banjalukaforum.com

- Život je uzbudljiv biznis, i najuzbudljiviji je kada ga živiš za druge.


- Kad nam sreća zatvori jedna vrata, često nam otvori druga, ali mi ponekad znamo predugo gledati u ona zatvorena, a ne videti ona otvorena vrata.


- Ono najbolje i najlepše ne može se videti, pa čak ni dotaknuti. To se mora osetiti srcem.


- Sve ima svoja čuda, pa čak i tama i tišina, i ja učim u kakvom god stanju bila da tu budem i zadovoljna.


- Život je ili smela avantura ili ništa.


- Ono u čemu smo nekada uživali, nikada ne možemo izgubiti. Sve što istinski volimo postaje deo nas.


- Možemo postići sve što hoćemo ako smo dovoljno uporni u tome.


- Užasna je stvar moći videti, a nemati viziju.

Helen Keler

O Sebicnosti


Sebičnost je najveće prokletstvo ljudskog roda.

(Vilijem Gledston)



O kako loše živi onaj ko živi samo za sebe.

(Alfred de Mise)



Nesrećno je svako telo koje živi samo za sebe i samo sebe radi, a pravu meru svoje nesreće uviđa tek kad počne da stari.

(Ivo Andrić)



Teško je zamisliti a kamoli opisati bol i ogorčeno iznenađenje velikog, rođenog egoiste kad ga neko izneveri, napusti ili mu učini ma šta od onoga što je on vazda drugima činio. Tako ogorčeno rikne na svoje ubice ranjen tigar koji je celoga veka živeo od toga što je ranjavao i ubijao sve oko sebe.

(Ivo Andrić)



Ljudi mrze pojedince koje zovu sebičnim, samo zbog toga što od njih ne mogu ništa da dobiju.

(Volter)



Ko ima mnogo često je sebičan, ko malo ima uvek rado podeli.

(Oskar Vajld)

Viktor Frankl o patnji


(Viktor Frankl - psihijatar i psihoterapeut, za vreme Drugog svetskog rata je bio odveden u zatočeništvo u Aušvic, gde je izgubio celu porodicu. Posle završetka rata osnovao je poseban psihoterapeutski pravac, logoterapiju - terapiju smislom.)


„Način na koji čovek prihvata svoju neumitnu sudbinu i sve patnje koje ona sobom donosi, način na koji nosi svoj krst pruža mu mnoge mogućnosti, pa i u najtežim okolnostima i do njegovog poslednjeg daha, da svom životu da dublji smisao. Prema tome da li je neko hrabar, dostojanstven i nesebičan, ili pak, u oštroj borbi za samoodržanje zaboravlja na svoju ljudskost pa se srozava na životinjski nivo, na šta je podsetila psihologija logoraša: prema tome je čovek i ostvario ili propustio moralne mogućnosti svoje mučne situacije i svoje teške sudbine i prema tome on jeste ili nije dostojan svoje patnje.

Niko ne treba da misli da su ova razmišljanja izvan ovog sveta i predaleko od stvarnog života. Istina, retki su ljudi koji su dorasli takvoj moralnoj visini. Samo retki logoraši su u potpunosti sačuvali svoju unutrašnju slobodu i dostigli one vrednosti koje omogućava patnja. Ali, čak i samo jedan takav primer je dovoljan dokaz da čoveka njegova unutrašnja snaga može da uzdigne iznad njegove spoljašnje sudbine. Takvih ljudi ima mnogo, svakako i van koncetracionih logora. Svuda je čovek suočen sa sudbinom i uvek mu se pruža mogućnost da nešto ostvari svojim trpljenjem. Dovoljno je pomisliti na sudbinu neizlečivih bolesnika. Jednom sam pročitao pismo relativno mladog pacijenta koji svom prijatelju javlja da je upravo saznao da su mu dani odbrojani i kako se seća nekog filma o čoveku koji je dostojanstveno i hrabro išao u susret smrti. Tada mu se činilo da je to nebeski dar, a sada, pisao je dalje, sudbina i njemu pruža takvu šansu.”

Dragoceno vreme



Bojažljivim glasom i očima ispunjenim ljubavlju, dečačić pozdravi oca koji se vratio s posla.

“Tata, koliko zaradiš za jedan sat?”

Prilično iznenađen, pogledavši svog dečaka blistavim pogledom, otac odgovori: “Nemoj me sada gnjaviti. Umoran sam.”

“Ali, tata, reci mi, molim te!? Koliko zaradiš za jedan sat?”, navaljivao je dečak.

Otac je na kraju popustio, odgovorivši: “Dvadeset dolara na sat.”

