubljeni su kao psi kad imaju buve.
I najopasniji pas maše repom.
Iskustvo je dobar lek, ali on uvek dolazi kad je bolest već prošla.
Istina je kao sveta voda: svako je hvali, ali niko ne voli da mu je u oči prskaju.
Istini nije potreban sapun, ona ima prirodnu lepotu.
Istini nije potrebno mnogo reči, a lažih nikad nema dovoljno.
Jedni sami stvaraju svoju sudbinu, a drugi je dobijaju već gotovu.
Još i danas umiru ljudi na putu u obećanu zemlju.
Ka raju najviše bacaju pogled oni koji su najbliži paklu.
Kako Boga tražimo, tako ga i nalazimo.
Kad obe laste donose blato, gnezdo je brzo gotovo.
Kad se ljubavna vatra ugasi, vidi se dosta pepela, ali nimalo zlata.
Kad toranj padne, on je još uvek toranj; kad se đubrište uzdiže, ono ostaje đubrište.
Ko greh ostavlja da mu počiva pred kućom, lako mu uđe u kuću.
Ko ide ispravnim putem, brzo će dobiti saputnike.
Ko ima briga dovoljno je bolestan.
Ko ima sreće - nije mu potrebna pamet, ko ima pameti - potrebna mu je sreća.
Ko na prvu uvredu ćuti, drugoj lomi kosti.
Ko nauči decu da se zadovolje malim, ostavlja im više od bogatstva.
Ko okleva, već je napola izgubio.
Ko sam spava, ne može druge da probudi.
Ko se može radovali danas, neka ne čeka do sutra.
Ko sreći ne otvori vrata, ne sme da se žali ako ona ne uđe.
Ko trpi staru nepravdu, taj novu poziva u kuću.
Ko hoće da uči, svuda nađe školu.
Kome je svakog dana dosadno, ne sme se žaliti na kratkoću života.
Kraj greha - početak kajanja.
Labud ostaje labud makar se i s guskama družio.
Lažje kao grudva snega: što se više valja, to je veća, a što je sunce jače, to se brže istopi.
Lepa suza lako nađe maramicu koja će je obrisati.
Lepe reči i blaga kiša svuda prodru.
Ljubav i mržnja veo su pred očima: prvi dopušta da vidimo samo dobro, a drugi samo zlo.
Ljudi o dobrim delima govore, a ne izvršavaju ih; naprotiv, loša izvršavaju, i o njima ne govore.
Male lopove vešamo, a pred velikim skidamo šešir.
Male neprijatelje i male rane ne valja potcenjivati.
Malo govori s drugima, ali mnogo sa samim sobom. (takođe i ruska izreka)
Mir u školjkama stvara bisere.
Mnogi bi hteli da shvate svet, a videli su ga samo kroz otvor na ključaonici.
Mnogi znaju mnogo, ali samoga sebe niko.
Mnogi su dobri samo dok im ne narastu rogovi i kandže.
Mnogo ašova treba da se istina sahrani. (takođe i srpska izreka)
Mnogo srca, mnogo suza.
Mužje sunce, a žena mesec: mužvlada danju, a žena noću.
Na velika jedra udara najviše vetra.
Na mlinu koji radi nema paučine.
Na točku sreće četvorica se voze: jedan se penje, drugi silazi, treći je na vrhu, a četvrti na dnu.
Nada je brod sa jarbolom od slame.
Najveća je pobeda pobediti samoga sebe.
Najveća je mudrost ne biti uvek mudar.
Narod je kugla koja se može usmeriti u bilo kojem smeru.
Ne valja stalno ukazivati na crnu odeću onoga ko ju je već svukao.
Ne veruj čoveku koji mnogo sa mnogima priča.
Ne misli ono što svi ljudi ne bi smeli da znaju, ne govori ono što svi ljudi ne bi smeli da čuju, ne radi ono što svi ljudi ne bi smeli da vide.
Ne nalazi se biser u svakoj školjci, ali svaku treba pregledati.
Nekad su crkve bile mračne a srca svetla, sada su crkve svetle a srca mračna.
Nema gore samoće od one udvoje.
Nema stabla koje bi nosilo tako zle plodove kao što je čovek.
Ni rak ne ostaje uvek u istoj ljušturi.
Nije dovoljno ljubav posaditi, treba je i zalevati.
Niko se nije pokajao što je umereno jeo i malo govorio.
Nisu srećni svi oni koji imaju sreće.
Od istog drveta teše se i svinjac i crkvena klupa.
Onaj kome sreća hoće da snese zlatna jaja, treba brzo da napravi gnezdo.
Orao koji želi da dosegne sunce, ne sme da opusti krila.
Prerana setva često izneveri, zakasnela uvek.
Rad je desna ruka sreće, a umerenost leva.
S tuđom štetom jeftino se dolazi do pameti.
Siromah ima samo jednu bolest, a bogataš svakog dana drugu.
Siromaštvo je krava bogataša.
Skup je čekić koji na nakovnju počiva.
Sreća i cipele ne smeju da budu ni prevelike ni premale.
Srećan je onaj koji nema neprijatelja, a još srećniji onaj koji nije nikome neprijatelj.
Sreću i dugu ne vidimo iznad svoje kuće, već samo iznad tuđe.
Srce bolje vidi nego oči. Oči vide, a srce je vidovito.
Stara zabluda (često) ima više prijatelja nego nova istina.
Sumnja je zmija koju ne smemo da hranimo, već joj odmah treba da zgnječimo glavu.
Tamo gde nijedan ključ ne otvara, otvara strpljivost.
Tuđe suze mogu da uštede sopstvene.
U mekani vosak može se utisnuti i anđeo i đavo. (u vezi s vaspitanjem dece)
Upoznaš li manu, već si je pola ispravio.
Uši su opasnije od jezika.
Ćuti ili govori nešto što je vrednije od ćutanja.
Čavke pričaju svrakama kako su gavrani crni.
Čista savest ima odvažan jezik.
Čovek ima mnogo prijatelja sve dok mu oni nisu potrebni.
Čovek može sve što hoće, samo kad bi hteo ono što može.
Čovek nadmašuje životinju govorom, a ona njega ćutanjem.
Čovek u mladosti mora da se pobrine za štap o koji će da se osloni u starosti.
Čuvaj se da ljudima ne uđeš u usta, jer ćeš iz njih teško izići.
Što vekovima nije uspelo, nužda obavi za jedan dan.
Što će postati kopriva, odmalena žeže.

