banjalukaforum.com

Само настави тако.
Ти си овде дошао да се свађаш и шириш раскол, а не да чујеш контрааргументе.

Цар је увео масу новотарија и то по вама није разлог за осуду, увео да Нова година буде као и код западњака, али не мари...

Све док пада у касу, добро је....

А шта тек рећи за распустан живот руског племства, које је прухватило све са Запада, чак и говорило француски међу собом, док је народ грцао у кметовском ропству, горе него ми под Турцима.

А што се мошти тиче, има их колико хоћеш у нашој Цркви, само ви то не видите.

Путуј, игумене

_________________
Nikad Srbin kukavica nije,
smrt ga gleda , on se na nju smije.

Као што сам и раније писао, сав аргумент Сергианов своди се на галаму и буку којом, у недостатку ваљаних аргумената, покушава да застраши читаоце и тако их принудно убеди у своје лажне ставове. То он чини и овог пута. Кренимо редом:

Сергиан:


Већ сам раније Сергиана позивао да наведе бар један спис епископа Хризостома Солунског где би се видело да он исповеда то што Сергиан тврди, али то он није учинио, јер такви списи и не постоје, пошто се ради о најобичној Сергиановој лажи и клевети за коју нема ниједан доказ. Тако ни сада није навео ниједан аргумент којим би потврдио да еп. Хризостом Солунски не исповеда хилијазам и старообредство, а усуђује се да то тврди. Историја Цркве пуна је примера таквих јеретика и клеветника који су са демонском злобом нападали Бога и Цркву Његову.


Исто и овде износи тврдњу без доказа, да се нисмо присајединили епископу Хризостому Солунском и уз то шизматојеретички синод "епископа" Григорија Месинијског који смо, слава Богу, напустили пре две године чим смо сазнали и уверили се у његово јеретичко исповедање назива Црквом.


Када Сергиан каже да су старообредци "расколници отпали од Цркве још половином 17.века" он мисли на осуду старообредаца од стране Московског сабора 1666. године, како нам је то у више наврата говорио. Међутим, тај сабор је био лажни разбојнички сабор који је као такав осуђен како од стране Кошчујушћег Сабора Руске Катакомбне Цркве 1928. године, тако и од стране Сабора Истинске Православне Грчке Цркве (матејевци) у енциклици из 1993. године, дакле у време када још није дошло до отпадања од матејеваца појединих групација(најпре иконобораца 1995. год., а затим и григоријеваца - христобораца и црквобораца 2002. год.). Ту осуду московског разбојничког сабора потписали су сви матејевски епископи.
Наш став по питању старообредства је следећи:
У историји Цркве било је случајева да две групације погрешно оптуже једна другу за раскол или јерес, а да касније дође до помирења и поновног сједињења без било каквих чинова примања у Цркву, чак и без најнижег степена - покајања, а све у складу са тим да су обе групације биле управу, а заблудно су веровале да је друга страна отпала од Цркве. Такав случај је био и у односу старообредаца и новообредаца.
Наиме, да су оба обреда исправна сведочи то што Црква никада није саборно осудила ни старообредство ни новообредство.
Процес помирења и успостављања јединства започео је одлуком Сабора Руске Православне Цркве 1800. године да се старообредци сједине са новообредцима без покајања, јер се нису имали за шта ни кајати. При том се мисли на поповце, групу старообредаца који су признавали благодатност новообредаца. Што се тиче друге групе старообредаца - безпоповаца, они су били расколници, јер нису признавали благодатност новообредаца ни после одлуке овог Руског Сабора о успостављању установе једноверства (како се назива помирење и сједињење старообредаца и новообредаца).
Коначни печат на ову проблематику дао је Кошчујушћи Сабор Руске Православне Катакомбне Цркве 1928. године који је анатемисао разбојнички московски сабор из 1666. године и објавио неоправданост осуде старообредаца, те потврдио установу једноверства. Данас нема истинских православних старообредаца, него су сви или у расколу (они који не прихватају једноверство, тј. јединство са новообредцима) или у јереси (прихватају једноверство, али су у јереси екуменизма, савелијанства и сл.). Ми припадамо новообредској Цркви под архијерејским омофором митрополита Хризостома Солунског.
Православни Србин:

Сведочанства по питању односа светог Серафима Саровског према старообредству нису сасвим поуздана. Тачно је да је Серафим Саровски осудио безпоповце - старообредску групу која није признавала благодат новообредцима и ту је свети добро поступио, али сумњамо да је осудио и поповце који су признавали благодат новообредаца тим пре што постоје и сведочанства да је сам свети Серафим Саровски био старообредац и да је због тога претрпео и гоњење од новообредаца. А чак и да је осуђивао и све старообредце, то би онда било само његово лично погрешно мишљење, а сама Црква никада није саборно осудила старообредце. Што се тиче примедбе о двопрсном крсном знамењу, и то је симбол Свете Тројице као и тропрсно крсно знамење, јер код тропрсног знамења палац, кажипрст и средњи прст симболишу три Лица Свете Тројице, док код двопрсног чак имамо и пунију симболику. Наиме, палац, домали и мали прст симболишу три Лица Свете Тројице док средњи прст и кажипрст симболишу две Спаситељеве природе - божанску и човечанску.
Иначе, двопрсним знамењем осењивали су се нпр. Свети Сава, Василије Велики, Сергије Радоњешки итд., а тропрсним Свети Василије Острошки, Нектарије Егински итд.
Сергиан:

Тачно је да је меродаван само званичан саборни став целе Цркве, дакле у Духу Светоме, као и ставови свих појединачних светих отаца који су у складу са саборним учењем Цркве. Али, овде Сергиан опет подмеће клеветничку тврдњу без аргумената:

Дакле, поново је изнео један став, а да га није поткрепио ниједним јединим сведочанством. За тако нешто (као и у претходним случајевима) сведочанство никад неће ни изнети, јер оно једноставно не постоји пошто је то најобичнија Сергианова лаж
којом би да обмане многе. Напротив, Црква никада није осудила ниједног светог оца који је сагласно Светом Писму учио о хиљадугодишњем Царству Христовом, дакле ни Иринеја Лионског, ни Иполита Римског, ни Јустина Философа, ни Папија Јерапољског, ни Методија Патарског, ни блаженог Лактанција итд. Црква је одувек на време реаговала на појаву јереси и јеретика и такве је осуђивала, али ове поменуте оце никада што је сведочанство да су од Духа Светога. То је тзв. светоотачки хилијазам који Црква прихвата, а по којем ће најпре бити прво васкрсење - васкрсење праведних који ће заједно са Христом царевати на рајски обновљеној земљи хиљаду година и славити победу над грехом, ђаволом и смрћу, а по истеку тих хиљаду година наступа и васкрсење грешника, дакле свеопште васкрсење када ће бити Страшни Суд и потом Ново Небо и Нова Земља. Постоји, међутим, и јудејски хилијазам који је Црква осудила на Другом Васељенском Сабору. По том изопаченом јудејском тумачењу Светог Писма, Господ ће доћи само Јеврејима и успоставити за њих земаљско благостање, а остали народи ће им служити у покорности. То је заправо очекивање лажног месије који ће доћи у своје име - Антихриста.
Више о хилијазму видети овде: http://pravoverje.com/hiliazam/index.htm

Православни Србин:

Свако ко је с пажњом читао, могао је да се увери да Света ништа није приписао Сергиану што он не мисли или није рекао, већ је тачно само то да Сергиан то чини према нама, док смо ми са своје стране само разобличили оно што Сергиан јасно, гласно, јавно и недвосмислено на више места исповеда. Једно од тих његових богохулних исповедања је да Христос није превечан, чиме као и Несторије Пресвету Дјеву Марију не сматра Богородицом, већ Христородицом.
Већ смо о томе довољно рекли и детаљно разобличили, па нећемо то опет понављати. Само ћемо напоменути да нас Сергиан назива заблуделом браћом. Ко је заблудео, сваком истинољубивом је јасно из преписке, а браћа са њим, далеко било, нисмо, све док се дубоко не покаје за све своје јереси и хуле које је изнео, кроз покајење приђе Цркви под омофором истинског епископа Хризостома Солунског и док не покаже дела покајања како би смо се уверили да је употпуности исцељен од ове страшне хуле на божанство Господа Исуса Христа (и од других хула), што је по св. Атанасију Великом хула на Духа Светога. Дотле, нека је далеко од нас, нека се Срби чувају добро од овог богохулника и антихриста да пазе да не буду преварени и заједно са њим одведени у крајњу таму где је плач и шкргут зуба. Познато је из историје Цркве доста примера да су јеретици разобличавали јеретике, а сви су вечно гинули. Нпр. Несторије је разобличавао аријанце, а пао је у јерес одрицања превечности Христа што данас и Сергиан исповеда. При том Несторије је осуђен на Трећем, а Арије на Првом Васељенском Сабору. Тако и Сергиан разобличава екуменисте, флоринце и андрејевце, а сам пребива у ништа мањој јереси имеборства, триадоборства, христоборства и црквоборства.
И као што Твртко и остали јеретици екуменисти са подсмехом и иронијом говре о светој исповедничкој Цркви 20. и 21. века (ругајући се тако телу Господа Исуса Христа који се никад није смејао него је страшно пострадао за искупљење рода људског) због чега ће строго одговарати на Страшном Суду ако се на време не покаје, тако и Срђан Црвенковић тј. демон кроз њега, са упорном злобом напада и клевеће свету Цркву Христову. Знамо како су у историји пролазили јеретици још за живота, а камоли после смрти. За такве Бог не прима молитве после смрти ни од сродника, јер му Дух Свети, по речима Христовим не опрашта ни у будућем веку. Нека је далеко од нас свака хула и јерес, да нас Господ сачува од таквог удела, а Цркви коју ни врата ада неће надвладати да дарује мир, слогу, љубав, једнодушност и спокој од напада јеретика, а њима нека подари покајање не би ли се како искупили док је време.

