Pridružio se: 27 Jun 2003, 22:19
Postovi: 249
Lokacija: Tu negde...
|
Citiraj: Ниси се усудио цитирати декалог. Јер да си то урадио нашао би велику НУЛУ о љубави Dekalog ne govori eksplicitno o ljubavi, jer je na ljubavi zasnovan: ko nema ljubav, i ne priznaje zapovest ljubavi, on neće ni činiti Dekalog. Starozavetni Zakon itekako poznaje zapovest o ljubavi: 'Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe.’ (Levitska, 19:18) Citiraj: Какав "церемонијални закон"?!? Где се то у Библији пише о некаквој "подели закона"?!? А!?! Опет људске измишљотине просипаш...
Nigde ne piše, ali se to podrazumeva gledano saduhovne perspektive. Naravno da je za Izraelce postojao samo jedan zakon, i obredi su bili deo moralnog zakona, jer su oni smatrali da se i njima čiste duhovno. No sa duhovne pozicije znamo da se obredima i ceremonijama niko nije očistio i spasio, oa stoga oni nisu deo istinskog Božijeg Zakona, već obredni zakonik lažno pripisan Bogu. Citiraj: Декалог се заједно са законом коме припада назива "služba smrti koja je u kamenju izrezana slovima" која престаје (2 Кор 3,7). Црно на бело
Upravo tako: Pseudo-Pavle je izmislio da Dekalog više ne važi, i tako je pljunuo Isusu u oči koji je potvrdio Dekalog i čak više ga produbio.
~ Da li Božiji Zakon oživljava ili ne?! ~
Praveći ukazno-doktrinalne komparacije izmedju Hristovog Evandjelja i poslanica koje stoje pod imenom apostola Pavla, a koje je velikim delom krajem prvog stoleća interpolirao anonimni redaktor (- Pseudo-Pavle) možemo zapaziti da postoje brojne i frapantno suprostavljene misli po pitanju prihvatanja i interpretiranja Božijeg Zakona. Ono što se u tzv. Pavlovim poslanicama iznosi o Božijem Zakonu, ukazuje na veliko nepoznavanje Zakona i pokazuje da to nije moglo izaći ispod pera pismoznalca Pavla Taršanina.
Pseudo-Pavle nametljivo uči da Zakon dat preko starozavetnih Proroka i Mojsija ne uvodi u Život, tj. da njegovo revnosno ispunjavanje navodno ne oživljava i ne opravdava pobožnika. Svako ko iole pažljivo čitalački prati starozavetne tekstove, bez obzira na njihove brojne redakcije i kolizije, može uočiti da se Bog, Život, predstavlja kao Zakonodavac koji je dao svoj Zakon, najbolje oličen u Deset Zapovesti, da bi se njihovim ispunjavanjem opravdali i da bi duhovno oživeli, uzdigli se iz ponora greha u Svetlost i Slobodu. Jer, istinski Božiji Zakon nije dat samo da bi se preko njega spoznalo šta je dobro a šta zlo, šta vodi blaženstvu a šta razdoru i patnji, već i da bi se on u srcu prihvatio i iz srca pretakao, ispunjavao, realizovao.
