|
"У почетку бјеше Логос (Ријеч), и Логос бјеше у Бога, и Логос бјеше Бог." (1:1)
Ако је почетак празан и пуст, какво ли ће тек бити оно што произилази из њега и долази из њега? Ако је у почетку испред ових почетака ништа, онда из ништа може произаћи само ништа.
Наша људска мисао која уопште мисли у категорији: почетак, трајање, завршетак, не може ни о овету, ни о бићу, ии о постојању да мисли без почетка. Полазећи од себе као од прве непосредне стварности своје ка ономе што је на њеноме почетку она се природом свога бића мора питати: шта је почетак свих почетака, почетак испред свих почетака, па и почетак саме људске мисли? Јер чим мисао људска почне да мисли, она већ у самом акту мишљења има почетак. Тако има почетак и у самом бићу, постању и постојању свом.
А када мисао људска обухвати овај видљиви свет, она се с правом природно и логично пита: шта је почетак овоме свету, шта је пре почетка овога света, јер је очигледно да овај свет има почетак, кад и ја, мисао људска, имам почетак?
Христовођена и богонадахнута мисао Светог Еванђелиста Јована вида тај први почетак, прапочетак, почетак свију почетака, сав испуњен Логосом, Богом: Он је почетак, Он испуњује сав почетак, Он је "у почетку".
На почетку свега, испред свих почетака, као почетак и бића, и постојања, и света, и живота, стоји Бог Логос: Творац свега што је почело и постојањем траје. Овај Свепочетак је тиме Свепочетак што нема почетка; он је у непрекидном трајању; и Он даје силе свима почецима у створеном свету да постојањем трају, и развијају се, и одвијају се у најразноазрсније облике постојања и збивања. Зато је и изречена ботомудра реч која значи не само трајање већ светрајање: = беше. Али овај глагол је пуста граматичка схема ако није испуњен Логосом = Мудрошћу, Речју, Богом.
Трага ли радознала људока мисао за почетком тог Свепочетка за почетком Логоса, ево њега: "И Логос беше у Бога". Његов почетак је у Бога, значи: Он и нема почетка; сав је у Бога, па ипак самосталан, ипостасно самосталан, не обезличен неком обезличујућом погруженошћу у Богу. Људска мисао, када мисли о Богу, не може друкче а да и почетак Његов не замишља беопочетним. За њу је и најприродније и најлогичније да Бога замишља бескрајним и бесконачним у сваком погледу, па и у логледу почетка: почетком је Он бескрајан, бесконачан, беспочетан. Да, то је једини беспочетан почетак.
Зато је Логос свим бићем Својим сав "у Бога"; а то значи: сав бескрајан, са сваке стране бескрајан и безграничан. Иако је "у Бога", Логос није ништа мањи од Бшта: сва су божанска савршенства у Њему као и у Богу, те је и Он по свему и свачему Бог, и то Бог Логос, зато је и речено Духом Светим преко светог тајновидца и боговидца: "и Бог беше Логос".
Значи: Бог Логос је посебна Личност у Богу, друго Лице Свете Тројице. Тако: у почетку испред свих почетака сгоји и постоји Пресвета Тројица. Јер Бог Логос никада није одвојен од Бога Оца; Он је стално и вечито "у Бога". Он "нема почетка" (1 Јн. 2,19).
Богомудри Свети Кирило Александриски благовести: Блажени Еванђелист Јован под почетком означава овде Бога Оца, да би се Божанска природа јавила изнад свега, имајући под својом влашћу сву твар. Нема ничег старијег од почетка. Употребљена реч "беше" означава превечни почетак Бога Логоса, и води мисао човекову ка дубоком непостижном, неизрецивом и ванвременом рођењу. Еванђелист благовести: "И Логос беше у Бога", и тиме указује на Ипостас Бога Оца и на Ипостас Бога Сина. [1]
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
Еј, Мећава (да ниси из Шипова када ти је такав надимак), ај ми рец` гдје је то „мишљење“ да с и ја скријем ако икако може од овије` жена што ме прогањају (да неб` требо отићи у калуђере). 
, а не Дамаскин, и jопет си погријешио.