“OK, tata. Možeš li da mi pozajmiš deset dolara?”, upitao je dječak.

Pokazujući svoj umor i izrazitu uznemirenost, otac je viknuo: “Znači, zato si me pitao koliko zaradim, zar ne? Idi spavaj i ne dosađuj mi više!”

Već se smračilo i otac je razmišljao o onome što je rekao, osećao se krivim. Možda je njegov sin želeo nešto da kupi. Konačno, želeći da sebi olakša misli, otac je otišao u sinovljevu sobu.

“Spavaš li, sine?”, upita otac.

“Ne, tata. Zašto?”, reče dečak dremajući.

“Evo novac koji si tražio”, reče otac.

“Hvala, tata!”, obradova se sin. Stavi svoju ruku pod jastuk i izvadi nešto novca. “Sad imam dovoljno! Imam dvadeset dolara!”, reče.

Otac se zagleda u sina pokušavajući da odgonetne šta se događa.

“Tata, hoćeš li da mi prodaš jedan sat svoga vremena?”

...da ostanemo ovo što smo. Sutra.I uvijek.Djeca.
Ne veliki, ne odrasli.
Da se ne zavlačimo svako u svoju ljusku,
da jedno drugom ne dopustimo da budemo ono što nismo,
da ne gledamo vučijim očima
i da se uvijek prepoznamo kada se sretnemo

Mesa Selimovic

- Nikad ništa ne preduzimajte dok vas drži bes.


- Oni koji znaju da govore, govore kratko.


- Ako pri svakoj prijateljskoj usluzi odmah misliš na zahvalnost, onda nisi darovao, već prodao.


- Onaj ko sam sebe laže najlakše se vredja.


- Jedna je pamet dobra, dve su još bolje.


- Tajna čovečijeg bića nije u tome da živi, nego zašto živi.


- Lepota će spasiti ovaj svet.


- Ništa na svetu nije teže od iskrenosti, i nema ničeg lakšeg od laskanja.


- Ako raj nije u samom tebi, nikada nećeš ući u njega.



- Ako si se uputio prema cilju, i putem počeo da zastajkuješ i kamenjem gađaš svakog psa koji na tebe laje, nikada nećeš stići na cilj.





F.M. Dostojevski

Ljubav je jedini način da shvatimo drugo ljudsko biće u najskrivenijem jezgru njegove ličnosti. Niko ne može dobro razumeti suštinu druge osobe ako je ne voli. Duhovni čin ljubavi ga čini sposobnim da uoči bitne crte i osobine voljene osobe i šta više, da vidi i ono što se u njoj potencijalno skriva, što još nije ostvareno ali se može ostvariti. Osoba koja voli, svojom ljubavlju osposobljava voljenu osobu da ostvari te prikrivene mogućnosti budeći u njoj svest o onome šta može i šta treba da postane, i tako podstiče ostvarenje tih potencijala.


Viktor Frankl

Rekli su..... o Dobroti


Nemoj da te zlo pobedi, nego ti pobedi zlo dobrim. (Apostol Pavle)



Ko želi drugima osigurati dobro, već je osigurao dobro sebi. (Konfučije)



Bolje je činiti malo a dobro, nego puno a loše. (Sokrat)



Dobri ljudi su sreća na ovom svijetu. (M. Selimović)



Prava darežljivost ne očekuje ništa zauzvrat. Kakvom nagradom uzvraća svet oblacima kiše? (Kural)



Više vredi šaka dobrote nego vreća mudrosti. (Nepoznati autor)



Niste živeli sve dok ne učinite nešto za nekoga ko vam se nikada neće odužiti. (John Bunyan)



Uporna dobrota pobeđuje i najtvrđe srce. (Seneka)



Sebi čini dobro ko drugome pomaže. (Nepoznati autor)



Najsrećniji je onaj čovek koji je učinio srećnim najviše drugih ljudi. (Didro)



Spavao sam i sanjao da je život radost. Probudio sam se i otkrio da je život služenje. Dao sam se na služenje i spoznao da je služenje radost. (Tagore)

Odabrana mudrost o roditeljstvu



Nedavno sam od Stephena Glenna čuo priču o slavnom naučniku iz područja medicine. Neki ga je novinar upitao zašto je on toliko kreativniji od prosečnih osoba. Šta ga je to toliko uzdiglo od svih drugih? Odgovorio je da je, po njegovom mišljenju, uzrok tome događaj u njegovoj drugoj godini. Pokušavao je da dohvati bocu mleka iz frižidera, ali je bila klizava, pa mu je ispala, a sve se mleko prolilo po podu. Čitavo more mleka! Kada je mama ušla u kuhinju, umesto da viče ili ga kazni, samo je kazala: "Roberte, kakav si veliki i prekrasan nered napravio! No, šteta je već učinjena. Želiš li da se poigraš u mleku pre no što ga počistimo?" To je i učinio.

