Uzmite svoj Krst
На северу Русије, у оним великим, непрегледним брезовим шумама живео је један човек-дрвосеча. Тај човек је живео у времену када се РУСКИ род још увек клацкао између Перуна и Речи Божије. Заправо, он је био многобожац. Реч још увек није стигла до његових, брезових шума... Али ето, живео је простим, једноставним животом. Био је снажне телесне грађе, а у грудима је имао добру душу. Знао је да разликује добро од зла... Био је добар човек. Једнога дана, док је седео испред своје колибе, и загревао ручно направљен, (склепан) "самовар", зачуо је неки глас, а убрзо и видео човека са чудном капом и дугом седом брадом. На себи је имао црну, исхабану дугачку хаљину и гуњ преко. Тако обучен, погрбљен провлачио се између бреза, и на сав глас викао: -Узмите свој Крст, и пођите за Исусом Христом, Сином Божијим! Узмите свој крст, и пођите за Исусом Христом, Сином Божијим!-И тако стално. -Ја знам шта је крст.-рече дрвосеча. То је оно што се ставља на кров брвнаре, да би кров био јачи. Па добро. Овај чудно обучени човек сигурно сакупља војску за рат. Чим гране пролеће, крену и ратоиви... Али ко је тај Исус? Сигурно је великог рода, чим га овај гласник зове Сином Божијим. Па добро, направићу крст, и идем да нађем тог Исуса... Гласник зове! И тако, наш дрвосеча посече две брезе и направи немали крст. Спремио је и нешто хране за пут... Упрти крст на леђа и крену тамо куда је онај чудни гласник замакао. Крст је био тежак, те се дрвосеча са тешком муком пробијао кроз шуму. Понекад би застао, јер није знао куда даље... Али онда би као по неком правилу чуо глас: -Узмите свој крст, и пођите за Исусом Христом, Сином Божијим! -Аха, тамо треба ићи. И ишао је за гласом. Прошла су тако пуна четири дана. Напокон је изашао на један пропланак. Глас који га је водио све време више није чуо. Куда даље? У даљини је видео неколико кућа-брвнара ограђених високом дрвеном оградом. -Идем тамо. Тамо ће ми сигурно рећи где је тај Исус Син Божији... Ваља се прикључити војсци. И стави на леђа онај брезови крст, па крену даље. Дошавши близу, виде на крову једне куће крст сличан ономе који је он носио, али много мањи. Његовој срећи као да није било караја. -Ево, ево овде живи тај Исус, Син Божији! Ево знака на његовој кући! Покуцаћу на врата и питати за Исуса-рече. Као маљем стаде ударати у вратницу. -Има ли кога... Исусе, отвори ја сам дошао! Видео сам и чуо твога гласнаика... Има ли кога! Отворите! Врата се отворише и на њма се појавише два црнорисца. Помало уплашени и збуњени запиташе горостасног дрвосечу кога тражи, и шта то носи на леђима. -Па носим крст, и тражим Исуса Сина Божијег... Ево ја сам дошао, јер сам чуо од његовог гласника, који је обучен исто као и ви, да зове: "Узмите свој крст, и пођите за Исусом Христом, Сином Божијим!" -Ајде брате остави твој крст ту испред, па да се одмориш, и нечим окрепиш.-рекоше му монаси. -Не, крст нећу да оставим. А где су ваши крстови?-запита. Један од монаха оде и позва игумана. То је био један стари, и по мудрости познат духовник. Дошавши испред капије, игуман уведе дрвосечу у манастир. -Хајде нешто да поједеш, па ћемо видети... Исус Христос ће нам рећи како да расудимо даље. -Код нас је обичај-рече игуман-да брату који дође у манастир, доделимо и неко послушање, неки посао. -Шта треба да се ради-рече дрвосеча. -Узми посуду са водом и ону циглу па иди у кућу што има на крову крст и орибај дрвени под. Рибајући под, дрвосеча дође до иконостаса. -Све је овде некако лепо, а и лепо мирише.-помисли. Полако је подигао поглед ка врху иконостаса, и застао... Нека тежина му се спустила у груди... Зачуђен, задивљен... Видео је осликан крст, и на крсту човека-распетога. Из руку и ногу. и из ребара текла је крв... Неки људи и жене око њега... Туга. -Па ко си ти...? -рече дрвосеча, као ван себе. -Па ко си ти, ко ти је то урадио?-ридао је. Па шта си ти то учинио да те тако казне?-плакао је. Није могао да одвоји поглед са распећа. За њега више није ништа постојало. Онако горостасан, плакао је као дете после добијених батина. И... У том часу Господ је сишао и стао испред дрвосече, који је још увек савијен плакао. -Устани, и немој плакати више-рече Он. -Ја сам Исус Христос Син Божији. Дрвосеча је подигао главу. -А јеси ли ти Исусе Сине Божији гладан?-запита дрвосеча онако кроз сузе, радостан што види Исуса да је жив. -Јесам, иди код игумана и питај га за мало хлеба. Излетевши из цркве, дрвосеча налете баш на игумана. -Молим те старче, дај ми још мало хлеба. Ево сам у цркви упознао једног човека. То је онај човек што сам га тражио... Зове се Исус Син Божији... Гладан је. Молим те да ми даш за њега мало хлеба. -Иди у кухињу и узми...-промуца игуман. Вративши се у цркву и пошто је дао Господу кришку хлеба, Исус му рече: -Ниси ти за овај свет. Да ли би ти кренуо замном? -Ја због тога и дошао. А да поведемо и игуман, добар је човек? -Њега још увек не можемо повести, јер није спреман. Изашавши из цркве, дрвосеча затече игуман како још увек стоји на оном истом месту. -Ето, ја морам да иде са Исусом. Не могу више да останем овде. А и ти ћеш ускоро за нама.
Мало касније у цркви су нашли дрвосечу наслоњеног на иконостас, као да спава.
|