|
АДВЕНТИСТИ (СУБОТАРИ)
Уз Јеховине сведоке, адвентисти (суботари) су данас, такође, врло активни на нашим просторима. Њихово име дол ази од латинске речи adventus, што значи долазак. Они кажу да очекују скори долазак Христов на Земљу, кад ће судити и живима и мртвима по њиховим заслугама и по томе се разликују од других хришћана који, такође, верују у други долазак Господа Исуса Христа. Додуше, у томе они нису изузетак, јер је било и других, који су се бавили прорачунима кад ће Христос доћи. Сви они заборављају на Христове речи о Његовом другом доласку: „О дану томе и о часу нико не зна, ни анђели небески, до Отац мој сам" (Мт 24,35). Кад су Га апостоли после Васкрсења
поново питали о овоме, Он им је рекао: „Није ваше да знате времена и лета које Отац задржа у својој власти" (Дап 1, 7). Међутим, секташи не маре за ове Христове речи, што је још једна потврда „исправности" њиховог учења.
Оснивач адвентизма био је Вилијем Милер ,који је живео од 1782. до 1849. године. По занимању је био фармер, али је пуно читао. Проучавајући Библију, он је на основу књиге пророка Данила „израчунао" да ће крај света доћи између 21. марта 1843. и 21. марта 1844. године. Много људи је поверовало у ову његову тврдњу, тако да су се припремали за овај догађај. Међутим, кад је време истекло, многи су били разочарани. Милеров пријатељ Семјуел Сноу је „пронашао" грешку и означио 22. " октобар као датум краја света. Међутим, њихове присталице су и овог пута биле разочаране. Баптистичка заједница, којој је Милер припадао, искључила га је из свог чланства. Због тога је он основао нову, адвентистичку заједницу. После Милерове смрти, настављачи његовог дела били су Хајрем Едсон, Џозеф Бејтс и Елен Вајт 1827-1915.
Основа новог адвентистичког учења састојала се у томе да је Христос 1844. ушао у небеско светилиште да суди гресима живих и мртвих, да треба празновати седми дан као сабат (субота-дан одмора) и веровати да је Елен Вајт права пророчица. До 1855. године седиште им је било у Бетл Крику, Мичиген, а од 1860. године званично се зову Адвентисти седмог дана. На нашим просторима се појављују почетком овог века. Скупљају се и моле у својим „домовима молитве". Имају и своје богословске школе, а од пре неколико година и свој Теолошки факултет у Београду, на Бановом брду.
Они усвајају Никеоцариградски символ вере без додатка „Филиокве", али га тумаче на свој начин. Главни извор вере су Библија и дела „пророчице" Елен Вајт. По њима Библија се сама по себи тумачи, човек се спасава вером у искупитељску Христову жртву. Христос је једини посредник, па се због тога не треба молити ни Богородици ни светитељима. Од Светих тајни признају само обред крштењаи „вечеру Господњу" (причешће). Међутим, они не верују да се хлеб и вино претварају у тело и крв Христову. Не поштују иконе, реликвије и крст. Уче да ће се васкрсење мртвих десити у две етапе: прво ће васкрснути праведници, а затим грешници. Верују у хиљадугодишње царство Христово - хилшазам. По њима, Христос ће доћи и васкрснути праведнике, који ће се са Њим вазнети на небо, где ће остати хиљаду година. Зато време Земља ће бити пуста, а Сатана свезан. После хиљаду година ће васкрснути и грешници, Сатана ослобођен, па ће их варати. Даље, Христос силази са праведницима на Земљу и бори се против Сатане и грешника. Пошто их победи, баца их у огњено језеро. Значи, они ће бити уништени, а не бачени на вечне муке, како учи Црква. Као што смо рекли, адвентисти празнују суботу уместо недеље, коју је, по њима, увео папа, кога називају антихристом. Јела деле на чиста и нечи ста. Неједу свињетину и уздржавају се од алкохола и дувана. За „вечеру Господњу" (причешће) употребљавају слатко вино или ширу.
_________________ Абвун дбашмајо
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
Knjigu u sake i trazi 
Za mene je vjernik onaj koji se