Sam Gospod kao i Njegovi sveti proroci jasno ukazuju i pozivaju na ispunjavanje Zakona:
- “Vršite Moje odredbe; vršite Moje zapovesti; prema njima hodite. Ja sam Jehova – Bog vaš. Zato držite Moje zakone i moje zapovesti: ko ih vrši u njima će naći ži v o t.” (‘Levitska’, 18:4-5
- “Naša će, dakle, pravednost biti držati i vršiti ove zapovesti pred Jehovom, Bogom našim, kako nam je zapovedio.” (‘Ponovljeni Zakon’, 6:25)
- “Da držiš Jehovine zapovesti i Njegove zakone što ti ih danas za tvoje dobro dajem.” (Ibid., 10:13; videti i: 26:16-19; 27:10; 28:1-14)
- “Ti si ih opomenuo da se vrate Tvome Zakonu; ali se oni uzjoguniše, nepokorni Tvojim zapovestima; grešili su protiv odredbi Tvojih, a čovek živi kad ih drži.” (‘Nehemija’, 9:29)
- “Ona /- Mudrost Božija/ je knjiga Božijih zapovesti, Zakon koji će trajati doveka: ko ga držao bude, taj će živeti; ko ga napusti, taj će umreti.” (‘Baruh’, 4:1)
Dakle svugde vidimo kako se ukazuje da bogougodno živeti znači hodati sa Gospodom Života, znači ispunjavati Božiji Zakon i Svete Zapovesti. Plata za neokajani i neočišćeni greh je smrt, duhovna smrt koja povlači bolest, nevolju, sudbinske udare, stradanje, fizičku smrt i onostrano ispaštanje u Ponoru Smrti. Svako ko ne živi u točku pokore već negativnim delima pada sve više pod točak uzročnosti i posledičnosti, on se i sve više duhovno zasenjuje i opterećuje, pada u duhovnu smrt i udaljuje od Duha Života. Ko živi, ostvaruje Božiji Zakon, Zakon Života on hoda u Svetlosti, on zrači Svetlost, on se prosvetljuje svetlim delima, on oživljava, ustaje iz provalije slepila, tmine, neznanja i ludila. Zato se i s pravom u mnogim starozavetnim verzima govori o oživljavanju duše i čoveka kroz ostvarivanje, živenje Svetih Zapovesti:
- “Nećemo se više odmetnuti od Tebe; poživi nas, a mi ćemo prizivati Ime Tvoje, Jehova, Bože nad Vojskama, obnovi nas, razvedri Lice Svoje i spasi nas.” (‘Psalmi’, 80:19-20)
- “Evo, čeznem za zapovestima Tvojim; Pravdom me Svojom poživi.” (‘Ibid., 119:40)
- “Zapovesti Tvojih neću zaboraviti doveka, jer po njima Ti me oživljavaš.” (Ibid., 119:93; videti i: 119:159)
Očigledno je: iako je duša kao struktura stvorena iz Daha večnog Gospoda za besmrtnost, ona funkcionalno, emisiono zamire kada prestaje optimalno da preuzima i odašilje Svetlost Života, Dah Života, Zakon Božiji, kad prestaje Bogu da odaje Slavu i Hvalu. Duša je živa pred Bogom i oživljava onda kada zrači Život, kada živi Zakon, Boga, kada kroz nju živi, deluje, Duh Života. Neposlušnim Jevrejima koji su pristignuvši u Egipat, poput svojih otaca i velikaša, predali idolopoklonstvu, Gospod preko proroka Jeremije ukazuje: “Do dana današnjega nisu se pokajali, nisu se bojali, nisu živeli po Zakonu Mojemu ni po odredbama Mojim, koje dadoh vama i ocima vašim. /.../ Zbog toga što ste, prinoseći tamjan, zgrešili Jehovi, što Jehovina glasa ne slušaste i Jehovinog se Zakona i Njegovih zapovesti i svedočanstva ne držaste, snadje vas ova nevolja, kakva je danas.” (44:10.23)
I sam Isus od Nazareta naznačuje da je za ulazak u Život, odnosno za duhovno oživljavanje, nužno da se čuje reč Života i da se ispunjavaju zakonitosti Života, čime i sami postajemo ispunjeni Duhom Života: “I gle, jedan učitelj zakona usta da ga kuša i reče: ‘Učitelju, šta treba da učinim, pa da nasledim život večni’? - A On mu reče: ‘Šta je napisano u Zakonu? Kako čitaš? A on odgovori i reče: ‘Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svom mišlju svojom, i Ljubi bližnjega svoga kao samog sebe’. Reče mu: ‘Pravo si odgovorio; čini to pa ćeš živeti’.” (’Luka’, 10:25-28) – Slično ukazuje i bogatome čoveku: “I gle, jedan mu pristupi i reče: ‘Učitelju, kakvo dobro da učinim da imam život večni’? - A On mu reče: ‘Što me pitaš za dobro? Jedan je Dobar; ako pak hoćeš da uđeš u život, drži zapovesti’. - Reče mu: ‘Koje’? - A Isus reče: ‘Ne ubij, ne čini preljube, ne kradi, ne svedoči lažno, poštuj oca i majku, i ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe’.” (‘Matej’, 19:16-19) – Isus, dakle, svagda potvrdjuje i produbljuje, kao u Besedi na Gori Božije Zapovesti date preko velikog proroka Mojsija. Isus svagda ukazuje da ko živi, ostvaruje, Zakon Života, taj nikada neće duhovno umreti, tj. neće pasti u duhovnu smrt; ko se pak duboko ogreši o Svete Zapovesti, njegova će duša biti duhovno mrtva dok ne prepozna i ne prihvati Duha Života, dok ne ispuni Njegove Zapovesti, kako joj bi se mogla otvoriti Vrata Života.
