banjalukaforum.com

Sejac srece

Jednog dana videse decaci nekog starca kako ide ulicom sa velikom korpom na ramenu, prepunom blistvaih zvezda. Laganim zamahom ruke on bi s vremena na vreme zagarbio iz korpe i zavitlao kao da seje. Tada bi mnogo prekrasnih zvezdica zaleprsalo oko njega kao jato varnica.
- Sta to radite? – upitase decaci goreci od znatizelje.
- Sejem srecu! – odgovori covek i mirno nastavi svoj posao dok su mu se medju prstima caklili prekrasni dragulji iz kojih su decake gledale tople dugine boje poput suncanih ociju.
Osvojeni tom lepotom malisani smesta pojurise da uhvate srecu, ali uzalud.
I oni najhitriji i najokretniji ostajali bi praznih ruku.
- Uzalud je to sto cinite – osvrnuo se tajanstveno starac - tako je nikada necete uloviti.
- Zasto? – upitase zacudjeno decaci.
Nasmesivsi se, starac je tiho rekao:
- Tek kad se naucite sejati radost i lepotu oko sebe, bit cete pozvani na zetvu srece. Onaj ko grabi sebi, nikada nece uhvatiti srecu.
Sreca se uzima rasirenih ruku.
__________________

Sreca

Dosla sam k vama da vas pozdravim.
Moje je ime Sreca i sastavni sam deo zivota, zivota onih koji veruju u snagu ljubavi i zivota, onih koji veruju da je ljubav beskonacna.
A znate da sam u braku?
Davno sam se vencala za Vreme i ono vam je odgovorno za resenje mnogih problema koji vam na pocetku izgledaju veliki i bezizlazni. Ono izgradjuje srca i licnost, leci rane i pobedjuje tugu. Vreme i ja zajedno imamo troje dece. Nasa su deca Prijateljstvo, Mudrost i Ljubav.
Prijateljstvo je najstarije dete lepo, iskreno, veslo i nasmejano. Zblizava ljude, a da pri tome nikoga ne ranjava vec utesi svakoga kome se priblizi drzeci ga za ruku.
Mudrost je nase drugo dete. Ona je pametna, sa cvrstim principima i neprekidno uci i sve je zanima. Najslicnija je svom ocu Vremenu. Mozete zamisliti kako je to kad njih dvoje koracaju zajedno – Mudrost i Vreme.
Najmladja je Ljubav. Koliko posla s njom!!! Tvrdoglava je, uporna i prevrtljiva tako ponekad zeli ziveti na samo jednom mjestu a onda se nakon nekog vremena seti i kaze da je stvorena da bi zivela u dva srca, a ne samo u jednom. Ah, moja je Ljubav vrlo slozena i zapletena osoba, tako da zna i pokoju nesmotrenost pociniti i to samo kakvu!
Kada do toga dodje na scenu moram pozvati njenoga oca. Vreme dodje i pokusa pokrpiti rane koje je njegova kci Ljubav izazvala, a cesto u pomoc priskoci i Mudrost, mada nije u svim slucajevima od velike koristi sa svom svojom pamecu.
Jednom mi je jedna osoba rekla:
- " Na kraju sve dodje na svoje, na ovaj ili na onaj nacin. Ako se stvari jos nisu sredile i poslozile znaci da jos nismo na nasem pravom putu."
Zato, kazem vam, verujte mojoj porodici, mom suprugu Vremenu i mojoj deci Prijateljstvu, Mudrosti i Ljubavi.
Budete li imali poverenja u njih, znajte, da cu i ja,
Sreca jednog dana svakako pokucati na vasa vrata.
I nikad se ne zaboravite smesiti!

