banjalukaforum.com

Još malo o životu poslije smrti.

Fotograf priviđenja

"Najviše na svijetu naš Francisko voli da fotografiše, ne ljude, nego pokojnike." Tako se šalili prijatelji povodom čudne zanesenosti Franciska Eskora, koji je svakog jutra, kao na posao, išao s fotoaparatom na groblje. Ali poslije samostalne izložbe, koja je u Madridu imala veliki uspjeh, šaljivčine su utihnule.
Na snimcima se jasno vide obrisi ljudi, koji su kao satkani od dima. A naročito jak utisak ostavlja muškarac, prepoznatljivih crta lica, koji posmatra svoj grob.
Oko deset godina bilo je potrebno Francisku da skupi dovoljan broj snimaka za izložbu. I ono štio je najinteresantnije - stručnjaci, koji su je posjetili više puta, jednoglasno tvrde da je montaža isključena.
U intervjuu novinarima, sinjor Eskor je ispričao da je počeo da se bavi fotografisanjem na groblju poslije snimanja sahrane svog bliskog prijatelja. Kod razvijanja, na snimku su se jasno ocrtale dve siluete. U jednoj je Francisko prepoznao majku sahranjenog prijatelja, koja je umrla nekoliko godina prije sina, a u drugoj njegovog brata, koji je poginuou automobliskoj nesreći.
Građani Madrida sada Franciska nazivaju nikako drugačije, nego ličnim fotografom priviđenja, ali on ni ne pomišlja da se uvrijedi, jer smatra da i život bestjelesnih duhova treab neko da proučava.


A ovo nije prvi slučaj da se fotografišu (često slučajno, slikajući nešto deseto) neki duhovni oblici - duhovi. Nedavno je bila slična vijest iz Britanije o jednoj takvoj novijoj fotografiji. Inače u Britaniji dosta istražuju fenomen duhova jer se kod njih baš mnogo ispoljava.

Nek neko ovu temu prebaci tamo gdje joj je mjesto..
kakve veze imaju spiritualna iskustva sa zdravljem i ljepotom?

Ima sekcija na forumu koja se bavi tim temama.

Na ovoj temi su iznesena naučna istraživanja vođena u bolnicama od strane doktora a istraživanja je vodio kardiolog.

Cool!

Kliničke smrti i vantjelesna iskustva nekih poznatih ličnosti


Šta su na granici između dva sveta doživeli Džejn Sejmur, Piter Selers, Elizabet Tejlor, Robert Pastoreli, Šeron Stoun, Bart Rejnolds, Donald Saterlend - Kakvo saznanje je ove zvezde zauvek učinilo drugačijim


Šta je to što slavne i bogate nagoni da svoja "iskustva bliske smrti" (NDE - Near Death Experiences) objavljuju javno, da daju intervjue, nastupaju na televizijama i govore kako su imali priliku da zavire u "onaj svet" i kako im je data još jedna šansa da se vrate i odrade posao koji su započeli? Pre svega, novac i slavu već imaju, pa im nije potrebno da na takav način skreću pažnju na sebe, a s druge strane, reskiraju da postanu predmet šala i izrugivanja, ili tvrdnji da su malo "skrenuli sa uma", što u krajnjem ishodu može rezultirati gubitkom onog što ih izdvaja od običnih smrtnika!
Jedino razumno objašnjenje je da su to oni zaista i doživeli i da žele da svoje iskustvo i uverenja koja su tako stekli podele sa čitavim svetom, da upute poruku svim ljudima kako smrt nije kraj i kako, konačno, ima i važnijih stvari od bogatstva i slave - a to su poruke univerzalnog mira i ljubavi koje stižu iz druge - duhovne dimenzije postojanja.


Pola minuta smrti

Jedna od takvih koja se nije libila da otvoreno priča o svom boravku u onostranom je poznata karakterna glumica Džejn Sejmur. Kada je imala 36 godina dobla je tešku prehladu. Primila je injekciju penicilina, stoje izazvalo alergijsku reakciju i dovelo je do "iskustva bliske smrti" koje je opisala na sledeći način:
"Bukvalno sam napustila sopstveno telo. Mogla sam samu sebe da vidim na krevetu, sa bolničkim osobljem okupljenim oko mene. Sećam se da su se svi jako trudili da me ožive. Bila sam iznad njih, u uglu sobe i gledala nadole. Videla sam kako me bodu iglama, nastojeći da me povrate. Ceo život mi je odjednom preleteo ispred očiju, ali nisam razmišljala o, recimo, debljanju nagrade EMI ili sličnom. Jedina stvar o kojoj sam brinula bila je da želim da živim zbog moje dece. Lebdela sam tamo, misleći: Ne, ja ne želim da umrem. Nisam spremna da ostavim decu! I tada sam se u mislima obratila Bogu: Ako si tu, Bože, ako zaista postojiš a ja preživim, više nikada neću spominjati Tvoje ime uzalud!" Džejn Sejmur se tada ponovo našla u svom fizičkom obliku, a lekari su rekli daje "umrla" na trideset sekundi.


