Синови Србије и синови Израиља
Шмуел Авијатар
Бесједа написана за симпосион о вл. Николају Велимировићу,
3. јануар 2003, Жича
(Шмуел Авијатар / Shmuel Avyatar,
израелски дипломата и историчар, дугoгодишњи je саветник градоначелника Јерусалима, задужен за хришћанска питања]
Ваша Преосвештенства, Ваше екселенције, уважени скупе, припадници народа сабраних данас да обиљеже празник блаженог спомена Епископа Жичког и Охридског Николаја Велимировића.
Благодарим Богу Који ми је дао прилику да Вам предстанем овим речима које ће уследити. Тема је страдање.
Заједничко страдање синова српског народа и синова Израиљевих који су ходили под српском круном кроз многа поколења.
И стравична бура потресла је синове Србије, оне који су по правди требали да буду владари ове благословене земље.
И оне који су у њој видели свој дом и чија судбина је била свезана са њеном судбином, а који нису били намеравали да буду њени владари него да просто буду и да живе.
То су синови Израљиеви чије страдање јесте посебно.
Ово страдање било је обиљежавано у Јерусалиму на различите начине.
Њихов бол био је тако велик да понекад изгледа да у њиховом срцу нема места за страдање других.
Не намеравам да се бавим важним питањем зашто стална обузетост страдањем синова Израиља тобож не оставља места за страдање других народа.
Рећи ћу само ово, на једноставан и сув начин: нема народа чије срце страдање света дотиче дубље него израелски народ.
Могуће је да ће у закључку ових речи, које вас молим да саслушате, ово питање осветлити другачија светлост.
Можда ћу моћи да допринесем овом успутном питању.
Ствари изгледају једноставне.
Зао дух који је походио Западну Европу био је концентрисан у до тада невиђеној и непознатој агресији оваплоћеној у облику друштвеног, политичког, духовног, економског режима немачке нације.
Овај зао дух и зао дах продувао је кроз многе земље и заокружио васцели европски континент без изузетка.
У ово укључујем и оне земље које су се красиле епитафом неутралности. Нема неутралности.
Ко год прокламује и заузима неутралан став према ђаволу сече себе као дрво и своје биће одсеца од извора живота, од Бога Самога. Неутралност увек служи сили зла.
Србија се у овоме свему обрела окупирана и згажена.
Њена част је била одузета, њена могућност да одлучује је испарила и није више било питање народа који окупира или народа који је окупиран: Србија је постала жртва.
Њено имање је заплењено и разграбљено, њен живот постао свачији, а небиће уведено у њен дом.
Све остало су технички детаљи.
Њен природни отпор, отпор жртве убици, створио је гнезда наде за будућност.
Он ће постати дио вековековног херојског ткања српског бића. Но чак и то је било одузето од Срба од једног другог бесомучног духа који је походио Европу, духа који је тобож спасио Европу од нацистичке звери.
Комунистички покрет је обрнуо наивни и легитимни, природни и неопходни отпор у оруђе једне групе која је преузела земљу и додала још један злочин на сцену.
Сада када спомен овог режима потпуно или делимично нестаје или се прикрива, питање овог страшног поглавља поново се поставља.
Шта је концентрациони логор у Јасеновцу?
Шта је концентрациони логор у Дахауу?
О, срамотног ли надметања у томе који је гори!
„Јесу ли били присилни радни логори или логори смрти?“
Ето, много ли се пута ми учењаци морамо да бавимо овим академским питањем!
Нема сумње да за људе који су ишли овим пољима смрти није било места за оваква питања.
Ово је увредљива расправа, са јасним циљем да се настави са убијањем истине, да се настави са убијањем Бога Самога.
Откуд ми право да износим овакве ставове?
Нема ни идеје ни мисли која има биће ако није из Писма.
А сва су Писма по себи речена и изведена из таквог система у коме произлазе из оног што је било пре њих и што је речено пре њих.
У стварима у којима тобож проналазимо контрадикције морамо се потрудити и разумети њихово значење и разрешити супротности.
Коначно, супротности и нема, и све је сазидано у врло прецизној и задивљујућој логици са Божјим малтером.
Тако знамо да је ствар писана Светим Духом, јер је наше људско разумевање по природи ограничено и недостатно.
И због тога желим да отворим Свето Писмо.
Не истражујем стихове који ће подржати оно што вам желим рећи; претпостављам томе да отворим седмично зачало, оно које се чита у синагоги сваке суботе, ове суботе.
И сматрајући и надајући се да ствари неће бити неповезане, неопходно ми је и оно од прошле; оно које све речено чини целином.
Догађај о коме је реч је силазак Јакова (Израиља) у Египат. Сретање Израиља са фараоном. И касније, почетак Књиге Изласка и то је догађај који се односи на нас.
Он избистрава став Божји према Јосифу, израиљском народу, према фараону и према прилици која је дата Египту и пропуштена.
