banjalukaforum.com

Riječi Isusove i apostola su onakve kakve trebaju biti ako promatramo njihovo značenje s aspekta Starog zavjeta! Ako gledamo s aspekta učenja o "besmrtnosti duše" dolazi do velikih kontradiktornosti! Novi zavjet se nemože dobro i ispravno shvatiti ako se ne razumije Stari zavjet! Tekst iz Otkrivenja ćemo kasnije razmotriti!

Suština poruke Isusovih učenika koju su proneli celom svetu bila je da u Hristu imamo spasenje i večni život zahvaljujući Njegovom životu, Njegovoj žrtvi, vaskrsenju, posredničkoj službi na Nebu i Njegovom drugom dolasku. Vest o Hristu kao jedinom Putu Života apostoli su najpre propovedali Jevrejima (Dela 5,20), a zatim su se obratili svojim propovedima neznabošcima. Mnogima je apostolska poruka da se spasenje i dar večnog života nalaze jedino u Hristu bila neshvatljiva i zato su odbili da prihvate. Zašto su je odbili? Pavle daje objašnjenje: “A telesni čovek ne razume što je od Duha Božjega; jer mu se čini ludost i ne može da razume, jer treba duhovno da se razgleda. Duhovni pak sve razgleda, a njega sama niko ne razgleda.” (1. Korinćanima 2,14.15) Šta je bilo to o šta su se u apostolskom propovedanju spoticali mnogi Jevreji i neznabošci? Spoticali su se o evanđeosku poruku da naše spasenje i večni život zavise od Hristove smrti i vaskrsenja. Spoticali su se o tvrdnju apostola da čovek sam po sebi nema privilegije besmrtnosti, da sam nema neki besmrtni element, besmrtnu dušu, već da večni život može jedino da primi kao dar u Hristu, verom u Hrista kao svog Spasitelja i novorođenjem od Duha Svetoga. Nasuprot široko prihvaćenog verovanja da čovek ima besmrtnu dušu - što je Platonovo učenje - apostoli su isticali da jedino Bog ima besmrtnost. Ovo je jedna od temeljnih istina Svetoga pisma. Ovu istinu da je Bog jedini besmrtan treba posebno naglasiti, jer je i danas veoma rašireno Platonovo učenje o besmrtnosti duše. Napominjemo da se grčka reč “psyche” (duša) spominje u Novom zavetu 105 puta, a reč “pneuma” (duh) 385 puta. Obe reči zajedno spominju se dakle 490 puta. Međutim, nijedanput se uz ove reči ne nalazi atribut “besmrtan”. U Starom zavetu jevrejska reč “nefeš” (duša) spominje se 754 puta, a reč “ruah” (duh) 380 puta - svega 1134 puta! Nigde uz te reči ne stoji izraz “besmrtan”. Taj atribut stoji samo uz jedno Biće - Boga. Besmrtnost je dar koji će verni primiti od Hrista na dan Njegovog slavnog dolaska. To je bila lično uverenje apostola Pavla koji je pred kraj svoga života ovako pisao mladom saradniku Timotiju: “Dobar rat ratovah, trku svrših, veru održah. Dalje, dakle, meni je pripravljen venac pravde, koji će mi dati Gospod u dan onaj, pravedni sudija, ali ne samo meni, nego i svima koji se raduju njegovu dolasku.” (2. Timotiju 4,8) Naša nada u budućnost Postoji smrt, ali i nada u večni život, u besmrtnost. Vrata u taj život je za umrle verne - vaskrsenje, a za žive pravedne - preobraženje na dan Hristovog drugog dolaska. Kad Sveto pismo govori o vaskrsenju, ono ne govori o “vaskrsenju tela”, već o “vaskrsenju mrtvih”. Božji glas budi mrtve, i oni Mu se odazivaju. Isus je nada naše budućnosti. On je rekao: “A ovo je volja oca koji me posla da od onoga što mi dade ništa ne izgubim, nego da ga vaskrsnem u poslednji dan. A ovo je volja onoga koji me posla da svaki koji vidi sina i veruje ga ima život večni; i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan. Niko ne može doći k meni ako ga ne dovuče otac koji me posla; i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan. Koji jede moje telo i pije moju krv ima život večni, i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan.” (Jovan 6,39.40.44.54) Isus je zalog naše slavne budućnosti. On vaskrsava one koji veruju Njega i s Njime se sve više ujedinjuju, hraneći se Njegovom rečju (Jovan 6,63). Apostol Pavle čitavo petnaesto poglavlje svoje Prve poslanice Korinćanima posvetio je pitanju vaskrsenja. O vaskrsenju vernih piše i u 1. Solunjanima 4,13-18. On ističe sledeće činjenice:
1. Ako nema vaskrsenja, uzalud je naša verai naše propovedanje. “I ako nema vaskrsenja mrtvih, to ni Hristos ne usta. A ako Hristos ne usta, uzalud dakle propovedanje naše; a uzalud i vera vaša. Jer ako mrtvi ne ustaju, ni Hristos ne usta. A ako Hristos ne usta, uzalud vera vaša: još ste u gresima svojim. I ako se samo u ovom životu uzdamo u Hrista, najnesrećniji smo od svih ljudi.” (1. Korinćanima 15,13-19)
2. Hristovo vaskrsenje je garancija našeg vaskrsenja: “Ali Hristos usta iz mrtvih, i bi prvenac od onih koji umreše. Jer budući da kroz čoveka bi smrt, kroz čoveka i vaskrsenje mrtvih.” (1. Korinćanima 15,20.21)
3. Vaskrsenje pravednih i preobraženje živih pravednih dogodiće se u “poslednji dan”, u dan Hristovog drugog dolaska: “Jer će sam Gospod sa zapovešću, s glasom aranđelovim, i s trubom Božjom sići s neba; i mrtvi u Hristu vaskrsnuće najpre; a potom mi živi koji smo ostali, zajedno s njima bićemo uzeti u oblake na susret Gospodu na nebo, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.” (1. Solunjanima 4,16. 17) “Jer kako po Adamu svi umiru, tako će i po Hristu svi oživeti. Ali svaki u svom redu: novina Hristos; a po tom oni koji verovaše Hristu o njegovu dolasku.” (1. Korinćanima 15,22.23) “Evo vam kazujem tajnu: jer svi nećemo pomreti, a svi ćemo se pretvoriti. U jedan put, u trenutku oka u poslednjoj trubi; jer će zatrubiti i mrtvi će ustati neraspadljivi, i mi ćemo se pretvoriti. Jer ovo raspadljivo treba da se obuče u neraspadljivost, i ovo smrtno da se obuče u besmrtnost. A kad se ovo raspadljivo obuče u neraspadljivost, i ovo se smrtno obuče u besmrtnost, onda će se zbiti ona reč što je napisano: pobeda proždre smrt.” (1. Korinćanima 15,51-54) Svi ljudi su podložni smrti zbog Adamovog greha i zbog svojih vlastitih greha, ali samo oni koji su umrli “u Hristu”, tj. koji su živeli u zajednici sa Hristom, imaće udela u vaskrsenju pravednih prilikom Hristovog drugog dolaska. Verni koje će Hristos zateći prilikom svog dolaska biće u tren oka preobraženi Šta će se dogoditi sa zlima koje Hristov drugi dolazak bude zatekao žive? Njih će obuzeti strah i trepet. Neće moći podneti svetlost i sjaj Njegovog dolaska. Govoriće gorama i pećinama: “I govoraše gorama i kamenju: padnite na nas, i sakrijte nas od lica onoga što sedi na prestolu, i od gnjeva jagnjetova.” (Otkrivenje 6,16) “Koji će primiti muku, pogibao večnu od lica Gospodnjega i od slave njegove.” (2. Solunjanima 1,9) I mrtvi zli će vaskrsnuti, ali ne u isto vreme kada i mrtvi pravedni. Isus govori o dve grupe vaskrsnulih. On je rekao: “Ne divite se ovome, jer ide čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas sina Božijega, i izići će koji su činili dobro u vaskrsenje života, a koji su činili zlo u vaskrsenje suda.” (Jovan 5,28.29) I apostol Pavle ističe da će vaskrsnuti pravedni i nepravedni (Dela 24,15). Dok će pravedni vaskrsnuti prilikom Hristovog drugog dolaska, nepravedni će vaskrsnuti u drugom vaskrsenju posle hiljadu godina. O tome piše apostol Jovan: “A ostali mrtvaci ne oživeše dok se ne navrši hiljadu godina. Ovo je prvo vaskrsenje. Blažen je i svet onaj koji ima deo u prvom vaskrsenju; nad njime druga smrt nema oblasti.” (Otkrivenje 20,5.6) Nepokajane grešnike čeka osuda i druga smrt (Otkrivenje 20,12-15). “Jer je plata za greh smrt, a dar Božji je život večni u Hristu Isusu.” (Rimljanima 6,23)
U kakvom će telu - mrtvi vaskrsnuti?
Biblija uči da će pravedni vaskrsnuti u preobraženom, duhovnom, neraspadljivom, besmrtnom telu. Govoreći o vaskrsenju pravednih, apostol Pavle piše: “Ali će reći ko: Kako će ustati mrtvi? I u kakvom će telu doći? Bezumniče! Ti što seješ neće oživeti ako ne umre. I što seješ ne seješ telo koje će biti, nego golo zrno, bilo pšenično ili drugo kako. A Bog mu daje telo kako hoće, i svakom semenu svoje telo. Nije svako telo jedno telo, nego je drugo telo čovečje, a drugo životinjsko, a drugo riblje a drugo ptičje. I imaju telesa nebeska i telesa zemaljska: ali je druga slava nebeskima, a druga zemaljskima. Druga je slava suncu, a druga slavame secu, i druga slava zvezdama: jer se zvezda od zvezde razlikuje u slavi. Tako i vaskrsenje mrtvih: seje se za raspadljivost, a ustaje za neraspadljivost; seje se u sramoti, a ustaje u slavi; seje se u slabosti, a ustaje u sili; seje se telo telesno, a ustaje telo duhovno. Ima telo telesno, i ima telo duhovno.” (1. Korinćanima 15,35-44) Pavle primenjuje paralelizam da bi istakao razliku između tela u kome pravedni umiru i onoga u kome vaskrsavaju: raspadljivost - neraspadljivost; sramota - slava; telo zemaljsko – telo duhovno. U istom poglavlju apostol Pavle dodaje: “A ovo govorim, braćo, da telo i krv ne mogu naslediti carstva Božijega, niti raspadljivost neraspadljivosti nasleđuje.” (1. Korinćanima 15,50) Da li izraz “neraspadljivo” znači da vaskrsli pravedni neće imati tela i krvi? Nipošto! Izraz “telo i krv” znači telo u sadašnjem obliku, sklono grehu i raspadljivosti. Izraz “telo i krv” pojavljuje se u Novom zavetu kao pesnička figura u značenju “telesan čovek”, čovek sklon grehu. Biblija ističe da će tela vaskrslih pravednika biti slična Hristovom slavnom telu posle vaskrsenja. Hristos će “preobraziti naše poniženo telo da bude jednako telu slave njegove”. (Filibljanima 3, 21) Hristovo slavno telo nije bilo bestelesno. Kad se javio posle vaskrsenja učenicima, rekao im je: “I reče im: Šta se plašite? I za što takove misli ulaze u srca vaša? Vidite ruke moje i noge moje: ja sam glavom; opipajte me i vidite; jer duh tela i kostiju nema kao što vidite da ja imam.” (Luka 24,38.39) Duhovno telo pravednih neće biti neko bestelesno, nevidljivo, astralno ili eterično telo. To će bi ti pravo telo, telo od mesa, krvi i kostiju, ali od uzvišenije materije od ove koje je danas sagrađeno naše telo. Bog će u svoje vreme pozvati mrtve, daće im opet dah životni i oživeće mrtve kosti. Ustaće u istom telesnom obliku, ali oslobođeni od bolesti i svakog nedostatka. Imaće iste lične crte, tako da će prijatelj prepoznati prijatelja. Bog će mrtvim pravednima dati telo koje bude hteo. Ono će biti sastavljeno od mnogo finije materije, jer je to novo stvaranje, novo rađanje. Seje se telo telesno, a ustaće telo duhovno. Vaskrsli neće biti nevidljivi duhovi koji bi lebdeli svirajući na nevidljivim harfama. Oni će i posle vaskrsenja biti ljudska bića, a njihov život biće nalik na Adamov život pre pada u greh (Mihej 4, 8 ).
Duh ili karakter vaskrsnulih
Prilikom smrti telo se vraća u prah, a duh se vraća Bogu koji ga je dao (Propovednik 12,7). Ovde reč “duh” znači više nego dah života, princip života, životna energija. Ovde reč “duh” ima i značenje karakter. Svakoj osobi prilikom rođenja na ovoj Zemlji Bog u početku daje dah životni, životnu energiju. Ali ta osoba se razvija, razvija svoju ličnost i karakter po čemu se razlikuje od drugih osoba. Upravo karakter je ono što čini identitet jedne osobe. Da li se pri kraju života naš život sastoji samo od tela i daha životnog? Ne, mi smo razvili i sopstveni karakter, svoj identitet. Zato kad se prilikom smrti naš duh vrati Bogu, taj duh je više nego životna energija ili dah života. To je naš karakter i naša dela koji su kao magnetofonska ispisana traka pohranjeni na nebu. Naš lični identitet biće prilikom vaskrsenja sačuvan, ali ne i iste materijalne čestice, koje su bile položene u grob. Neobična Božja dela tajna su za čoveka. Duh, čovekov karakter, vraća se Bogu, da tu bude sačuvan. Prilikom vaskrsenja svakom čoveku biće vraćen njegov karakter. Ove misli treba da nas podstaknu da više pažnje u ovom životu posvetimo izgradnji karaktera po uzoru na Hrista. Večni život obećan je onima koji “su trpljenjem dela dobroga tražili slavu i čast i neraspadljivost” (Rimljanima 2,7). Preobraženje karaktera u ovom životu uslov je da doživimo “preobraženje našeg poniženog tela” u dan Hristovog slavnog dolaska. “Ako li živi u vama Duh onoga koji je vaskrsao Isusa iz mrtvih, onaj koji je podigao Hrista iz mrtvih, oživeće i vaša smrtna telesa Duhom svojim koji živi u vama.” (Rimljanima 8,11)