Cetiri svece

Cetiri svece su polagano gorele.
Bila je tisina i mogao se cuti njihov razgovor.
Prva sveca je rekla:
"Ja sam mir, ljudi me ne uspevaju sacuvati, nema potrebe
da gorim, mislim da cu se ugasiti." I odmah se ugasila.
Druga sveca rekla je:
"Ja sam vera, nazalost mnogi ljudi imaju povrsnu veru i
ja ih ne zanimam, nema smisla da gorim i dalje. "
Tek sto je to izgovorila, dunuo je lagani povetarac i ugasio je.
Treca sveca je zalosno progovorila:
" Ja sam ljubav, nemam vise snage, ljudi cesto
zaboravljaju na mene. I istog momenta se ugasila.
Nedugo zatim u sobu je uslo dete.
" Sta je to ?" upitalo je dete. "Trebalo je da gorite do kraja."
I rekavsi to, pocelo je plakati.
Tada se oglasila cetvrta sveca:
" Ne boj se, dokle ja gorim, moci cemo da upalimo ostale
svece - ja sam nada."

Filozofija Charlesa Schultza

Ovo sto sledi je filozofija Charlesa Schultza, tvorca "Peanutsa" i Charlie Browna. Ne morate zaista odgovarati na pitanja. Samo procitajte tekst do kraja i shvaticete poruku.

1. Nabrojite petoricu najbogatijih ljudi na svetu.
2. Nabrojite zadnjih pet pobednika u golfu.
3. Nabrojite imena zadnjih pet Miss Worlda.
4. Nabrojite desetero ljudi koji su dobili Nobelovu ili Pulicerovu nagradu.
5. Nabrojite dobitnike Oscara za najboljeg glumca i glumicu u zadnjih pet godina.

I, kakav je rezultat?
Stvar je u tome da malo nas pamti jucerasnje senzacije. Ovo nisu gubitnici, radi se o najboljima na svom podrucju. No, pljesak utihne. Nagrade izgube sjaj. Postignuca padaju u zaborav. Pohvale i povelje pokopaju se skupa s njihovim dobitnicima.

Evo jos pitanja, da vidimo kako cete sada proci.

1. Nabrojite par ucitelja koji su vam pomogli u skoli.
2. Nabrojite tri prijatelja koji su vam pomogli kad vam je bilo tesko.
3. Nabrojite petoro ljudi od kojih ste nesto vazno naucili.
4. Razmislite o par ljudi koji su ucinili da se osecate vaznim.
5. Razmislite o petoro ljudi s kojima se rado druzite.

Lakse?
Pouka: Ljudi koji vas zivot cine drugacijim nisu oni s najvise diploma, najvise novaca ili najvise nagrada. To su ljudi kojima je stalo.
Ne brinite o mogucem smaku sveta danas. U Australiji je vec ionako sutra!

Na obali reke sedi covek i peca,ugleda ga slucajni prolaznik i pridje mu.
-Dobar dan prijatelju,ima li ulova?
-Nema jos uvek,ali bice,nadam se,dug je dan,-odgovori pecaros.
-A sta cete uraditi sa ribom koju ulovite?-upita prolaznik.
-Odnecu je svojoj porodici za veceru.
-Zasto je ne prodate?
-A zasto bih je prodavao?
-Pa kad prodate tu ribu,mozete kupiti jos jedan stap,a onda uloviti i dve ribe.
-Zasto jos jedan stap i dve ribe,meni je sasvim dovoljna i jedna riba.
-Ali kada prodate dve ribe mozete kupiti i mrezu pa onda uloviti puno ribe.
-Sta ce mi mreza,sta ce mi puno ribe?
-Pa kad ulovite mnogo ribe sa mrezom mozete je prodati i za taj novac kupiti camac.
-Zasto camac,sta da radim sa njim?
-Kad imate camac,mozete svuda ploviti i upecati puno,puno ribe a prodajom te kolicine mozete kupiti jos jedan camac,pa jos jedan,pa jos jedan.
-Ali sta ce meni toliko camaca i toliko ribe?
-Pa tako razvijete posao,sa puno camaca i puno ribe,mozete zaraditi puno para,pa onda kupite i jedan brod.
-Brod?Sta ce mi brod,covece?
-Pa tek onda mozete ploviti kud zelite,i tek onda mozete imati velike ulove i zaraditi mnogo,mnogo para,pa onda kupite jos jedan brod.
-Jos jedan?Zasto jos jedan brod?
-Zasto?Tako sirite posao,kupujete jedan po jedan brod,zaradjujete sve vise i vise para i postajete najveci i najbogatiji brodovlasnik.
-Ali sta ce meni sve to,sta cu ja sa svim tim parama,sta da radim kad postanem toliko bogat?
-Pa kako covece,sta da radis?Kada imas toliko para,mozes da radis sta hoces.Uzmes recimo,stap i pobegnes u prirodu,da u miru i tisini pecas.
-Ali,zbunjeno ce pecaros,ja to i sada radim.