Koliko se pravedničkim, zakonitim životom otvaramo za Božiju Radost, toliko nas i Božiji duh može prožeti i oživeti, učvrstiti u Istini, toliko i jesmo duhovno živi, u toj meri i Bog može živeti kroz nas: odredjivati naše misli, reči i postupke. Oživljavanje kroz ispunjavanje Zakona, pre svega Deset Zapovesti, učili su i svedočanski ostvarivali svi Božiji izabranici tokom svih epoha. Pseudo-Pavle to ne želi i ne može da shvati. Odbacujući uveliko tzv. Mojsijev Zakon, on time odbacuje i srce Zakona, Deset Zapovesti, a bez srca nema ni života, oživljavanja, jer samo življenje Zapovesti vodi Životu i Miru.
Ako se Zakonom, odnosno ostvarivanjem Zakona Života može oživeti, samim tim se pokazuje da se Zakonom i zakonitim životom može i opravdati, da se svetlim i čistim delima mogu ubeliti duhovne haljine. Pseudo-Pavle pak suprotno tvrdi: “Da je dat Zakon koji može o ži v l j a v a t i, zaista bi od Zakona bila pravednost.” (‘Galatima’, 3:21) – Tom tvrdnjom Pseudo-Pavle pokušava baciti u blato sva svedočanstva i sve ukaze Božjih pravednika i svetlonoša, jer Gospod je uistinu dao Zakon koji može oživljavati; drugo je pitanje što su Bogu pripisane i mnoge lažne zapovesti (koje naravno ne vode oživljavanju i opravdavanju) i što je istinski Zakon od strane izraelskog sveštenstva i dvorsko-hramskih književnika iskrivljen i delom sakriven.
Bog je Život, Duh Života, i sve ono što dolazi od Njega daje se za održavanje života i za oživljavanje. Ako je bog navodno, po Pseudo-Pavlu, dao “zakon za smrt”, onda je On ‘nesavršen’ i ‘lažljiv’, jer je pred ljudima svedočio da Zakon vodi u Život; no jasno je: od Savršenoga i Istinitoga može doći samo savršeno i istinito: “Ta zar može Bog pravičnost pogaziti, može li pravdu izvrnuti Svesilni? Ako su deca tvoja sagrešila, preda ih bezakonju njinu”, - upućuje se u ‘Knjizi o Jovu’ (8:3-4)
Pseudo-Pavle izlaže svoje vidjenje opravdanja: “Odvojiste se od Hrista, vi koji sebe Zakonom opravdavate, i od Blagodati otpadoste; jer mi, Duhom, od vere, čekamo nadu pravednosti.” (‘Galatima’, 5:4-5) – Ukoliko bi se pod ‘Zakonom’ ovde podrazumevala celina tzv. mojsijevskog Zakona, Tore, onda je jasno da njegove obredno-običajne zahteve i promulgacione regulative i naloge niko nije mogao ispuniti, pa se tako ni opravdati njima i njihovim vršenjem. Sam Hrist ukazuje da nije došao da razreši Zakon, već da ga ispuni. I ako se govori o Hristovoj Blagodati, ona je tu da nam pomogne da ispunjavamo istinski Zakon koji je došao preko Mojsija: “...Zakon je dan preko Mojsija, Blagodat i Istina dodje kroz Isusa Hrista.” (‘Jovan’, 1:17)
Pseudo-Pavlje dalje zaključuje: “A da se Zakonom niko ne opravdava pred Bogom, jasno je; jer: ‘Pravednik će od vere živeti.’ A Zakon nije od vere, nego ‘Ko ih izvrši živeće u nima’.” (‘Galatima’, 3:11-12) – I ovo: “Zakon nam postade vaspitač za Hrista, da bi se verom opravdali.” (Ibid., 3:24) Te: “Delima se Zakona ni jedno telo telo neće opravdati pred Njim; jer kroz Zakon dolazi poznanje greha. A sad se bez Zakona javila Pravda Božija, posvedočena od ‘Zakona’ i ‘Proroka’; i to pravda Božija kroz veru u Isusa Hrista za sve i na sve koji veruju, jer nema razlike. Jer svi sagrešiše i lišeni su slave Božije. I opravdavaju se Darom, Blagodaću Njegovom, kroz Otkupljenje koje je u Hristu Isusu.” (‘Rimljanima’, 3:20-24) – Svi ljudi jesu sagrešili, ali su se mnogi očistili i usavršili čineći Avrahamova dela, ispunjavajući Božije Zapovesti, idući Hristovim, Unutarnjim Putem ka Bogu. Tako su se u Nebo mnogi pravednici vratili: Enoh, Mojsije, Ilija,... Hristovo Otkupljenje, koje nas izbavlja od nezakonitog života i duhovne smrti, Hristova Blagodat, daje nam snagu da vršimo Zakon, i da se Njime, Njegovim Putem, putem predanosti, vernosti i požrtvovanosti vratimo u Carstvo Svetlosti. Zakon Života je, dakle, dan ne samo da bi u njemu imali meru Dobra i Zla, već da bi tom merom merili, da bi ostvarivali Zapovesti. U Hristovoj Blagodati živi onaj koji ima živu veru, delotvornu veru, koji ispunjava Hrist-Božiji Zakon. U Hristu se opravdavaju samo verni, a veran Bogu je onaj koji ima živu veru, odnosno zakonska dela. Jer Zakon nije dat samo da u njega verujemo već da ga ispunjavamo prevashodno.