Brate sve što si dosad napisao u ovoj temi je veoma korisno za pripadnike Islamske zajednice i veći deo Hrišćana jer si izneo mnogo istina.
Prvi deo zadnjeg teksta je verujem svima jasan da kroz Hrista imamo život večni i jasno je da postoje 2 vaskrsenja.
Ali isti taj Hrist govori o Lazaru i njegovom zemaljskom životu a i onom po smrti jer da ga nema nebi ga ni pomenuo. To je moje mišljenje i nemora biti ispravno.
Pomenuo sam i DUH,DUŠU i TELO tačnije citirao Pismo i nema odgovora zašto se pominju kao tri elementa kad to ..nisu''?

U drugom delu tvog zadnjeg teksta govoriš o telu kao zemaljskom i telu koje odlazi u nebo odnosno nebesko i da krv i zemaljsko telo nemogu biti gore, pa mislim da nema hrišćanina koji to nezna ali tu je samo pomenuto jedno i drugo telo ali ja želim da vidimo zašto se kaže da je čovek duhovno biće sem što je telesno?

U trećem delu brat piše:
,,Prilikom smrti telo se vraća u prah, a duh se vraća Bogu koji ga je dao (Propovednik 12,7). Ovde reč “duh” znači više nego dah života, princip života, životna energija. Ovde reč “duh” ima i značenje karakter. Svakoj osobi prilikom rođenja na ovoj Zemlji Bog u početku daje dah životni, životnu energiju.

Da vidimo šta je u ovom slučaju DUH? ON je DAH života,PRINCIP života, životna ENERGIJA,
značenje KARAKTER.

Kad baciše upokojenog u Jelisijev grob mrtvac OŽIVI (ZAŠTO BRATE!)
Dakle Bog mi daje DUHA-KARAKTER i ja u životu oblikujem svoj KARAKTER odnosno DUH i tako taj duh nije više onog oblika jer sam ja njega oblikovao UMESTO ON MENE.