"Тешко ономе човјеку који изда Сина Човјечијег; боље би му било да се није родио тај човјек" (Мт. 26, 24)

"Тешко свијету од саблазни: јер потребно је да дођу саблазни, али тешко човјеку оном кроз кога долази саблазан" (Мт. 18, 7)

Амин!

Мили Бого...на овој теми никако упратити ко је ко...

Има ли шансе да се представе ови који су на форуму ради промовисања своје "нај-ултра-есктра-сега-мега" струје
у оквиру 20.784 старокалендарске групице и комуне.

за Твртка:

А док сте ви пљували на овом форуму по Цркви Христовој, притом бранећи екуменисте, онда је то било лепо?! Сада када се јавио један православац,(који уз то СМЕ да се потпише пуним именом) и који разбија ваше заблуде, е то је по вама "ширење свађе".
Мени је, у ствари, смешна (а и жалосна) и та чињеница да се овде појављују неки вајни уредници "православних" (екуменских) сајтова - под псеудонимом (тек преко неких других људи сазнам да су они уредници).

И одакле ти та небулоза да је Цар "увео слављење Нове године као и код западњака" ?! Ало пријатељу, разлика је ту 13 дана, јел умеш да рачунаш?
А да су то неке новотарије биле туђе учењу Цркве, не би Црква то усвојила и не би било светих Моштију.

А лични греси руског племства НЕМАЈУ икакве везе са Омологијом.
Због тих грехова је касније и пропала руска Царевина...

Што се тиче Моштију, не врдај, већ ми укажи да их видим: ко се од 1924. године прославио Моштима? Нажалост, нема таквог, пријатељу.... Јер оде благодат Духа Светога од одступника.
........................................................................................................................

за Варнаву:

Варнава је на добром путу да јеретичког епископа Хризостома Солунског убеди да прихвати старообредство и неохилијазам, поред многих јереси које сада овај епископ исповеда. Само, не знам како ће му обезбедити хиротесију, с обзиром на то да је овај епископ рукоположен од "новообредаца" а ЦЕЛА Црква (а не само Руси) исповеда да су старообредци-расколници, прелешћени и демонизовани људи који су још у 17.веку отпали од Цркве Христове.

Варнава ОПЕТ избегава да директно одговори:"Да ли су њих двојица уопште се присајединили овом јеретичком епископу?" Уместо одговора, он каже:"Сергиан нема доказе". Пријатељу, ја говорим истину, а ти докажи дал си се присајединио.
У супротном, немојте се представљати као "аутентични представници" овог епископа. Немојте нас лагати!

Ове његове небулозе о томе како још није јасна ситуација у Цркви Христовој према старообредцима, те како "Црква није осудила старобредство", су чиста ЛАЖ уз замену неких теза.
Тачно је само то да Црква нема ништа против старих обреда КАО ТАКВИХ (коначно,они су дуго времена постојали у неким помесним Црквама), али су осуђени старообредци ЈЕР СУ НАПРАВИЛИ РАСКОЛ БЕЗ РАЗЛОГА И ОДВОЈИЛИ СЕ ОД ЦРКВЕ.
И пре ових старих обреда постојали су још неки старији (до 4.века) па када је и њих Црква укинула и заменила другим, нико тада није правио раскол јер то нема везе са Омологијом.
Велика је лаж да су матејевци 1993. осудили Московски Сабор из 1666.године и на тај начин индиректно подржали старообредце, како је лукаво хтео да закључи Варнава. Матејевци су 1993. године ОСУДИЛИ само неке одлуке са тог Сабора које се тичу питања поштовања неких икона а те одлуке нису, иначе, и биле у складу са Светим Предањем.

Тај "Кошчујушчи Сабор" био је од лажних катакомбника- разбојнички. А меродавни су само Сабори од законитих представника Цркве - у Духу Светоме.
То се исто тиче њиховог неохилијазма који Црква није прихватила (чак ни појединачне ставове неких Отаца), а ова двојица по својој гордости тумаче "Апокалипсис" градећи себе већим од САБОРНОГ Духа Цркве!

Што се тиче ових клевета да, наводим:"Сергиан исповеда Богородицу као Христородицу" и сличне ствари, хоћу да кажем: сваки иоле нормалан човек може да схвати ко је из ове досадашње преписке исповедао православно а ко јеретички - хулећи и сиктећи злобом!

Ови људи исповедају да: "у изговарању имена Божијег пребива цео Бог" (јерес имебожства), затим "Христос није Богочовек већ само Бог, Он је предвечан и по својој Личности", "Црква је предвечна а није рођена на Педесетници" (јерес предвечности Христа и Цркве), затим "Црква се поделила у 17.веку на старообредце и новообредце"(еклисиолошка јерес), затим "после смрти Антихриста наступа 1000 година царства Божијег на земљи, па тек онда наступа Страшни Суд"(јерес неохилијазма).,и још неких прелести (а ових је већ много).

Што се тиче ове јереси неохилијазма, они се бране говорећи:" Свето Писмо се тумачи двостепено,тј. буквално и алегоријски". ТАЧНО! Али, то не значи да ви по свом нахођењу тумачите када је то "алегоријски" а када је "буквално".
То је Црква већ растумачила, јер :"пред Господом је хиљаду година-један дан, и један дан је -хиљаду година"(по Апостолу).

Нека нас Господ сачува од оваквих прелесника. Амин.
Срђан Црвенковић, з-м
П.С.
Дамаскину: што се тиче мене лепо сам се представио , ако си од почетка ту.
Нема овде "ултра-сега-мега" већ само : Црква и остали ван Ње!

Што се тиче представљања, матејевци под омофором архиепископа Хризостома Солунског су се већ представили у лику Павла Милојевића Нагулића. Остали чланови Цркве се нису представили под пуним именом, а није било потребе ни да се Павле представи, али то је учињено на провокацију Срђана Црвенковића да се покаже да ми немамо шта да кријемо и да кад хоћемо можемо да се представимо, јер чисте савести Богу служимо. Међутим, ми нећемо даље да се представљамо, јер за тим нема потребе. Не знам да ли сте се Ви представили под вашим именом и презименом, али знам да већина на овом форуму није, јер правило на свим форумима и јесте да се људи региструју под nick - овима и свачије је право да се представи или не под именом и презименом. Битно је да су ставови јасни, да никога не вређају у смислу клевете и сл., а за нас православне је најважније да се износи само истина. Дакле, представници Истинске Цркве под епископом Хризостомом Солунским на овом форуму су са надимцима Andrej Prvozvani, Sveta i Varnava.
Ми овде нисмо да бисмо како Ви кажете, "промовисали своје `нај-ултра-есктра-сега-мега` струје
у оквиру 20.784 старокалендарске групице и комуне". Ми смо овде с циљем ширења мисије Православне Цркве. Ми користимо сва средства модерне комуникације у том циљу. Као што се све може употребити, може се и злоупотребити, па тако и Интернет. Ми смо га употребили на добро. Многи како у Србији, тако и широм света, од Канаде до Аустралије, који су нам се јављали на е-маил су захваљујући нашем сајту http://www.pravoverje.com и нашем учешћу на форумима , схватили отпадништво српске екуменистичке патријаршије и осталих представника данашњег светског "православља", али и лажних зилота типа Срђана Црвенковића и сличних. Зато је наша мисија, слава Богу, уродила плодом. Ми и не учествујемо много на форумима осим кад приметимо нечије ново јављање са новим клеветама против Цркве које могу да саблазне неке од "малих у Христу" и тада пишемо док се тема потпуно не расветли и јеретик разобличи, а у сувишну и беспотребну расправу, по заповести апостола Павла, не улазимо.
Вашом ругачком констатацијом "`нај-ултра-есктра-сега-мега` струје у оквиру 20.784 старокалендарске групице и комуне" само сте себи додали живо угљевље на главу, јер ће по Писму сваки човек дати одговор на Суду Божијем за сваку празну реч коју изговори у току свог живота, а камоли кад као Ви хули на Свету Цркву Христову. Не постоје никакве старокалендарске групице и комуне већ само Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква (данас Истинита Грчка Старокалендарска Матејевска Црква под архипастирствовањем епископа Хризостома Солунског), а постоје само следеће главне групације или групице и комуне како ви то зовете, а које су отпале од Православне Цркве:
-екуменистичка групација "светског православља"(са многим међусобним расколима)
- лажна старокалендарска групација тзв. флоринаца (подељена у десетине фракција)
- лажне старокалендарско - матејевске групације: новоиконоборачка и христоборачко - црквоборачка групација
- лажни руски катакомбници (за истините ми не знамо и не верујемо да их има)
- лажни старообредци (истинитих данас и нема)

Мораћу почети да хватам белешке ко је ко , ко коме припада, ко је уредник на коме форуму

Да сад некоме цртам како су цар Петар и његови наследници почели да уводе новотарије са Запада у руску земљу, што је опште познато, или да пребројавамо мошти, које узгред има и код римокатолика нека хвала !

А што се тиче тврдње да се Христос никада није смејао, то ме подсећа на оног лика из Имена руже опет римокатолици !

Православље је радост, Христос се дружио са народом, а не ходао намргођен као фарисеји и лажни богомољци.