Otkljucajte zatvorsku kulu svoje licnosti

Dzoni Lingo bio je veoma zgodan mladic i sposoban trgovac. Sto god da je kupovao ili prodavao ostvarivao je dobru zaradu. Ziveo je na ostrvu na kome je bio obicaj da se zene kupuju kravama.
Pristojnu zenu mogli ste kupiti za tri ili cetiri krave, a za pet - izuzetnu.
Jednog dana Dzoni je objavio da se zeli ozeniti Mahanom. Mahana nije imala nikakve vrednosti ni ugleda u ocima drugih ostrvljana. Otac se prema njoj odnosio kao da je neki porodicni otpadak. Govorio je da u glavi ima slamu i da bi je dao za jednu mrsavi kravu samo da je se resi.
Kad su seljani culi da Dzoni planira njome da se ozeni, mislii su da je to zbog toga mozda sto je moze dobiti besplatno. Bio je tako lep i popularan da bi mogao da dobije svaku devoku sa ostrva. To sto zeli Mahanu jednostavno nije imalo smisla.
Dosao je dan trgovine, Mahana je bila toliko uplasena, zbunjena i posramljena da nije cak ni izasla iz svoje kolibe. Moki, Mahanin otac trazio je za nju tri krave. Kad su okupljeni seljani culi tu njegovu visoki cenu, svi su se glasno smejali . U zivotu nisu culi nesto smesnije.
Medjutim, Dzoni je umirio seljane i rekao: "Dati tri krave za zenu je mnogo, ali nedovoljno za moju Mahanu. Dajem osam krava za Mahanu." Svi su ostali bez daha.
Moki je skoro pao sa stolice od iznenadjenja. Niko nikad u proslosti na ovom ostrvu za zenu nije dao osam krava. Zasto je Dzoni ucinio tako nesto kad ju je mogao dobiti i besplatno? Seljani su mislili da sujetni Dzoni zeli da svi znaju kako je on prvi i jedini dao vise krava za zenu od ostalih.
Najzad je dosla svadba, posle koje su Dzoni i Mahana odmah napustili ostrvo i otisli na duzi medeni mesec. Vratili su se, naime, posle nekoliko meseci. Stari trgovac doneo je u njihovu kolibu poklon za Mahanu koji je Dzoni narucio.
Starcu je zastao dah od onog sto je video. Tu je Mahana. To vise nije ona stidljiva, ruzna i zapustena Mahana iz oceve kolibe. Sada je izuzetno lepa. Smesi se i govori umiljato. U njenoj je sjajnoj dugoj kosi divan crveni cvet. U svojoj cistoj crvenoj haljini lici na kraljicu.
Kad je Mahana otisla po vodu, trgovac je upitao:
- "Sta se dogodilo s Mahanom?"
- "To je zbog krava," - odgovorio je Dzoni.
- "Zbog krava?" - zacudio se prodavac, "Kako to mislis zbog krava?"
- "Mozete li zamisliti" - odgovorio je Dzoni - "kako se oseca zena koju prodaju za jednu ili dve krave kad cuje da je neka druga zena prodata za cetiri ili pet krava. Tako nesto ne bih mogao uciniti mojoj Mahani.
Zeleo sam da ona bude zena vredna osam krava i zato sam za nju dao osam krava. Najvaznije je je kakvu vrednost zena ima u sopstvenim ocima" - nastavlja Dzoni.
"U ocevoj kolibi Mahana nije imala nikakvu vrednost. Sada zna da vredi vise od ijedne zene na ostrvu. Kad covek oseca da vredi za osam krava, tek tada on to moze i biti."
Bilo je potrebno da Dzoni pokloni Mahani svoju ljubav da bi ona shvatila svoju pravu vrednost. Svako od nas vredi, da se posluzim izrazom iz Mahaninog zivota, osam krava samo ako ima ljubav u sebi.