Ko koga zapečaćava za život ja DUHA ili ON mene i ko koga OBLIKUJE?
Karakter je osobina nekoga pa ako ja Božiju osobinu treba da menjam onda ona nije savršena a ako ona menja mene onda me čini po Božijoj volji.

Adventisti i Svedoci tako uče da je čovek komad mesa u kome prebiva energija i kad umre ugasi se kao sijalica i nema ništa, kraj.
Brate moj uči se još da krv nije duša iako Bog tvrdi da jeste, uči se da krv ne govori a Bog kaže da SVA MATERIJA uzdiše i tuži a nesretan čovek misli ako on nečuje nešto da to ni ne govori.
Ima u (,,knjizi humora'') i reči gde Bog kaže da krv Aveljeva VIČE k NJemu a neki uče da to satana vara Boga i narod imitirajući glas Aveljev.
Narod je i čuo i sam sam čuo glas krvi pa eto nek se neko smeje i meni kad može Bogu.

Ne, nevodi ovo ljubavi ali je na korist čuti, zato rekoh kako verujem i kako čitam poštujući i druga mišljenja iako nisam saglasan sa njima.
Ako verujemo Bogu činićemo po veri zato te molim brate da mi oprostiš ako nismo istih pogleda u nekim detaljima ali u Gospodu jesmo.
Ostaj mi u zdravlju i miru i neka ti Gospod podari svaki dobri dar tebi na spasenje a Njemu na slavu. Amin.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

“BIĆEŠ SA MNOM U RAJU”

