Pismo SA Saboru Srpske pravoslavne crkve -Papu nećemo u Srbiju !!
Oni vladaju!
Oni vladaju!
Pošto nemamo druge mogućnosti da iskažemo svoja verska osećanja, stavove i mišljenja povodom uvođenja “novotarija” u našu Svetu liturgiju, mi verni narod Čačka, Užica, Arilja, Požege, Lučana, Guče smo prinuđeni da se obratimo na ovaj način.
23 December 2007, izvor: agh2o.com
Naime, pored brojnih pokušaja da se redovnim procedurama preko svojih nadležnih arhijerejskih namesnika obratimo Njegovom Preosveštvenstvu Episkopu Žičkom Hrizostomu mi to nismo uspeli.
Toliko toga bi smo želeli da pitamo, jer se broj pitanja svaki dan povećava, a odgovora nema. Mi smo hrišćanski, pravoslavno i smerno kako su nas i vaspitavali u našim svetim manastirima i hramovima, pokušavali da dobijemo odgovore na naša pitanja od nadležnih parohijskih sveštenika.
Na naše veliko izneneđenje na ista pitanja, a u vezi liturgije, od jedne grupe sveštenika smo dobili zadovoljavajuće odgovore, koji glase:
- U liturgiji ne treba ništa menjati, da je ona ovakva kakva je, plod dinamičnog hrišćanskog života potvrđenog predanjem naših Svetih otaca, 7 Vaseljenskih sabora, a ako i treba nešto menjati to može biti samo saborno na saboru SPC, a ne nikako pojedinačno kako koji Episkop hoće (kao što je uradio naš Episkop Hrizostom ili još gore Episkop šumadiski Jovan koji je čak izdao i akt o novom načinu služenja Svete Liturgije).
Od druge grupe sveštenika koja zagovara novotarije nismo dobili odgovore na postavljena pitanja, ali smo dobili nešto drugo. E, to drugo što smo dobili je razlog da smo bili prinuđeni da se duboko zamislimo, da kao laici dobro pručimo iz raznih leteratura Svetu Liturgiju, da postanemo priučeni teolozi iako imamo toliko svojih mirskih obaveza na poslovima koje radimo i u našim porodicama.
Duboko smo se zamislili i definitivno zaključili da ovde suštinski nešto nije u redu. Odgovori ove druge grupe sveštenika (”novotaraca”) bili su sledeći:
da mi neznamo ništa, da smo neškolovani, da nije naše da razmišljamo o liturgiji, da neće tamo neke babe i dede (koju su uzgred budi rečeno ceo život proveli u crkvi i odlično poznaju crkveni život i liturgiju i zaista žive pobožno) da ih uče kako se služi ista.
Od ovakvih odgovora još nas je više iznenadio oštar i agresivan pristup sveštenika prema nama vernicima. Mi nismo mogli prepoznati te sveštenike, te ljude koji do juče nisu bili takvi. Ko je i kakav uticaj na njih izvršio? Zašto se oni ponašaju prema nama vernicima krajnje nehrišćanski, a u krajnjem slučaju nečovečno (kao da smo mi jedna nerazumna masa)?
Zašto neće ili izbegavaju da nam daju adekvatne odgovore (a mi samo to tražimo)? Zašto nas nazivaju pogrdnim imenima, ziloti sektaši, kad svako može da proveri ko smo mi, kako živimo hrišćanski pobožno. Svako može da proveri naše adrese stanovanja, naše matične brojeve i naša zanimanja. Sve je to bio povod da mi krenemo u dublja istraživanja ove deformacije u životu naše crkvei da dođemo do zaključaka, naravno uz Božiju pomoć koji su nas zaprepastili.
Pa da krenemo redom: Prvo, do pojeve odluke sa zadnjeg sabora SPC, a u pogledu bogoslužbenog poretka, na osnovu koje su svi arhijereji izdali aktove o obaveznom pridržavanju ustaljenje prakse u liturgiji mi kao verni narod bili smo u nekoj vrsti nedoumice. Naime do ovog sabora neke vrste objašnjenja uvođenja novotarija u našu liturgiju je bilo. Čak je i episkop jednom dolazio i objašnjavao teološku osnovu novotarija. Mi kao narod nismo hteli da dublje ulazimo u ovu problematiku, jer do sada i nismo imali i potrebu za tim, jer u osnovi to i nije naš posao. Ali, posle svega što se dogodilo i događa u našem crkvenom životu, mi smo prinuđeni da se bavimo i ovim pitanjima. Zato se mi i bavimo i bavićemo se tim pitanjima, jer smo shvatili da su ona od suštinskog značaja za našu veru i za opstanak našeg pravoslavnog, Svetosavskog puta kojeg su nama ostavili naši preci, naši svetitelji.