Nakon nekoliko minuta mama je kazala: "Znaš, Roberte, svaki put kada učiniš ovakav nered, moraš ga i počistiti i sve vratiti kako je i bilo. Šta misliš da sada to učinimo? Uzećemo sunđer, peškir ili krpu. Šta bi ti najviše voleo?" On je odabrao sunđer, pa su zajedno počistili nered. Mama je zatim rekla: "Znaš, ovo što smo videli je propali pokušaj nošenja velike boce mleka dvema malenim ručicama. Hajdemo sada u dvorište da napunimo bocu vodom i da vidimo da li možeš da otkriješ način nošenja bez prolivanja." Maleni je dečak naučio da je to moguće ukoliko obema rukama uhvati bocu pri vrhu. Kakva divna lekcija!

Naučnik je dodao da je u tom trenutku shvatio da se ne treba bojati pogrešaka. Baš suprotno tome, naučio je da su pogreške samo dobra prilika za saznavanje nečega novog. To je i suština naučnih eksperimenata. Čak i ukoliko eksperiment "ne radi", obično možemo naučiti nešto vredno iz njega.


Autor nepoznat

Sada ili.....

Neki se čovek zaustavio ispred cvećare kako bi naručio i poslao cveće za svoju majku, udaljenu 320 kilometara. Kada je izašao iz automobila primetio je uplakanu devojčicu koja je sedela na ivici trotoara. Upitao ju je u čemu je problem, a ona je odgovorila: “Htela sam da kupim crvenu ružu za mamu, ali nemam dovoljno novca.” Čovek se nasmešio i rekao: “Dođi, kupićemo ružu za tvoju mamu.” Naručio je cveće za svoju majku i kupio ružu devojčici. Na izlazu iz cvećare ponudio joj je da je odveze majci. Devojčica je rekla: “Prihvatam, ako možete. Povezite me.” Na to ga je vodila do groblja gde je položila ružu na svež grob. Čovek se vratio u cvećaru, opozvao isporuku, uzeo cveće koje je platio i odvezao se 320 kilometara do kuće svoje majke.

Diana Budisavljevic - Jedna sudbina na Balkanu

Diana Budisavljević je u potpunosti zaboravljena. Zaboravljena je bila od strane Jugoslavije, zaboravljena je od strane Hrvatske, Srbije, Austrije, zaboravili su je Hrvati, Srbi, njeno ime ne stoji ni u jednom udžbeniku istorije, nijedna ulica ne nosi njeno ime, nikada nije dobila nikakvo priznanje.

To je žena koja je lično organizovala spašavanje pravoslavne/srpske dece iz ustaških logora smrti. Računa se da je spasila 12 000 dece. Tako nešto niko nikada i nigde nije uradio. Nije radila sama: s njom je radilo oko stotinak ljudi, humanista sa srcem i hrabrošću, Hrvata, Srba, Nemaca, Austrijanaca. Ova plamenita žena okupila je sestre Crvenog križa Hrvatske, lekare i drugo zdravstveno osoblje, kao i veći broj uglednih pojedinaca iz raznih oblasti života. Među njima su bili i Kamilo Bresler, Jana Koh, Tatjana Marinić, Majka Dragica Habazin, Vladimir Broz, Velimir Deželić, Ante Dumbović, supruga prof. Becića, akademskog slikara, Bajo Omičkus, trgovac, Bojanić, trgovac, D. Vidaković. arhitekt. Žene su šile su košuljice, zarubljivale pelene, pomagale danju i noću u negovanju dece. Ne treba zaboraviti da se radi o Zagrebu tokom 1941, 1942 i 1943. godine. Akciju spasavanja malih logoraša životom je platilo JEDANAEST Dianinih saradnika. Ubili su ih isti oni koji su ubijali i decu u kolevkama.

http://blog.b92.net/text/11192/DIANA%20 ... EVI%C4%86/

Hrabro srce Irene Sendler

Danasnji Dan



Do kraja mog života dva me dana nikada više neće brinuti.
Prvi dan je jučer, sa svim svojim greškama i suzama, lažima i porazima. Jučer je prošlo i zauvijek izmaklo mojoj kontroli. Drugi dan je sutra, sa svojim zamkama i prijetnjama, opasnostima i tajnama. Dok sunce opet ne bude izašlo, nemam udjela u sutrašnjem danu, jer nije se još ni rodio.
Uz Božju pomoć, ovaj današnji dan mogu da savladam ako na to koncentriram sav svoj trud i energiju! Samo ukoliko mu dodam teret ove dvije zastrašujuće vječnosti, jučer i sutra, postoji mogućnost da pokleknem pod njihovim opterećenjem. Nikad više! Ovo je moj dan! Moj jedini dan! Samo on postoji! Ostatak mog života teče danas i ja sam riješen da svaki sat ovog dana provedem na sljedeći način…

