Na ovom blogu je detaljno dat odgovor na sve islamske tvrdnje u vezi sa tim sta Biblija kaze o Muhamedu. U radu je na jedan istinit nacin prikazna islamska teologija kao i hriscanski odgovor istoj. Rad je jako dobar i ne podstice mrznju nego dijalog.
http://dialog.blog.ba
Ja cu ovde objaviti samo deo koji je bitan za ovu temu:
Da li je Muhamed prorečen u Bibliji ?
Praktično svaka religija koja je nastala posle hrišćanstva pokušava da pokaže da je kompatibilna sa Biblijom. Oni takodje nastoje, često prilično mučno, da pokažu da je njihov osnivač ili vera upućuju na Bibliju. Prema tome to ne dolazi kao iznenadjenje, saznanje da Muslimani takodje tvrde da je njihov osnivač bio prorečen i u Starom i u Novom zavetu.
Na naše pitanje još uvek treba odgovoriti: Iako islam nije jedinstven u zahtevanju da bude verifikovan Biblijom, ne znači li to da ne može biti istina? Evo nekih neznatnih, manje detaljnih stihova za koje Muslimani tvrde da su "proročanstva" povezana sa Muhamedom. Stihovi koje većina muslimana citira kao najeksplihativniji su 5. Mojsijeva 18:15-18; Jovan 14:16; 15:26; 16:7.
1. Mojsijeva 18:15-18
"Proroka ispred tebe, izmedjubraće tvoje, kao što sam ja, podignuće ti Gospod Bog tvoj; njega slušajte.
Po svemu kako su iskao od Gospoda Boga svojega na Horivu na dan sabora svojega govoreći: da više ne čujem glasa Bospoda Boga svojega i da više ne gledam ognja toga velikoga, da ne poginem.
Zato mi reče Gospod: dobro rekoše što rekoše.
Proroka ću im podignuti izmedju braće njihove, kao što su ti, i metnuću riječi svoje u usta njegova, i kazivaće im sve što mu zapovedam.
Ovo je univerzalno držano od Muslimana. Postoje brojni razlozi zašto oni veruju da to no može urućivati na Isusa.
Prvo, obećani prorok trebalo je da bude zakonodavajući prorok... Isus je tvrdio da neće dati novi zakon... Drugo, obećani prorok nije trebalo da bude podizan medju Izrailjcima, nego medju njihovom braćom, a Isus je bio Izrailjac... Treće, proročanstvo je bilo: "staviću moje reči u njegova usta." Ali jevandjelje se ne sastoji od reči koje je Bog stavio u Isusova usta. Oni nam samo govore priču o Isusu i šta je on rekao njegovoj publici; šta su njegovi učenici rekli ili ruadili u različitim prilikama. Četvrto, obećani je rebalo da bude prorok dok hrišćansko glediže je da Isus nije bio prorok, nego Sin Božji.
Muslimani će onda istaći mnogo primera u kojima su Muhamed i Mojsije slični. I jedan i drugi su se pojavilio medju idolopoklonicima. Obojica su bili zakonodavni koji su prethodno bili odbačeni od njihovog naroda i trebalo je da pobegnu u izgnanstvo, samo da bi se kasnije vratili da vode svoj narod. Obojica su se oženili, imali decu, i bili vojne vodje. Posle njihove smrti njihovi naslednici su osvojili Palestinu.
Zaključak Muslimana je da je ovo proročanstvo bilo potpuno ispunjeno jedinu s Muhamedom: "Ako se ove reči ne odnose na Muhamedam one još uvek ostaju potpuno ne ispunjene."
Pre nego što nastavimo dalje, hajde da prvo analiziramo sledeće tačke. Prva primedba podigla se pretiv ovog proročanstva koje je imalo svoje ispunjenje i Isusu je bila da Isus nije bio zakonodavac. Muslimani koji ovo tvrde samo pokazuju njihovu oskudicu u razumevanju Novog zaveta, kao što je pokazano u Jovanu 13:34 i Galatima 6:2.
Jovan 13:34
"Novu vam zapovijest dajem da ljubite jedan drugoga, kao što ja vas ljubih, da se i vi ljubite medju sobom."
Galatima 6:2
"Nosite bremena jedan drugoga, i tako ćete ispuniti zakon Hristov."
Sledeća zamerka ovom proročanstvu kojeje imalo svoje ispunjenje u Isusu je bila ta da reč "braća" se mora odnositi na Ismailjce, ne na Izrailjce. Ovaj argument može jednostavno biti pobijen jjednostavnim gledanjem kako je termin "braća" upotrebljen u Bibliji. Jedan ubedljiv primer pronadjen je u 5. Mojsijevoj 17:15. gde Mojsije poučava Izrailjce:
"Samo onoga postavi sebi za cara, kojega izabere Gospod Bog tvoj; Izmedju braće svoje postavi cara sebi; nemoj postaviti nad sobom čoveka tudjina, koji nije brat tvoj."