Reci ranije . . .

On je bio ljudina, jaka glasa i odlučnih pokreta. Ona beše nežna i osetljiva. Uzeli su se. On se trudio da joj ništa ne manjka, a ona je pazila kuću i odgajala decu. Deca su rasla, poženila se i poudavala, te pošli svojim životnim putem… uobičajna priča.
Kad su sva deca bila zbrinuta, ženu je uhvatila neka tuga, sve više je slabila i propadala. Kako više nije uzimala hranu, pala je u bolesničku postelju.
Njen muž je bio zabrinut i odveo je u bolnicu. Oko nje su se trudili lekari i poznati specijalisti, ali nisu mogli pronaći uzroke bolesti. Samo su slegali ramenima i mrmljali: ¨Hm, hm…¨ Na kraju je jedan od njih pozvao muža u stranu i šapnuo: ¨Ja bih rekao… da vaša supruga… jednostavno više nema volje za život¨.
Čovek nije ništa odgovrio. Seo je uz krevet i uzeo ženu za ruku... njena se ručica izgubila u njegovoj ogromnoj šaci. Pogledao ju je i dubokim odlučnim glasom rekao:
¨Ti nećeš umreti!¨
¨Zašto?¨ upita ona jedva čujnim glasom.
¨Zato jer si mi potrebna!¨
¨A zašto mi to ranije nisi rekao?¨



Nemoj nikada čekati sutra da nekome kažeš da ga voliš. Reci to odmah. Nemoj reći: »Moja majka, moj sin, moja žena... to već ionako zna«. Možda i zna,ali nikad se niko nije umorio slušajući voljenu osobu koja joj to ponavlja? Ne gledaj na sat. Uzmi telefon i reci: »Ja sam, želim ti reći da te volim«.
Stisni ruku osobi koju voliš i reci: »Trebam te! Volim te, volim, volim te...«.
Ljubav je život. Zemljom hodaju živi i mrtvi, razlikuju se po ljubavi.

--------------------------------------------------------------------------------

Dobro ponašanje

Kad je hladno, bodljikavo prase traži drugu bodljikavu prasad da leže zajedno, da se zbiju, jer im je tako toplije.
Da nemaju bodlje, to bi bilo lako.
Ali, bodljikava prasad imaju duge i oštre bodlje. Kad se zbiju u gomilu, bodu jedno drugo.
To nije dobro.
A nije dobro ni kada im je hladno. Zato se bodljikava prasad dugo muče dok ne nađu neko zgodno rastojanje da budu jedno uz drugo, a da se ne bodu.
To rastojanje zove se lepo ponašanje.
To je lepo ponašanje: da ja ne povredim tebe, da ti ne povrediš mene; da pomognemo jedno drugom da i meni i tebi bude dobro.

Pogled s one strane...


Mladi par se doselio u ulicu.
Sledećeg jutra, kada su doručkovali, žena je opazila svoju komšinicu kako širi veš.

"Kako joj je prljav taj veš..." – rekla je.
"Možda treba nov prašak za pranje, kako bi bolje oprala. Uopšte ne zna prati! "

Muž je ćutke posmatrao događaj, ali nije ništa rekao.