Ruka iz svetla

Piter Selers bio je čuveni komičar, ali i "glumac sa hiljadu lica", jer se dokazao u svim fahovima. Pa ipak, posle doživljaja NDE nije mogao da se pomiri sa činjenicom da je morao da se vrati u ovozemaljski život, niti da razume zašto je tu potreban.
Bilo je to 1964. godine. Selers je imao prvi, u seriji od osam srčanih napada koje je kasnije doživeo i, nakon poslednjeg, preminuo na vrhuncu slave. Srce poznatog filmskog inspektora Kluzoa tom prilikom je stalo i on je bio klinički mrtav. Piter Selers se posle poverio svojoj koleginici Širli Mek Lejn koja je zabeležila ispovest. Bio je iznenađen što ga nije smatrala ludim.
"Osećao sam da napuštam telo - pričao je Selers. "Jednostavno sam plutao iznad svog fizičkog oblika i video kako ga nose u bolnicu. Išao sam za njim... Nisam bio preplašen ili bilo šta slično, jer sam se osećao odlično! To je bilo samo moje telo koje se nalazilo u nevolji".
Doktor je počeo sa masažom srca, a u tim trenucima glumac je imao upečatljiv doživljaj:
"Pogledao sam oko sebe i video neverovatno lepo svetio iz kojeg je zračila ljubav. Belo svetlo iznad mene... Želeo sam da uđem u njega više nego bilo šta drugo do tada, i pomislio sam: To je Bog! Tada sam video ruku koja mi se pružila kroz svetlo. Pokušao sam da je dohvatim, da je stegnem kako bi me podigla gore i uvukla u to svetlo".
Srce je upravo tada ponovo počelo da mu kuca i Selers je začuo glas koji mu je rekao: "Nije vreme! Idi nazad i završi posao. Nije vreme". Osvestio se u telu, gorko razočaran.
Piter Selers pokušao je da pronađe smisao u praktikovanju joge a veoma se interesovao i za hrišćanstvo, iako je po rođenju bio Jevrej. Svi u okolini uočili su pramenu, a supruga, onovremena lepotica i starleta Brit Ekland bila je nezadovoljna što je umesto do tada nemirnog muža dobila tihog, zamišljenog, koji je znao satima da ćuti, zabavljan svojim mislima. Biografi su zabeležili da je za Selersa iskustvo bliske smrti postalo najvažnije u njegovom životu i da je izjavio da se više ne boji smrti, pošto je već "bio tamo". Inače, u vreme srčanog napada Piter Selers je snimao film pod naslovom - "Biti tamo"!


Susret sa Majkom

Jedna od najvećih filmskih diva svih vremena, Elizabet Tejlor, o svom iskustvu doživljaja smrti na operacionom stolu za vreme jedne hirurške intervencije i o prolasku kroz "tunel" sa sjajnom, belom svetlošću, ispričala je u televizijskom programu CNN-a, gostujući u emisiji čuvenog Larija Kinga. Holivudska legenda je rekla da se to dogodilo krajem pedesetih godina prošlog veka, i da je tom prilikom "umrla", odnosno klinički bila mrtva punih pet minuta. Za to vreme susrela je Majka Toda, svog trećeg po redu muža, koji je poginuo u avionskoj nesreći 1958. godine.
"Bila sam proglašena mrtvom i zaista sam videla svetlo" - rekla je slavna filmska zvezda. "Tamo je bio Majk, i htela sam sa njim da ostanem, ali on me je vratio nazad u život. Kada sam se vratila, bilo je jedanaest ljudi u sobi, lekara i medicinskih sestara. Na listi okačenoj na zid moje ime je već bilo upisano među umrle".
Elizabet Tejlor ni najmanje nije oklevala da medicinskom osoblju sve ispriča, o tunelu, svetlu i pokojnom mužu, a svoj doživljaj podelila je i sa pacijentima u bolnici koji su se nalazili u sobi do njene. Ali, kada je o tome govorila svojim prijateljima koji su došli da je posete, pomislila je, po sopstvenom priznanju, sledeće: Au, ovo zaista zvuči zastrašujuće. Možda je bolje da ipak ćutim o tome?!
"Dugo o ovome nisam pričala" -rekla je popularna Liz Tejlor svom domaćinu Lariju Kingu, "i još mije teško da o tome govorim. Ali ipak sam iskustvo podelila sa ljudima bolesnim od AIDS-a, jer ako se taj trenutak desi, i podeliš ga sa nekim, onda je to stvarno. Ne bojim se više smrti".
U intervjuu američkom "AIDS Magazinu", Tejlorova je opisala susret sa Majkom Todom: "Ušla sam u taj tunel, videla belo svetlo i Majka. Rekla sam: 'Majk, ti si tamo gde ja želim da budem'. On mi je odgovorio: 'Ne, bejbi! Moraš da se vratiš, jer imaš nešto važno da uradiš. Ne možeš se sada predati'. Njegova snaga i ljubav su me vratili".