У глави 47, стихови 5-10, видимо сусрет Јаковљев са фараоном:
Citiraj:
„Фараон рече Јосифу: отац твој и браћа твоја дођоше к теби; У твојој је власти земља Мисирска; на најбољем мјесту у овој земљи насели оца својега и браћу своју, нека живе у земљи Гесемској; и ако које знаш између њих да су вриједни људи, постави их над мојом стоком. Послије доведе Јосиф и Јакова оца својега и изведе га пред Фараона, и благослови Јаков Фараона. А Фараон рече Јакову: колико ти има година? Одговори Јаков Фараону: мени има сто и тридесет година, како сам дошљак. Мало је дана живота мојега и зли су били, нити стижу вијека отаца мојих, колико су они живјели. И благословив Јаков Фараона отиде од Фараона.“
Желим да нагласим да је фараон позвао Јакова и тражио благослов од њега. Јаков је благословио фараона. Овај благослов је донео Египту благодат и богатство. То знамо.
Иначе, цела повест о фараоновим сновима и Јосифовом тумачењу није једноставна прича. Она није ништа друго него кочија којом нам је стигла велика идеја.
Фараон је знао да његов сан није обичан сан. У Јосифу је препознао онога који му је дао решење и Јосиф је рекао фараону у глави 41, стих 16:
„то није у мојој власти, Бог ће јавити добро Фараону“
и касније у стиху 32:
„А што је два пута засопце Фараон снио, то је зато што је зацијело Бог тако наумио, и наскоро ће то учинити Бог“.
И фараон препознаје Бога. И он каже у стиховима 38-40:
„Можемо ли наћи човјека какав је овај, у којем би био дух Божји? Па рече Фараон Јосифу:
кад је теби јавио Бог све ово, нема никога тако мудра и разумна као што си ти. Ти ћеш бити над домом мојим, и сав ће ти народ мој уста љубити; само ћу овијем пријестолом бити већи од тебе“.
Овакав начин догађања понављаће се кроз историју у много случајева:
краљ Пољске Јан Кажимир Велики позвао је Јевреје у Пољску;
калифи Шпаније уздигли су своје јеврејске везире на ниво великих везира;
султан Сулејман Величанствени позвао је Дон Јосефа Де Президента и Дона Грацију и дао им у наслеђе острво Наксос;
немачке војводе позвале су Јевреје да контролишу трговину у њиховим земљама;
породица Ротшилда била је позвана од енглеске круне да финансира енглеске ратове против Наполеона.
Можемо додати многе примере.
Јеврејски народ донео је благослов у сваком од примера које сам вам навео. Нема супротног примера.
И сада, са вашом дозволом, вратили бисмо се на Свето Писмо и видели наставак збивања.
Књига Изласка почиње са стихом 8-11.
Питом и Рамзес - то су Дахау и Јасеновац; редослед није битан.
У самосазнању синова Израиља, ово су били градови ликвидације, а не радни логори.
То је био начин на који је Египат узвратио за благослов који је овај народ донео његовом царству.
Али кључне речи које нас повезују са српском стварношћу су речи „који није познавао Јосифа“.
И касније, исти фараон ће рећи Мојсију у глави 5, стих 2:
„Не знам Господа“. Мидраш нам казује причу о човеку који је убио цареву вољену. Цар је наредио да му се одруби глава: данас је убио цареву љубав, сутра ће подићи руку и на самога цара.
Србија је прихватила своје Јевреје са благословом и односила се према њима са поштовањем.
Овим, она је препознала Бога Израиљевог.
И, хвала Богу, није се десило да „нови цар дође, који није познавао Јосифа“. У западним земљама било их је много налик фараону.
И због тога што се то није десило Србији, Србија се придружила синовима Израиљевим и била кажњена јер је препознала Бога.
То значи да веза између убијања Срба и њихове ликвидације у Јасеновцу и Дахауу јесте убијање синова Израиљевих (иако нису били Јевреји).
Народ Израиља види то заједништво и разумевање, и најбољи доказ за то је начин на који су нацисти и усташе видели Србе: ово је рат демонских сила против Бога.
Како да је српском народу поручено:
„Ево ти казна коју је Сатана наменио Израиљу“.
На такав начин, не само да је Бог ставио Србе међу оне који знају Бога, него је то и антихрист учинио. И Бог и антихрист су ставили Србе у исту категорију - категорију Израиља.
Из овога је разумљиво зашто су Срби небесни народ, Божји народ.
Наглашавам да то није само по Оцима Цркве да су Срби Нови Израиљ. Ово је схватљиво из сваког могућег угла.
Човеку се једном даје могућност да бира.
Срби су изабрали као што су изабрали, и ово је цена.
Цена је Дахау, цена је Јасеновац.
И сада хоће да нас увере да су то били радни логори.
Као да је нацистима и усташама дата дозвола да стављају људе у радне логоре!
Из радних логора људи се враћају у живот.
Из ових, већина се није вратила.
Овде говоримо о стотинама хиљада који су били убијени пре него што су почели да подижу ова два града.
Увреда је за људски ум да прогласи да су ово били само радни логори!
Ово су били логори за мучење какве чак ни Египат, који је према Мидрашу био на четрдесет и деветим вратима нечистоте, није изумео.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
))