_________________
Nikad Srbin kukavica nije,
smrt ga gleda , on se na nju smije.

Одговор Дамаскину:

Брате, што се мене тиче нисам се ни најмање нашао увређеним због твог става о нама лично. Чак си ме изненадио са својом искреношћу...
Међутим, жао ми је што, после оволико дана учествовања на форуму, опет морам да се враћам на сам почетак. Изгледа да ниси све моје постове до сада прочитао, а тамо је (ако видиш добро) објашњена цела генеза савременог отпадништва.
Дакле:
Слажем се са тобом да хришћани треба да се радују, али мислим да сте погрешно растумачили Варнавине речи о смејању. Он је рекао да се Христос није никад смејао(људима),тј.да се подсмевао. И ја се ту слажем са њим. Сетите се само ваше прве реакције након мог првог поста: одмах сте наступили са ругањем и подсмехом.
Тада сам вас упозорио да то "није лепо" нити хришћански.
Дакле, ако можете, победите нас чињеницама, а не "лепљењем" етикета:"секташи", итд.
Сам признајеш да "волиш да се шпрдаш" са тим.
Размисли да ли је то у духу хришћанске љубави којом се хвалите да је имате у себи.

Опет да поновим: НИЈЕ основно питање овде Календар већ страшна јерес Екуменизма у којој је већ деценијама СПЦ.
А црквени мир НИСМО ми покварили већ 1924.године они који су увели Нови Календар (анатемисан у историји Цркве 5 пута). Е, са таквима је СПЦ у молитвеном општењу од 1924.године. По учењу Цркве (а не нашим неким хировима,како ви сматрате) свако ко је у заједници са одлученима постаје исто такав-одлучен од Духа Светога. После 1924.године СПЦ- архијереји су све више тонули у отпадништво.
Све сам то детаљно објашњавао раније (али, ко има очи да види).
Од тада СПЦ НИЈЕ Црква Христова. Тако учи Свето Предање, вера Светих.
Али, авај, ваши "живи свеци" су "паметнији" од Светих Отаца, а вама је тешко да се ослободите идолатрије.
У вези св. Максима Исповедника замењујеш неке тезе: он је прекинуо и ОДВОЈИО се од јеретичког патријарха, а ти исти су га гонили и језик му одсекли. +Православље+ је касније тријумфовало, то је тачно, али победу НИСУ донели тадашњи јересијарси већ они који су те јеретике ОСУДИЛИ као такве.
Што се тиче св.Јована Златоустог он није морао "направити своју Цркву" јер је већ био у Њој, а јеретици-аријанци (иако су се називали хришћанима) су отпали од Ње. И сада је тако: од Цркве су отпали СПЦ- екуменисти, и други јеретици и расколници а у Цркви (Синод митрополита Григорија Месинијског) смо ми.
И ту ћемо остати до краја живота, по цену прогонства, као и некада Свети Оци...(макар нас било "шачица").
Ми се нисмо "поделили" јер се Дух Свети НЕ може поделити (иако то вама тако изгледа), а ви, пошто волите саборност (али не у истини), останите и даље у заједници са Ватиканом (ваша "сестринска црква"), па са свих 300 групица разних протестантских секти (у Светском савету цркава- са вама су), па са абориџинима и многим другим култовима.
То је ваша "теорија грана" - сви су добри, само су зилоти Зло!

А ми ћемо бежати што даље од тог "дрвета", па макар нас сви (тј.свет) прогласио лудим и неразумним! Амин.

Радујте се, браћо и сестре! Победа је близу.
Срђан Црвенковић, зилот-матејевац

Слажем се са Сергианом у овом последњем посту.
Да ли сте чули да је пре неколико дана 600 грчких полицајаца послатих од владе Грчке (а иза тога стоји васељенски патријарх Вартоломеј, ЕУ и масони) опколило манастир Есфигмен (зилоти-флоринци) на Светој Гори и покушава на силу да истера монахе зилоте и настане манастир са подобним монасима? То се може прочитати на сајту манастира Есфигмен који држе његови пријатељи из Бостона. Сви прилази манастиру су блокирани тако да је манастир одсечен од набавке хране, лекова а монасима ускраћено медицинско лечење. Петогодишња блокада, изнуривање и изглађивање монаха од стране полиције није успело па су изгледа антихристи одлучили да то брже реше.

Све је ово у оквиру плана да се Света Гора претвори у туристичку дестинацију на којој ће ЕУ зидати хотеле (уз које иду сви пороци, коцкање, блуд, разврат, демонска музика, наркоманија, алкохолизам, итд.). Иначе, и проречено је да ће се монашки живот једног дана угасити на Светој Гори, да ће она потпонути у море и да ће тада наступити крај овог света.
Имам симпатије за све страдалнике а тако и за зилоте у Есфигмену, иако су флоринци, пошто сам симпатизер и матејеваца.

Оптужбе да неко није у праву зато што их има мало у односу на већину падају у воду јер се зна да ће у последња времена само мали број хришћана бити истинито а велика већина ће бити припадници Уједињене антихристове религије (екуменистички Светски савет цркава). Цркву Христову може, као што је било у историји (Свети Марко Ефески и други), представљати и само један човек ако је у праву, ако је у истини, ако је у Христу. Није у праву број него сој. Истина (Христос) није на страни већине него на страни оних који стоје у Истини (Христу), оних који су истинити. И сам Христос је започео своју веру са свега 12 апостола и били су мала заједница коју је јудејска и многобожачка већина звала сектом. Тако је почела историја Цркве и тако ће се завршити, са малим бројем верника (лаика) и свештенства (клирика). И по томе можемо препознати да су зилоти изгледа истинита Црква а да су "Цркве" које су у Светском савету цркава уствари антихристове, антихришћанске, раде за антихристе, служе им.

И ја бих наравно волео да СПЦ иступи из ССЦ али на недавном Светом архијерјеском Сабору СПЦ је донела одлуку да првенство римског папе које су владике Иринеј и Игњатије пре око пола године потписали у Италији (у Равени) није на штету СПЦ. То отвара пут СПЦ-и за још интензивнију екуменистичку активност у оквиру ССЦ чији је СПЦ органски члан. Због свега овога ја као искрени православни верник не могу да будем задовољан са СПЦ докле год она општи са јеретицима (свим јеретицима, свејеретицима, ССЦ и екуменизам ава Јустин је називао тако - свејерес) и природно је да ћу истинско православље потражити код зилота, оних који се држе чистог и неупрљаног светоотачког православног предања. Проблем је што зилота има у више Цркава које су јако сличне и треба одређени труд да се препозна права. Логично је да они међусобно расправљају о богословским питањима али не свиђа ми се када размењују тешке увреде јер то само радује екуменисте па кажу "Ето видите какви су они зилоти, поделили се на стотине међусобно посвађаних фанатичних групица". Зилоти морају бити мало јединственији и мало више саборног духа да имају (јер свима њима заједно прети презир и гоњење од екумениста и антихриста), али шта вреди када свака зилотска Црква сматра за себе да је једина истинита Христова Црква. И тако сам ја у недоумици шта да радим. Нити сам задовољан са СПЦ нити могу од мноштва зилотских Цркви да изберем правилно ону коју требам, јер ми сви зилоти делују убедљиво и имам симпатије према свима њима, па би ми тешко и тужно било да се присајединим само једнима а да све друге оштро одбацујем.
Ето, ја рекох шта ми је на души а ви опростите ако сам вам досађивао.

_________________
Srbin je Srbinu mio, ma gde Srbin bio

Sergian:
Управо ова Сергианова реченица: " Матејевци су 1993. године ОСУДИЛИ само неке одлуке са тог Сабора које се тичу питања поштовања неких икона а те одлуке нису, иначе, и биле у складу са Светим Предањем." све говори. Јер ако је и само једна одлука (а на овом сабору било их је и више) неког сабора била неправославна, тј. како Сергиан каже није била у складу са Светим Предањем, онда тај сабор није био православни, већ разбојнички, јер не може Дух Свети донети ниједну одлуку која није у складу са Светим Предањем. Не може Дух Истине једно говорити на једном Сабору, а друго на другом. Тако Сергиан (као и више пута досад) отворено и без имало страха Божијег лаже кад каже: "Велика је лаж да су матејевци 1993. осудили Московски Сабор из 1666.године и на тај начин индиректно подржали старообредце, како је лукаво хтео да закључи Варнава." Ево шта се каже у 5. тачки матејевске окружнице из 1993. године:
"5. Да, наводно, име ''Старац Данима'' јесте само име Христа али не и Оца, нарочито у виђењу пророка Данила, што противречи сведочанствима Светих Апостола и великих јерараха, Атанасија Великог, светих Кирила Александријског, Јована Златоустог, Григорија Паламе, Симеона Солунског (ова сведочанства су благоверно навели светогорски Оци у православном трактату под називом ''Света Тројица у православној иконографији'', Света Гора, 1991) ..."
Дакле, матејевци јасно називају спис ''Света Тројица у православној иконографији'' православним списом. А ево шта се каже на 17. страни тог списа у теми "СВЕПРАВОСЛАВНИ" САБОР ИЗ 1666. ГОДИНЕ:

"Одлука Свеправославног сабора из 1666. године, којом се осуђује осликавање безначалног Оца и Светог Духа у виду голуба (дозвољава се само приликом Крштења) - лишена је важности и јеретичка је, зато што се налази у супротности са одлукама VII Васељенског Сабора, који анатемише оне, који не прихватају иконописање слика из визија пророка (стр. 905 II Синодалног Томоса)."
''На овом Синоду догодиле су се толике апсурдне и неприличне ствари, појавиле су се такве завере и кршења Светих канона, изречена су толика светогрђа и клетве..."
''Тај сабор не само да није имао свеправославни карактер, него се уопште није разликовао од разбојничких сабора, какве су организовали (и данас их организују) нетолерантни авантуристи и прекршиоци светих и божанских канона, у циљу стицања архијерејских звања.''
''Још увек необорен доказ за горе наведено јесте тај, да су неколико година после разбојничког сабора из 1666. године, безбројне иконе са безначалним Оцем, Светим Духом, и самом Светом Тројицом, преплавиле руске храмове и манастире…''

Јасно је дакле да су тврдње Сергиана да матејевци нису осудили московски сабор из 1666. као разбојнички, лажне. Према томе, пошто је ово био разбојнички неканонски сабор, како то потврђује и ИПЦ Грчке, јасно је да не постоји осуда старообредаца од стране неког Православног сабора како то тврди Сергиан.