Pseudo-Pavle dalje nesuvislo prezentuje: “Smatramo, dakle, da će se čovek opravdati verom bez dela Zakona. /.../ Ukidamo li, dakle, Zakon verom? Nikako! Nego Zakon utvrdjujemo.” (‘Rimljanima’, 3:28-31) – Čovek se nikada sirovom verom ne može opravdati, jer da je samo jedan Bog “i demoni to veruju i drhte” (‘Jakov’, 2:19), već samo delotvornom verom, živom verom, istinskom vernošću. Čoveka uvek opravdavaju Hrist-Avrahamova dela, čista dela, te živa vera, živa nada i živa ljubav; jer ko veruje u moć Dobra i ima ljubav prema Istini, on će i činiti dobra, zakonska dela. Istinska vera se uvek pretače u zakonska dela, jer vera postoji radi zakonskog života. Apostol Jovan u svojoj ‘Prvoj poslanici’ ukazuje: “MI znamo da smo prešli iz smrti u život, jer volimo braću; jer ko ne voli brata ostaje u /duhovnoj/ smrti. Ne volimo rečju ni jezikom /samo/, nego delom i istinom.” (3:14.18)
Pseudo-Pavle se često vraća na starozavetni ukaz sadržan u ‘Knjizi proroka Havakuka’: “Gle: propada onaj čija duša nije pravedna, a pravednik živi od svoje vere.” (2:4; videti i: ‘Rimljanima’, 1:17; ‘Galatima’, 3:11) – Pravednik živi, ostaje pravednik, zadržava se u Životu zato što ima živu, delotvornu veru; on jeste pravednik jer vidi svrhu zakonitog života, veruje u Pravednost Zakona, i veru pretače u vernost Bogu, Zakonu Života. Na to ukazuje i apostol Pavle pišući vernima u Solunu: “Zahvaljujemo Bogu svagda za sve vas pominjući vas u molitvama svojim, sećajući se neprestano vašeg dela vere, i truda ljubavi,...” (I, 1:2-3)
Površno sagledavanje Havakukovog ukaza dovelo bi do kvazizaključka da pravednik jeste onaj koji samo veruje, do dublje sagledano značenje datog ukaza kaže nam da neko ko je već pravedan, ko je se posvetio zakonitom životu, ostaje pravednik kroz veru koja se uliva u zakonska dela, dakle kroz vernost Bogu, Zakonu Života. Pravednik uvek živi od žive vere, od one vere koja pokazuje i donosi zakonske plodove, koja ishodi iz ljubavi prema Istini i Dobroti. Apostol Jakov Pravednik u svojoj Poslanici to jasno ukazuje: “Kakva je korist, braćo moja, ako ko reče da ima veru a dela nema? Zar ga može vera spasiti?! /.../ ... Vera, ako nema dela, mrtva je sama po sebiu.” (2:14.17) – Vera ima svrhu samo ako je u službi dela: zakonskih dela. Delima (osećanjima, mislima, rečima i postupcima) čovek odredjuje sebe ko ili što jeste, kome pripada: Svetlu ili Tami. Vera je mrtva bez dela, pa prema tome mrtav je u Duhu i onaj koji samo veruje u Boga i Božiji Zakon (koji veruje da je Zakon dat od Boga a ne ostvaruje ga).
