banjalukaforum.com

У 7. хиљадугодишту од стварања света, цела земља ће бити очишћена огњем и рајски обновљена, али неће на целој земљи бити успостављено Царство Христово, већ само на једном њеном делу – од Нила до Еуфрата, са средиштем у Јерусалиму, како је и обећао Бог нашем праоцу Аврааму. Изван Хиљадугодишњег царства Христовог живеће народ Гога и Магога.

У Хиљадугодишњем царству међу праведницима неће бити смрти (иако ће још увек бити у старим „душевним телима“). Смрти ће бити међу народом Гога и Магога. Смрт ће бити коначно уништена и прогнана из творевине по заврштеку 7. хиљадугодишта у 8. бесконачном веку, после свеопштег васкрсења и облачења у нова „духовна тела“, после Страшног суда, када мора више не буде ни Сунца ни Месеца ни Звезда него, када настане „ново небо и нова земља“, и када Бог буде био све у свему.

У Хиљадугодишње царство неће ући „непослушни“, него само послушни – праведни.

Наведите тачно место из Светог писма које вас смућује.

Хиљадугодишње царство ће бити у 7. хиљадугодишту од стварања света и то на овој истој земљи (са истом географијом) само огњем очишћеној од Вавилона – сатанске цивилизације и културе, и обновљеној у рајско стање. Мора неће бити на земљи не у 7. хиљадугодишту већ у 8. бесконачном веку када нову Земљу и ново Небо буде обасјала у потпуности вечна божанска светлост незалазног Дана Божјег.
А зашто ви говорите оно што не пише у Светом писму? У Писму пише: Јер Он треба да царује док не положи све непријатеље под ноге своје. Последњи непријатељ укинуће се – смрт. (1. Кор. 15, 25-26). Нигде не пише да ће Христос у свом царовању бити све време својим човештвом на Небу (тј. с десне стране Оца) као што је то сада случај. То је ваш произвољни додатак супротан Светом писму.

Бог у Цркви није дао само апостолску службу него и друге међу којима је и учитељска. Учитељска служба је Богом дата зато што је неопходна а оно што је неопходно јесте једнако важно: ...Бог постави удове у тијелу, сваки поједини од њих како хтједе. А ако би сви били један уд, гдје је тијело? Сада пак, многи су удови, а једно тијело. А око не може рећи руци: не требаш ми; или опет глава ногама: не требате ми. Него, шта више, који се удови тијела чине да су слабији, неопходни су; И који нам се чине мање часни на тијелу, њима придајемо већу част; И неугледни наши удови имају већи углед, док оним угледним то не треба. Али Бог тако сложи тијело давши слабом уду већу част, да не буде раздора у тијелу него да се удови подједнако брину један за другога. И ако страда један уд, с њим страдају сви удови; а ако ли се један уд прославља, с њим се радују сви удови. А ви сте тијело Христово, и удови понаособ. И ове постави Бог у Цркви: прво апостоле, друго пророке, треће учитеље, затим чудотворце, онда дарове исцјељивања, помагања, управљања, различитих језика. Јесу ли сви апостоли? Јесу ли сви пророци? Јесу ли сви учитељи? јесу ли сви чудотворци? Имају ли сви дарове исцјељивања? говоре ли сви језике? Да ли сви тумаче? А ревнујте за веће дарове. И показаћу вам још узвишенији пут. (1.Кор. 12, 18-31). А зашто је учитељска служба неопходна? Зато што после апостола треба да се настави неповређено преношење (=наслеђивање, прејемство) не само Светог писма, већ и неповређено разумевање и тумачење Светог писма. Црква Христова се назива „апостолском“ не само зато што прихвата и чува списе које су написали св. апостоли, него зато што чува и правилно тумачење апостолских списа. Та служба правилног тумачења Светог писма је, као што горе показасмо, у Цркви Богом поверена превасходно „учитељима“ Цркве. Није свима дато да тумаче Свето писмо, како то погрешно мисле јеретици протестанти, не зато што не може свима да буде дато већ зато што сви нису истог духовног узраста. Зато: ... ревнујте за веће дарове. И показаћу вам још узвишенији пут. Зато смо вам, у претходној поруци, и написали да свети Папије Јерапољски, свети Иринеј Лионски, свети Јустин Философ, свети Иполит Римски, свети Методије Патарски, блажени Лактанције нису било које „извесне особе“, како ви рекосте одбацујући њихов значај, већ истински учитељи Цркве, које је Сам Бог подигао у Цркви Својој и преко њих устројио чување, кроз векове, правог смисла Светог писма. Протестантски јеретици по гордости својој противе се Богу и одбацују и ниподаштавају богомдану учитељску службу и учитеље Цркве, и иако неуки и неутврђени (2.Петр.3,16) покушавају сами себи да буду учитељи духа и смисла Светог писма, заобилазећи истинске учитеље Цркве – Свете оце. Заобилазећи учитеље Цркве они тако заобилазе и одбацују самог Духа Светог Којим је Бог написао Свето писмо преко светих апостола (старозаветних и новозаветних) и Којим га је и протумачио преко светих учитеља. Због ове гордости њихове, Бог их предаде у покварен ум -Рм.1, 28. па тешко разумљива места изврћу, као и остала Писма, на своју сопствену пропаст (2.Петр.3,16). Зато апостол даље упозорава хришћане: А ви, дакле, љубљени, знајући унапријед, чувајте се да обманом безаконика [протестаната, и других јеретика] не будете одведени с њима, и не отпаднете од својега ослонца. (2.Петр.3,17).

