Damaskin je napisao:
Антропос, ниси ме разумио, немогуће је изградити Заједницу без изграђених личности.
Природно је да ће личности унутар те заједнице имати раличите доживљаје истих ствари односно погледе и схватања,
али ако је њихова заједница базирана на односу уважавања и љубави,
у том случају ће они кроз узајамно сучељавање које се одвија првенствено кроз љубав и поштовање личности другог доћи до неког трећег надличног (у смислу субјективности) рјешења.
И управо то је оно сабрање "у Име моје" како каже Христос,
сабрање љубави. Како се можемо уопште сабрати и постојати у заједници, ако немамо жив однос са другим личностима те заједнице?
Ти си поистовјетио саборни ум са партијским једноумљем, а разлика је благо речено огромна. Свако у Цркви има своје мишљење и ставове, али ако се та мишљења и ставови кроз интеракцију, кроз комуникацију слободних личности, они ће узајамно изграђивати један другог и управо захваљујући томе што уважавају Другог и Другост,
у себе уграђивати и различите перспективе и самим тим узрастати као личности.
Љубав је увијек и искључиво заједница слободе, односно слободних личности.
Свако добро!
U, prijatelju, pa ovo je daleko od praxe koliko nebo i zemlja. Vidi, npr., ovo sto kazes:
Citiraj:
И управо то је оно сабрање "у Име моје" како каже Христос,
сабрање љубави. Како се можемо уопште сабрати и постојати у заједници, ако немамо жив однос са другим личностима те заједнице?
U 'ime' Hristovo znaci skladu sa Njegovim karakterom. Ljubav je cesto samo misaona imenica. Vernici godinama dolaze i ostaju isti, nepromenjeni, a to nikog ne tangira. Izlaze iz crkve, puse, psuju (cak i Boga), da ne kazem gore stvari. To samo znaci da crkva tolerise neke stvari, i da je ovo sto ti pricas, bar za moj pojam, cista iluzija. Tako nesto, koliko sam ja vidio, tesko da postoji u praxi, no ko zna.
Citiraj:
Ти си поистовјетио саборни ум са партијским једноумљем, а разлика је благо речено огромна. Свако у Цркви има своје мишљење и ставове, али ако се та мишљења и ставови кроз интеракцију, кроз комуникацију слободних личности, они ће узајамно изграђивати један другог и управо захваљујући томе што уважавају Другог и Другост,
у себе уграђивати и различите перспективе и самим тим узрастати као личности.
Svako moze imati svoje misljenje? Uh, ne znam od kada to??
Citiraj:
Љубав је увијек и искључиво заједница слободе, односно слободних личности.
Volio bih da je tako, ali sumnjam. A po ovome sto pricas, ne delujes mi kao pravoslavni.
Pozdrav.