|
Они који говоре: „у младости да грешимо“ и „у старости покајаћемо се“, од демона су обманути и заведени, због тога што свесно и слободно, по својој вољи греше, или пристају на грех, на покајање не мисле, нити стигну да се покају, но их још у младости срп смрти посече, као Амона цара Јудејског, који је прогњевио Бога својим нечистим намерама и прљавим помислима, говорећи: данас да грешим, па ћу се сутра покајати.
Ови полудеше у мислима својим, и помрачи се неразумно њихово срце, јер данашњи дан изгубише, тело уништише и опоганише, и душу окаљаше, и разум помрачише, и мисли потамнише, и савест спалише, и сутрашњи дан украдоше, јер их смрт затече изненада – непокајане и неприпремљене. Они који не плачу ради пада у грех блуда, и не ридају ради пада у глиб чињења прељубе, и не плачу ради прљавог мужеложништва, горко не плачу за мрски грех малакију, рукоблудије, не могу искрено у души да се кају за учињене грехе, неће се поправити у будућности. Они који не траже оно што је изгубила душа њихова, нису очували ни оно што их обраћа на пут спасења. Онај, који не рачуна губитак прилога и главу ће изгубити.
Који се не труде разумно, и не трезне се у молитвама, заробљени су од хладних помисли, па заробљени ипак раде за зле обичаје, мада их не желе, нити их воле. Они који нису будни и трезвени у певању Псалама, Богослужењу, сами себе поткрадају и у губитку су; подлежу лако искушењима греха. Који нису будни у слушању Божанствених речи, но сну и лењости себе редају, остају са пет лудих девојака изван одаје небеснога Женика.
Који за оружје пост имају и од угађања трбуху уздржавају се, убијају у себи грешну жељу блуда. Који заповести Божије не поштују и не чувају, од ђавола бивају рањавани и бачени у огањ вечни. Који се удаљавају од Свете Цркве и причешћа Светим Тајнама, непријатељи Божији постају и другови ђавола. Да се посраме јереси безбожних јеретика!
Пошто испита срце, и тело испитује, и оштрицом са обадве стране оштријом од свакога мача, долази до раздвајања тела и духа, чланова и мозга, преиспитује најскривеније наше мисли и осећаје срца. Тада, дакле, не само један делић, из мноштва делова, но целокупног себе видећеш пред Судијом Праведним, Који седи и суди.
И као овцу кожа што не може да заштити од вука, исто тако ни ми не можемо наша зла дела да сакријемо, нити мисли своје да прикријемо. Нема те творевине, која не би била позната Ономе, Који суди. Све је рпед Њим откривено и видљиво је у очима Његовим.
Према томе, устанимо са Божјим заповестима противу телесних страсти, смиримо помисли горде о празној слави и хвалисању; пођимо у бој против злога духа. Настојмо да наше мисли буду трезвене; уништимо грешне помисли; имајмо молитву без роптања; ум трезвен, мисао увек будну, савест чисту, уздржљивост трајну, пост нелицемеран, истинску чистоту, љубав искрену, чедност неокаљану, смирење чисто, истинито, певање Псалама истрајно, читање без хвалисања, и коленопреклоњење без гордости, молитву топлу, живот чист, реч истиниту, гостопримство искрено и без роптања, трпљење истрајно и мило; без испитивања подај милостињу свакоме који се за њу обрати; престанимо са потоком жучи, истребимо гњев, да удаљимо од себе тугу, раздраженост да убијемо у себи, жалост да нестане, среброљубље да искоренимо; да се не плашимо општега закона смртности, који носи цео род људски, но да се бојимо Онога Који може да погуби душу нашу.
Смрт је истинита, не само кад раздваја душу од тела, већ је страшна када одваја душу од Бога. Бог је Извор живота, а ко се одваја од Извора живота, умреће.
Ђаво је отац смрти. Он је као непријатељ силно наоружан да нас у све те дане победи, и повеже, и да нам каже: „Победих Христове војнике, мекоћом свога лукавога опхођења, и умиљатим гласом својим савладах их; обманух њихов слух; гордошћу, славољубљем и прождрљивошћу заробих. Узех им полако врлине, испрљах их похотама, дадох им да пију вино, и да се раздражују; одвојене од Бога бацих и у пропаст блуда.“
Не дајмо нечистим демонима да се церекају над нама; ми имамо Бога, Који је наш Спаситељ, а демона победитељ. Будући да смо и ми телом сплетени, не можемо избећи смрт тела, но не дозволимо да нас ђаво збуни, устанимо и покренимо се свом снагом да би победили нечастиве демоне.
Ако страх Божији имамо у срцу и у души будемо носили сећање на смрт, па ако нас демони нападну свим својим најјачим оружјем, ништа нам не могу напакостити. Они су као овнови који ударају главом о стену тврду. Нека стену тврду и нас нађу, када је Господ са нама, Коме припада слава, част и власт у све векове.
Амин.
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