U ovom poglavlju bavićemo se tekstom iz Jevanđelja po Luki 23,43 na koji se zagovornici verovanja u urođenu besmrtnost duše najčešće pozivaju kao na pozitivni dokaz u prilog nauci o besmrtnosti duše. Isus se nalazio na krstu u samrtnoj agoniji. S Njim su bila razapeta i dva razbojnika, jedan s leve, a drugi sa desne strane. Jedan razbojnik rugao se Hristu rečima: “Ako si Hristos, pomozi sebi i nama.” Drugi razapeti razbojnik ukoravao ga je rečima: “Zar se ti ne bojiš Boga, kad si i sam osuđen tako? Mi smo još pravedno osuđeni jer primamo po svojim delima kao što smo zaslužili; ali on nikakva zla nije učinio.” Zatim je, okrenuvši se Hristu u pokajanju, dodao: “Opomeni me se Gospode kad dođeš u carstvo svoje!” Isus mu je odgovorio: “Zaista ti kažem, danas ćeš biti sa mnom u raju!” (Luka 23,43) Većina prevodilaca tako prevodi ovaj biblijski stih.
Navedeni tekst, po nekima, sadrži u sebi problem, pa postavljaju pitanje da li je Isus kazao: “Zaista ti kažem, danas ćeš biti sa mnom u raju!” Ili: “Zaista ti kažem danas, bićeš sa mnom u raju!” Od mesta na kome se nalazi zarez u ovoj rečenici, da li ispred ili iza priloga danas, može da zavisi njen smisao. Drugi bi smisao
mogao da bude ako je Isus rekao: “Danas ćeš biti sa mnom u raju!”, a opet drukčiji ako je kazao: “Kažem ti danas, bićeš sa mnom u raju!” Napominjemo da u grčkom izvornom tekstu nije bilo nikakve interpunkcije. Interpunkciju su kasnije unosili prepisivači i prevodioci i oni su je stavljali prema svom shvatanju teksta.
Prema grčkoj upotrebi reči, a to vredi i za našu sintaksu, prilog “danas” u citiranom tekstu može bliže određivati glagol “kazati”, a može takođe bliže označavati i glagol “biti”. U sintaksičkom smislu podjednako je ispravno staviti zarez ispred ili iza priloga danas. Ali tada smisao rečenice nije isti, već se menja. Drugi je smisao rečenice: “Zaista ti kažem: danas ćeš biti sa mnom u raju!”, a opet sasvim drugi: “Zaista ti kažem danas: bićeš sa mnom u raju!” Pitanje je: Šta je zapravo Isus rekao? Koji od dva moguća teksta izražava Njegove misli? Jedini način da saznamo šta je Isus mislio je da otkrijemo šta Biblija uči o pitanjima koja su u
vezi sa navednim tekstom:
1. Šta je raj?
2. Da li je Isus otišao u raj na dan svoga raspeća?
3. Šta je Isus učio o vremenu u kome će verni primiti svoju nagradu u raju?
Šta je raj? Reč “raj” spominje se u Bibliji samo triput, i to u Luka 23,43; u 2. Korinćanima 12, 2-4 i u Otkrivenju 2,7. U 2. Korinćanima 12,2-4 se kaže da je Pavle u viziji bio prenet na treće nebo, a to je raj. Prema ovom tekstu raj se nalazi na trećem nebu. Šta je treće nebo? Na osnovu Biblije možemo da zaključimo da je prvo nebo naša atmosfera; drugo nebo je zvezdano nebo, a treće nebo je mesto Božjeg prebivanja i prebivanja nebeskih bića. Tekst iz Otkrivenja 2,7. sadrži Hristovo obećanje pobedniku: “Pobedniku ću dati da jede od drveta života, koje je nasred raja Božjega.” Ovaj tekst kaže da je raj tamo gde je i drvo života. U početku, raj je bio Eden, jer se u njemu nalazilo drvo života (1. Mojsijeva 2,9), sa koga su naši praroditelji mogli jesti rod, dok se nisu pobunili protiv Boga. Posle pada u greh bili su udaljeni iz raja da ne bi jeli plod sa drveta života i živeli kao večni grešnici. Pre Potopa edenski raj iščezao je sa naše zemlje, uzet je na nebo. Ali
kada Bog bude obnovio ovu Zemlju, na njoj će opet biti raj s drvetom života. Apostol Jovan gleda u viziji taj raj i opisuje ga rečima: “I pokaza mi čistu reku vode života, bistru kao kristal, koja izlažaše od prestola Božjega i Jagnjetova. Nasred ulica njegovih i s obe strane reke drvo života dajući svakoga meseca svoj rod; i lišće od drveta beše za isceljivanje narodima. I više neće biti nikakve prokletinje; i presto Božji i Jagnjetov biće u njemu; i sluge njegove posluživaće ga. I gledaće lice njegovo, i ime njegovo biće na čelima njihovim.” (Otkrivenje 22,1-4) I apostol Petar govori o novom nebu i novoj Zemlji kao budućem raju. On kaže da su prva nebesa i Zemlja koje je Bog u početku stvorio nestali Potopom (2. Petrova 3,5.6), a “sadašnja nebesa i zemlju ista Božja reč čuva za dan Suda i propasti bezbožnika”. (2. Petrova 3,7.8 ) Dalje dodaje: “Ali čekamo po obećanju njegovu, novo nebo i novu zemlju, gde pravda živi.” (2. Petrova 3, 13) Zanimljivo je da Petar spomine tri neba: prvo nebo i zemlju sa rajem na njoj, sadašnja nebesa i zemlju bez raja na njoj, i buduće ili treće nebo i zemlju - novo nebo i novu zemlju, gde će opet biti rajski uslovi s drvetom života. Danas se raj nalazi na nebu, gde i Božji presto, a u budućnosti, kada Bog bude stvorio novo nebo i novu Zemlju, taj raj će biti na obnovljenoj Zemlji. Raj se ne nalazi u hadu, niti u nekom delu hada, kako su to verovali Grci i Jevreji Hristovog vremena, i kako to i danas veruju pojedini hrišćani.
Da li je Isus otišao u raj na dan raspeća? Čak tri dana kasnije, nakon vaskrsenja Isus je rekao Mariji: “Ne dohvataj se do mene, jer se još ne vratih k Ocu svojemu.” (Jovan 20,17) Očigledno je, dakle, da Isus nije na dan svoga raspeća bio u raju. Prema tome ni razbojnik nije mogao biti s Njim u raju. Sveto pismo izričito spominje da je Isus posle smrti na krstu bio položen u grob i da je u grobu ostao do časa vaskrsenja. Božji Duh preko Davida prorekao je o Mesiji da ga Bog neće ostaviti u šeolu (grobu), niti će dopustiti da istrune (Psalam 16,10). Govoreći o ispunjenju toga proročanstva, apostol Petar kaže: “Ovoga Isusa vaskrse Bog, čega smo mi svi svedoci.” (Dela 2,32) Biblija izričito uči da se mrtvi do časa vaskrsenja nalaze u grobu u kome “nema rada ni mišljenja, ni znanja, ni mudrosti”. (Propovednik 9,10) U času smrti propadaju sve čovekove misli (Psalam 146,4). Šeol, had, podzemlje ili grob je mesto tišine, mraka i neaktivnosti, a ne mesto života, aktivnosti, radosti ili trpljenja kako je to zamišljala grčka mitologija. Prema tome, biblijski šeol ili had
(grob, podzemlje) nije mogao biti raj u kome bi se razbojnik radovao sa svojim Spasiteljem. Jasno je da Božji raj, sa svojim drvetom života, nije u grobu (hadu), već na nebu, i da se u taj raj može ući jedino vaskrsenjem.
Pristalice nauke o besmrtnosti duše zamenjuju biblijski had (grob) s mitološkim hadom. Prema grčkoj mitologiji, had je podzemni predeo sa dva zasebna odeljenja, sa jednim svetlim, nazvanim Jelisejska polja, u kome borave bestelesni duhovi ili duše pravednih, i jednim mračnim delom u kome borave duše zlih. Jevreji su svetliji deo tog hada nazvali “krilo Avramovo” ili “raj”. Ovo grčko verovanje o hadu je u suprotnosti s biblijskim učenjem o hadu (grobu). Grčki ili mitološki had je mesto gde se živi, radi, raduje ili pati, a biblijski had je mesto mrtvih, u kome nema života, u kome vlada tišina, mrak i neaktivnost. Isus posle raspeća nije otišao u nebeski raj, kao što je i prorekao o sebi: “Jer kao što je Jona bio u trbuhu kitovom tri dana i tri noći, tako će
biti i sin čovečiji u srcu zemlje tri dana i tri noći.” (Matej 12,40) Tek četrdeset dana posle vaskrsenja Isus je
otišao na Nebo, u nebeski raj (Dela 1,1-3). Iz ovo ga zaključujemo da ni Isus niti razbojnik, koji se na krstu pokajao, nisu bili na dan Hristovog raspeća u raju. Oni su bili mrtvi, u grobu.
Kada će verni biti u raju? Nagrada vernima nije vezana za čas njihove smrti, već za čas njihovog vaskrsenja, a ono će se zbiti na dan Hristovog drugog dolaska. Uoči svog odlaska na nebo, Isus je svojim
učenicima dao svečano obećanje: “Da se ne plaši srce vaše, verujte Boga, i mene verujte. Mnogi su stanovi u kući oca mojega. A da nije tako, kazao bih vam: idem da vam pripravim mesto. I kad otidem i pripravim vam mesto, opet ću doći, i uzeću vas k sebi da i vi budete gde sam ja.” (Jovan 14,1-3) Kad Isus bude po drugi put došao, tada će verni vaskrsnuti i primiti večnu nagradu. Hristovo vaskrsenje je garancija našeg vaskrsenja: “Jer kako po Adamu svi umiru, tako će i po Hristu svi oživeti. Ali svaki u svom redu: prvenac
Hristos, a po tom oni koji verovaše Hristu o njegovu dolasku.” (1. Korinćanima 15,22.23) Da će verni primiti nagradu tek u času vaskrsenja, pokazuju i sledeće Isusove reči: “Kad daješ obed ili večeru, ne zovi ni prijatelje svoje, ni braću svoju, ni rođake svoje, ni susede bogatih, da ne bi i oni tebe kad pozvali i vratili ti. Nego kad činiš gozbu zovi siromahe kljaste, hrome, slepe! I blago će ti biti što ti oni ne mogu vratiti, nego će ti se vratiti o vaskrsenju pravednih.” (Luka 14,12- 14) Pomilovani grešnici ući će u blaženstvo, u raj, tek u dan Hristovog drugog dolaska, u dan vaskrsenja vernih. Iz ovoga zaključujemo da ni razbojnik koji se pokajao na krstu nije ušao u raj u času svoje smrti, već da će s ostalim vernima ući u život blaženstva ili raj tek u času Hristovog drugog dolaska, u času vaskrsenja vernih.
Interpunkcija - jedan od činilaca u određivanju značenja teksta u Luki 23,43
Već smo spomenuli da u izvornom grčkom tekstu Novog zaveta nije bilo nikakve interpunkcije (tačke, zarezi i sl). Interpunkcija je delo novijeg vremena. Ona nije plod nadahnuća. Nju su počeli postepeno unositi prepisivači i prevodioci počevši od devetog veka. Oni su to činili prema svom shvatanju i iskustvu, ali su katkada u tome poslu bili pod uticajem svog teološkog shvatanja, što ih je zavodilo pa su zarez često stavljali na pogrešnom mestu i tako delimično iskrivljavali značenje teksta, značenje originala. Upravo to se
dogodilo sa zapisanim rečima koje je Isus izgovorio razbojniku koji se pokajao na krstu. Na osnovu svega što smo ranije izložili i pokazali, nema sumnje da je Isusovo obećanje glasilo: “Zaista ti kažem danas: bićeš sa mnom u raju." Hristos nije obećao razbojniku da će toga dana biti s Njim u raju, jer ni On tada još nije otišao
u raj, već tek četrdeset i tri dana kasnije. Ali obećanje je dato u času raspeća, u času prividnog poraza i tame, kad se gomila rugala Isusu i kad su ga čak i učenici ostavili. Taj dan, taj čas prividnog poraza bio je zapravo dan pobede nad silama tame, kada je Isus izvojevao spasenje za sve koji se kaju za svoje grehe i priznaju ga za svoga Spasitelja, kako je to u poslednji čas učinio ovaj razbojnik. Ovaj razbojnik verovatno je još ranije slušao o Hristu i Njegovoj nauci; možda je bio i prijateljski naklonjen Hristu, ali zaveden rđavim društvom pošao je stranputicom, i sada je snosio posledice svojih nedela. Dok se nalazio na krstu, sećao se
svega što je čuo o Hristu, naročito kako On prašta grehe i isceljuje bolesti. Sveti Duh rasvetlio je njegov razum i malo-pomalo dokazi su se spojili. U Isusu, ranjenom, ismevanom i razapetom video je onoga koji može da mu pomogne. U njegovom glasu bila je pomešana nada sa bolom kada se ova bespomoćia, umiruća duša predala Spasitelju koji je umirao. “Opomeni me se”, povikao je, “Gospode! kad dođeš u carstvo svoje.”
Odgovor je došao odmah. To je bio odgovor pun ljubavi, saučešća i sile: “Zaista ti kažem danas: bićeš sa mnom u raju!” Mnogi su bili spremni da Ga nazovu Gospodom dok je činio čuda i pošto je ustao iz groba, ali niko, osim razbojnika koji se pokajao i bio spasen u jedanaesti čas, nije Ga priznavao dok je visio i umirao na krstu. Šta je bilo važno za ovog razbojnika koji je poverovao i koji se pokajao u poslednji čas? Za njega nije bilo toliko važno kada će biti u raju; već: hoće li biti u raju? U razmatranom tekstu Luka 23,43. prilog “danas” treba da bude povezan sa “kažem ti”, da bi naglasio svečanost prilike, a ne sa “bićeš”. Na taj način Isus obećava razbojniku ne samo da će ga se setiti kada bude došao u raj, već mu obećava, zajamčuje prisutnost i sudelovanje s Njim samim u raju. Zaista, Hristova smrt koja se približavala čas otkupljenja, bio je taj “danas”, koji je osigurao razbojnikovu nadu i koji omogućuje i ostvarenje naše nade. Za upotrebu priloga “danas” u tekstu Luka 23,43. možemo kazati da se slaže sa mnogim tekstovima u Starom zavetu. Tako, na primer, preko Mojsija je Gospod kazao: “Jer ti zapovedam danas da ljubiš Gospoda Boga svojega ... “ “Javljam vam danas da ćete zaista propasti...” (5. Mojsijeva 30,16.18) Mojsije nije mislio da će oni poginuti toga dana, već da će sigurno poginuti ako se odvrate od Gospoda. Rešenje značenja razmatranog teksta je, kao
što smo dokazali, u stavljanju zareza ili dveju tačaka na pravo mesto, koje je iza priloga “danas”. Pravi smisao Isusovih reči je: “Zaista ti kažem danas: bićeš sa mnom u raju!” U obraćenom zločincu na krstu, koji je na neki način simbol mnogih, koji će uzverovati u poslednji čas ljudske istorije (Matej 20, 6-16), Isus je video “trud svoje duše” (Isaija 53,11). Bio je utešen verom zločinca koji se pokajao i uzverovao u Njega. Isus je tom paćeniku s Golgote obećao da će biti s Njime u obnovljenom raju, i to zauvek. To obećanje vredi i za nas i ono će se i ostvariti na nama ako danas ne odbijemo Božji poziv: “Zato, kao što govori Duh Sveti: danas ako glas njegov čujete, ne budite drvenastih srca ... !” (Jevrejima 3,7)