Do kraja mog života ovog tako izuzetnog dana, pomozi mi, Gospodine…

- da obratim pažnju na mudre savjete Isusove, Konfucijeve i Zaratustrine i da se prema svakome koga sretnem, prijatelju ili neprijatelju strancu ili članu porodice, ponašam onako kako bih želio da se on prema meni ponaša;

- da vodim računa o svojim riječima i svojoj ćudi, da se čuvam nerazboritih trenutaka u kojima bih da zakeram ili vrijeđam;

- da sve koje susrećem pozdravljam nasmijan, a ne namršten, uz tople riječi ohrabrenja umjesto oholosti ili, još gore, šutnje;

- da budem suosjećajan i pažljiv prema tugama i borbama drugih, shvaćajući da postoje skriveni jadi u svačijem životu, ma koliko uzvišen ili ponizan bio;

- da što prije budem dobar sa svima, imajući uvijek na umu da je život prekratak da bismo ga trošili na osvetoljubivost ili zlobu, da se prebrzo završava da bismo imali vremena da budemo sitničavi ili neljubazni.

- Do kraja mog života ovog tako izuzetnog dana, pomozi mi, Gospode...

- da neprestano podsjećam sebe da ću više klipova kukuruza požnjeti u jesen, što više zrna budem posijao u proljeće;

- da shvatim da me život uvijek nagrađuje pod uslovima koje sam postavljam, i ako nikada ne uradim ili ne isporučim više od onoga za što sam plaćen, nikada neću ni imati razloga da očekujem nešto preko toga;

- da uvijek dam od sebe više nego što se od mene očekuje, na poslu, u igri ili kod kuće;


- da radim sa poletom i ljubavlju, ma o kakvom zadatku da je riječ, shvaćajući da nikada neću moći da spoznam pravu sreću ukoliko je ne budem pronašao i u svom poslu;


- da ustrajem u onome što radim, čak i onda kada drugi prestanu da se trude, jer sada znam da me anđeo sreće i ćup zlata čekaju tek na kraju one dodatne milje koja još uvijek leži preda mnom.

Do kraja mog života ovog tako izuzetnog dana, pomozi mi, Gospode...

- da postavim sebi ciljeve koje treba da postignem do kraja današnjeg dana, jer sada znam da me besciljno plutanje od trenutka do trenutka vodi samo jednom odredištu, luci nesreće;

- da shvatim da nijedan put do uspjeha nije previše dug ako napredujem hrabro i bez nepotrebne žurbe, kao i da nijedna počast nije tako udaljena ako se za nju strpljivo i na vrijeme pripremim;

- da nikada ne gubim vjeru u svjetlije sutra, jer znam da će me neko izvjesno čuti ako budem na kapiju kucao dovoljno dugo i dovoljno jako;

- da uvijek iznova podsjećam sebe da uspjeh uvijek ima svoju cijenu, i da uvijek moram dobro da odmjerim da li su radost i nagrade koje mi on donosi vrijedni dragocjenog djela mog života koji moram da uložim da bih ga postigao;

- da se grčevito držim svojih snova i planova za ljepšu budućnost, jer ako ih se odreknem, možda ću i dalje postojati, ali to više neće biti život.

Do kraja moga života ovog tako izuzetnog dana, pomozi mi, Gospode...

- da stremim ispunjenju onog najboljeg u sebi, znajući da nemam nikakvu obavezu da se obogatim ili postanem veoma uspješan, već samo obavezu da dam ono najviše i najbolje od sebe;

- da ne podliježem strahu od neuspjeha, jer ću tada gledati ka ciljevima koje još nisam postigao, a ne dole, na zamke koje mi stalno prijete;

- da prigrlim zlu kob kao prijatelja od koga ću da naučim znatno više nego od niza stalnih uspjeha i sretne sudbine;

- da se podsjetim da su promašaji, čak i kada mi se dese, samo putokazi prema uspjehu, jer sve što je lažno odvesti će me u potragu za istinitim, a svako iskustvo ukazat će mi na neku grešku, koju ću kasnije pažljivo izbjegavati;

- da se radujem onome što imam, ma kako malo to bilo, uvijek se prisjećajući one priče koju sam često čuo, o čovjeku koji je bio nesretan zato što nije imao cipele, sve dok nije sreo čovjeka koji nije imao noge.

