Свевидећи Створитељу наш, намилија браћо и сестре у Њему!
Заиста је пред овим данашњим, од стране звјери, брутално обманутим свијетом крајње незахвално бити у улози оне двојице свједока по Откр. 11,3. Размислите о томе и сами колико је тачан овај нагласак, потврђујући то кроз чињеницу како ту двојицу ''лудих магова'' обучених у вреће тренутно лично видите у њиховом ''евентуалном'' пророковању. Гдје чак ни то питање код неких судионика нема своје оправдано упориште а камоли њихов евентуални одговор по томе. Јер пред таквим томама вјероватно искрсава проблем, да ли треба уопште да их замишљају у ово вријеме, и уз то још, да ли као двојицу или једнога свједока?
Унаточ објашњењу по Писму да та двомаслинаста почаст пред Господарем земље (Откр. 11,4), симболише тачније Илију и Еноха. Преко чије се двије маслине по Зах. 4,3-6, које стоје уз чашу са седам жижака на свијетњаку Његовом, скрива у стварности Ријеч Господинова Зор. сину С... . Којима се овај послужује за вријеме свог 42-дво мјесечног прорицања о рођењу Његовог Новог Имена на Камену бијелом.
С тога, упитајте се браћо, да ли је дошло то њихово вријеме гдје их на тај начин треба да представља овај слуга који вам се тренутно обраћа? Који у својој ''лудости'' узе себи за сходно да вам се тако представи као да је он тај свети Илија и Енох. Чија ће смјелост и дрскост пред Богом бити тешко осуђена ако то, без оног богобојажљивог прихватања, и помишља пред вама да јавно истиче.
Но, имајте у виду, да га Господин, као таквог са иницијалима ''Зор... син С...'', изабра Својим живим осјеном ''Главе од угла'' у његовом сну. Пошто Господа живог нико не виђе. Те с тога, како се онда другачије тај слуга може представити и себи и вама, до као онај Зор... син С... чије име ИСТО као и онда раније, када Господ изабра Зоровавеља сина Салатаиловог између свих осталих имена, Он поново изабра својом вољом да Му буде ПЕЧАТ камени.
(Агеј 2,23...''...
У то вријеме, говори Господин над војскама, узећу тебе, Зоровавељу сине Салатаилов, слуго мој, говори Господин, и поставићу те као ПЕЧАТ; јер сам те изабрао, говори Господин над војскама...''). Значи, како онда раније тако и данас, Господ изабра то исто име за свој печат да се испуни Писмо. Чије Га руке, држећи као старо-нови Камен мјерачки, требају високо на небо подићи. Да стоји као ефа, или вага између неба и земље у осуди свачијег
небогобојажљивог понашања када се појави у свијету. (Зах. 4,7).
О чему свједочи у садашња пророкована времена по Писму, Агеј 2,22, ,''...
и превалићу пријесто царствима, и сатрћу силу царствима народнијем, превалићу кола и оне који сједе на њима, и попадаће коњи и коњици сваки од мача брата својега...'', ова књижна Објава Спаситељевог нерукотврено иконописаног Свједочанства о рођењу Његовог Новог Имена на Камену Бијелом. Потврђујући ту појаву присуством великог иконо-писаног знака на небу од Жене Богородице Марије. (Откр. 12,1-6).
Што све скупа на крају, заједно са објавом тумачења садржаја и преостале нерукотворене иконографије на Бијелом камену, чини садржај Спаситељевог Свједочанства ''
КЊИГЕ ШТО ЛЕТИ''. (Зах. 5,1). Са укупном својом дужином од 20 лакатних страница са претходног ''БСН форума'', и ширином од 10 страница (лаката) са овог ''БЛИЦ форума''. Означавајући тако
Христово ПРОКЛЕТСТВО које ће изаћи НА СВУ ЗЕМЉУ. (Зах. 5,3-4).
Зато, ко је тај, који би ту од Њега предату благодат на угаоном зиду сакрио под сто и занијекао. То неби био човјек већ ђаво у њему када би то урадио. Кријући тако Његов нерукотворено писани Каменити одговор који се треба високо подићи да стоји као
ОПОМЕНА изнад земље ''СЕнар'' пред свим народима, језицима и племенима, до краја овог злог времена. (Зах. 5,9-11).
Због тога драги пријатељи знајмо, да ће свачији тренутно достигнути ментални вокабулар, свјестан дакле свих оних последица које могу да наступе после овако настале библијске информације, моћи себи да дозволи за одговор само једну од двије понуђене могућности. Или да ово све
ПРИХВАТИ или
ОДБАЦИ.