Као што се види, Сергиан разбојничке саборе назива православним, а православне разбојничким. Пошто смо ми, насупрот Сергиановим тврдњама, доказали да је сабор из 1666. године био разбојнички, нека Сергиан покуша да докаже да је такав био и Кочујушчи Сабор за који ми исповедамо да је био православни, а не да стално наводи неке тврдње без иједног доказа. А кад смо већ код овог Сабора, погледајмо шта по питању старообредаца каже његов 12. канон:
" Неправедне клетве и проклетства на древно православни обред и благочешће јесу недејствене и гнусне; Велики Московски Сабор 1666-1667 г. јесте не "велики", него руски разбојнички сабор. Ко хули на древни обред и благочешће: Анатема."
Овде се лепо види сагласност и јединомисленост у исповедању матејеваца и светих отаца, исповедника и мученика руских катакомби из 1928. године (нажалост данас није преостало њихових прејемника у смислу истинског исповедања).

Ако Сергиан Дјеву Марију исповеда Богородицом, онда то значи да исповеда да је Она родила Бога, а ако је родила Бога, а Бог је превечан, како онда Сергиан може да исповеда да Христос (Кога је Дјева Марија родила) није превечан?!
Или можда Сергиан исповеда да је Дјева Марија родила две личности - превечног Бога и непревечног Христа?! Ето до чега доводе јеретичке небулозе!!!

Управо тако, сагласно учењу Цркве и ми исповедамо. Ми смо већ наводили сведочанства светих отаца о томе, а Сергиан до сада није навео ниједног светог оца који исповеда као он. Нека наведе једног јединог светитеља њему у прилог! Ми ћемо овде навести још једно сведочанство, сведочанство св. Григорија Паламе, а нека би Господ привео Сергиана покајању и одвратио га од отвореног супротстављања светитељима Божијим и Духу Светом:
http://www.pravoverje.com/Otpadnistvo/P ... palama.htm
Ово учење светог Григорија Паламе, које је Црква саборно потврдила на светом Константинопољском Сабору из 1351. године, јасно, насупрот Сергиану, каже да се у свакој енергији Божијој налази "свецели Бог" иако свака енергија не открива свецелог Бога тј. суштину његову. То значи да се и у Имену Божијем, које је по својој унутрашњој, нествореној страни, енергија Божија налази "свецели Бог", а не део Бога како то уче Сергиан и остали имеборци - неоварлаамити.

Затим даље Сергиан каже да следеће исповедамо:

Још једна неистина и замена теза. Сергиан каже да ми мењамо тезе и при том не наведе ниједан аргумент, а овде се види да он мења тезе.
Ми не исповедамо да Христос није Богочовек. Напротив, ми исповедамо да је Христос Богочовек, али не у Сергиановом јеретичком смислу да постоји тобоже некаква нова створена "Богочовечанска Ипостас", него у православном смислу да Христос има две природе - божанску и човечанску и једну ипостас - божанску (дакле божанско је ипостас и једна природа, а човечанско друга природа Христова), па се зато и назива Богочовеком, али Личност Христова нема сама по себи ништа човечанско, како то воле да смућују јеретици у Григоријевој и Ктенасовој јеретичкој посланици из 2005. године., већ само божанско (а то значи превечно). Дакле, православно исповедање је да постоји асиметричан однос између божанског и човечанског у Христу, дакле оно што је божанско је једна природа и једна (једина коју Христос има) ипостас, а оно што је човечанско је само природа (друга природа Христова), а не и ипостас. Зато се Пресвета Дјева и назива Богородицом, а не Христородицом или Богочовекородицом.
То је једино правилно и православно поклоњење Христу којим се не умањује човечанско у Христу, како Ктенас и Григорије у овој посланици, чије делове Сергиан наводи, клевећу еп. Хризостома Солунског да наводно чини попут монофизита. Монофизити су негирали човечанску природу Христову и говорили да је у Христу само божанска ипостас и божанска природа и зато то и јесте умањење тј. заправо негирање човечанског у Христу. Ми пак не негирамо нити умањујемо човечанско у Христу, него исповедамо човечанско у Христу као и сви православци у оној мери у којој је оно заиста и постоји у Христу (ни мање ни више него што јесте) док Сергиан и остали јеретици ктенасовци преувеличавају човечанско у Христу, па поред тога што исповедају да Христос има човечанску природу (поред божанске), они кажу да и у Личности (Ипостаси) Христовој поред божанског постоји и оно човечанско. Е ту је срж њихове заблуде и њихове јереси. Тиме уче да се Личност Христова променила, јер је пре Оваплоћења била само Божанска, а сада како они тврде има и нешто човечанско, тј. да је Личност Христова сада "Богочовечанска".Тако они уче да се Бог променио (јер Бог има и природу и личност, а они уче да се личност променила), а сви свети оци уче да се Бог не мења и да све што се мења, то није Бог. Дакле, они упорно тврде да кад је Бог постао човек, то значи да се самим тим променио, а неће да виде, да се Он иако је постао човек, није променио, јер је добио само људско тело и душу, а не и људску личност, како то бива приликом рођења обичног човека, него је Господ Исус Христос рођен на чудесан начин, "не од жеље мужевљеве" (као код осталих људи) него од Марије Дјеве силом Духа Светога која је и учинила то да Господ Исус Христос буде рођен у телу по природи истом као и код свих људи, али у ипостаси (личности) не човечанској (или некаквој "богочовечанској") него искључиво божанској - оној коју је имао пре стварања света, какву има и после стварања света, и после Оваплоћења, и после Вазнесења и какву ће имати у векове векова - превечну тј. божанску Личност Јединородног Сина Божијег, Једнога од Свете Тројице.
Дакле, Личност Христова се оваплотила не променивши се што значи да је у Себе примила природна човечанска својства (тело и душу), а не и нека нова створена личносна човечанска својства. Дакле, била је превечна и остала је превечна.


Нова неистина и замена теза. Ми нигде нисмо рекли да Црква није рођена на Педесетници. Она је рођена на Педесетници, али то је Новозаветна Црква са пуноћом благодати. При том, свети Нектарије Егински, свети Јован Златоусти и други оци кажу да је Црква Царство Божије на земљи. Свети Григорије Палама у својим Беседама јасно каже да је Царство Божије превечно. Сам Господ јасно каже: "Царство Моје није од овога света". Дакле, Господ је основао своју Цркву, не зато да би оно превечно постало земаљско, времено, пролазно и смртно. него да сви пролазни, смртни људи који то хоће постану непролазни, превечни по благодати (богови по благодати). Према томе, кад Господ каже "Сазидаћу Своју Цркву, ни врата пакла неће је надвладати", то не значи да је Он само створио Цркву, па је зато она само створена и временска. Не, није тако. То није само стварање Божије. Како је текло стварање Божије, то видимо кад отворимо прву страницу Светог Писма или кад читамо нпр. "Шестоднев Св. Василија Великог". Ту видимо да Господ ни из чега ствара свет. Међутим, сазидање Цркве, није само стварање. То је понајмање стварање, јер у Цркви Бог не ствара ни из чега као приликом чина стварања света, него већ створене, временске људе Бог Собом преображава у нестворене, превечне, богове по благодати. То је тзв. обожење. Кроз свете тајне, човек по благодати у Цркви постаје једно са главом Цркве, са превечним Христом Сином Божијим. На један чудесан начин, Духом Светим, све створено и пролазно, у Цркви се обожује и спасава за вечност. Ето зашто је Црква и створена (јер у себи има створене чланове - људе и анђеле) и превечна (јер јој је Глава Христос, Син Божији превечан по Својој божанској суштини, а сами чланови постају превечни по благодати - тј. по "начину постојања"). Управо у обожењу се и састоји спасење чланова Цркве.

Још једна неистина и замена теза. Нигде ми не учимо да се Црква поделила из еклисиолошких разлога, јер се Црква не може поделити догматски (од ње могу отпасти само јеретици), нити игде уопште кажемо да се Црква поделила, јер се она будући тело Христово, не може ни на који начин поделити. Међутим, било је и раније у историји, и пре раздељења између старообредаца и новообредаца, случајева да се чланови Цркве поделе у две групе, заблудно верујући једна у неисправност друге, али кад су утврдили да су погрешно осумњичили једна другу за неправославност, онда су се помириле. Дакле, једно је бити у заблуди, па због тога се разделити, а друго је разделити се због стварнопостојеће јереси или направити раскол из стварнопостојећих разлога. А да су старообредци стварно направили раскол, онда би саборно били осуђени за то, али то се као што раније горе доказасмо, није догодило.
Ево једног од више примера из црквене историје:
Раздељење у Римској Цркви 3. века између папе Калиста (218-223) и антипапе светог Иполита, који је оптуживао првога за признавање крштења и благодати код јеретика новацијана и савелијана. Огромна већина у Римској Цркви је при том била на страни Калиста. Иполит је пак његове следбенике називао "сектом". Овај унутрашњи раздор продужио се до 230-их година, тј. до времена папе Понтијана и завршио се простим помирењем супротстављених страна, што се пројавило кроз заједничко постављење епископа Антероса.
Дакле, видимо да се овај дугогодишњи раздор завршио простим помирењем, а не покајањем било које од супростављених страна, као што је било и у случају успостављања установе једноверства између новообредаца и старообредаца 1800. године.