Do kraja mog života ovog tako izuzetnog dana, pomozi mi, Gospode...

- da prihvatim sebe onakvog kakav jesam, ne dozvolivši nikada svojoj savjesti ili osjećaju dužnosti da me primora da živim po obrascu koji su drugi napravili za svoju dobrobit;

- da shvatim da nikada ne smijem vlastitu vrijednost da mjerim nečijim pohvalama ili ljubavlju, jer moja istinska vrijednost najviše zavisi od toga što sam prema sebi osjećam i koliko sam uključen u svijet oko sebe;

- da odolim iskušenju da nadmašim tuđa dostignuća jer ta patetniča, pa ipak uobičajena težnja nije ništa više do znak nesigurnosti i slabosti, a ja nikada neću biti svoj ako dopustim drugima da određuju moje standarde;

- da u sve svoje postupke, u radu i igri, neprestano unosim varnice entuzijazma, tako da moje uzbuđenje i revnost pri bilo čemu što radim, savladaju svaku teškoću, koja bi u protivnom usporila moje napredovanje;

- da se uvijek podsjećam da moram da uložim vrijeme i energiju u povećanje vlastite vrijednosti, jer samo budale stoje zaludne, čekajući da im uspjeh sam dođe, a ja sada znam da jedina šansa da se dođe do vrha leži u tome da se prvo iskopa rupa.

Do kraja mog života ovog tako izuzetnog dana., molim Te, pomozi mi, Gospode…

- da drugima činim ono što bih želio da oni čine meni, da u svakom času od sebe dajem više nego što se očekuje, da postavim sebi ciljeve i da se držim svojih snova, da tražim dobro u svakom zlu koje me snađe, da sve svoje dužnosti izvršavam s poletom i ljubavlju i da, više od svega, budem svoj.

Pomozi mi, molim Te, da postignem ove ciljeve, moj izuzetni prijatelju, da bih mogao da postanem dobar staretinar, da u Tvoje ime radim sa obnovljenom snagom i mudrošću, spašavajući druge kao što si Ti spasio mene. I, iznad svega, molim Te, ostani uz mene cijelog ovog dana…


Og Mandino

IZGUBLjENA BITKA



"Kad bih ponovo mogla proživjeti život" napisala je Erma Bombeck kada je otkrila da umire od raka. Na žalost, Erma je izgubila bitku s bolešću, ali njene mudre riječi su ostale kao inspiracija tisućama ljudi.


Kad bih ponovo mogla proživjeti životOtišla bih u krevet kad sam bila bolesna, umjesto pretvaranja da će se svijet prestati okretati ako ne budem prisutna.


Zapalila bih ružičastu svijeću napravljenu poput ruže prije nego što se otopi u skladištu.


Manje bih pričala i više slušala.


Pozvala bih prijatelje na večeru čak i ako je tepih umrljan ili je kauč izblijedio.


Pojela bih kokice u "dobroj" dnevnoj sobi i manje bih brinula o nečistoći ako moji požele zapaliti vatru u kaminu.


Odvojila bih vrijeme za slušanje mog djeda i lutanju kroz njegovu mladost.


Preuzela bih više odgovornosti koje je nosio moj muž.


Ne bih nikad inzistirala da prozori automobila budu zatvoreni usred ljetnog dana jer je moja kosa taman isfrizirana i uređena.


Sjela bih na travnjak (bez obzira na mrlje od trave).


Manje bih plakala i smijala se ispred televizora, a više promatrajući život.


Ne bih nikad kupila nešto samo zato što je to praktično, što se neće vidjeti mrlje ili zato što ima doživotnu garanciju.


Umjesto što sam željela da što prije prođe devet mjeseci trudnoće, cijenila bih svaki trenutak i shvatila da je čarolija koja raste u meni jedina prilika da pomognem Bogu u stvaranju čuda života.


Kad bi me djeca naglo poljubila, ne bih nikad rekla: "Kasnije. Sada operi ruke prije ručka." Bilo bi puno više Volim te umjesto Žao mi je.


Najviše bih, kad bih imala drugu priliku za život, cijenila svaku minutu, gledala je i zaista vidjela i nikad se ne bih osvrtala.


Prestanimo se znojiti zbog malih stvari. Prestanimo brinuti o tome tko nas ne voli, tko ima više ili tko što radi. Umjesto toga, počnimo cijeniti odnose koje imamo s onima koji nas vole.


Razmišljajmo o tome čime nas je Bog blagoslovio. I što činimo svaki dan da poboljšamo sebe umno, fizički i emocionalno.