Brat navodi:
,,...Raj se ne nalazi u hadu, niti u nekom delu hada, kako su to verovali Grci i Jevreji Hristovog vremena, i kako to i danas veruju pojedini hrišćani.''

Dragi brate molim te pronađi mi u starom zavetu mesto gde se uči da je pakao, RAJ.
Zašto David u psalmima radosno govori da neće onaj koga navodi ostati u paklu ako je po tvom viđenju tada verovanje bilo da je pakao mesto slavlja i radosti valjda bi trebao biti tužan što izlazi iz pakla kad je to mesto večnog života i radosti.

Nije david a ni jedan drugi pisac naveo da je pakao mesto blagostanja kako ti navodiš.
Neznam ni jednu hrićčansku zajednicu koja veruje tako kako si naveo pa te molim da me podsetiš ko to tako veruje jer inače bavim se baš tim stvarima, izučavanjem većine verskih učenja (misli se na hrišćanske).

Argument koji moj brat uzima da odbrani tezu kako Isus nije toga dana bio u raju trebamo proveriti a to je: “Ne dohvataj se do mene, jer se još ne vratih k Ocu svojemu.” (Jovan 20,17)
A zaključak mog brata je da se Gospod vratio Ocu vaznesenjem posle 40 dana od vaskrsenja.
Pažljivo bracika čitaj ovaj tekst: U treći dan se još nije vratio Ocu a ni u deseti ni u trideseti u redu.A ko kaže Tomi da ga DODIRNE pre vaznesenja?
Ko hodi za Emaus i lomi hleb zar ga niko ni dotakao nije?
Zašto brate nisi citirao drugi tekst gde kaže Matej 28. 9
,,A kad iđahu da jave učenicima njegovijem,i gle, srete ih ISUS govoreći: zdravo! A one pristupivši uhvatiše UHVATIŠE SE ZA NOGE NJEGOVE i pokloniše mu se .''
KAKO TO BRATE???

Pa Gospod nije bio gore a oni lepo se dohvataju i pipaju ga?
Oprosti mi što čitam sva jevanđelja možda nisu sva za čitanje.

Gospod reče iSTINU da će toga dana biti obojica gore ali ne bracika U TELU već onako kako Biblija uči. Po toj nauci koju zagovaraš Hrist nije nikako mogaop sići DOLE i propovedati prepotopnom svetu jer je TELO POČIVALO i dalje od tela se nevidi.
Tako načinismo sve apostoilske zapise lažnim a da bude još veća nesreća i Isusove reči.

Ne reče li apostol neke teške reči da ako nam neko novo jevanđelje propoveda osim onoga što oni rekoše da bude....
A koje je novo? Pa nije to novo napisano već staro ali izvrnuto da bi dogma bila istinita a Božija reč lažna.
Bože pomozi narodu da veruju tebi više nego nauci kojom opijaju narode.

Dalje se navodi:
,,Grčki ili mitološki had je mesto gde se živi, radi, raduje ili pati, a biblijski had je mesto mrtvih, u kome nema života, u kome vlada tišina, mrak i neaktivnost. Isus posle raspeća nije otišao u nebeski raj, kao što je i prorekao o sebi: “Jer kao što je Jona bio u trbuhu kitovom tri dana i tri noći, tako će....''


Da li mi ovde govorimo o Biblijskom tekstu ili Grčkoj mitologiji?
Ako neko ne misli da je Biblija napisana po istini već po Grčkoj mitologiji neka javno kaže da taj tekst ne priznaje.Ako se priznaje Biblijski tekst onda nema potrebe sa Biblijom porediti mitologije.


Brat prvo negira Isusa:
,,Isus posle raspeća nije otišao u nebeski raj, kao što je i prorekao o sebi


pa onda sebe:
,,Jer kao što je Jona bio u trbuhu kitovom tri dana i tri noći, tako će....''

Gospod je govorio onima što imaju uši da čuju da će njegovo telo biti u grobu 3 dana a ne DUH. On je u Duhu sišao dole i propovedao i izveo verne i po njegovom dizanju tela i ostala tela pravednika se digoše.
Eto možda nije zgoreg ponoviti da čovek nije samo komad mesa.

Brate tvoj trud je svakako koristan da bi smo proverili škole i njihovu nauku.
Ali te molim pokušaj bez dogme razumeti reč Božiju i videćeš novim očima.
Oprosti mi što sve ovo rekoh jer je u najboljoj nameri i više volim da i mene ukori pravi brat nego da mi laska nevernik. Reci svima slobodno ali samo istinu.
Pozdrav.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

mastermind:

“Jer nećeš ostaviti duše moje u paklu, niti ćeš da ti da svetac tvoj vidi trulost.” (Dela 2,27; Karadžićev prevod)
“Da me nećeš ostaviti u boravištu mrtvih, niti dopustiti da tvoj svetac istrune.” (Dela 2,27; Rupčićev prevod).

''Tada ću reći svojoj duši: ‘Dušo, imaš mnogo dobra u zalihi za brojne godine, počivaj, jedi, pij, uživaj!’” (Rupčićev prevod)
“Ja ću reći sebi: Imaš mnogo dobra ... Ali Bog mu je rekao: još noćas zatražiće ti se natrag život.” (New International Version )

“Pošto ste pokoravanjem istini očistili svoje duše...” (1. Petrova 1,22 - Rupčić)
“Pošto ste pokoravanjem istini očistili sebe...”

Брате, нисам схватио из овога, да ли сам ЈА - душа или сам ЈА - чувар своје душе? Дакле да ли су ЈА и ДУША исто? О души си доста писао, али ЈА ниси помињао. А ја сам пак уверен да је главна препрека спасењу - ЈА.
Осим тога да ли је и то ЈА створено из небића или је то ЈА накнадни дар?
Мислим да је суштина теме у томе да ли је ЈА бесмртно?

Dragi brate laviću meni se sve više čini da ti ove moje tekstove uopće ne razumiješ! ne znam dali ih čitaš s razumjevanjem ili samo prelećeš ali donosis stalno neke zakljucke koje nemaju veze s pricom i postavljas cudna pitanja na koja sam vec odgovorio. o učenju o besmrtnosti duše i di ona ide već je kamara toga napisana, pa jednostavno mi se neda stalno ponavljat neke stvari! o t ome učenju ćemo još kasnije posvetit više vremena, ali ajd molim te probaj čitati ove moje tekstove i povezivati neke stvari da se ne vraćamo stalno na jedno te isto.


jesi ti siguran da razumiješ o čem govori ova rečenica “Ne dohvataj se do mene, jer se još ne vratih k Ocu svojemu.”...de otovri Bibliju, pa pročitaj o čem se tu govori.

Isus i apostoli su govorili čistu istinu samo što tu istinu treba razumjeti!