Postalo nam je jasno da se ova teologija novotarija služi zamenom teza, istrgavanjem iz konteksta reči Svetih Otaca, jevanđeljskih reči i pouka, da bi se opravdalo tobožnje vraćanje na „takozvano” prvobitno hrišćanstvo, raslojavanjem IV I XIV veka koji su bitni za nadogradnju crkvenog života, što nas sve neodoljivo podseća na slična događanja u Rusiji 1920. godine i 1992/1993 godine, kada se pojavila „takozvana” obnovljenska živa crkva, (pa ne može se život vraćati unazad). Ispada da su svi ljudi koji su do sada imali crkveni život, počevši od svetitelja (Svetog Save, Svetog Vladike Nikolaja, prepodobnog Ave Justin Ćelijskog), pa do duhovnika i vernog naroda bili u zabludi i uzaludno živeli svoj hrišćanski život, a to je priznaćete — besmislica.
Pažljivim proučavanjem novotarskih liturgija došli smo do neodoljivog zaključka da crkveno raslojavanje treba da ide do tog stepena gde bi bila moguća nivelacija sa rimokatoličkim služenjem (pričešćivanje bez pripreme, bez posta, bez ispovesti - u svakom slučaju nije pravoslavno). Na ovakve opaske mnogi sveštenici i monasi (Studenički) koji preferiraju za novotarije se samo „kiselo” nasmeju, ne daju odgovore i puni su ironije.
Drugo - Bilo je strašno kada smo preko braće i sestara iz drugih eparhija (Šumadijske, Braničevske, Bačke) došli do video zapisa nekih događanja iz njihovog crkvenog života. Nesto od tog materijala je prikazano na zadnjem saboru što smo mi i doznali. Na tapetu je bio vladika šumadijski Jovan. Kada smo videli njegovo ponašanje prema vernom narodu u selu Venčani, pa kasnije sukob sa sveštenikom Nebojšom, koji je kasnije se ispostavilo apsolutno branio veru, mi smo bili zatečeni. A kada se još pojavio i vladika Atanasije Jevtić sa onako bezskrupuloznim napadom na sveštenika neistinitim i neutemeljenim, mi smo shvatili da je „vrag odneo šalu”.
Njegov nastup je neodoljivo podsetio na nastupe političkih komesara koji su trebali da ubede narod u ono što nije logično, istinito i zdravorazumsko. Tu smo doživeli šok kao verni narod, jer nismo vaspitani da od onih koji su bili naši najmilija, najpoželjniji - naših vladika doživljavamo da oni idu toliko daleko da iskrivnjuju istinu. To je već izazvalo duboku sumnju da se nešto krije od naroda i da hoće proture „rog za sveću”. Ali, ipak nas je tešila misao da se bliži sabor i da će naši Arhijereje sa punom Božijom i ljudskom odgovornošću uz sadejstvo Svetog Duha ipak pravoslavno rešiti ove nedoumice. Sabor je prošao, odluka je donešena pojedinačnim izjašnjavanjem Arhijereja.
Treće - Posle donešena odluke koje znamo kakve mi smo naivno verovali da je problem rešen. Međutim, tok događaja nas je demantovao. To je tek bilo krucijlno iznenađenje za sve verne ljude, pa čak i za one ljude koji nisu toliko crkveni. I ako su po odluci Sabora SPC i sledstveno aktovima Arhijereja svi namesnici bili dužni da ovu odluku pročitaju posle liturgije svim sveštenicima i vernom narodu, oni to nisu učinili. Onda smo odlučili da vidimo da li će se vladika Hrizostom pridržavati odluke sabora. Otišli smo tamo gde je ona služio: manastir Klisura. Služio je po svome novotarski, a mi smo odgovarali po ustaljenoj praksi iz odgovaranja na liturgiji Svetog Jovana Zlatousti. Odmah smo zapazili da nas nije prekidao, za razliku od nekih događaja pre sabora gde je odlično odigrao ulogu autoritarnog episkopa i prekidao pevanje naroda. Ovoga puta to nije bio slučaj. Očigledna da je taktika promenjena. Ne treba se konfrotirati sa narodom da to ne bi bio materijal za sabor. Žalosno je našta je ličila ta liturgija (imate materijal na snimku). Očigledo je da je takva strategija saopštena i sveštenicima koji su odlučili da slede put vladike te su i oni počeli da izbegavaju sukobe sa narodom na liturgijama. U to smo se uverili na još nekoliko mesta gde smo bili. U selu Prilipac kod sveštenika Milana (imate materijal) gde vidimo kako se ponaša taj sveštenik. On se zaklinjao episkopom, a na pitanje o aktu, on je glumio da ne zna za njega. I ta služba je bila mešovita — počeo je novotarski, a završio kako treba.
Zatim - imate materijal iz Užica. Pogledajmo kakva je crkva - bele sveće na lusteru. Sveštenik Milić Dragović, jedan od prvih novotaraca, skratio je ikonostas koji liči na neku prečagu — sa kojeg je skinuo krst. On je najdalje otišao u novotarijama. Za pevnicom više nepevaju, nego recituju. U zadnje vreme uneo je i klupe u crkvu gde drži veronauku. Zar vas to ne podseća - za rimokatoličke crkve. O masovnom pričešćivanju da i negovorimo (bez pripreme).