Nadam se da svi imate blagoslovljen dan.

Erma Louise (Harris) Bombeck (21. 02. 1927. - 22. 04. 1996.)

Rekli su... o DUHOVNOSTI


Kroz svoje definicije mi napipavamo značenje duhovnog, opisujući ga kao nešto nevidljivo. A pravo značenje reči duhovno jeste realno.

(Ralf Valdo Emerson)



Kob naše kulture je da se materijalno brže razvija nego duhovno.

(Albert Švajcer)



Nema teže stvari no objašnjavati duhovne stvari ljudima koji telesno misle i rade.

(Nikolaj Velimirović)



Duhovan čovek mora da vodi računa ne samo o sadržaju nego i o obliku svojih misli.

(Đuro Šušnjić)



Hristos je znao da čovek ne može da živi samo od hleba. Ako nema duhovnog života, ako nema ideala lepote, čovek će da tuguje, umreće, poludeće, ubiće se ili će se prepustiti paganskim sanjarima.

(Fjodor Mihailovič Dostojevski)





Rekli su.... o RIJECIMA I DJELIMA

Već odavno za mene nije važno šta ko u ovom našem društvu ume da kaže, ni kojim rečima, ni kakvim tonom, nego šta zna da uradi, kako to radi i kako ono što je jednom uradio ume posle da održava, usavršava i brani.

(Ivo Andrić)



Kako starim, sve manje pažnje obraćam na ono što ljudi govore, a sve više posmatram ono što rade.

(Endru Karnegi)



Naše reči su od nemarne upotrebe izgubile oštrinu.

(Ernest Hemingvej)



Kad reči sprovedemo u dela, to najbolje govori kakve su reči.

(Savo Martinović)



Da li hoćete da znate šta ljudi misle? Nemojte slušati ono što govore, već pripazite na ono što rade.

(Edmond Pjer)



Neće svaki koji mi govori: Gospode, Gospode! ući u carstvo nebesko; no koji čini po volji Oca mojega koji je na nebesima.

(Isus Hristos)



Nаše ogorčenje i nаšа povikа nа predrаsude i rđаvа nаsleđа imаju svoju punu vrednost sаmo ondа аko u isto vreme činimo sve što možemo dа te pogrešne ideje i dotrаjаle ustаnove oborimo i zаmenimo ih novim i boljim.

(Ivo Аndrić)

Rekli su ... o VRLINI


Vrlina čoveka ne meri se neobičnim podvizima, nego svakodnevnim naporima.

(Blez Paskal)



Ima jedan prirodan zakon, zajednički svim ljudima, važan i nepromenljiv, koji nam preporučuje vrlinu i zabranjuje nepravdu. Taj zakon nije jedan u Rimu a drugi u Atini, niti različit danas od onoga što će biti sutra. Opšti, nedeljiv, uvek isti, on obuhvata sve narode i sve vekove.

(Ciceron)



Istina, pravda, moral, sloboda – jesu zraci jednog istog Sunca. I svake prave istine, pravde, morala, slobode uvek i svud vrlo je malo.

(Božidar Knežević)



Niko ne ukazuje takvo poštovanje i privrženost vrlini kao onaj ko hotimice gubi glas dobroga čoveka da bi u duši svojoj ostao dobar.

(Lav Nikolajevič Tolstoj)



Nema gore nesreće od zle naravi i nepravde, niti veće sreće od vrlina.

(Dositej Obradović)



Postoji pet osnovnih vrlina svakog čoveka: pravednost, razboritost, hrabrost, pobožnost i mudrost.

(Protagora)



Dobri ne žele da greše iz ljubavi prema vrlini.

(Horacije)



Većina ljudi koji se dive vrlini ne slede njene savete.

(Džon Milton)



Vrlinu življe gone nevaljalci, nego što je podržavaju čestiti ljudi.

(Migel de Servantes)



Mnogo vrlina treba da ima onaj koji drugog optužuje.

(Ciceron)



Sreća je u vrlini.

(Fjodor Mihailovič Dostojevski)



A šta vredi i učenost bez vrlina!

(Fjodor Mihailovič Dostojevski)



Srebro manje vredi od zlata, a zlato od vrline.

(Horacije)



Samo vrlina pruža trajnu radost.

(Seneka)



Jedino vrlina pruža trajno uživanje.

(Seneka)



Ništa ne vredi poreklo kad čovek nema vrlina.

(Žan Batist Molijer)






Rekli su... o BOGATSTVU I SIROMASTVU


Bogatstvu se mnogi klanjaju više nego vrlini.