O ovom silaženju Isusa u tamnicu ćemo se kasnije pozabaviti! Brate laviću ajd molim te probaj čitati moje tekstove sa razumljevanjem i probaj ih razumiti i povezati, pa neće biti nikakvih problema! ovako iznosiš čudne zaključke koji samo pokazuju da ne razumiješ to što ja pišem! da imam više vremena mogli bi sve potanko prolaziti, ali jednostavno to nije moguće!
Mir s tobom i živio...

1. Čovek je sastavljen od dva elementa - prah zemaljski i dah života.
2. On je spoj ovih dvaju elemenata.
3. Čovekovo osnovno obeležje označeno je činjenicom da je on “duša živa”, tj. živo biće.

1. Nefeš (duša) nije nezavisno biće, nešto što bi bilo odvojeno od samog čoveka kao ličnosti; nešto što bi se useljavalo u čoveka prilikom rođenja i napuštalo ga u času smrti, i što bi nastavilo život nezavisno od tela posle njegove smrti. Ne postoje dve ličnosti u čoveku. Čovek je jedinstvena celina, jedna osoba.
2. Nefeš (duša) je naziv kako za niža stvorenja tako i za čoveka.
3. Nefeš (duša) ne označava nešto što bi u čoveku bilo besmrtno ili neuništivo. Nefeš označava samog čoveka, individualizovanu ličnost.

U Novom zavetu reč “psyche” ima četiri glavna značenja:
1. Živi organizam, kako niže stvorenje (Otkrivenje 16,3), tako i čovek (1. Korinćanima 15,45). Prvi čovek se naziva “duša živa”.
2. Osoba, ličnost, ljudi. Često se reč duša u ovim slučajevima zamenjuje ličnom zamenicom (Dela 2,43; 3,23).
3. Čovekov fizički život (Luka 12,16-20).
4. Reč duša ima i značenje “unutrašnji čovek”.

Ovde sam ti ukratko povadio značenje riječi i što predstavljaju, a u predhodnim tekstovima je to potanko objašnjeno! Znači mogli bi reći da se to tvoje Ja što navodiš odnisu na čovjeka u celini!

PROPOVEDANJE “DUHOVIMA U TAMNICI”

Među teže razumljiva mesta spadaju i sledeći tekstovi: 1. Petrova 3,18-20; 4,6 i 2. Petrova 2,4. Prvi tekst kaže: “Jer i Hristos jedanput za grehe naše postrada, pravednik za nepravednike, da nas privede k Bogu, ubijen, istina, bivši telom, no oživljevši Duhom; kojim je sišavši propovedao i duhovima koji su bili u tamnici, koji nekad ne hteše da slušaju kad ih očekivaše Božje trpljenje u vreme Nojevo, kad se građaše kovčeg, u kome malo, to jest osam duša, ostade od vode.” (1. Petrova 3,18-20; Vukov prevod) Isti tekst u drugom prevodu glasi: “Jer i Krist je jedanput umro zbog grijeha, pravedan za nepravedne, da nas privede k Bogu; on koji je bio ubijen u tijelu, ali oživje duhom. U duhu je otišao propovijedati duhovima koji su se nalazili u tamnici, onima koji su nekoć bili nepokorni kad ih je Božja strpljivost uporno čekala, u vrijeme Noe, kad se gradila lađa u koju se skloni mali broj - svega osam duša, i bi spašen vodom.” (1. Petrova 3,18-20; prevod dr Ljudevita Rupčića) Pristalice nauke o urođenoj besmrtnosti pozivaju se na ovaj tekst kao dokaz u prilog svojoj tvrdnji da je čovek obdaren prirodnom ili urođenom besmrtnom dušom. Oni veruju da je Hristos kao svestan duh u intervalu između svoje smrti na krstu i vaskrsenja sišao u had, figurativni predeo mrtvih, gde je propovedao bestelesnim duhovima koji su tu čamili. Ovim duhovima je na taj način bila data nova prilika da se obrate i izbegnu čistilište ili pakao. Da bismo ispravno shvatili neki biblijski tekst, kao što je ovaj, moramo ga uvek razmatrati u vezi s drugim biblijskim tekstovima koji govore o istom predmetu, a nikad izdvojeno. U ovom slučaju dobro je da u vezi sa navedenim tekstom postavimo neka pitanja i da na njih potražimo jasan biblijski odgovor. Postavljamo sledeća pitanja: Kuda je Hristos otišao posle smrti na krstu? Da li je Hristos umro samo telom, a duhom ostao živ? Ko je propovedao “duhovima u tamnici” i kada? Ko su bili ti duhovi “u tamnici”?
Kuda je Hristos otišao posle raspeća?
Posle raspeća na krstu Hristos nije nikuda otišao; bio je mrtav i kao takav položen u grob (grčki izraz “had”). U času umiranja svoj duh predao je Ocu: “Oče, u ruke tvoje predajem duh svoj, i rekavši ovo izdahnu.” (Luka 23,46) O Hristovom boravku u grobu i o Njegovom vaskrsenju iz groba prorokovao je psalmista David: “Jer nećeš ostaviti duše moje u paklu, niti ćeš dati da svetac tvoj vidi truljenje.” (Psalam 16,10) Reč “duša” označava celu osobu. “Nećeš mene ostaviti u grobu.” U svom govoru na dan Duhova apostol Petar posvedočio je ispunjenje ovog proročanstva navodeći spomenuti psalam: “Da me nećeš ostaviti u boravištu mrtvih niti dopustiti da tvoj Svetac
istrune.” (Dela 2,27) U ovom tekstu prevodilac je umesto izraza “duša” upotrebio ličnu zamenicu “me”, koja znači isto što i izraz “tvoj Svetac” - to jest Hristos. Iz ovoga sledi da je ceo Isus, a ne samo jedan Njegov deo, počivao u grobu. Za vreme svoga boravka u hadu ili grobu nikome nije propovedao, jer je bio mrtav, a mrtvi su u besvesnom stanju. Grob je mesto tišine, mraka i neaktivnosti (Psalam 146, 4; Propovednik 12,7; 9,10).
Da li je Hristos umro samo telom, a duhom, ostao živ?
Tekst kaže da je “bio ubijen u telu”, a “ožive Duhom”. Ubijen je “u telu”, to jest kao Sin Čovečiji. Isus je upravo zato postao čovek da bi mogao da umre za nas, kao naša Zamena, i da bismo, zahvaljujući Njegovoj smrti, imali otkupljenje, oproštenje, pomirenje i večno spasenje (Matej 20, 28; 26,28: Rimljaiima 3,25; 5,10; Jevrejima 2,14. 15) U času umiranja svoj “duh” predao je Ocu, a nije s njime sišao u grob ili had (Luka 23,46). Pošto je bio mrtav, a ne živ, treći dan je “Duhom oživeo”. Većina prevodilaca piše reč “duh” u spomenutom tekstu velikim slovom, što znači da reč Duh označava Božjeg Duha. Božji Duh ili Sveti Duh je Hrista oživeo ili vaskrsnuo: “A ako li živi u vama Duh onoga koji je vaskrsao Isusa iz mrtvih, onaj koji je podigao Hrista iz mrtnih oživeće i vaša smrtna telesa duhom svojim koji živi u vama.” (Rimljanima 8,11) Hristova smrt i vaskrsenje su stožer našeg spasenja (Rimljanima 5,8-11).
Ko je propovedao “duhovima u tamnici” i kada?
Tekst kaže da je Hristos oživevši Duhom, kojim je sišao i propovedao “duhovima u tamnici”. (1. Petrova 2,19) “Kojim” se odnosi na Duha. Duh Božji ili Hristov Duh je propovedao “duhovima u tamnici”. Reč “tamnica” se često u Bibliji upotrebljava u prenesenom smislu i označava duhovno stanje grešnih ljudi, Sotoninih robova (Isaija 42,7; 61,1; Luka 4,18). Hristov Duh je preko Noja, propovednika pravde, propovedao prepotopnom naraštaju. Kako su čvrsto bili čuvani u tamnici greha stanovnici prepotopnog sveta očito je iz činjenice da se samo osam duša spasilo od Potopa (1. Mojsijeva 6,5-13; 1. Petrova 3,20). Besmisleno je i nelogično verovati da je Hristov
Duh nakon raspeća sišao u tobožnji had, gde su čuvani kao u tamnici “bestelesni duhovi” prepotopnog sveta, pa im propovedao ponovno Radosnu nest. To bi značilo da je Hristos prema tome prepotopnom svetu pokazao poseban obzir, i da mu je pružio još jednu priliku za spasenje. Mogli bismo s tim u vezi postaviti pitanje: zar Hristos ne bi bio pristrasan ako bi prema prepotopnom svetu pokazao takav obzir, dok bi prema drugim naraštajima bio ravnodušan? Biblija uči da Bog nije pristrasan; ona takođe uči da je ovaj naš zemaljski život vreme u kome treba da se pokajemo i verom primimo od Hrista dar večnog života, a sa smrću se završava naše vreme probe. ili milosti (Matej 16,27; Luka 16,26- 31; Rimljanima 2,6; Jezekilj 18,24). Biblija takođe uči da se mrtvi nalaze u besvesnom stanju. Oni ne mogu ni čuti ni pokajati se (Propovednik 9,
5.6). Prema tome, u suprotnosti je sa celom naukom Svetog Pisma smatrati duhove koje spominje navedeni tekst kao “bestelesna, svesna bića”, koja slušaju i prihvataju Jevanđelje. Reč “duhovima”, kao i reč “tamnica”, upotrebljena je u prenesenom ili figurativnom smislu i označava ljude. Grešnici Nojevog vremena imali su dovoljno vremena da na osnovu Nojevog propovedanja donesu razumnu odluku, i nije im bila data nikakva druga prilika. Zapravo, bili su toliko grešni da ih Bog nije mogao duže trpeti (1. Mojsijeva 6,5- 13). Ipak, Božja strpljivost je čekala 120 godina da se pokaju, ali su propustili tu jedinu priliku. Bog je i sa nama strpljiv, ali nemojmo propustiti da dok traje naše vreme milosti, osiguramo svoje večno spasenje, predanjem i poslušnoću Hristu: “Zato, kao što govori Duh Sveti: ‘Danas ako glas njegov čujete, ne budite drvenastih srca!’” (Jevrejima 3,7).
Drugi “problematičan” Petrov tekst je sledeći: “Zato se i mrtvima propoveda jevanćelje, da prime sud po čoveku telom, a po Bogu da žive duhom.” Drugi prevod ovoga teksta glasi: “Ta zato je i mrtvima propovijedana Radosna vijest da budu osuđeni kao ljudi s obzirom na tijelo, a da žive kao Bog s obzirom na duh.” (1. Petrova 4,6; prevod dr Ljudevita Rupčića) Više jasnoće unosi u ovaj tekst engleska Biblija “Novi internacionalni prevod” (New International Version) koji u našem prevodu glasi: “Zato se jevanđelje propovedalo onima koji su sada mrtvi, da budu suđeni kao ljudi s obzirom na telo, a da žive kao Bog s obzirom na duh.” Propovedanje o kome je ovde reč ostvarilo se pre nego što je Petar ovo napisao. Propovedalo se živima koji su sada mrtvi, jer će se svakome suditi na temelju njegovog ličnog odziva istini koja je doprla do njega. Onima koji su umrli sudiće se na temelju onoga kako su živeli u ovom životu. Sudiće im se kao i živima. Izraz “po čoveku telom”, “s obzirom na tijelo” znači kao živa ljudska bića. A “po Bogu da žive duhom”, “da žive kao Bog s obzirom na duh” znači da žive kao Bog besmrtnim životom u duhovnom telu. Očigledno je da Petar ovde misli na hrišćane koji su zaspali u Hristu s nadom u vaskrsenje kada Isus bude došao i kada smrtnost bude zamenjena besmrtnoću.
Sledeći “problematičan” tekst odnosi se na pale anđele čuvane u tartaru. Tekst glasi: “Jer kad Bog ne poštede anđele koji sagrešiše, nego ih metnu u okove mraka paklenoga, i predade da se čuvaju za sud.” Tekst drugog prevoda ovako glasi: “Ako, naime, Bog nije poštedio anđele koji su sagriješili, već ih strmoglavio u pakao i predao mračnim bezdanima, gdje ih čuva za Sud.” (2. Petrova 2,4) Moramo napomenuti da se reč “pakao” ne nalazi u izvornom grčkom tekstu. U grčkom tekstu upotrebljena je reč “tartar”. Reč “pakao” navodi na misao o kazni koja čeka zle u ognjenom jezeru. Reč “tartar” uzeta je iz grčke mitologije. Prema grčkoj mitologiji tartar je najdublje odeljenje hada ili podzemlja u koje je Zevs bacio titane koji su se pobunili protiv njega. “Tartar” u Petrovoj poslanici nije identičan s grčkim mitološkim tartarom. “Tartar”, kako ga Petar upotrebljava, predstavlja mesto zadržavanja ili čuvanja demona (zlih anđela) za sud, kada će biti osuđeni ili uništeni. Posebno naglašavamo da izraz “tartar” nesmemo poistovetiti s mestom u kome se sada nalaze umrli zli, a to je “had” ili grob; niti s mestom u kome će zli biti uništeni ognjem, a to je “gehena” ili ognjeno jezero (pakao). Moramo sa žaljenjem ustanoviti da prevodioci često prevode rečju “pakao” tri izraza koji nemaju isto značenje: šeol ili had, gehena i tartar. Šeol ili had je grob u kome mrtvi počivaju do vaskrsenja; gehena je mesto u kome će grešnici i demoni biti kažnjeni nakon suda. To je jezero ognjeno ili pakao. A tartar je mesto privremenog
zadržavanja demona do dana suda, kada će biti uništeni u ognjenom jezeru. Tartar nije mesto mučenja, već mesto zadržavanja. Biblijski tartar nema ništa zajedničko s grčkim mitološkim tartarom. Tvrditi da su pali anđeli i grešnici već sada bačeni u pakao ili gehenu znači optužiti Boga da je nepravedan, jer kažnjava pre suda. Biblija nas
uči da će sud nad zlima i demonima, i potom kazna tek doći (1. Korinćanima 6,2.3; Danilo 7,26.27; Otkrivenje 20,10-14).