Sada, da li je Izrilj ikada postavioa stranog cara nad njima? Odredjenije, da li je Ismailj ikada postavio cara nad Izrailjem? Naravno da ne. Izabrati cara "izmedju braće svoje" upućuje na izabiranjenekoga iz jednog od 12 plemena Izrailja. Isto tako, prorok koji je govorio u 5. Mojsijevoj 18:15-18 bio je Izrailjac.
Druga zamerka na 5. Mojsijevu 18:15-18 koja je bila ispunjena u Isusu je da se evandjelja navodno ne sastoje od reči koje je Bog dao Isusu, vitalno važna u svetlosti 18 stiha. Kako god, reći da Isus nije govorio šta je Bog Otac dao Njemu ponovo izdaje duboko ignorisanje Novoga zaveta: "Jer ja od sebe ne govorih, nego otac koji me posla on mi dade zapovest šta ću kazati i šta ću govoriti," (Jovan 12:49).
Poslednja primedba podignuta protiv Isusa u svetlosti ovih stihova je da hrišćani, tobožnje, samo gledaju Isusa kao Sina Božjega, ne kao proroka. Još jednom vidimo da Muslimani često imaju malo poznavanje Novog zaveta. Isus lično, prorokujući svoju predstojeću smrt, rekao je da mora da nastavi svoje putovanje u Jerusalim "Jer prorok ne može poginuti izvan Jerusalima," (Luka 13:33).
Muslimani će isticati da još uvek nisam objasnio mnoge sličnost izmedju Mojsija i Muhameda. Istina je da oni imaju mnoge podudarnosti, ali takodje ima i mnogo razlika. Na primer, ako je Muhamed bio nepismen kao praktično sve muslimanske pristalice, onda on nije bio kao Mojsije koji je "bio naučen svoj premudrosti Misirskoj," (Dela 7:22). Muhamed je rekao da je primio otkrivenja od andjela Gavrila, a da je Mojsije primio Zakon derektno od Boga. Muhamed nije pokazao ni znake ni čuda da bi potvrdio svoje pozivanje, dok je Mojsije pokazao mnoga čuda. Zatim, Muhamedje bio arapin, dok je Mojsije bio iz jevrejskog naroda.
Ako bi neko pomno proučavao evandjelja, on bi mogao da vidi da, iako je Isus s jedne strane bio različit od Mojsija, s druge strane mu je bio vrlo sličan. Obojica su bili Jevreji što je vrlo važno ako imamo u vidu ono što smo saznali u vezi termina "vaša braća". Obojica su napustili Egipat da bi služili svojem narodu (Jevrejima 11:27; Matej 2:15). Obojica su ostavili bogatstvo kako bi se mogli bolje poistovetiti sa svojim narodom (Jevrejima 11:24-26; Jovan 6:15; 2 Korinćanima 8:9).
Tako mođemo videti da su obojica, Isus i Muhamed imali sličnosti sa Mojsijem. Onda u kojem specijalnom slučaju bi ovaj dolazeći prorok mogao da bude "kao Mojsije"? Odgovor se može naći u 5 Mojsijeva 34:8-10 gde su istaknute dve Mojsijeve karakteristike:
Ali ne usta više prorok u Izrailju kao Mojsije, kojega Gospod pozna licem k licu.
U svim znacima i čudesima za koja ga posla Gospod da ih učini u zemlji Misirskoj na faraonu i na svijem slugama njegovim i na svoj zemlji njegovoj.
I u svim delima krepke ruke i u svim strahotama velikim koje učini Mojsije pred svim Izrailjem.
Ovo je direktni citat iz 5 Mojsijeva 18:15-18. Zapazimo da kada se vratimo na ranije proročanstvo o Mojsiju, nailazimo na dve specifične pojedinosti. Prva je da je Gospod poznavao Mojsija "licem k licu" 23. stih. Muhamed nikad nije imao ovakav odnos sa Bogom; jer nema sumnje, islamski Bog je toliko transcedantalan da, osim u jedinstvenom slučaju Mojsija, On nikada ne govori neposredno sa čovekom.
Isus, "Reč koja postade telo" (Jovan 1:14), je jedini koji je imao vezu sa Bogom koju je imao i Mojsije "U početku beše Reč i Reč beše u Boga" (Jovan 1:1).
Druga karakteristika Mojsijeve ličnosti je ta da je došao sa svojim znacima i čudesima za koja nisu bila potrebna neka velika dodatna objašnjenja. Mnoga čuda koja su obojica, Mojsije i Isus, činili dobro su poznata. Kur'an svedoči da Muhamed nije činio čuda.
I konačno, Isus sam kaže ko je prorok koji je predskazan u 5 Mojsijevoj 18:15-18 "Jer da ste verovali Mojsiju tako biste verovali i meni, jer on pisa za Mene" (Jovan 5:46).