Лавић::
...Vi navodite izvesne osobe kao izvor istine ( Justin, Trifun, Irinej, Ipolit, Laktacije) a ko je za njih bio izvor istine?
Ako je i za njih Biblija predstavljala izvor hajdemo onda i mi na izvor a ne oslanjati se na mišljenje grešnog čoveka jer on može pogrešiti u svom razumevanju i mi verujući njemu više nego izvoru istine otići u propast.

Надам се да сада разумете да заједничко, сагласно мишљење светих учитеља Цркве (Јустина, Иринеја, Иполита, Лактанција, Методија, Папија...) није обично „мишљење грешног човека“, како рекосте, већ глас Духа Светог, Који сам устројава тумачење Светог писма преко учитељске службе која је неопходна у Цркви (види: 1.Кор. 12, 18-31). Ако је она неопходна онда је неопходно и њено прихватање и уважавање од свих који желе да се назову хришћанима и да узрастају у благодати и у познању Господа нашега и Спаса Исуса Христа -2.Петр.3,18. Зато, сећајте се старешина, који вам проповедаше ријеч Божију [Јустина, Иринеја, Иполита, Лактанција, Методија, Папија...]; гледајући на свршетак њихова живота, угледајте се на веру њихову. (Јевр. 13, 7)

x

Лавић:

Питате како ће Хиљадугодишње царство Христово бити на земљи ако Библија учи да је наше живљење на небесима. Истина о нашем живљењу на небесима нимало не противречи библијској истини о земаљском хиљадугодишњем Христовом царству које ће бити у 7. хиљадугодишту од стварања света.
Јер знамо, ако се наша земаљска кућа, тјелесни шатор, разруши, имамо здање од Бога, кућу нерукотворену, вјечну на небесима. Јер за тим и уздишемо желећи да се обучемо у свој небески стан, тако да се и обучени, не нађемо наги. Јер будући у овоме шатору, уздишемо оптерећени зато што нећемо да се свучемо, него да се још обучемо, да би живот прогутао оно што је смртно. А онај који нас је баш за ово и саздао јесте Бог, који нам је и дао залог Духа. Стога се свагда уздамо и знамо да док боравимо у тијелу, удаљени смо од Господа; Јер вјером ходимо а не гледањем; и постајемо смјели и више волимо отићи из тијела и настанити се код Господа. Зато се и радо трудимо, било да боравимо овдје, било да одлазимо, да будемо Њему угодни. (2.Кор.5, 1-9) Небески стан апостол назива вечним и нерукотвореним а оно што је вечно и нерукотворено јесте сам Бог. Дакле, облачење у небески стан јесте облачење у самога Бога или, другим речима, заједница са Богом. Ова заједница се на земљи у телу остварује и предокуша кроз залог Духа. Облачење у небески стан апостол назива још и гледањем Господа, и настањивањем код Господа. Дакле бити у небеском стану значи бити у непосредној заједници са Господом. Та заједница тј. „облачење у небески стан“ се остварује постепено, кроз више периода. Облачење у небески стан започиње још сада на земљи кроз крштење водом и духом којим се облачимо у Христа и кроз миропомазање и причешће којим добијамо залог Духа. То је први степен-период. Оно се даље наставља кроз исход душе из тела и прелазак душа праведних у Рај и небеса изнад Раја тј. кроз настањивање код Господа, како каже апостол. То је други степен-период. Даље, кроз силазак праведних душа са Господом са небеса и кроз њихово поновно облачење у тела тј. васкрсење, кроз њихов живот у Хиљадугодишњем Царству Христовом на огњем очишћеној и рајски преизобилно обновљеној земљи где ћи праведници у својим телима бити настањени код Господа у обећаној земљи са центром у земаљском Јерусалиму - трећи степен-период. У Хиљадугодишњем Царству Христос ће бити са праведницима и пиће са њима вино ново: и узевши чашу заблагодари, и рече; узмите и раздијелите је међу собом, јер вам кажем да нећу пити од рода виноградскога док не дође Царство Божије (Лука 22,17-18; Мт. 26, 29) и они неће тада (у Хиљадугодишњем царству) ходити вером , како горе каже апостол, већ гледањем Господа. А ходити гледањем по апостолу значи бити обучен у небески стан (види горе: 2. Кор.5, 1-9). Четврти и последњи период „облачења у небески стан“ биће по окончању 7. хиљадугодишта од стварања света, после преображаја целе творевине у Ново небо и Нову земљу, после Страшног суда над ђаволом, анђелима његовим и над осталим људима, дакле у 8. бесконачном веку.