О хиљадугодишњем Царству Божијем на земљи пре Страшног Суда учи и Свето Писмо и Свето Предање (о томе се може видети овде: http://www.pravoverje.com/hiliazam/index2.htm).
Сергиан свесно лаже и обмањује да је хилијазам јерес. Ако је то јерес, онда би свети Иринеј Лионски и остали светитељи које сам већ помињао, а који исповедају хилијазам, били осуђени од Цркве као јеретици, а такве осуде нити је било нити ће бити. Ако је било такве осуде, зашто онда Сергиан тачно не наведе ту осуду, дакле текст осуде, ко је и кад објавио ту осуду?! Пошто таква осуда не постоји, Сергиан је и не наводи него само као и по другим питањима, свесно лаже и обмањује.
Али, како наш народ каже: "У лажи су кратке ноге" и пре или касније истина увек изађе на видело, па су тако и Сергианове лажи разобличене пред светлошћу истине.

Богу нашем слава!

Шта да се ради, неком Господ и Црква , заједница Хришћанска....на првом месту, некоме канони

-------------------------------------------------
http://it.youtube.com/watch?v=um3F7_Wr1 ... re=related
hasta siempre commandante

_________________
ΘΕΟΔΟΥΛΕΙΑ

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ ИЗ МЕРТВИХ СМЕРТИЈУ СМЕРТ ПОПРАВ И СУШЧИМ ВО ГРОБЈЕХ ЖИВОТ ДАРОВАВ.

@ Sergian

Христос васкрсе! Помаже Бог брате Срђане,

опростићеш на мом пређашњем тону, али покушај и да разумијеш: у ово вријеме опште отпадије и смутњи
људима требају благе вијести - "евангелион", вјера у живот у смисао и васкрсење створеног свијета тешко помраченог у ова (прет)последња времена.
Једном су св.Василија Великог питали како ће се спасавати хришћани последњих времена, а он им је одговорио:
"Неће имати великих дјела нити подвига, али ће се спасавати смирењем и трпљењем", а на његове ријечи наставља се велики светогорски молитвеник,
ава Силуан у оној простој али садржајној ријечи Божијој упућеној и њему и данашњем хришћанину "Држи ум у аду и не очајавај"...

У сваковрсним адовима и искушењима се човјек налази данас, како у свакодневици, на послу, у кући, тако и у Цркви
која је огледало друштва у којем живимо. Било би схизофрено захтијевати данас, након ових последњих вијекова општег расула народног,
да стање у Цркви буде идеално и савршено, самим тим што ту исту Цркву чини исти народ који чини и ово друштво.

Дакако, наша мјера није "житејско попеченије", напротив, мјера је највиша могућа - Христос Логос, свесавршени Богочовјек,
али на том путу ка Њему, у нашем духовном узрастању у "мјеру раста висине Христове" човјек улазећи у Цркву
на свом самом почетку духовног пута невољно уноси и своје мирске слабости и страсти. Таквом човјеку је потребан духовник
који је већ прошао све оне духовне степенице о којима говоре Оци "Добротољубља", очишћење, освећење, обожење,
али таквих данас скоро и да нема у нашем народу, још неисцјељеном након педесетогодишње владавине комунизма
и суровог прогона Цркве, које као да не престаје од 1941 до данашњег дана, јер се многи повампирени ликови из некадашњег
"одјељења за црквене дјелатности" бивше удбе данас напрасно појављују на сцени као "публицисти" и "стручњаци за црквена питања"...

У таквој "веселој анархији" (како једном лијепо описа наше духовно стање један старац) мали милион ствари није ријешен,
нити смо зрели довољно за један и јединствен став по многим питањима, просто зато што још нисмо достигли духовну зрелост
из времена Немањића, у којој смо се показивали достојним синовима и земље и неба.
У нашој Цркви ћеш чути гласове отворено против сваке врсте лажног екуменизма и лажног дијалога (какав се данас води),
али ћеш чути и пар ставова (колико моје лично искуство говори тек десетак људи) који се залажу за дијалог,
мада и тај дијалог не значи заједничарење нити релативизовање богоотркивених истина науштрб политике.
Ако би се и такав неко појавио, надгласала би га засигурно већина оних који су противници млаким компромисима и политиканству.

Што се тиче твог става да Православна Црква није Христова, то је на крају крајева твоје право,
(овде настаје мали проблем јер ту Цркву сачињава тристо педесет милиона људи,
а тек неколицина "сергијанаца" "матвејеваца" итд тврди да су само они "православни").

Чињеница стоји:
- осим пар инцидената око Васељенске патријаршије (које су сви јавно осудили) никада није било прекшаја канона о заједничком служењу,
а и ако би се такав случај десио, то би онда по канонима био преступ само тог служитеља, а не читаве Цркве
- Црква не заједничари литургијски ни са ким са ким нема јединство у истини
(погледај примјер Антиохијске Православне Цркве гдје је дијалог итеткако дао сугубо благословен резултат,
и гдје заједничарења није било без пуног заједничког исповиједања у вјери и истини)


Љутио се, не љутио, јереси су настајале у Цркви, неријетко обухватале скоро све вјернике, и опет пропадале.
Оци су остајали у Цркви, осуђујући јереси и не стварајући нове Цркве, већ у истој се борећи за богооткривене истине.
Од јересијарха и њихових јереси није остајало ни трага (осим у уџбеницима теологије), иако су често заузимали и саму Цариградску катедру,
тако је било, тако ће и бити вовијек, јер остаде обећање да Цркву "ни врата Адска неће надвладати".

Свако добро од Господа!

Варнава опет много галами, испуштајући све више отров јереси.
Сада је у потпуности открио своје јеретичко лице и страшну јерес групе којој припада (јер још се није присајединио тој верској заједници), а овим је открио и лаж јер није он (као и "Павле") никакав "аутентични" представник те заједнице.
Из овог његовог последњег јављања може сваки иоле нормалан човек да схвати какве све лудачке ствари написа овај Варнава. Идемо редом:

Варнава ми спочитава да сам лажно изнео однос матејеваца према руском Сабору из 1666.године. Међутим, матејевци су такав став према том Сабору имали највише због питања иконопоштовања јер су грчки новоиконоборци се у својој одбрани позивали на тај Сабор. Тачно је то да тај Сабор због таквих одлука се може сматрати разбојничким, али то не значи да се тиме оправдава раскол који су учинили старообредци.
А управо сам то нагласио. Старообредци су отпали дефинитивно неколико година после тог Сабора, и то је било питање унутар Руске помесне Цркве а није имало васељенски значај. Зашто? Зато што је у осталим помесним Црквама већ увелико (тј.дуг период) било уведено новообредовање.
Варнава би требао здраво да расуди на следећи начин: да су матејевци својом(оправданом) осудом тих одлука са Сабора 1666. на индиректан начин оправдали старообредце, зашто онда нису то икад јавно изнели?
Напротив, сваком Православном Грку-матејевцу је потпуно јасно да су старообредци-расколници. Са таквим исповедањем је и еп. Хризостом Солунски добио рукоположење. Вероватно ће сада наши анархисти (Варнава и Света-"Павле") да га убеде да добије од неких старообредаца хиротесију. Али, авај, треба да такви старообредци буду успут и: неохилијасти, имебожци, и ко зна какви још, по жељи ове двојице анархиста.

Што се тиче овог цитата са тог "Кошчујушчег" Сабора (о самом том Сабору сам се већ изјаснио) - то није уопште спорно.
Нико овде не осуђује "древне обреде" већ оне који су без икаквог разлога направили раскол. А то су прелешћени старообредци.

Међутим, најстрашније изјаве њиховог вероисповедања се тичу јереси имебожства и јереси предвечности Христа и Цркве. Сваком пажљивом читаоцу се могу лако открити њихове језиве небулозе.
Погрешно тумачећи Св.Григорија Паламу, они изводе своју јерес.
И раније сам о томе писао како Црква учи, а то је да се "у имену Божијем налазе енергије а не суштина Божија".
Ако буде потребе, лако ћу објавити дело "Против Илариона" и друга светоотачка сведочанства, али сада би требало доста простора за то.
Иоле нормалном човеку не треба нека памет да из речи: "у имену Божијем пребива свецели Бог" -(по суштини), схвати да је то страшна јерес .(један монах светогорац (о.Н.) је неколико година држао ову јерес док се није сасвим демонизовао). Језиво...

