spavac je napisao:
Sedmi vaseljenski sabor, 754 godine u Konstantinopolju, sastalo se 338 episkopa i bili su protiv poštovanja ikona. Rješenje sabora bilo je da se ikone trebaju prognati iz hrišćanske crkve i ako neko bude napravio ikone i ako se bude njoj klanjao, da bude anatema. Odluka sabora još je sadržavala i sledeće: prksa poštovanja ikona je zabranjena.
Poslije ove odluke, se dolilo ulje na vatru. Pretvorilo se u krvavi obračun sa onima koji su se klanjali ikonama: bacani u zatvore, mučeni, mnogi manastiri su pretvarani u vojne kasarne, bilo je i slučajeva grupnog ubijanja monaha i cijelo vizantijsko društvo se podijelilo na dva dijela. Jedni su podržavali ikonoborce, a drugi nisu. Kada se promijenila politička vlast i kad je došla carica Irina sa maloljetnim sinom Konstantinom VI, zauzela je poziciju ikonopoštovaoca i svoju vlast je upotrijebila da podrži ikonopoštovaoce. Na inicijativu carice Irine i patrijarha Tarasije (koji je postao patrijarh preko Irine) 787 godine opet se saziva sabor u Nikeji da riješi problem ikonopoštovanja i u istoriji hrišćanske crkve je poznat kao sedmi vaseljenski sabor. I mnogi pravoslavni udžbenici kad govore o sedmom saboru oni baš imaju u vidu 787 godine, ovaj sabor koji je utvrdio praksu ikonopoštovanja. Interesantno je da na ovom saboru je prisustvovalo 219 episkopa, i naravno da odluke ovog sabora nisu mogle biti pravosnažne da izmijene odluke prvog sabora. Neophodno je bilo, da odluka sedmog sabora bude pravosnažna, još episkopa. Da bi se utvrdila praksa ikonopoštovanja, episkopi su pozvali monahe koji nikada ranije nisu imali pravo glasa; samo su episkopi imali pravo glasa, no na ovom sabori i monasi dobijaju pravo da glasaju. I desilo se da je glasalo svega 350 ljudi i na taj način došlo je 338 naprema 350 i pobijedilo je ikonopoštovanje. Prvi sabor je osudio praksu poštovanja ikona, a drugi je prihvatio.
Poštovanje ikona je uvedeno u VIII vijeku. Dva sedma vaseljenska sabora: jedan koji je osudio poštovanje ikona, a drugi je to podigao na nivo dogme. Pored toga se vodila oštra politička borba. Kada je drugi sedmi vaseljenski sabor utvrdio poštovanje ikona, on je bacio anatemu na sve one koji su ikone nazivali idolima i okrivljivali sve hrišćane za idolopoklonstvo. Sabor je veliku čast i slavu da carici Irini i njenom sinom zato što je riješila problem ikonoborstva.
Ubrzo poslije ovog sabora je počela žestoka borba između Irine i Konstantina VI. Po naređenju carice Irine njen sin je oslijepljen i uskoro je umro. Ona je postala jedini upravitelj vizantijske imperije. 802 godine nju su svrgli sa vlasti i umrla je u progonstvu Čudno je da je pravoslavna crkva kanonizovala Irinu i ona se ubrojava u svece.
Istorijski kontekst u kome je uspostavljeno poštovanje ikona.
solunac evo napravili smo ispravke, jel sad u redu ili opet neka laz.
talija, c c c ...samo sam pitao da li je ili ne, ostalo me nije ni interesovalo. naravno da ce taj pravoslavni pop iz Zg da prica hrvatski.
tvrtko, za nikejski sabor u Rusiji se obrati Soluncu, ce da ti objasni ili citaj jos jednom postove.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
За који ме питаш сада сабор, Шпанци, или 7. васељенски?
ode...
jel' slusas neku ziku dok vozis??
А не да цимаш Солунца и мене оптужујеш за немар.