Sljedeci tekst je preuzet iz knjige Bele Hamvasa "Scientia sacra I - duhovna bastina drevnog covecanstva" i daje jednu malo drugaciju ideju reinkarnacije.
Iako tekst nije iz Svetog Pisma, jednim svojim dijelom se oslanja na njega, te sam odlucio da to postavim na ovoj temi. Ionako je Vader rekao da bi mu bilo drago da se pise na starim temama...
"Savremeni covek doslovno prihvata ucenje o seobi dusa i to je najveca zabluda modernog coveka o drevnom dobu. Slika seobe dusa ne znaci da se individualna ljudska dusa radja, umire, ponovo radja, da kruzi iz zemnog zivota u zivot na drugom svetu, da se iz zivota s drugog sveta vrti, krece, seli i luta u zivot na zemlji.
Tako nesno moze da tvrdi samo misljenje koje je mehanisticko zbog preopterecenosti smislom i zato je zaslepljeno. Seoba dusa je praslika koja se ne odnosi na ljudsku individuu, nego na vecnog coveka. A smisao joj nije da Malo ljudsko Ja umire danas a mozda se vec sutra radja na drugom kraju sveta i u drugom bicu, nego da se drevni covek iz duhovnog stvaranja stropostao u materiju, i iz te materije se covecanstvo budi, kao mnostvo rastureno na individue, i svako pojedino Ja ovoga mnostva po jedna je stanica drevnog coveka, po jedno njegovo "ponovno radjanje" - reinkarnacija.
Nije rec o automatskom tonjenju i izronjavanju. Za individualno ponovno radjanje nije znalo ni drevno doba, ni Istok, to nikada nije ucila ni Veda, ni budizam, niti egipatska, pitagorejska, platonska metafizika.
Seoba dusa je praslika kolosalne dubine o vecnoj sudbini coveka, praslika koja sudbinu individualnog ljudskog ja vidi smestenu u sudbini Vecnog coveka, i podrazumeva sebe u uzajamnom odnosu univerzalnog covecanstva kao novorodjeno bice. Ponovo rodjena dusa: s pecatom tiposa, kao tipican oblik, ponovo rodjena dusa: s karakterom, kao ekstremni granicni slucaj koji se javlja u vremenu, kao olicenje, kao individulano bice.
Ako se covek susretne u bastini s ovakvom slikom velikog znacaja, kakva je i seoba dusa, moze shvatiti samo ako je prozivi, naknadno je ispita i razresi u duhu drevne metafizike. U svakom slucaju pre resavanju treba uzeti za osnovu drevno stanje.
U drevnom stanju covek je Adam Kadmon: Sjajni covek. Rec Adam doslovno znaci gospodar. Drevni, prvi covek je duhovni kralj prirode, koju je dobio od Stvoritelja. Sa snagom reci, sa zivim plamenom, s logosom - s vatrom ljubavi vlada svim bicima i svim svetovima. NJemu se pokoravaju atomi, zivotinje, Sile.
Inkarnacije praslike Adama Kadmona su veliki kraljevi i zakonodavci i mudraci covecanstva. To je onaj "zagonetni ljudski rod" o kojem govori bastina: Manu, Menes, Minos, kako kaze indusko, egipatsko, grcko znanje. Ehekatl, kaze meksicko znanje, Kecalkoatl, kaze toltecko znanje. Manko Kapak, kaze peruansko znanje.
Ovaj covek je "vazdusno" bice, odnosno cisto duhovno bice, sjajni kralj koji deli plamen, kao sto govori toltecka bastina, daje narodima pesme, jezike, odecu, pica, jela i razlikuje ih , danas bismo rekli" budi njihovu samosvest."
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