Očev bol

Roberta Pastorelija televizijski gledaoci najviše pamte po ulozi u seriji "Marfi Braun". Kada je ovaj glumac imao 19 godina, doživeo je tešku saobraćajnu nesreću, nakon koje je preživljeno "iskustvo bliske smrti" njegov život promenilo na dramatičan način.
"Vrata na vozačkoj strani bila su smrskana" - rekao je Pastoreli. "Udarac je bio toliko jak da su mi odletele i cipele s nogu. Moja su se kola prevrnula četiri puta na toj cesti i sledeća stvar za koju znam jeste da sam bio na intenzivnoj negi sa povređenom jetrom. Svako rebro mi je napuklo. Bubrezi, slezina i žučni mehur oštećeni. Trpeo sam jake bolove. Tada, u sledećoj sekundi, bolova je nestalo. Odjednom sam shvatio da sam izvan tela. Lebdeo sam iznad sebe samog, gledajući svoje besvesno telo i zatvorene oči. Mogao sam da vidim tube za disanje u mom nosu i grlu. Znao sam da umirem i pomislio sam: Dakle, to mora biti smrt! Ali, to je bilo najblaženstvenije osećanje na svetu. A onda sam video svog oca kako pada od tuge i očaja i kako ga dve bolničarke iznose napolje i smeštaju u stolicu izvan moje sobe".
Za Roberta Pastorelija ova scena je značila preokret i odluku da živi: "Kada sam video toliki očev bol, to me je pogodilo. Čvrsto verujem da sam u tom trenutku odlučio da ne umrem. Sledeća stvar koju znam bilo je buđenje u svom telu. Kasnije, kada sam bio potpuno svestan, ispričao sam ocu što se dogodilo, njegov pad, sve. Bio je zapanjen".


Sjajna stvar!

A Šeron Ston je imala iskustva sasvim drugačije vrste koja su je odvela na put duhovnosti i drugačijeg pogleda na život, a naročito na smrt. U intervjuu Keti Kourik, Stonova je ispričala šta je doživela kada je skoro umrla za vreme hirurške intervencije posle moždanog udara i pucanja jedne arterije u lobanji:
"Bilo je to kao metak ispaljen u glavu - jedino tako mogu da opišem. Pogodilo me je tako jako da sam pala preko sofe. Fil je bio van grada i pozvala sam ga i rekla: Mislim da imam udar! Uprkos svim strahovima, ja sam osoba koja uvek kaže: Mislim da imam udar, mislim da ima srčani napad, i slično... Imala sam zaista pravo putovanje koje me je odvelo na mesta istovremeno i ovde i iza, što je na mene ostavilo takav utisak da moj život više nikada neće biti isti. Nemam više strah od umiranja i mogu da kažem daje to sjajna stvar i da je smrt dar! Ali, ne tako da vi ubijete sebe, nego kada smrt dođe po vas, u svoje vreme - to je divna stvar. Taj gigantski vrtlog bele svetlosti bio je iznad mene i pafl - nešto je ugasilo to sjajno,
sjajno, sjajno belo svetlo i iznenada sam se vratila i bila u svom telu u sobi"