У вези предвечности Христа и Цркве,овај јеретик Варнава је сада изнео нешто најстрашније. Потврдило се оно што сам раније о њима писао а то је да је срж њихове јереси-докетизам.
ДОКЕТИЗАМ је гностичка јерес, а у овом случају се односи на то да је "Христос само фиктивно (тј. нестварно) био човек". Варнава унижава човечанску природу Христову иако је она, по достојанству (али не и по својој моћи) , равноправна са божанском природом. (Христос је васкрсао телом, чиме је телу дато достојанство). Дакле, Црква јасно учи: Христос је савршени Бог и савршени човек, и нема ту никакве "асиметричности" како ови јеретици уче. Кажу:" примио је човечије тело... али не и створена личносна човечанска својства!" . Ово је страшно...
По њима, Христос је нестварно носио свој Крст ( јер кажу:"Он је само Бог") што значи да ми, људи, немамо наду на спасење- јер је "Христос само Бог"! (слично монофизитима).
Међутим, Црква кроз векове учи да је Христос- Богочовек, једна Личност-Богочовечанска а две природе: божанска и човечанска.
А када Свети Оци говоре о "непроменљивости и предвечности", они тада мисле на својства Божанства -тј. на божанску природу Христову (а не на Личност). Јер је Личност (Ипостас)-сложена, тј. Богочовечанска.
Такође, у вези неохилијазма сам раније већ изнео ставове Цркве и нема потребе да то стално понављам.
Било је Отаца који су имали неке ставове супротне саборној Цркви, али Црква их није осудила, из простог разлога, што су они те ставове задржали као неки свој лични став ("теологуменон") и нису (после коначног става Цркве) се "отворене главе" држали тога.
Али, шта то вреди када су ови наши јеретици много помрачени, па не виде...
...........................................................................................................................

Дамаскину:
+Ваистину васкрсе!+ Бог ти помогао!

Брате, ништа ти не замерам. Не замери ни ти мени на неким речима, можда грубим и не суптилним, али тако је када "камење проговори" (тј. прости и обични људи).
А зашто "камење проговори"? Зато што заћуташе они којима је дато да говоре (првосвештеници, интелектуалци, књижевници...).
Наводиш примере начина спасавања у последњим временима.
Слажем се са тиме, али то се, брате, односи на хришћане у Цркви Христовој.
Дакле: подразумева се да смо православни а не у некој јереси или расколу!
То се не односи на јеретике (или још горе на свејеретике-екуменисте).

Тачно је и то да сви имамо неких слабости, али те слабости можемо лечити само у Цркви Христовој, Која је омеђана светим Предањем. Тачно је и то да у ова времена неће бити неких искусних духовника (као некад), али то не значи да неће бити православних (код којих се можемо причестити Телом Христовим).

Што се тиче отпадништва у СПЦ, о томе сам већ детаљно писао- прочитај пажљиво све. Није тачно да је са "Цариградском Патријаршијом било само пар инцидената", већ је истина то да су они "локомотива" свејереси-екуменизма од 1965. године (када је "скинута" анатема са римокатолика) а РМК проглашени као "сестринска црква".
Од тада је прошло много година, а дубиоза је била све већа ( и све више молитвених сусрета, чак и у Београду). Такође и органско чланство СПЦ у ССЦ, па уније разне (Шамбези 1990, Баламандска, итд.), новопасхалци, новокалендарци, а што се тиче Антиохијске- СПЦ је на индиректан начин у општењу и са монофизитима (а 1990. су им признали "тајне").

Брате, није ти то никакав аргумент када се позиваш на бројност људи, већ треба судити према Истини. Тачно је да су пропадале многе јереси, и ја верујем да ће пропасти и овај екуменизам (бар на неко време), али то неће пропасти само од себе већ је потребна добра воља сваког појединца (а тиме и народа у целини) да се изађе из јеретичке заједнице ("жена блудница") а да се приступи Цркви Христовој, Која је ту- па ко има очи да види, нека види! Свако добро од Господа!

Нека нас Господ наш Исус Христос сачува од демонских замки!
Срђан Црвенковић, зилот-матејевац

ma ljudi vi pojma nemate

А ти имаш појма? Молим те онда нас просветли, не буди себична и откри нам истину.

_________________
Srbin je Srbinu mio, ma gde Srbin bio

Сергиане, иако пажљиво читам ову тему нисам баш све разумео у вашој расправи али из последњег Варнавиног поста ми је много јасније и мислим да је он ту лепо објаснио православне ставове. Ти му понекад приписујеш нешто што није мислио ни написао. Такав је мој утисак.

Например, ако каже да је у енергијама Божијим и свецели Бог а не само део Бога, он је и лепо напоменуо да у енргијама није и Бог по суштини. То он лепо разликује и то је основно учење Светог Григорија Паламе колико ја знам. А ти му приписујеш да је кад је написао „свецели Бог“ он мислио на „суштину Божију“ што није тачно, он тако није мислио, написао је да суштина Божија није у енергијама.

У вези да ли је Исус Христос по личности Бог или Богочовек ја бих се више сложио да је његова личност Божанска а не Богочовечанска. То је Варнава лепо објаснио и мени је коначно јасно. Јер Син Божији који је рођен пре свих векова, дакле превечан, он је код Бога Оца заједно са Богом Светим Духом чинио Божанску личност, Једног од Свете Тројице и када се оваплотио није могао сада одједном да добије Богочовечанску личност, да промени личност, па када је васкрсао опет да узме Божанску личност. Колико ја схватам, Божанска личност Сина Божијег је била Божанска и пре оваплоћења и и после, за време Исусовог живота у телу и после васкрсења и повратка Богу Оцу. А није могла његова личност да се мења. Замисли да је Исус Христос имао, како ти кажеш, Богочовечанску личност, онда испада да је он имао две личности у Себи, Божанску и човечанску, и Он би, Боже ми опрости, био подвојена, располућена, шизофрена личност, и стално би се у њему сукобљавале две личности, божанска и човечанска. На шта би то личило? Не знам, можда сам чуо да се каже „личност Богочовека“ али и када се то каже не верујем да се мисли да је његова личност Богочовечанска него Божанска. Тако сам ја разумео Варнаву и то ми је јасно. Ти ако мислиш да грешим, објасни ми. Такође, ти опет оптужујеш Варнаву да он умањује човечанску природу Исуса Христа, иако он лепо каже да то није то, нити се то види из овога, и тако да га не можеш поистовећивати са монофизитима који поричу и саму човечанску природу Исуса Христа. Зато ти узалудно толико нападаш на Варнаву и његове матејевце по овим питањима која сам навео јер ево сада је и мени, који се слабије разумем, јасно да они исповедају православно учење, по овим питањима. Ово је јасно Варнава описао и објаснио и даље за ове ствари нема шта да му се приговори, колико ја видим. Ако имаш неке друге примедбе на неке друге ствари њих можеш изнети.

Што се тиче старообредаца нисам знао раније скоро ништа о њима. Али и то је Варнава лепо објаснио тако да може бити прихватљиво. Уосталом ми сами имамо симпатије за нешто старо а не за новотарије као што је можда у оно време било новообредство које је уведено. Мислим да ни то није велики проблем да би се око тога толико сукобљавали.



Варнава пише:

„Сергиан свесно лаже и обмањује да је хилијазам јерес. Ако је то јерес, онда би свети Иринеј Лионски и остали светитељи које сам већ помињао, а који исповедају хилијазам, били осуђени од Цркве као јеретици, а такве осуде нити је било нити ће бити. Ако је било такве осуде, зашто онда Сергиан тачно не наведе ту осуду, дакле текст осуде, ко је и кад објавио ту осуду?!“

Сергиан одговара:

„Такође, у вези неохилијазма сам раније већ изнео ставове Цркве и нема потребе да то стално понављам.
Било је Отаца који су имали неке ставове супротне саборној Цркви, али Црква их није осудила, из простог разлога, што су они те ставове задржали као неки свој лични став ("теологуменон") и нису (после коначног става Цркве) се "отворене главе" држали тога.
Али, шта то вреди када су ови наши јеретици много помрачени, па не виде...“

Колико сам ја читао нисам запазио да си Сергиане навео прецизно те ставове Цркве. Варнава је написао да наведеш осуду хилијазма од стране Цркве, а ти то ниси урадио али опет тврдиш да та осуда постоји када кажеш „после коначног става Цркве“, па дај да видимо текст тог коначног става Цркве којим осуђује хилијазам. Постави га овде. Ти кажеш „Али, шта то вреди када су ови наши јеретици много помрачени, па не виде...“, па да неби остали помрачени и да би видели или прогледали, постави овде осуду хилијазма од стране Цркве. Ја сам неутралан посматрач. Нити сам се занимао хилијазмом толико нити га одбацујем, већ видим да мораш поткрепити своје тврдње текстом Цркве којим осуђује хилијазам, ако он постоји.

А што се тиче Сергиановог одговора Дамаскину ту га потпуно подржавам. Истина није на страни већине ма колико она била велика (пример је једног Светог Марка Ефеског који је у своје време устао против свих отаца и колико сам ја схватио прекинуо општење са њима јер је забранио и да му се приближе када се упокоји). И Свето писмо говори да ће истинита Црква Христова у последња времена бити малобројна у односу на лажну „Цркву“ (или „Цркву“ Антихристову, која је екуменистички „Светски савет цркава“) која ће бити у великој већини и то говоре многи Свети оци, тако да би то Дамаскин морао знати и имати у виду пре него што поново помисли да понижава зилоте за њихову малобројност. Управо њихова малобројност сведочи у прилог томе да су вероватно они у праву јер ће Црква последњих времена бити малобројна.

_________________
Srbin je Srbinu mio, ma gde Srbin bio

Ово навођење св.Марка Ефеског или св. Максима Исповедника, као примера, не држи воду, јер то је било у оно доба, а нико од нас није свет као они , па да буде једини у праву , а сав православни свет у криву.

Или што кажу , разбојник се покајао на крсту у последњи час, да се надаш, али само један да се превише не уздаш.

Да не би неко сав живот живео распусно, надајући се да ће се у последњем часу покајати.