Mastermind, hvala ti na ovom tekstu.

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

Nema na čemu ...

Mastermind:
,,Tekst glasi: “Jer kad Bog ne poštede anđele koji sagrešiše, nego ih metnu u okove mraka paklenoga, i predade da se čuvaju za sud.” Tekst drugog prevoda ovako glasi: “Ako, naime, Bog nije poštedio anđele koji su sagriješili, već ih strmoglavio u pakao i predao mračnim bezdanima, gdje ih čuva za Sud.” (2. Petrova 2,4) Moramo napomenuti da se reč “pakao” ne nalazi u izvornom grčkom tekstu. U grčkom tekstu upotrebljena je reč “tartar”. Reč “pakao” navodi na misao o kazni koja čeka zle u ognjenom jezeru. Reč “tartar” uzeta je iz grčke mitologije.''

O čemu se ovde govori?
,,..nego ih metnu u okove mraka paklenoga...''. gde je to mesto pakleno?
,,...već ih strmoglavio u pakao i predao mračnim bezdanima, gdje ih čuva za Sud.''
Metnuo ili strmoglavio na neko mesto a koje je to mesto...
... da li je to grob?
Ako je to grob, pa zar tamo neidu SVI? A ako svi idu u grob to su svi za sud ostavljeni čini mi se da i apostoli siđoše u grob.

,,[b]Moramo napomenuti da se reč “pakao” ne nalazi u izvornom grčkom tekstu. U grčkom tekstu upotrebljena je reč “tartar”.

Dakle reč PAKAO ne postoji u Grčkom tekstu OK. ali zato postoji reč ,,tartar'' sad bi bilo lepo pogledati ko se drži u tartaru i na koliko se mesta pominje reč tartar a na koliko pakao.
Kao što na početku rekoh ta značenja su mi poznata pa da proverimo možda kod mene piše drugačije.
Zašto su apostoli pisali reči iz Grčke mitologije i verovali mitovima a ne Božijoj reči?
Zar apostoli nisu pisali ono što čuše i ono što ih POMAZANJE koje je u njima učilo?