Gospod Pravednosti, Hrist Božiji, u Svojim poukama i ukazima pravednost i mudrost uvek striktno vezuje za izvršavanje Zapovesti Života. Gospod Ljubavi naglašava da Zakon ne treba samo slušati već i poslušati, ostvarivati, da ga ne treba samo glavom, intelektom primiti, već ga i u srcu prihvatiti, time se i obavezati pred Bogom da se spoznato i prihvaćeno kao dobro od Boga ostvaruje na slavu Svevišnjeg Duha: “Ako vaša pravednost ne bude mnogo viša od pravednosti književnika i fariseja nećete ući u Carstvo Nebesko.” (‘Matej’, 5:20) – “Pazite da pravednost svoju ne vršite pred ljudima, ...” (Ibid., 6:1) – “Neka zasvetli vaša svetlost pred ljudima, da vide vaša dobra dela i proslave Oca vašega koji je na Nebesima.” (‘Matej’, 5:16) – Dakle, Isus svugde poziva na zakonitu delatnost, ukazuje na važnost pravednih dela; pravedan biti za Njega ne znači samo poverovati već i poslušati, ispuniti ono što je spoznato i prihvaćeno kao istinito. Prihvaćena vera ne pože koristi ukoliko se u pravednost ne sprovodi, ukoliko se ne uliva u svetla dela.
Kod Pseudo-Pavla, koji pred očima vidi samo iskrivljen Zakon, pravednost uvek ostaje na razini verovanja; Pa se tako u ‘Poslanici Galatima’ mogu susresti i ovakvi ukazi: »Želim samo ovo da doznam od vas: jeste li primili Duha na osnovu dela zakona ili time što ste čuli propoved o veri? Zar ste tako nerazumni? Počeli ste Duhom, a sad svršavate telom? Zar ste tako mnogo uzalud prepatili? Ako je stvarno uzalud bilo. Koji vam, dakle, daje Duha i čini čudesa među vama, čini li to zbog dela zakona ili što ste čuli propoved o veri? Kao što je i Avraam »poverovao Bogu i uračuna mu se u pravednost«. Poznajte, dakle, da su Avraamovi sinovi oni koji su od vere.
A Pismo je predvidelo da Bog opravdava mnogobošce na osnovu njihove vere, pa je unapred objavio Avraamu: ‘U tebi će biti blagosloveni svi narodi’. Na taj način oni koji veruju primaju blagoslov zajedno sa vernim Avraamom.” (3:2-9) – Vidi se da Pseudo-Pavle hoće da ‘dokaže’ kako Bog daje svoga Duha samo na osnovu verovanja, bez izvršavanja Zakona, što je zaključak koji potpuno stoji van Hristovog uma.
Pseudo-Pavlovo učenje da se čovek opravdava (samo) verom moglo bi se uslovno prihvatiti ukoliko bi ‘vera’ (pistis) označavala i vernost, dakle ako bi označavala živu veru (a ‘zakon’ Toru u kojoj je vrlo malo istinske Božije reči preostalo). To se da nazreti iz nekih ukaza: “... U Hristu Isusu niti što vredi obrezanje niti neobrezanje, nego vera koja se kroz ljubav pokazuje delotvorna.” (‘Galatima’, 5:6) – “Zahvaljujemo Bogu svagda za sve vas pominjući vas u svojim molitvama, sećajući se neprestano dela vaše vere, i truda vaše ljubavi, ...” (‘Solonjanima’, I, 1:2-3) – “Srcem se veruje za pravednost.” (‘Rimljanima’, 10:10) – Dakle, srcem se veruje za ostvarivanje Božijih Zapovesti. Ono što volimo, to i hoćemo, to nam je po volji, to nam čini zadovoljstvo, to i činimo. Ako imamo istinske ljubavi, a savršena ljubav voli ono što je Istinito i Dobro, to ćemo i činiti ono što je po Božijoj Volji činićemo dela Božijeg Zakona, svetla dela, dela koja proslavljaju Boga i prosvetljuju svet i našu dušu. Istinskom verom hodamo i gledamo samo kad ostvarujemo ono što prihvatamo kao Dobro, Lepo i Istinito.
|
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