Svaki put kada bi komšinica širila veš, komentar bi bio isti…

Mesec dana kasnije, žena je bila u čudu,
kada je jedno jutro videla kako je komšinicin veš čist,
rekla je mužu:
"Pogledaj! Konačno je naučila dobro oprati veš. Ko li ju je naučio?"

Muž joj odgovori:

"Niko. Ja sam danas ustao ranije i oprao prozore. .."

Kuća od zlata


Jedan čovek je za vreme zlatne groznice rešio da proda svu svoju imovinu da bi kupio opremu za kopanje zlata i obezbedio hranu za ovaj poduhvat. Otišao je u planine zajedno sa drugim kopačima i krenuo u potragu za zlatom. Dani su prolazili, a on nije pronašao ni trunku zlata. Prolazili su meseci i godine, on je postajao sve siromašniji i siromašniji i na kraju je ostao bez ičega. Razočaran posle svega, rešio je da ode u jedno napušteno mesto, gde su ostale prazne barake, i da tu umre. Kako se osećao veoma usamljenim na tom pustom i sumornom mestu, odlučio je da ode negde u prirodu. Stigao je do jednog potoka, koji je tekao pored divne livade do koje je bila šuma. Tu je stao i posmatrajući ovaj predivan prizor prirodne lepote koje nam je Bog podario, odlučio je da tu napravi sebi jednu malu kućicu. Kako je bilo toplo vreme, iskopao je rupu pored potoka i počeo da pravi cigle od te zemlje i da ih suši na suncu. Od njih je kasnije sagradio malu kućicu na sred poljane. Došla je zima, a on je, onako izmoren i razočaran, umro od gladi i hladnoće. Od tada je prošlo puno vremena i jedan mladi bračni par je rešio da kupi taj plac i sagradi na njemu kuću, jer im se jako sviđao predeo. Sagradili su kuću, ali im je smetala ta neugledna kućica na sred livade, pa su rešili da je sruše. Kada su počeli da je ruše, primetili su da u ciglama nešto svetluca na suncu. Odneli su ciglu na analizu i ustanovili da je razlog tome zlato. Mesto odakle je vađena zemlja za te cigle je bilo bogato nalazište zlata. Na tom mestu je kasnije otvoren jedan od najvećih rudnika zlata. Zamislite koliko jedan čovek može da bude slep pored očiju i ne vidi bogatstvo koje tako dugo traži. Čovek je umro od gladi u kući od zlata.

Zato vas molim da i vi ne budete slepi. Otvorite oči!

Pogledajte oko sebe!

Price koje pokrecu:
Covek


1. Dobicete telo.
Mozete ga voleti ili mrzeti, ali bice vase celog zivota.

2. Ucicete lekcije.
Upisani ste u redovnu nezvanicnu skolu koja se zove Zivot. U toj skoli svakodnevno cete imati prilike da ucite odredjene lekcije. Te lekcije mogu da vam se dopadnu ili da smatrate da su nevazne i glupe.

3. Ne postoje greske vec samo lekcije.
Rast je proces proba i gresaka: eksperimantisanje. Neuspeli eksperimenti su isto tako deo procesa kao i oni koji uspeju.

4. Lekcija se ponavlja dok se ne nauci.
Lekcija vam se nudi u razlicitim oblicima sve dok je ne naucite. Tek kad je naucite, mozete da predjete na sledecu.

5. Ucenje nikada ne prestaje.
Ne postoji period zivota koji nema svoju lekciju. Ako ste zivi, uvek postoji neka lekcija koju treba da naucite.

6. "Tamo" nije bolje nego "ovde".
Kada nase "tamo" postane "ovde", jednostavno ce vam se pojaviti neko drugo "tamo" koje ce ponovo izgledati bolje nego "ovde".

7. Ogledate se u drugima.
Mozete da volite ili mrzite nesto kod neke osobe ukoliko to odrazava nesto sto volite ili mrzite kod sebe.

8. Prvenstveno od vas zavisi kakav cete zivot voditi.
Posedujete sve sposobnosti i osobine koje su vam potrebne. Od vas zavisi kako cete ih upotrebiti - izbor je vas.