Ponavljam brate moj da nesmemo Božiju reč mešati sa mitovima.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

brate laviću ne znam zašto sam bezveze objašnjavao koje se riječi spominju za reč pakao i gde se one spominju! to sam naveo upravo radi toga da kasnije ne bude sa tim problema, ali ajd nema veze ponovit ću ukratko još jednom iako u mom zadnjem tekstu imaš odgovore na skoro sva pitanja koja si ovde postavio!
Izrazi “šeol” ili “hades” označavaju grob, u kome mrtvi počivaju do vaskrsenja; gehena je simbol ognjenog jezera - buduće kazne za zle (Otkrivenje 21,8), a tartar je mesto zadržavanja palih anđela dok im ne bude izrečen sud (1. Korinćanima 6,2.3). Reč “tartar” spominje se samo jedanput u Novome zavetu, i to u 2. Petrovoj 2,4. Rekoh već po stoti put da apostoli nisu verovali u grčku mitologiju oni su točno znali što ti izrazi predstavljaju. mi ne mešamo Božju reč sa mitovima nego samo navodimo da su ljudi iskrivili tumačenje Božje reči zbog mitova i zbog krivog nauka koji se uvukao među isusove sljedbenike!

Zahvalan sam bratu Mastermindu na svim napisanim rečima jer kako si na početku naveo tako si i na kraju ponovio tekst koji pastiram pa te molim ako nekad nađeš slobodnog vremena da uporediš opis pomenutih mesta u tvojim tekstovima i sam dođeš do očiglednih kontradiktornosti u svojim rečima.
Prati samo reči koja označavaju podzemna mesta i kako si ih gde predstavio pa se čitamo, a ako nenađeš pastiraću ih redom radi lakšeg uvida.
pozdrav.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

pastiraj brate da vidim kontradiktornosti!

O DUŠI:
,,1. Čovek, živo biće, individualizovani život (1. Mojsijeva 2,7). Kad kažemo da u nekom mestu ima toliko i toliko duša, uvek pod tim izrazom podrazumevamo osobe, ljude.''

,,“Gospode Bože moj, neka se povrati u dete
duša njegova. I Gospod usliši glas Ilijin, te se povrati u dete duša njegova, i ožive.” (1. Carevima 17,21.22).''

“O Gospode moj Bože, povrati ovom detetu život! Bog je čuo Ilijin povik, i povrati se
detetu život, i ono ožive.” Vidimo da u ovom tekstu nema mesta za reč duša.''

,,Ne postoje dve ličnosti u čoveku. Čovek je jedinstvena celina, jedna osoba. 2. Nefeš (duša) je naziv kako za niža stvorenja tako i za čoveka. 3. Nefeš (duša) ne označava nešto što bi u čoveku bilo besmrtno ili neuništivo. Nefeš označava samog čoveka, individualizovanu ličnost.''

Dakle nema reči DUŠA već je to oznaka ŽIVOTA odnosno ČOVEK U CELINI.
Pa kad je nefeš čovek kao živo biće u celini zašto se kaže da se sačuva ceo vaš DUH; DUŠA I TELO to su 3 elementa ili možda jedno?
Ako je DUŠA odnosno nefeš-živo stvorenje u celini zašto mu se onda naglašava DUH i TELO ako je prvim delom sve rečeno?

Brate kad si objašnjavao o DUHU trebao si reći da je to DUŠA i TELO takođe DUŠA ali nisi.

Bilo bi poželjno pročitati šta Bog govori preko Mojsija O KRVI.

,, U srpskom ili hrvatskom prevodu reč “ruah” prevodi se rečima “duh”, “dah” i “vetar”. Ova reč u Bibliji ima više značenja: životni
princip u čoveku i drugim stvorenjima, čovekov um, prirodu, moralni karakter.''

Pa šta je DUH (vetar,vazduh ili nešto treće) ako se DUH vraća Bogu da li se Bogu vraća: ,,životni princip u čoveku i drugim stvorenjima, čovekov um, prirodu, moralni karakter.'' Šta se od toga vraća Bogu kad sve to označava DUHA?

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

dragi prijatelju ja ovdje ne uviđam ni jednu kontradiktornost! mislim da sam o duhu, duši i telu dosta napisao, pa je na tebi da to shvatiš ako hoćeš! ja mislim da sam dovoljno razradio teme i odgovorio na mnoga delikatna pitanja i da je svakom jasno to što sam napisao! brate tekstove imaš, pa ih čitaj dok ne shvatiš, jer stvarno ne znam u čemu je problem...

živio...

,,Sada se obe grupe, dobri i zli, nalaze u hadu, ali u posebnim predelima. To je grčki pojam o hadu. Grčki pojam o hadu prihvatili su velikim delom i Jevreji u toku dva stoleća pre Hrista, i to u nešto izmenjenom obliku''

,, Biblijsku nauku o uslovnoj besmrtnosti zamenili su Platonovim učenjem o besmrtnosti duše i o seljenju duše nakon smrti tela u had u kome nastavljaju život u blaženstvu ili bedi. Ova promena nastala je u toku dva stoleća pre Hrista. Platonizam je ušao u Jevrejske apokrifne i pseudoepigrafske spise koji su nastali u to vreme, a preko njih u narodno verovanje.''


Nas neinteresuje Platon već apostolski zapis a ako si mišljenja da su apostoli Platonovi sledbenici reci slobodno ili zaboravi Platona.
Još uvek sam mišljenja da je Isus govorio istinu a ne Platonove izjave i da su apostoli zapisivali Isusovo a ne Platonovo učenje.

,, Isus se približio Jevrejima uzimajući ilustraciju iz njihovog verovanja ne zato da bi podupro to verovanje, već da bi izneo određenu moralnu pouku - treba paziti da ne izgubimo prednosti koje nam se pružaju dok smo živi. U ovom životu određuje se naša večna budućnost. Nema druge prilike. Pristalice urođene besmrtnosti ljudske duše i večnih muka zlih u ognjenom paklu pozivaju se na ovu priču, koju doslovno tumače i shvataju, kao na lokaz u prilog svom verovanju.''

Jevreji verovali da je Lazar u raju a bogataši u paklu pa da bi im Isus udovoljio potvrđuje njihovu priču....ne razumem logiku!
Zašto podržavati ne istinu?
Gospod bi rekao da ne postoji mesto muka niti mesto radosti već što i kako proživite tako će vam biti po veri, zato verujte sad da bi se spasili...(recimo).

Sad brate kao što rekoh uporedi navode o paklu u svim primerima koje si naveo i uporedi sa tartarusom pa ćeš videti grešku i ispravi je.
Za gehenu se slažemo.

.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

brate nemam ja šta ispravljat, jer nema gešaka, sve je sasvim jasno!

,,Moramo napomenuti da se reč “pakao” ne nalazi u izvornom grčkom tekstu. U grčkom tekstu upotrebljena je reč “tartar”.''

,,Posebno naglašavamo da izraz “tartar” nesmemo poistovetiti s mestom u kome se sada nalaze umrli zli, a to je “had” ili grob;..''

,,Posebno naglašavamo da izraz “tartar” nesmemo poistovetiti s mestom u kome se sada nalaze umrli zli, a to je “had” ili grob; niti s mestom u kome će zli biti uništeni ognjem, a to je “gehena” ili ognjeno jezero (pakao). Moramo sa žaljenjem ustanoviti da prevodioci često prevode rečju “pakao” tri izraza koji nemaju isto značenje: šeol ili had, gehena i tartar. Šeol ili had je grob u kome mrtvi počivaju do vaskrsenja; gehena je mesto u kome će grešnici i demoni biti kažnjeni nakon suda. To je jezero ognjeno ili pakao. A tartar je mesto privremenog
zadržavanja demona do dana suda, kada će biti uništeni u ognjenom jezeru. Tartar nije mesto mučenja, već mesto zadržavanja. Biblijski tartar nema ništa zajedničko s grčkim mitološkim tartarom. Tvrditi da su pali anđeli i grešnici već sada bačeni u pakao ili gehenu znači optužiti Boga da je nepravedan, jer kažnjava pre suda.''

Nema pakla pa onda ima pakla zapravo ga nema u izvornom ali ga koristimo ili kako već?

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.