Nigerijska

Blato se ne pere krvlju.


Nepalska

Teško je umreti, ali ni živeti nije ništa lakše.


Norveške

Galeb koji sedi - gladuje, a onaj koji leti - nasiti se.
Sreću ne upoznaješ glavom, već srcem.
Sutra je uvek dan kad lenština ima najviše posla.


Osetinske

U pohlepna čoveka nikad nema ni posla ni praznika.
U stadu bez nadzora, vuk je gospodar.

Sači

Ubrzo posle bratovljevog rođenja, mala Sači počela je da moli roditelje da je ostave samu sa bebom. Plašili su se da je devojčica možda, kao većina četvorogodišnjaka, ljubomorna i želi da ga udari, pa joj nisu to dozvolili. Međutim ona nije pokazivala nikakve znakove ljubomore. Prema bebi je bila nežna i sve više je želela da ostane nasamo sa svojim bratom.
Najzad su joj dozvolili. Sva ushićena utrčala je u bebinu sobu pritvorivši vrata, ali su se ona malo odškrinula, sasvim dovoljno da radoznali roditelji mogu da vire i prisluškuju. Videli su kako mala Sači lagano prilazi bratu, stavlja svoje lice uz njegovo i tiho govori:

"Bebo, reci mi šta Bog želi,
ja počinjem da zaboravljam"

_________________
Tamo gde sam Ja, ne postoji "moja" ili "tvoja" strana. I u Svetlosti i u Tami Ja Jesam. Ja sam Mracan kao Ambis u koji se moras spustiti, da bi pronasao Ono za cim tragas. U praznini Nistavila Ja postojim.