9. Resenje je u vama.
Odgovori na zivotna pitanja leze u vama. Samo je potrebno da gledate, slusate i verujete.

10. Zaboravicete sve ovo.

Jednoga dana udje čovek u restoran u pratnji noja.Konobarica ih upita šta žele,tip reče : " Hamburger,kolu i pomfrit." a onda se okrenu prema noju i upita " A ti ?"
" Ja ću isto." - odgovori noj
Posle nekog vremena konobarica se vrati sa porudžbinom." To je bilo 9.40 $."- reče.Tip posegnu u džep i izvadi tačno toliko novca.
Naredni dan ponovo uđe sa nojem i poruči isto . " Hamburger,kolu i pomfrit." a onda se okrenu prema noju " A ti ?"
"Ja ću isto ."- odgovori noj .Posle nekog vremena konobarica se vratila sa porudžbinom," To je bilo 9.40 $ " ,reče, tip opet posegnu za džepom i izvadi tačno toliko novca.I tako je sve prešlo u rutinu.Posle dve nedelje pojaviše se ponovo u restoranu.
"Uobičajeno ? "- upita konobarica
" Ne, danas je petak i uzeću bečku,salatu i pivo !" - reče tip
"Ja ću isto "- reče noj .Ubrzo se konobarica vratila sa porudžbinom," To je bilo 32.62 $ "- reče .Tip posegnu u džep i izvadi tačno toliko novaca.Ovaga puta konobarica nije mogla da odoli radoznalosti "Izvinite ...ali kako uvek u džepu imate tačno toliko koliko iznosi račun?"
"Pa pre nekoliko godina čistio sam tavan i našao staru lampu.Iz nje je izašao duh i rekao mi da će mi ispuniti dve želje,prva je bila da u džepu uvek imam onoliko novca koliko mi je potrebno da bih platio račun,i želje se ostvarila,svaki put kad kupujem nešto u džepu se pojavi toliko novca koliki je račun."- reče tip.
"Pa to je sjajno!"- reče konobarica,"većina ljudi bi tražila milione,a vi ćete ovako uvek biti bogati "
"Upravo tako,tražim litar mleka ili najskuplja kola uvek ću ih platiti!"- reče tip.
"A zašto vas uvek prati noj?"
Čovek uzdahnu i reče:" E tu je caka....moja druga želja je bila da uz mene do kraja života bude pilence dugih nogu i velike guze koje će se uvek složiti sa onim što ja kažem "

Na pitanje ''Šta radiš '' odgovaram sa ''Živim''.
Šta je to živeti?
Tumarati zemljom kroz nekoliko godina sa saputnicima
koji su se slucajno našli na istom vozu vremena i prostora.
Živeti-znaci rasti iznutra.
Rasti iz sebe.
Rasti citav,u razumevanju,u osecanju,u stvaralaštvu..
Covek raste stvarajuci sebe.
Život je stalno samostvaranje.
Postoje razni životi,ubitacni i dosadni,poletni,snažni.
Život koji se odrekao rasta nije život.
To je tobožnji život,paraživot ili životarenje.
Ko je postavio granice svom duševnom rastu i nece ici dalje od njih
reskira da životari.
Ko misli da je dosta narastao da se više ne treba razvijati
taj se udaljuje od života.
Tako i onaj koji napušta kreativnost i ogranicava se na
reproduktivnost ide u smeru protivnom od života.
Ko raste nezna za dosadu i tko stvara ne pozna monotoniju.
Dok je u telesnom smislu rast zakljucen s godinama,
duhovni rast nije njome omeden...
covek može rasti dok živi i obrnuto:
živi dok raste,stvaralacki rast!!!
Neživot je postavljati na život takve zahteve da smo
uvek nezadovoljni životom.
Neživot je kada necemo sadašnju deonicu života primiti
kao život,kad ne ubrajamo svoje dane,
teskobu i radosti u životni staž,
vec se stalno spremamo za život;
kad smo stalno pripravnici za život.
Neživot je ako ne umemo voleti sebe i druge...
Uživati život znaci koristiti se životom,
upotrebljavajuci život,uživati u sebi
(ne uživati zatvoren u sebe),radovati se svom i tudem životu.
Ljubav je davanje života.
Davati svoj život tako da se time promice rast i život drugoga
to znaci davati život iz dana u dan.
Kao što se i živi iz dana u dan.