NDE kao inspiracija

Sali Kirklend, glumica koja je zbog svojih impresivnih uloga nominovana za Oskara, u mladosti je, 1966. godine, učestvovala u jednom legalnom psihodeličnom eksperimentu pod lekarskim nadzorom. Doktori su tada hteli da kod dobrovoljaca izazovu iskustvo "kosmičke svesti". Ali, eksperiment se otrgao kontroli, i za Sali Kirklend život je postao stalna mora. Posledice su bile nervni slom i nekoliko pokušaja samoubistva. Jednom prilikom, u nameri da sebi skrati muke, Sali je predozirala lekove za smirenje "Nembutal" i "Sekonal" i srce i jetra su prestali sa radom. Sveštenik je već bio obavio poslednju pričest, a Kirklendova je za to vreme imala iskustvo bliske smrti:
"Čudo se dogodilo, data mi je druga šansa, i to je bio način da ostanem na ispravnom putu sledećih trideset godina"- ispričala je Sali Kirklend. "Kada ljudi čuju za pakao koji sam prošla sa drogama, onda su spremni da slušaju kako da ih se otarase".
Danas je poznata glumica učitelj joge i sveštenica u crkvi "Pokreta za unutrašnju duhovnu svesnost", u kojoj već čitavu deceniju pomaže zavisnicima da se oslobode droge. Kada je na sceni, kaže, ona koristi svoja emotiovna sećanja na NDE kao neiscrpan izvor da unese svetlo u uloge koje igra.


Odlazio sam...

Zanimljiva su i iskustva koja su "na drugoj strani" imali hotivudski glumci Donald Saterlend i Bart Rejnolds. Saterlend, poznat između ostalog po ulozi u kultnom filmu "M.A.S.H", oboleo je 1979. godine od meningitisa.
"Iznenada su bol, groznica i opšta slabost nestali" - rekao je Donald. "Lebdeo sam iznad svog tela, okružen nekom plavičastom svetlošću. Počeo sam da klizim kroz dugačak tunel, udaljavajući se od kreveta... ali, iznenada sam se vratio u telo. Doktori su mi kasnije rekli da sam, u stvari, bio mrtav neko vreme".
Bart Rejnolds pao je u komu kada je pokušao da se reši navike uzimanja pilula za spavanje: "Bio sam u komi oko osam ili devet sati. U jednom trenutku, rekli su mi doktori, uveli su Loni da se oprosti sa mnom. I imao sam celo vantelesno iskustvo. Čak sam čuo lekare kako kažu: Gubimo ga! I ja sam odlazio..."

Ovo su samo neke od priča o iskustvima bliske smrti slavnih, bogatih, lepih i talentovanih. Kada se analiziraju, one se u suštini ne razlikuju od sličnih ispovesti takozvanih "običnih ljudi", što je još jedna potvrda da smo pred vratima "onog sveta" - svi isti.

KRAJ

Pozdrav i tebi

Slažem se sa ovim što si napisala.

Majo, pozdrav i od mene.

Sto se tice cudjenja, meni je dovoljno da samo na jedan moment stanem i posmatram sebe i da se zapitam "Ko sam ja!?", "Ko je ovaj sto hoda, prica, pise!?", i da mi se digne kosa na glavi

Vader, pozdrav i od mene

pozdrav i tebi brate

baš se ispozdravljašmo

Možda neko ima nešto novo da doda na ovu temu, kad je već oživljena?

Evo ja sam za jedan eksperiment, pa ako bi neki dobrovoljac htio da ispusti dušu...

Ja sam gledao jednu emisiju o NDE, produkcija BBC, o tome sta su ljudi dozivljavali, pa se intervjuise i Pam Reynolds, zena kojoj su isisali svu krv iz mozga i uprkos tome je imala NDE iskustvo. Do danas jos niko nije mogao da ospori autenticnost njenog dozivljaja.

Sjetio sam se, prije jedno 7-8 godina upoznao sam nekog momka, momak se interesovao za astralnu projekciju, izlazak iz tijela, i to, pa trazio bilo koje knjige o AP. I ja ga pitam da li se bavi duhovnoscu, kaze on: "Ne". Pitam ga da li meditira, on kaze: "Ne". Yoga?: "Ne". Pa sto se onda interesujes za AP, pitam ja, a on ce: "Pa dozivio sam je protiv moje volje!".

Ja sam citao od Raymond Moody-ja knjigu "Zivot poslije smrti", pise o iskustvima preko stotinu ljudi.. Interesantna mi je cinjenica da su se svi ti ljudi promijenili za citav zivot, da su promijenili sistem vrijednosti, gledanje na sebe i druge ljude. Neke samoubice su dobili smisao zivota, i tako... Osim toga imam knjigu "Susret sa zivom svjetloscu", citava knjiga je o iskustvu jedne jedine zene, a napisao ju je jedan od najpoznatijih istrazivaca fenomena NDE u Njemackoj, Engelbert Winkler.

I da, covjece, skoro sam zaboravio!!! Obavezno pogledajte od Eric Roberts-a film: "Spasen svjetloscu" ("Saved by the light" - pogledajte koju je prosjecnu ocjenu dobio i obavezno procitajte review). Sta da vam pricam osim da se u filmu pojavljuje tip koji glumi Raymond Moody-ja . Ima li iko da je pogledao film? Sta mislite o filmu? (Evo najezio sam se... )

Pozdrav svima!