1 Jovanova 14:16; 15:26; 16:7
Muslimani tvrde da su stihovi koji govore o dolasku "Utešitelja" ("Paracletos" na originalnom grčkom) ustvari reference koje upućuju na Muhamedov dolazak. Razlog za to jeste taj što su u Kur'anu Isusu pripisane reči da će posle njega biti poslan apostol, "čije će ime biti Ahmed" (Kur'an 61:6). Sledeće reči su komentar ovog stiha koji je dao Yusuf Ali-ja:
"Ahmad" ili "Muhamed" Onaj Koji Je Slavljen, je bezmalo prevod grčke reči Periclytos. U našem evanđelju po Jovanu XIV 16, XV 26 i XVI 7, reč Utešitelj je engleska verzija grčke reči "Paracletos" čije je značenje radije "Zastupnik", "onaj koji je pozvan da pomogne drugome, neka vrsta prijatelja", nego "Utešitelja". Naši doktori smatraju da je Paracletos iskrivljeno čitanje Paraclytos-a, i takođe smatraju da je ovaj potonji u originalnom Isusovom govoru bio proročanstvo o našem svetom Proroku po imenu Ahmad.
Muslimani veruju da su sve naše Biblije "iskvarene", i da je apostol Jovan u ovim stihovima koristio reč Periclytos a ne Paracletos.
U ispitivanju ove muslimanske tvrdnje o iskrivljenju teksta, tekstualna kritika bi učinila poštenu stvar kada bi pogledala stvarne tekstualne dokaze.
Postoji preko 24.000 kopija delova novozavetnih manuskripata koji datiraju iz perioda pre 350. godina n. e. Ni u jednom od tih manuskripata koji sadrže ove odlomke, ne nalazimo upotrebljenu reč "Periclytos". Reč koja je bila upotrebljavana svaki put bila je "Paracletos". Prema tome, ne postoji nijedan tekstualni dokaz koji bi mogao da potvrdi njihovu tvrdnju da je tekst "iskrivljen".
Čini se da je muslimansko stanovište za još veće žaljenje, kada pažljivo pročitamo ove stihove i ustanovimo šta je to bilo što je Isus zaista hteo da kaže. Postoji mnogo stvari koje bismo mogli reći u vezi svakog stiha; kako god, mi ćemo ograničiti naš pregled očiglednih protivurečnosti stanovišta na kome se islam nalazi i onoga što je zapravo bilo kazano: "I ja ću umoliti Oca, i daće vam drugog Utešitelja da bude s vama va vijek" (Jovan 14:16). Prvo, Isus je rekao da će Otac da da "drugog Utešitelja". Na koga je Isus upućivao u ovim stihovima? Na Arape ili Ismailce? Naravno da ne. On govori jevrejskim vernicima. Stoga, Utešitelj će biti prvo njima poslan. Ovo se ne može odnositi na Muhameda.
Drugo, ovaj stih počinje sa "Paracletos", "Utešitelj" će "biti s vama zauvek". Kako se ova izjava može odnositi na Muhameda? Muslimanski prorok je mrtav i sahranjen već 1300 godina.
"Duha istine, kojega svet ne može primiti, jer ga ne vidi, niti ga poznaje, a vi ga poznajete jer u vama stoji i u vama će biti" (Jovan 14:17). Ovde je "Duh istine" uptrebljen kao sinonim za "Paraclete". Iz ovog stiha vidimo da će "Paraclete" biti "u vama". I opet, nemoguće je pomiriti ovu izjavu sa islamskim tvrdnjama.
Jovan 14:26 ruši kompletnu muslimansku tezu da je Muhamed bio prorokovan u stihovima kao "Utešitelj" (ili Paraclete) koji treba da dođe "A Utešitelj, Duh sveti, kojega će Otac poslati u ime moje, On će vas naučiti svemu i napomenuće vam sve što vam rekoh". Isus je rekao da je "Utešitelj", "Sveti Duh". Ovo je razlog zbog kojeg mnoge muslimanske apologete izbegavaju ovaj stih, citirajući samo one stihove koji im odgovaraju. Isus je zapovedio svojim učenicima u Delima 1:4-5 da ne "napuštaju Jerusalim" jer će se "krstiti Duhom Svetim nedugo posle ovih dana".
Da li se ovi stihovi zaista odnose na pojavljivanje Muhameda u Meki 600 godina kasnije? Jedino ona osoba koja ima predrasude ili je lakoverna, može da poveruje u ovo. Ispunjenje Isusovih reči dogodilo se 10 dana kasnije na dan Pedesetnice (Dela 2:1-4), a ne šest vekova kasnije, stotinama milja od Jerusalima.
Profesor 'Abdu 'L-Ahad Dauud, u Muhamedu u Bibliji, zaključuje da je ovo navedeno proročanstvo "jedno od najjačih dokaza u prilog toga da je Muhamed zaista bio istiniti prorok i da je Kur'an uistinu božansko otkrivenje" (naglašeni delovi su dodati). Ako ovi stihovi predstavljaju jedan od njihovih "najjačih dokaza", onda neću navoditi čitaocu "manje značajne dokaze". Ja verujem da je Blaise Pascal sažeo čitavu sitaciju: "Svaki čovek može činiti ono što je (Muhamed) činio; jer on nije činio čuda, on nije bio prorečen. A nijedan čovek ne može da čini ono što je Hristos činio".
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