_________________
Nikad Srbin kukavica nije,
smrt ga gleda , on se na nju smije.

Одговор Православном Србину:

Брате, сам си на почетку признао да ниси "баш све разумео у овој расправи" али ипак касније признајеш како ти је из "Варнавиног последњег поста све јасније".
Зар ти ово није контрадикторно? Прочитај пажљиво од почетка наше расправе, и у страху Божијем, са молитвом у срцу - смирено расуђуј.

Имебожци исповедају да се "у имену Божијем налази СВА суштина Божија, свецели Бог". Ако, брате, ово теби није јерес- онда ти не могу помоћи (овако ми је Варнава писао и пре две године - ако треба објавићу тај део писма).
Ови јеретици изврћу речи Св. Григорија Паламе, као и остале Свете Оце.
Наравно да нема мноштва светоотачких сведочанстава против ове јереси, али то је из разлога што се ова јерес појавила тек у 20.веку. Постоји дело "Против Илариона", као и осуде Цариградске Патријаршије (од пре 1924. године). Ови јеретици су најстрожије били третирани. Истерани су са Атоса и из Грчке, у том истеривању учествовали су и св. Нектарије Егински као и наш вл. Матеј (тада јеромонах).
Расуди брате: да су ови јеретици били у праву и да су неправедно осуђени и отерани, да ли би Св.Нектарије Егински био Свет, и не само он, већ мноштво других Светих од 1924. до данас? Чак и садашњи епископ Хризостом Солунски (кога Варнава хвали) нема никакве везе са овим јеретицима а добио је хиротонију од оних који ове јеретике осудише и отераше. То само ова двојица у Србији шире ту јерес данас, као и једна мала група (без епископата) на Кавказу...

Што се тиче твог става о Личности Христовој - он је погрешан (јеретички).
Већ сам то објашњавао неколико пута (а имаш овде и део из Пастирске Окружнице нашег Синода).
Није се Христова Личност "раздвојила" нити Он има две Личности, већ само једну "сложену" Ипостас(Личност)- Богочовечанску ( а две природе: божанску и човечанску). Личност карактеришу њена својства (а Христос је и савршени Бог и савршени човек). Варнава исповеда јерес докетизма ( и то сам прошли пут лепо објаснио): "...примио је тело човечије али није имао створена личносна човечанска својства"(?!). Другим речима:" Христос је нестварно био човек! "
А ако признајеш да је Он- Богочовек, како онда може бити предвечан?
Значи, по теби је Христос и пре Оваплоћења био у телу?! Ако кажеш да није, у праву си, али то значи да (као такав,тј. као Богочовек) није предвечан.
Исто се односи и на Цркву Христову: да је Црква предвечна онда не би Господ рекао апостолу Петру :"...на овом камену сазидаћу Цркву своју... "(Mт. 16,18), тј. да је Црква предвечна Господ би рекао:"сазидао сам Цркву", а не "сазидаћу".
Дакле, Црква Христова је рођена тек на Педесетници, а ову њихову јеретичку демагогију одбацујемо. Ево опет дела ове Окружнице:
.........................................................................................................................
Njegova glavna kleveta protiv nas je to da mi, navodno, smatramo kako Gospod naš Isus Hristos nije predvečan kao Bog. Mi, međutim, odbijamo sa gađenjem tu sablazan i ostajemo nepokolebljivi u svetootačkom ispovedanju, propovedajući Jednog Gospoda našeg Isusa Hrista, ne samo kao savršenog, bezpočetnog i predvečnog Boga, nego i kao savršenog čoveka, koji će doći na kraju vremena. Naročito, mi ispovedamo Hrista: "Rođenog pre vekova od Oca po božanstvu, a koji je, u skorim danima, zbog nas i radi našeg spasenja, po telu rođen od Marije Djeve Bogorodice" (Odredba vere IV i VI vaselj.Sabora): "Verujemo u dva rođenja istog Boga Logosa: jedno od Boga Oca, za koga znamo da je bespočetan i večan, i drugo, ono od majke Bogorodice, za koje znamo da je skorašnje i vremensko" (iz Sinod. poslanice sv. Sofronija Jerusalimskog, PG 3164).
Međutim, ovom svojom klevetom, bivši mitr. Solunski otkriva sopstveno jeretičko mišljenje, jer poriče, gore navedeno, svetootačko učenje i ispoveda, u ličnosti Bogočoveka Gospoda našeg Isusa Hrista, samo božanska svojstva, pritom zloćudno koristeći formulaciju: "Hristos je, kao Bogočovek, predvečan", a namerno izostavljajući to da je Hristos, kao Bogočovek, i vremensko biće, dakle da, koliko nosi sve ono što je božansko, toliko nosi i sva ljudska svojstva.
2. Na str. 55 njegove Okružnice tvrdi se: "Predvečnost se odnosi na jedno i JEDINSTVENO LICE, koje je PREDVEČNO I NESTVORENO, a ne na prirode, od kojih je jedna predvečna i nestvorena, a druga stvorena u vremenu".
Naprotiv, predvečnost se odnosi i jeste svojstvo, ne samo ličnosti Boga Logosa, već svih triju božanskih ličnosti; ona je, dakle, u samom početku, prirodno svojstvo Božanstva.
On piše da se predvečnost ne odnosi na prirode, a istovremeno kaže :" jedna (od tih priroda) je predvečna i nestvorena", tako pokazujući svoju konfuziju i nelogičnost.
Tako, bivši mitr. Solunski proglašava "predvečnost" za božansko ipostasno svojstvo (lica), a ne i prirodno svojstvo (prirode), kako je ona u stvarnosti, dok istovremeno odriče priznanje svojstava stvorene i vremenske ljudske prirode u ličnosti Hrista.
......................................................................................................................
Што се тиче старообредаца, нису овде спорни стари обреди, већ раскол који су учинили (без разлога) старообредци. Цела Црква тако исповеда, и сви матејевци ( осим само ове двојице анархичних). Једино, ако Варнава намерава да оснива неку своју "цркву", онда је то његова ствар, али неће сигурно убедити еп. Хризостома Солунског да прихвати то (као и неохилијазам). А чак, ако и то овај епископ прихвати, ко ће му извршити хиротесију јер је рукоположен од оних који су осудили све ове заблуде?

У вези неохилијазма се вама поставља питање: када су матејевци икад објавили да овако исповедају? Никад. То буквалистичко схватање термина "1000 година" само уче ова двојица, а нико од матејеваца.
Такође, ни Црква то није кроз векове прихватила (а то има у Пидалиону), већ јасно "да после смрти Антихриста ће 45 дана блистати Крст на небу" (читао сам негде тумачења Књиге пророка Данила 12,11-12) и онда наступа "славни Други долазак Христов и Страшни Суд" (читајте Св. Андреја Кесаријског).
У тих 45 дана (до доласка Христовог) можемо очекивати испуњење те 20.главе Откривења Јовановог, у којој се описује последњи покушај Сатане да уништи Цркву и хришћане.
Дакле, питање је: којим текстом је Црква званично и саборно прихватила хилијастичко (буквалистичко) учење? Нема тога, већ се све сводило на неке појединачне ставове.

Брате, твоја је ствар,и воља, како си све ово схватио. Треба се смиравати.
Што се мене тиче ја сам сигуран у своју православност и у Цркви сам, где још се прослављају Мошти, а ова двојица се још нису икоме присајединили, а и са епископом кога хвале се битно разликују у многим питањима (из овде наведених).

Нека нас Господ сачува од таквих прелесника! Амин.
Срђан Црвенковић, зилот-матејевац

"Опет бесни Иродијада",каже Свети Јован Златоусти у својој Беседи на дан Усековања главе светог Јована Крститеља, а са њим кажемо и ми да и данас бесне следбеници Иродијаде и следбеници свих непријатеља Божијих и непријатеља светаца Његових.
Тако и Сергиан не престаје да бесни против Цркве Христове, не престаје са клеветама, лажима, јересима и свим сличним.
Прво ћемо се осврнути на клевету коју провлачи скоро кроз сваки пост, а то је да наводно нисмо у јединству са епископом Хризостомом Солунским. Напротив, ми смо у јединству са њим, а ово је само још једна у низу доказима непоткрепљених Сергианових тврдњи.
Даље Сергиан клевеће да су наводно свети Нектарије Егински и владика Матеј учествовали у протеривању имеславаца са Свете Горе. То је чиста лаж. Они у томе нису учествовали, а ако Сергиан тврди да јесу, онда нека пружи доказе за то, а не да се увек служи истом јеретичком тактиком да хиљаду пута изговорена лаж постаје истина. Имеславци јесу били гоњени, али на правди Божијој као исповедници Христови, исповедници Имена Божијег чије богодолично поштовање ђаво није могао да отрпи. При том, као што већ рекох, у том гоњењу нису учествовали праведници и светитељи Божији попут светог Нектарија Егинског и владике Матеја, већ имеборци - истински јеретици који су устали против поштовања Имена Божијег, који су се ругали Имену Божијем, исписивали Његово свето Име на папир који би затим цепали и ругали се имеславцима говорећи: "Ето вашег Бога! Где је сад ваш Бог!" и многе сличне хуле и клевете против Имена Божијег и имеславаца изрекоше и физичка злостављања учинише. Интересантно је приметити да су имеславце подржавали свети Јован Кронштатски, свети Варсонуфије Оптински, свети Теофан Полтавски Нови Затворник, а имеборце, противнике имеславаца, подржавали су, и заправо били једни од главних имеборачких идеолога и предводника, Антоније Храповицки који је исповедао и пелагијанску јерес крстоборства и имао толерантан став према новокалендарцима и Сергије Страгородски који је касније 1927. године објавио Московску декларацију којом се подржава безбожна комунистичка власт, а управо се по њему назива нова јерес 20. века - сергијанизам, а којом је заражена Московска патријаршија од 1927. године па све до данас. Дакле, корен свих потоњих јереси је управо страшна јерес имеборства за коју је свети имеславац Марко Новоселов рекао да је то била кап која је прелила чашу гнева Божијег. Време гоњења имеславаца су баш године око Октобарске револуције у Русији 1917. године. Ђаво није могао да отрпи препород монаштва и исихазма који је почео да се дешава на Светој Гори управо захваљујући књизи светог исповедника Илариона "На горама Кавказа", а коју је својим апологијама веома успешно и богонадахнуто одбранио свети Антоније Булатович. Тада ђаво проналази своје слуге међу монасима на Светој Гори и међу својим идеолозима у Русији, најпре се имеславци клевећу да су у прелести, а затим почиње сурово и неправедно гоњење имеславаца. Почело је од борбе са Именом Божијим од којег дрхти цео Ад и које прослављају милијарде анђела, а затим ђаво лако запоседа душе људи кроз новокалендарство, комунизам, екуменизам, сергијанизам и друга зла. Али и Господ је то прорекао: "Омрзнуће сви на вас Имена Мога ради". Тако је било кроз сву хришћанску историју, а тако и на почетку 20. века, па и сада на почетку 21. века.