Није вам јасно зато што пророк Језекиљ не говори „у континуитету“, како ви кажете, о једној истој ствари од 37. главе па до краја књиге. Континуитет се прекида код 40 главе. Главе 37., 38. и 39. се односе на време 7. хиљадугодишта од стварања света, а од 40. главе па надаље пророк говори о старозаветном времену, устројству старозаветног храма, жртвама свеспаљеницама, приношењу телади и говеда као жртве за грех, изливању крви на жртвеник итд.


Зашто покушавате да ми припишете оно што нисам рекао? Где сам ја написао да „Христос царује својим човештвом а не својим божанством“?! То је ваше лукаво извртање смисла мојих речи а не оно што сам ја написао. Ја сам написао да нигде у Светом писму не пише, као што ви тврдите да пише, да ће Христос до потпуног укидања смрти тј. до Страшног суда „у свом царовању“ што значи за време свог Царовања (коме иначе неће бити краја) пребивати својим телом све време на небу.


Лепо је што кажете да вам је стало до истине која је записана у Библији, само није довољно рећи, већ то треба показати и на делу. Љубав према Библији се на делу показује кроз послушност ономе што је у њој написано а не кроз непослушност, самовољу и противљење. У вашем случају искрена љубав према Библији и послушност њој ће се пројавити тако што ће те се искрено покајати и престати да, насупрот учењу Библије, које смо вам изложили у прошлом одговору, одбацујете и омаловажавате учитеље Цркве – Свете оце, и да, насупрот учењу Библије, саборно и сагласно тумачење светих учитеља Цркве, држите за обично „људско мишљење“. Библија учи да је учитељска служба Светих отаца у Цркви дар и дело Духа Светога исто као што је и апостолство којим је написана сама Библија, а ви упорно, насупрот Библији, учитељску службу Светих отаца називате обичним људским делом. Зар је то љубав према Библији?! Не, то није љубав према Библији, то је мржња према Библији. То је лукавство и лицемерје. Узалуд ваша поздрављања која ми упућујете и привидна љубазност када се иза ње крије упорно противљење Истини и отров јереси. О таквима је говорио Господ: овај род устима својим и уснама ме поштује а срце његово далеко је од мене. То упорно противљење Библији и јесте јерес о којој сте питали. А будући да Библија каже: Али ако вам и ми или анђео с неба проповеда јеванђеље друкчије него што вам проповедасмо, анатема да буде! -Гал. 1,8, и одмах затим још једном понавља: али ако вам и ја или анђео с неба проповеда јеванђеље друкчије него што вам проповедасмо, анатема да буде! (Гал.1,9) и човјека јеретика по првоме и другоме савјетовању клони се, знајући да се такав изопачио, и гријеши; самога себе је осудио (Титу 3,10-11), и чувајте се да обманом безаконика не будете одведени с њима, и не отпаднете од својега ослонца (2. Петр. 3, 17), и не примајте га [јеретика] у кућу и не поздрављајте се. Јер ко се поздравља с њим [јеретиком], учествује у његовим злим дјелима (2.Јн. 1,10,11) и не дајте светиње псима; нити бацајте бисера својих пред свиње, да их не погазе ногама својим, и окренувши се не растргну вас. (Мт. 7, 6) зато послушности и љубави ради према Богу и Библији – речи Божијој, сваки даљи разговор са вама је завршен.

x

x

x