BUDNOST

"Postoji li nešto što mogu ja uèiniti da postanem prosvijetljen?"
"Isto onoliko koliko možeš uèiniti da ujutro izaðe sunce."
"Od kakvog su znaèaja duhovne vježbe koje propisuješ?"
"Da budem siguran da ne spavaš kad sunce poène izlaziti!"


SUDBINA

Ženi koja se tužila zbog svoje sudbine,
uèitelj reèe:
"Ti si ona koja stvara svoju sudbinu"
"Ali ja sigurno nisam odgovorna da sam se rodila kao žena."
"Roditi se kao žena nije sudbina. To je èinjenica.
Sudbina je kako ti prihvaæaš svoju ženskost i što èiniš od nje."


NE-NASILJE

Zmija je u selu ugrizla toliko ljudi da se malo tko usudio iæi u polje. Uèiteljeva svetost bila je tako velika da se prièalo da je pripitomio zmiju i uvjerio da se ponaša nenasilnièki.
Nije trebalo dugo i seljani su otkrili da je zmija postala bezopasna. I poèeli su na nju bacati kamenje i vuæi za rep. Jedne noæi teško izudarana, zmija se uvukla u uèiteljevu kuæu da se potuži. Uèitelj joj odgovori:
"Prija moja, prestala si plašiti ljude - to je loše."
"Ali ti si me nauèio prakticirati ne-nasilje."
"Rekao sam ti da prestaneš ranjavati ljude, a
ne da prestaneš siktati."



PRIHVAÆANJE

Kako mogu biti velik èovjek…poput tebe?
Zašto biti velik èovjek? - upita uèitelj.
Biti èovjek veæ je veliko dostignuæe

FARIZEJ

Uèitelj je vlio obiène ljude i bio je vrlo sumnjièav
Prema onima koji su se isticali u svetosti.
Uèeniku koji ga je pitao za savjet za ženidbu, reèe:
"Pazi da ne oženiš sveticu."
"Zašto ne?"
" To je najsigurniji naèin da postaneš muèenik" bio je veseli uèiteljev odgovor

PUSTOLOVINA

Tema uèiteljeva govora bila je "Život".
Jadnoga dana prièao je o svom susretu s
Pilotom koji je za vrijeme drugog svjetskog rata prevozio ljude iz Kine u Burmu da rade na cestama kroz džunglu. Buduæi da je let bio dug i dosadan, radnici su se poèeli kockati. Kako nisu imali novaca da ulažu, kockali su se svojim životima - gubitnik bi bez padobrana skoèio iz zrakoplova.
"Strašno!" rekoše užasnuti uèenici.
"Istina", odvrati uèitelj. "Ali je igra bila uzbudljiva."
Kasnije u danu reèe:"Nikada ne živiš tako punim životom kao onda kada sa životom igraš hazardnu igru."


PROSLAVA

Što æe mi dati duhovnost? - upita alkoholièar uèitelja.
"Bezalkoholnu opijenost" - odgovori uèitelj

REKLAMA

I najoštrije oko nije na uèitelju moglo otkriti ništa što bi odskakalo od obièna ponašanja. Mogao je biti prestrašen i potišten, veæ prema prilikama.
Mogao se smijati i plakati ili se ražestiti. Volio je dobro jesti, nije mu bilo mrsko popiti èašu ili dvije, bilo je èak poznato da se okreæe za lijepom ženom.
Kad se neki putnik tužio da uèitelj nije svet èovjek, uèenik mu smjesta odgovori:
"Jedno je da li je èovjek svet. Sasvim je nešto drugo da se tebi èini svetim."


FRUSTRACIJA

Uèenici nisu mogli razumjeti naoko proizvoljni
Naèin kako uèitelj neke ljude prima za uèenike, a
Druge odbacuje.
Kljuè su dobili jednog dana kad su èuli kako govori:
"Ne pokušavaj svinju uèiti pjevati. To je gubitak vremena.
A ljuti i svinju."

_________________
Tamo gde sam Ja, ne postoji "moja" ili "tvoja" strana. I u Svetlosti i u Tami Ja Jesam. Ja sam Mracan kao Ambis u koji se moras spustiti, da bi pronasao Ono za cim tragas. U praznini Nistavila Ja postojim.