Sergian:
На Константинопољском Сабору 1351. године Црква је јасно објаснила однос енергије и суштине Божије и анатемисала све оне који не исповедају православно по том питању. Ево шта каже 5. тачка тог Сабора:
"5. [Име "Божанство" се не односи само на суштину Божију, него и на енергију, тј. енергија Божија исто тако јесте сам Бог.] Још овима истима који мудрују и говоре да се име Божанства употребљава само у односу на божанску суштину, и који не исповедају, сагласно богонадахнутом богословљу светих и благочестивом мудровању Цркве, да се оно приписује ништа мање и божанској енергији, који (свети) и поред тога опет поштују на сваки начин [само] једно Божанство Оца, Сина и Св. Духа, без обзира на то да ли Божанством сматрају Њихову суштину или енергију (као што нас томе [поштовању] и уче божанствени тајноводитељи) –

АНАТЕМА, АНАТЕМА, АНАТЕМА! "
Овде није акценат на онима који јеретички исповедају да се
Име Божије не односи и на суштину Божију, већ на онима који јеретички исповедају да се не односи и на енергију Божију, али јасно је из ове тачке да Црква исповеда да се Име Божије односи и на суштину и на енергију Божију. Наиме по православном учењу, енергија Божија се не слива са суштином Божијом, али се и не раздваја од суштине Божије. Енергија Божија није исто што и суштина Божија, постоји разликовање енергије и суштине, али се не може разделити једно од другог. Она не открива сву суштину Божију, али је ипак сва суштина Божија присутна у свакој Својој енергији. Енергија Божија је снисхођење љубави Божије према нама грешним и палим људима. Бог се својом Енергијом открива људима колико ко може да прими. Нико од људи не може видети и спознати суштину Божију. То не могу ни анђели, дакле ниједно створено биће. Могуће је видети само енергију Божију. Нпр. Таворска Светлост која се појавила приликом Преображења Господњег је, како учи свети Григорије Палама, Енергија Божија којом је Христос, Син Божији, снисходљиво приказао Себе својим ученицима Петру, Јовану и Јакову. У тој Светлости била је присутна сва суштина Божија, али је апостоли нису могли видети. Видели су само енергију Божију тј. Таворску Светлост. Св. Григорије Палама јасно каже да је та Светлост Бог. Бог се не може разделити (може се рећи и да се може разделити, али нераздељиво што је привидни парадокс, а заправо је то једино право и правилно тумачење учења о Богу - тако уче свети оци и често се многи догмати објашњавају антиномијски, као што се види у доњем цитату из Беседе св. Григорија Паламе), па се зато не може разделити енергија од суштине Божије, али за нас смртне доступна је и видљива само Енергија Божија. Дакле, Бог се може видети, али само преко Енергија, а Суштину Божију нико од створења не може ни спознати ни видети. На суштину Божију се односе речи Божије у Светом Писму: "Не може нико видети Лице Моје и остати жив", а на Енергију Божију речи старозаветног праведника Јакова: "Видех Бога лицем к лицу." За енергију Божију се често каже да је то пројава суштине Божије и често се зове и енергија суштине. Дакле, разликујемо енергију од суштине, али не можемо разделити енергију од суштине (као што не можемо ни сливати).
Ево шта, између осталог, каже свети Григорије Палама:
"Израз седе не означава само господарско достојанство, него и јединство божанског Духа. Седе, каже, по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога (Дела ап. 2:3,4). Иако се разделио према Својим различитим силама и енергијама (дејствима), Он је свуда целовит, нераздељиво раздељен, и предаје се у потпуности, као сунчев зрак."

Беседа 24., 7, 8

Пошто ни Сергиан не спори да је Име Божије Енергија Божија, спорно је то што он одриче да се у Енергији Божијој налази сва суштина Божија. Горе смо показали да је у свакој енергији Божијој присутна сва суштина Божија, али да се она сва не открива кроз енергију. Дакле, у Таворској Светлости је сва суштина Божија, али апостоли нису видели ту суштину, већ само пројаву те суштине - енергију Божију тј. Таворску Светлост у овом случају. Онај који исповеда да није цела суштина Божија у свакој енергији Божијој, тај исповеда да није цео Бог у свакој Својој Енергији тј. да је само део Бога у енергији Божијој чиме се дели Бог. Пошто је Име Божије енергија Божија, а у свакој енергији је сва суштина Божија, онда је свакако у Имену Божијем присутна сва суштина Божија. То је дакле учење Цркве Духом Светим потврђено на Православном Сабору у Цариграду 1351. године. Свети Јован Кронштантски је касније само поновио то што се одувек у православљу исповедало:
"Господ у Својој бесконачности јесте такво просто Биће, да Он сав пребива у једном имену Тројица, или у имену - Господ, у имену - Исус Христос".
Касније и Руска Православна Катакомбна Црква потврђује ово учење:
"У молитви Исусовој призива се име Божије, и име Исус јесте име Христа Спаситеља – земаљско и небеско. Име Божије јесте Бог, али Сам Бог није име. Ко не мисли тако – Анатема." (10. канон, "Кочујушчег" Сабора ИПХ, 1928 г.).

Сергиан се позива на смирење и смирено расуђивање, а сам нимало смирено прилази расуђивању по питањима вере. Када је први пут од Свете чуо за имеславце одмах је грубо и одсечно реаговао против имеславаца рекавши да су они "имебожци јеретици", а да претходно детаљно није ни испитао ствар. Тако и сада хули против имеславаца иако цело Предање Цркве иде у прилог имеславцима.
Да би се видело колико нам је потребно смирење и пажња приликом тумачења истина вере, овде ћу копирати и део из Светиног одговора на тврдњу једног од Сергианових истомишљеника по питању имеборства:
" ...Нетачна је и тврдња "брата" Томе да је схимонах Иларион, у својој књизи, употребио "неправилну терминологију". Није реч о "неправилној терминологији", већ о речима које захтевају правилно разумевање. Таквих израза има много и у Светом Писму и у Светом Предању. По овој логици имебораца и "брата" Томе, и преп. Григорија Синаита би, напр., требало прогласити и осудити као јеретика "имебожца", који је употребио "неправилну терминологију", када каже да је "молитва Бог дејствујући", или самог првоврховног апостола Петра који каже да свети постају "причасници божанске природе" (2.Пет.1:4), или би светитеља Кирила Александријског требало прогласити за јеретика монофизита, који је написао познате речи: "једна природа Бога Логоса оваплоћена", на које се и до дана данашњег позивају јеретици монофизити, тврдећи да је св. Кирило, тобоже, учио о "сложеној природи", тј. о монофизитизму, и упорно одбацујући њихово правилно, светоотачко – халкидонско тумачење. А по логици православних хришћана, а то су они који се не хватају само за голо слово већ превасходно за дух речи, и који имају бар толико смирења, да када им нешто није јасно, или их саблажњава, или им је сумњиво, покушавају прво искрено да сазнају "шта је писац хтео да каже", па тек онда доносе свој коначни суд...". (Целокупан Светин одговор је овде: http://www.pravoverje.com/Otpadnistvo/P ... /pis_V.htm)
Sergian:
Нас Сергиан оптужује да изврћемо речи светог Григорија Паламе и других Светих Отаца, а при том не износи ниједан аргумент којим би то поткрепио. Овде ћу оставити линк према исповедању св. Григорија Паламе и према актима Константинопољског Сабора из 1351. године, на нашем сајту, па свако може да се увери да ли ми ту нешто изврћемо или наводимо онако како јесте и да ли је све што смо о Имену Божијем до сада рекли, у складу са тим или противно томе.
http://www.pravoverje.com/Otpadnistvo/P ... or1351.htm
http://www.pravoverje.com/Otpadnistvo/P ... palama.htm
Толико за сада. Касније ћу се мало осврнути и на друге Сергианове тврдње, али и ово је довољно да свако види где је истина, а где је лаж.
Правда је спора, али достижна!
Амин!

Никако не могу да схватим ове који спочитавају СПЦ јерес од 1924 године, а с друге стране фаворизују РЗЦ, од која су и примили хиротонију, а која је гле чуда форимарана 1922. у Сремским Карловцима и функционисала уз сву помоћ српске Цркве и Државе до априлског рата.

_________________
Nikad Srbin kukavica nije,
smrt ga gleda , on se na nju smije.