Indijanko ja još nisam uzeo učešće na ovoj temi i zaista sam zbunjen: da li se obraćaš stvarno meni ili nekom drugom?
Pa evo, da otklonimo svaku zabunu, ponukala si me da nešto i kažem iako nisam namjeravao žuriti sa tim.
Naš Tvorac nas vrlo dobro poznaje i zna kada šta i kako da sa nama radi da bi nas doveo do našeg pravog odredišta.
On nas uči i vodi prema našim mogućnostima a u skladu sa svojim planom.
Njegova pravila i zapovijesti
nikad nisu sama sebi cilj, nego plod koji je on namjeravao da se u nama proizvede ako ta pravila poštujemo.
To je Isus Hrist demonstrirao, naizgled kršeći pravila koja je Bog dao Izraelu (karakterističan primjer je subota), ali objašnjavajući da nije važna forma tih pravila nego njihova suština i smisao, tj. plod koji (ne)poštovanje tih pravila donosi u čovjeku, i zbog kojih pravila i postoje.
Krajnji cilj je da se ljudi ponašaju tako da je to najblagodatnije
i za njih i za sve druge sami od sebe (sponatano) a ne samo zato što im je to neki autoritet nametnuo. Jer sve na Zemlji je stvar slobodne volje.
Dakle cilj je da se ljudi
nauče da svojom slobodnom voljom prihvate ono što im Otac preporučuje.
Krute dogme su samo u početnom jednom periodu tog razvoja i učenja neophodne, ali čim Božija blagodat uhvati korijena u ljudima i oni steknu pozitivno iskustvo i pravo pouzdanje u Tvorca, dogme se prirodno nadrastaju i čovjek je u stanju da prepozna njihovu suštinu, što ga čini fleksibilnijim.
To apostol Pavle na više mjesta iz raznih uglova objašnjava.
U konkretnom slučaju jela on jasno govori (vidi poslanicu Rimljanima 14 poglavlje):
ti misliš da se nešto smije jesti a nešto ne - drži se toga i radi tako, ja mislim da je dobro jesti sve i ja treba da radim onako kako smatram da je dobro, svako neka radi onako kakvo je njegovo uvjerenje i da ne sudimo jedan drugoga.
Jer nismo svi na istom stepenu razvoja (nismo svi u istom razredu), ali jesmo u istoj školi. Ali onaj koji je u višem razredu treba da pazi da ne remeti onog koji još nije.
A vizija Boga kao krutog zakonodavca koji samo gleda ko se usudio da prekrši šta od Njegovih nepromjenljivih pravila, nimalo ne odgovara istini.
Jer ako On i jeste nepromjenljiv, ali mi nismo, a On ne daje pravila radi sebe nego radi nas.
I ono što sa nama radi i čemu nas uči je nama za pouku ali samo je blijedi odsjaj onoga kuda nas vodi, a ne konačno rješenje za ljude na Zemlji.
Isto kao što se matematika u osnovnoj školi uči od skupova ali prilagođeno moći poimanja sedmogodišnjaka, a na fakultetu se počinje od istog, ali sada nasasvim drugom nivou.
On dobro zna da na Zemlji ima mnogo raznih životnih okolnosti i da svako pravilo ima mnogo izuzetaka i izuzeci opet imaju izuzetaka, jer On nas dobro, dobro zna, On je naš Otac.
Pa ipak osnovna namjera za ljude je prvi put jasno izrečena u Svetom Pismu.
Kada je Adam stvaran za hranu mu je namijenjeno:
ево, дао сам вам све биље што носи сјеме по свој земљи, и сва дрвета родна која носе сјеме; то ће вам бити за храну. (1.Mojsijeva 1:29)
Ipak, nakon Adamovog pada i potopa, kada su se
okolnosti na Zemlji promijenile rečeno je ovo:
2.И све звијери земаљске и све птице небеске и све што иде по земљи и
све рибе морске нека вас се боје и страше; све је предано у ваше руке.
3.
Што се год миче и живи, нека вам буде за јело, све вам то дадох као зелену траву.
4. Али не једите меса с душом његовом, а то му је крв.
Dakle već tu je nastala
promjena jer su se životne okolnosti na Zemlji promijenile i sve se prilagodilo novoj situaciji (a Tvorac je sve to mudro uredio), uključujući i ograne za varenje kod čovjeka i životinja, ali i klimu i krajolik na Zemlji i sastva zemljine atmosfere.
Pa ipak, kasnije je Mojsiju dat Zakon (i kasnije Muhammedu vrlo sličan) ali
prilagođen vremenu i okolnostima u kojima su ti narodi živjeli.
To je imalo svoje zašto, ali za njih.
Isus Hrist (i docnije Pavle) na kraju daje pravo objašnjenje:
Ne pogani čovjeka ono što u njega ulazi, nego ono što iz njega izlazi!
Ali nema ništa gore nego svoje životno pravilo nametati drugom i suditi mu da je manje vrijedan ako ne živi kao ti.
Uostalom, što je za jednog lijek za drugog je otrov, to je u svemu tako pa i u hrani.
Dakle, mi
treba da nadrastemo jedenje mesa, ali to ćemo postići (postepeno i spontano) tek onda kada budemo nadrasli i Adamov pad. A dotada će još dosta vode proteći Vrbasom, pa ipak manje nego što mnogi misle.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
na cjelkupan mehanizam 
...veci dio se unosi hranom, znaci iz proteina, a najvishe proteina se nalazi bash u mesu, to je poznato.