(Lodoviko Ariosto)



Ljudi se brinu hiljadu puta više kako da steknu bogatstvo, nego kako da steknu razum. Ali za sreću čovekovu je mnogo važnije ono što se ima u sebi, od onoga što poseduje izvan sebe.

(Artur Šopenhauer)



Redak je zdrav razum u bogatstvu.

(Tacit)



U bogatstvu ljudsko srce stvrdne brže nego jaje u kipućoj vodi.

(Ludvig Berne)



Bogati ne vole kad se siromasi glasno žale na zlu sudbinu. Sirotinja je uvek nasrtljiva – njihovi gladni jauci ne daju im, valjda, da spavaju.

(Fjodor Mihailovič Dostojevski)



Bogataš loše živi stoga što može da se druži samo s malo ljudi, s onima koji su bogati kao i on. Kad bi se družio sa siromašnima, suviše jasno bi se video njegov greh.

(Lav Nikolajevič Tolstoj)



Ima mnogo puteva da se čovek obogati i većinom su ružni.

(Frensis Bejkon)



Nema i ne može biti pravednog bogatstva.

(Anton Pavlovič Čehov)



Nije bogat onaj koji ima mnogo, već onaj koji daje mnogo.

(Erih From)



Bogatstvo treba iskoristiti, a ne zloupotrebiti.

(Seneka)



Bogatstvo pre svega služi kao sredstvo za rad, a ne za to da se njime hvalimo i razmećemo.

(Perikle)



Nikad nisam bio siromašan, ali sam bio bez novca. Biti bez novaca je prolazno stanje: siromaštvo je stanje duha.

(Majk Tod)



Bogatstvo i siromaštvo imaju zajedničko prokletstvo da čoveka naprave robom.

(Arturo Graf)



Ljudi osećaju okrutnost prema siromasima kao neku vrstu okrutnosti prema životinjama. Nikada ne osećaju da je to nepravda prema sebi ravnima; štaviše, izdaja prema drugovima.

(Gilbert Česterton)

Igla protiv mitraljeza



Bio je rat. Početak, sredina, kraj, ne sećam se; zar je to i važno? Neprijateljske snage upravo su okupirale grad. Granate su letele sa svih strana, meci fijuču kao da je roj pčela naleteo, ljudski organi vrcaju naokolo, sve što se može čuti je krik, jauk, bol, zvuk trčanja tako teških nogu ispred tako teških čeličnih hitaca. Sve što se može čuti je mržnja, jer ljubav takvim jezikom ne govori. O, pa čekaj malo! Pogreših, i mene je skoro okovao okov te iste mržnje, pa mi je skoro promakla samo jedna reč koja kaže da to nije jedino što se može čuti. Da, u jednom ćošku čuje se tihi šapat molitve... u ćošku podruma jednog fakulteta, grupa ljudi je na pragu života i smrti. Prostorijom se molitva jedva čuje, ali srcem odzvanja.

Zgrada je već osvojena, ljudi su zarobljeni... ljudi, da, ljudi... bez izuzetka... monasi, radnici na fakultetu, univerzitetski profesori, čistačice, bake s ulice... kao i na prvom pragu života, onom kada su stvarani, evo sada ni na drugom pragu nikome nije važno ko su ni šta su... opet pokazuju svoj početak i svoju završnicu, a to je da su ljudi. Da su ono što su večno bili, da su ono što će večno biti, da su Božja deca. I, tako ih skupljene u ćošku, gde im je preostala samo molitva i ljubav, čuva pomoću ždrela mitraljeza uperenog u njih, raskroćeno jagnje, svojom ili tuđom voljom pobunjeni anđeo, mladi i golobradi vojnik te čudne vojske, ne znajući koga čuva (sebe ili njih?), zašto čuva, ni zašto drži u nedužne ljude uperenu cev čeličnog zla.

Ali jedna baka, možda i ne shvativši šta se događa - nju ne zanima ni čelik ni cev mitraljeza ni uniforma koja je na mladiću - primećuje kako jadan ima iskidane pantalone. Izvadi iglicu, iskorači ispred svih, a momak okrenu mitraljez prema njoj i repetira. Muk. Trenutak tišine. I molitva je prestala. Život ili smrt. Trenutak bola. Trenutak ljubavi. "Sinko, daj da ti zakrpim pantalone..." - progovara starica. Novi muk. Trenutak bola. Trenutak pobede ljubavi. Život. Slomljeno srce mladića. Mitraljez pada na pod, suze padaju niz obraze. Zlo ostaje na podu, dobro u srcu mladića trkom ga izgoni napolje. "Gde ti je, smrti, žalac? Gdje ti je, pakle, pobeda?" (1. Poslanica Korinćanima 15:55). Toliko je brzo razgaljeni mladić istrčao iz podruma, da su vojnici izvan pomislili kako su se zatvorenici unutra oslobodili ili dobili pojačanje. Moral je pao, cela vojska je počela da beži.