Zatim pogledajte jedno takozvano duhovno veče u sali opštine Čačak. Pored ostalih gostiju govorili su Otac Prota Ljubodrag Petrović iz Beograda i Otac arhimandrit Studenički Tihon. Tema je bila - Svetost i Svetitelji. Umesto da se govori o temi, Otac Tihon govori o njima ominjenoj temi pričešćivanju. On govori vrlo mlako, neubedljivo — čita sa nekakvih papira o tome kako je bilo u vreme Svetog Save, pa dolazi do toga da se treba pričešćivati jednom sedmično. Nigde ne pominje pravilnu i dostojnu pripremu (post, molitvu, ispovest, pokajanje). Nigde ne pominje deo molitve pre pričešćivanja („Neka mi pričešćivanje ovim svetim tajnama ne bude na sud ili osudu, već na isceljenje duše i tela. Amin”). Prota Ljuba kao iskusniji sveštenik malo iskusnije govori o tome, mada nedovoljno precizno, a onda sledi pitanje jedne sestre koja vrlo precizno i pravilno podseća na probleme Bogosluženja u našoj eparhiji, na odnos sveštenika prema narodu, na nepoštovanje saborske odluke od strane vladike Hrizostoma i određenog broja sveštenika. Na se to prota odgovara da ne treba ići u dubinu, da će se to rešiti - u jednom trenutku priznajući da je to „talas koji će proći”. Na primedbu da se bližimo rimokatolicima otac Tihon se ironično i „kiselo” smeje itd.
Posle zadnjeg sabora mi verni narod smo čitali spise Vladike Jefrema Banjalučkog i Vladike Kanadskog Georgija. To su po našem mišljenju odlični tekstovi. Na njih je reagovao, ko bi drugi nego Vladika Atanasije Jevtić u Pravoslavlju (gde između urednik i Vladika Hrizostom). Kako je reagovao znamo. Jezuitski - napao ih je da oni nisu nikakvi teolozi (u nedostatku argumenata najlakše je nekoga diskreditovati).
Pravu komunikaciju smo ostvarili s Njegovim Preosveštvenstvom Vladikom Banatskim Nikanorom. Zaista smo se lepo osećali sa tim pobožnim čovekom i pravim narodnim vladikom kako ga i nazivaju neki duhovnici i starci. Bili smo srećni kada smo od njega uzeli Blagoslov, za razliku od našeg vladike Hrizastoma, koji nerado daje blagoslove i nevoli narod. Sa Vladikom Nikanorom smo proveli oko dva časa u razgovoru o gorućim crkvenim temama. On nije ništa krio iz prve ruke nam je rekao kako je protekao taj sabor i šta je ko pričao i radio od Arhijereja (imate i taj materijal). Rekao je da je ovo borba za očuvanje pravoslavne vere i da se treba boriti pravilno i hrišćanski.
Dragi naši Arhijereji !!!
Posle svega ovoga postalo nam je savršeno jasno o čemu se ovde radi. Mi poručujemo i pre svega hrišćanski i ljudski molimo sve Arhijereje da se zajedno pomole Bogu i svi vrate jednoj Svetoj Sabornoj i Apostolskoj crkvi. Svesni smo da mi nismo klir, ali i klir treba da zna da nas je sa svojim ponašanjem naterao da se detaljnije upoznamo sa liturgijom i crkvenim životom, Stoga Molim da se ove pojave zaustave i vrate tamo gde treba. U protivnom i mi kao deo Crkve, kao deo tela Hristovog nećemo „sedeti skrštenih ruku”. Branićemo svoju veru, branićemo Srpstvo, Svetog Savu, Svetog Vladiku Nikolaja, Svete Srpske Mučenike, Svete Srpske Zemlje (Kosovo). Svesni smo da ove novotarije nisu od Boga, već su plod ljudskog mudrovanja i filozofije. Teško nam je i žao što je došao ovaj trenutak da mi kao laici branimo veru od pojedinih episkopa i sveštenoslužitelja, umesto da bude obratno. Ali očigledno da je Bog i to dopustio. Znamo i da je strategija episkopa novotaraca da školuju mlade kadrove za svoje učenje (naše vreme dolazi).
Zamolili bi Arhijereje da veruju da iza ovoga niko ne stoji (kojoj demagogiji je sklon Vladika Atanasije Jevtić) već je ovaj tekst izraz duše i srca vernog naroda.
PAPU NEĆEMO U SRBIJI !!!
Nebojša Šerović
Dr vet.medicine
br.l.k. 297432
jmbg 0708963782813
Skopska 8/4
32000 Čačak
http://www.novinar.de/2008/01/01/pismo- ... rbiju.html
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