Mene licno fasciniraju snovi, tacnije osobe koje vrlo cesto znam da sanjam, dogadjaji i ljudi koji vise nisu medju nama, ali srecem ih kroz snove
Jednostavno to je energija, misaoni tok koji postoji u nashim umovima i koji se u trenucima sna nevjerovatno organizuje i uklopi.
Mnogo mi mira i spokoja donesu odredjeni snovi.
Vjerujem da u tom svemu ima dosta sugestije, a mozda mrvice i neke vishe sile.
Ne znam, neke stavri su josh ne dokucive, mada nemam zelju da se bavim njima...

Jel' znas mozda kako se film zove na njemackom?
Zvuci zanimljivo.

"Durch das Licht gerettet"

I prije sam trazio kako se zove na njemackom, cak sam film trazio i po klubovima ovdje, ali ljudi nikad culi. A na amazon-u izgleda ima samo kao VHS.

Uglavnom, ako znate za Ajaks u Njegosevoj ulici u BL, tamo mozete iznajmiti kasetu.

PS: A Leona, mi cemo se vec nekako snaci za tebe, prvo ja nadjem kasetu pa ti je prebacim po vec utanacenoj proceduri dogovorenim kanalima

Pozdrav!

Ne kupujem jos uvijek nista. Samo posudjujem.

Pozdrav Vaderu i ostalima

Jedno pitanje Vaderu da li si ti licno dozivio klinicku smrt,ili neko od prisutnih.
Tekstovi su jako dugi treba vremena sve procitati,pa sam nabrzinu uhvatila sto je pisato.
Moje misljenje je da se medicina ovdje mjesa sa duhovitoscu,sta hocu da kazem medicina je jako daleko napredovala za svaki dio tjela da ga izlijeci,zakrpa,presadi a duhovitost je nesto drugo neobjasnjivo tu medicina ne moze prodrti.

Mozak ili bilo koji dio tjela da li radi ili ne sa medicinske strane moze se ustanoviti klinicki mrtav ili ne.

Duhovni sa mozgom ili srcem ili bilo kojim dio tjela nema funkciju sta hocu da kazem ako kazu da lebdu i vide operaciju duh nema funkciju u tjelu.

Sto su opisivali tunel,svjetlost,cvjece ili nesto drugo bilo je pitanje nigdje pakla,e sada te osobe nisu nigdje ni prema raju ni prema paklu one su tu pored tjela, iznad tjela,u tunelu,ili izasli iz tunela na livadi punog cvjeca.
Te osobe jos nisu spremne da ih se primi one nisu ni zive ni mrtve,ali dozive za par minuta puno vise nego cjeli prijasnji zivot.

Puno se njih ogradjiva jer zele sami da upoznaju sta se to njima desilo,puno ih nije svjesno sta se desilo sa vremenom kada procitaju poznato im je i nije strano jer su sami dozivjeli sta ta osoba pise sta joj se desilo.

Sve u svemu trebas pronaci sebe jer kome se desi postaje cutljiv,mislima odsutan,osjetljiv nije ni sam svjestan sta je dozivio i treba mjeseci i godine da prodju da bi shvatili promjenu.

Tim osobama ponekim ostaje duhovno u spavanju vracanje u proslost ili buducnost stvari vidi koje su se desile ili ce se desiti.Oni imaju moc svjedoka u necemu sto se desilo ili ce se desiti neznaju gdje i kada ali osjecaju.

Ne, nisam doživio kliničku smrt, hvala Bogu.

Ovi fenomeni "lebdenja iznad tijela" se mogu doživjeti, pa i po volji izazivati, u astralnoj projekciji, ali to treba vježbati, ima dosta tehnika i vježbi za to. Imaš temu o tome na podforumu Duhovnost i Religija

Ne nisi me razumio ne radi se o magiji duhovnom nadahnucu ili joga treniranje tjela i duha nisam mislila o tome.

Ako nisi dozivio sam klinicku smrt mozes citat koliko hoces neces razumiti jer nisi iskusao i osjetio na sebi.

I 11 je moj sretni broj

I moj je srecan broj 11!!! Ali kakve ovo veze ima sa klinickom smrcu i spirtualinim iskustvima???

Kako mi je Vader odgovorio pomislila sam da nemisli da mi je 11 god.

Slažem se.

Sama klinička smrt me slabo zanima. Više me zanimaju neki fenomeni i zaključci oko nje.