Ljubav je pobedila smrt.



Autor nepoznat

Ptičija ljubav i tuga



Ovo je je povređena ptica i njen život je ugrožen. Dok je letela nisko nad drumom, udarila su je kola.




Ovde joj je mužjak doneo hranu, i pokušava sa svom ljubavlju i saosećanjem da joj pomogne.



Ponovo joj je doneo hranu i našao je - mrtvu. Bio je šokiran.



Pokušao je da je pomakne... To je trud koji se retko primećuje kod lastavica.




Shvativši da je njegova ljubljena mrtva, očajno je doziva svojom neiskazanom ljubavlju.




Kada je konačno svestan da ju je izgubio zauvek, stajao je pored nje sa dubokom žalošću.




Milioni su plakali kada su videli ove fotografije, objavljene u Americi, Evropi, Autstraliji, i čak u Indiji.

Ove fotografije je jedan fotograf prodao poznatim francuskim novinama po uobičajenoj tarifi. Objavljene su, i istoga dana su svi primerci lista bili rasprodati.

Mnogi ljudi misle da su životinje bez razuma i sasvim bez osećanja. Preko ovih fotografija smo svedoci ljubavi i duboke tuge...

Od-li-čno!


Reći da je oduševljen bilo bi nedovoljno. Tom je na pitanje: “Kako si?” obično odgovarao: “Od-li-čno!” Njegov pozitivan pristup uticao je na sve u kancelariji. Čak i u danima kad mi se nije išlo na posao, osećala sam se bolje nakon što bih čula Tomovo: “Od-li-čno!” Nisam sigurna da li sam se tada “od-li-čno” osećala, ali Tom se uvek tako osećao.
Pozitivan pristup uvek snažno utiče na to kako se osećamo, fizički i emocionalno. Zapravo, bio pozitivan ili negativan, naš stav utiče na ljude oko nas. Tom je u kancelariji obavljao sve s pozitivnim pristupom. Svojim primerom nam je pokazao da ne postoje “problemi”, već “izazovi”. Reč izazov zvuči pozitivno i optimistično, dok reč problem zvuči negativno i obeshrabrujuće. Imala sam tetku koja je u svojim poslednjim danima u bolnici trpela iscrpljujuće bolove. Mnogi koji su je poznavali, nisu imali pojma koliko je trpela, jer se nikad nije žalila. Kad bi je pitali kako se oseća, uvek bi odgovarala pozitivno i s nadom, uvek radosno. Čak sam čula kako je rekla da se oseća predivno. Razmišljajući kasnije o tome, čini mi se da je htela da kaže: “Danas se osećam bolje nego juče, a juče je bilo grozno!” Mnogo sam naučila od svoje tetke i Toma. Oni su mi stvarno dokazali da je veselo srce lek. Na pitanje: “Kako si?” mogu da odgovorim bilo sa: “Dobro”, bilo sa “Od-li-čno!” Oba odgovora pokazuju da mi je dobro i da nisam bolesna. Ali odgovorom “Od-li-čno!” idem korak dalje u značenju: “Ovo je prekrasan, uzbudljiv dan, u kome danas smem živeti. Jedva čekam da vidim šta je Bog danas spremio za mene.”

Marlene Anderson, u Augenblick der Stille, 4. februara 2002.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


Iskoristi vrijeme


Da bi shvatio značaj jedne godine, pitaj učenika koji ponavlja godinu.

Da bi shvatio značaj jednog mjeseca, pitaj majku koja se je prijevremeno porodila.

Da bi shvatio značaj jedne sedmice, pitaj urednika nekog sedmičnog magazina.

Da bi shvatio značaj jednog sata, pitaj zaljubljeni par koji sa nestrpljenjem čekaju da se vide jedno sa drugim.

Da bi shvatio značaj jedne minute, pitaj nekoga ko je zakasnio na voz, autobus ili avion.

Da bi shvatio značaj jedne sekunde, pitaj nekoga ko je preživio katastrofu.

Da bi shvatio značaj jedne stotinke, pitaj nekoga ko je osvojio srebrnu medalju na olimpijskim igrama.

VRIJEME NIKOGA NE ČEKA.

Iskoristi svaki tren, jer on nema cijenu.
Podijeli ga sa svakom osobom do koje ti je stalo… i taj tren će postati još više neprocjenjiv.