Stoga, umreti sutra isto je tako dobro kao i umreti
bilo kojeg drugog dana.
Svaki je dan bio za život ili za napuštanje sveta.





Sedam sinova

Nekada davno .... Imao otac sedam sinova i kada je bio na samrti okupi ih oko sebe i rece im:
- "Uzmite svaki po jedan prut pokusajte ga slomiti!"
Svaki sin slomi svoj prut bez muke.
- "A sada mi dajte sedam prutova."
Otac zaveza sedam prutova zajedno spagom i rece:
- "A sada da vidim tko ce moci ovo slomiti!
- " Svaki od sinova pokusa slomiti sedam stapova povezanih zajedno, ali ni jednom to nije uspjelo.
- "Zapamtite pouku", rece otac. "Budete li zajedno, nitko vam nista nece moci!"

Nakon sprovoda braca svratise u krcmu. Svima koje su zatekli objasnjavali su kako im je otac bio mudar i nudili da pokusaju slomiti sedam stapova povezanih zajedno. Nitko to nije mogao.

Dozlogrdilo to krcmaru, te on uzme stapove, razveza spagu i slomi svaki stap jedan po jedan.
- "Imam i ja pouku", rece krcmar.

- "Nije snaga stapova u tome sto su jedan uz drugoga, vec u uzetu koje ih drzi zajedno."

Милостива врана

Пре неколико година објавио је један господин, познат по својој честитости и истинољубивости, причу о врaни коју је посматрао на свом имању. Jедна је врана долазила свакога дана по неколико пута пред кухињска врата да ту нађе какву храну. Кад што за јело нађе, она то не поједе, већ однесе у врт иза овећег жбуна.

Могло се помислити како то носи својим младим враницама, али пошто је било рано с пролећа, кад птице своје птиће још не излегу, то је она јело морала неком другом односити. Тек када се пети, шести пут врати, она онда поједе ако још што нађе.

Господина је изненадило и заинтересовало понашање ове вране, па је почео да је прати. Иза жбуна нашао је једну болесну врану, која није могла летети да сама себи тражи храну. Тој болесници носила је милостива врана те понуде. И као што рекох, сама није хтела ни залогаја окусити докније првио своју болесну другарицу наситила. Ја не знам шта ћете ви рећи на то, ал' ја ову врану више поштујем него понеког богаташа који седи на нагомиланом благу, и невољном брату неће ни од сувишка свога да помогне. А гле ове вране, она је прво невољницу намиривала, па тек онда на себе помишљала.

Vojnik po imenu Nobušige dođe kod Hakuina i zapita ga: "Postoje li zaista raj i pakao?"
"Ko si ti", upita Hakuin.
"Ja sam samuraj", odgovori ratnik.
"Ti, vojnik!", uzviknu Hakuin. "Koji bi vladar tebe htio za čuvara? Lice ti je kao u prosjaka."
Nobušige se toliko razbjesni da poče da vadi svoj mač, ali Hakuin nastavi: "Pa ti imaš mač! Oružje ti je vjerovatno previše tupo da bi mi odsjeklo glavu."
Kada Nobušige izvuče mač, Hakuin primjeti: "Ovdje se otvaraju vratnice pakla!"
Na ove riječi samuraj, shvativši učiteljevu pouku, vrati svoj mač u korice i pokloni se.
"Ovdje se otvaraju vratnice raja", reče Hakuin.

_________________
Nikad ne zaboravi da si jedinstven, bas kao i svi drugi.

А шта да им кажем?

Свештеник Г. Макхел седео је тог дана у вагону подземне железнице. Вожња је била уобичајена. Неколицина путника је читала или дремала. Свештеник прича како се удубио у књигу, и наставља:
На следећој станици ушао је један човек с више мале деце. Није прошао ни минут и вагон је постао дечје игралиште.

Деца су трчала кроз пролазе, викала и врискала. Настао је општи метеж. Од читања ништа, јер сам морао да пазим да се неко дете не зајури у мене. Отац деце за то време није показивао никакву вољу да се умеша. Седео је не мичући се.
Такво понашање је почело да смета и другим путницима. Чекао сам да се човек прене, да успостави ред и мир. И мени је већ било доста. Обратио сам се оцу деце: “Не бисте ли могли да кажете деци да буду мало тиша и да седну?”
“Знам да бих то требало да учиним”, одговорио је, “али управо долазимо из болнице. Пре сат времена умрла им је мајка. Једноставно не знам шта да радим.”
Остао сам без речи. Одједном ми више није сметала јурњава деце. На њихово понашање почео сам да гледам из сасвим другог угла. Схватио сам тога човека и упитао се: Шта бих ја учинио да сам на његовом месту?

… а ти ко си што другога осуђујеш? (Посланица Јаковљева 4:12)

- Bog nije stvorio ljude za pogibiju, nego za spasenje. Ima li baštovana koji, sejući povrće, želi da mu se povrće sasuši i propadne? Jedinu želju Bog ima: da se svi ljudi pokaju i od zla povrate. ..... Ljudi, koji ne mogu vladati svojim srcem, još manje mogu vladati svojim jezikom.
Ljudi koji ne mogu zavesti mir u srcu svom, još manje mogu zavesti mir u državi.
Ljudi koji ne mogu videti svet u sebi, još manje mogu videti sebe u svetu.
Ljudi koji ne mogu učestvovati u tuđem bolu, još manje mogu učestvovati u tuđoj radosti. - vladika Nikolaj Velimirović -

Naše mržnje škode nama, više nego našem protivniku.Govorite rđavo o nekom čoveku pola sata - i vi ste posle toga nesrećni i otrovni; a govorite pola sata o njemu dobro, pa čak i kad to ne zaslužuje, i bićete mirni i blaženi, čak i ponosni na lepotu svojih osećanja, ili bar na lepotu svojih reči.
Jovan Dučić




Rat se sastoji u tome, da se ljudi, mada jedni druge ne poznaju, međusobno ubijaju na zapovest ljudi koji se vrlo dobro poznaju, a uzajamno se ne ubijaju. - Albert Ajnstajn

Patrijarh Pavle:

"Моје су снаге слабе, ја се у њих не надам, надам се у помоћ вашу и помоћ Божју којом ме је он до сада држао. Нека буде на славу Његову и на корист Његовој цркви и нашем напаћеном народу у ова тешка времена."

"Закон Јеванђеља мора се применити на закон државе."

"Обавезни смо и у најтежој ситуацији да поступамо као људи и нема тог интереса, ни националног, ни појединачног, који би нам могао бити изговор да будемо нељуди."

"Када бих био последњи Србин, пристао бих да нестанем а да не буде злочина... пристао бих да нестане не само велика него и мала Србија и сви Срби са мном, а не бих пристао на нељудство и нечовечство."

"И данас, када су се над Косовом и Метохијом надвијају црни облаци подсећам вас на на хришћанску обавезу и љубав према непролазним вредностима."

"Невоља је било и биваће, људи и нељуди је бивало и биваће. Околности не зависе увек од нас, али да ли ћемо бити људи или нељуди то од нас зависи."

"Што смо даљи од Бога - даљи смо једни од других."

"Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди."

"Истина, правда и љубав - моћније су од неистине, неправде и мржње."

"Не бранимо се од туђег зла - злом у себи."