Гдје ће ови други бити свакако сви они који о томе гласају са својом достигнутом среброљубивом и небогобојажљивом силом која Бога не моли. Испољавајући такав одговор, значи противно овом Камену, кроз своје лицемјерно
калемљено-жуто дрско понашање. Док ће пак ови први, бити сви они ИЗАБРАНИ који се плашећи Бога ипак радије одлучују да добро поразимсле о Његовом Новом Имену шта Он хоће тиме да каже и поручи. Испољавајући на тај начин, кроз своје
камено-бијело понашање, и свој духовни одговор. (Мал. 3,16). Јер не предаје Спаситељ своје Ново Име узалуд без неког реда и сврхе. Него са врло јасном нерукотворено иконо-писаном поруком коју по Писму шаље преко уста Зор... сина С... у садржај ове пророчанске Књиге.
С тога, да ли ће ти богати у својој преварантској лоповској сили бити тако '' РАДОСНИ '' и убудуће, препустиће се ипак њима самима да о томе сазнају. Схвативши некада, када виде ''Књигу што лети'' усред своје куће, (Зах. 5,4), да је тада дошло и ПРОКЛЕТСТВО Господиново да због такве њихове неправедно стечене среброљубиве радости, сатре јој и дрвље и камење. Јер ПРОКЛЕТСТВО Његово не долази на стан праведнички, већ само тамо, и на кућу ономе човјеку да га истријеби, ако се понаша као лупеж и крадљивац. Или ако криво размишљајући о Његовом Новом Имену, тиме се Њему жели кунећи да подисмијава.
''
...Ја ћу је пустити, говори Господин над војскама...'' (Зах. 5,4). Зато нека размисле ти ''себични паметњаковићи'' како је то Он мислио да дође и пусти ''Књигу што лети'' прије Судњега дана, да би њено Проклетсво било важеће до тада.?! Валда не мисле да ће то важити после тог времена па да је од тада очекују! Јер, лијепо је речено по Писму од када то Проклетство почиње а од када престаје да важи.(Откр. 22,3).
Почиње са ''Књигом што лети'', а завршава од момента силаска Божијег ОГЊА са неба да поједе САТАНУ и оне преварене народе од Гога и Магога који опколише стан СВЕТИХ и Нови град вољени. (Откр. 20,9). Када потом силази
БИЈЕЛИ ПРИЈЕСТО (Откр. 20,11) и Онај што сједи на њему, од чијег лица побјеже земља и небо, како би дошло ново небо и нова земља и Свети Град, Јерусалим Нови (Откр. 21,1-2). Од чијег престола ће да извире и расте она Ријека и Дрво живота. (Откр. 22,1-2). И од када ''...
више неће бити никаквог ПРОКЛЕТСТВА;...'' (Откр. 22,3). Што значи, да Он ''Књигу што лети ''пуста у неко вријеме прије тог свог Другог доласка.!? Како, када, и на који начин, размислите и сами!
Ако не знате, послушајте онда шта о томе с усклицима виче овај Његов Камен мјерачки. Или шта о томе кажу ваша богобојажљива браћа и сестре, који ће на то питање у будућности одговарити Спаситељевим језиком МИЛОСРЂА. Исписујући тај одговор један другоме, са мислима о Његовом Новом Каменитом Имену, значи кроз оне странице ''Књиге Спомена''. (Мал. 3,16-17). Како то Он и заповједа својим Духом на Камену мјерачком по Зах. 4,7.
Из чијег ћете садржаја још моћи сазнати, у чијој је земљи израсла она прва звјер седмоглава (Откр. 13,1), а за њом и она осма дворогата ГНУСОБА ПУСТОШНА, (Откр. 13,11). Као и у чијој ће ширини красне свете горе те двије звјери опколити СТАН СВЕТИХ и ГРАД ВОЉЕНИ. (Откр. 20,9).
Јер ''гнусоба пустошна'' (Дан. 12,11) не опкољава истовремено саму себе и своју красну земљу и град свети, (Дан. 11,41-45). Већ иде да врши расап силе светога народа (Дан. 12,7) по туђој ''СЕмберНАРској'' ширини земље (Зах. 5,11). Идући значи, тамо негде далеко, не по својој земљи да опкољава стан светих (Откр. 20,9) и Његов Нови град вољени (Откр. 3,12). Него гдје Спаситељ предаде
Зор... сину С... на Камену Бијелом своје Ново Име. (Откр. 2,17).
Преко чијег нерукотворено иконо-писаног Божијег благослова тако сазнајемо и за име тог побједника који то Његово Име прими. И кога Спаситељ изабирајући тим својим Новим Именом учини стубом у храму Бога свога. На коме написа Име Бога свога, ''
Б.И.Х'' или (
Б).о.с.н.а(
И)суса(
Х)риста, и име града Бога свога, или ''
БИЈЕЉИНА'' или
Бијели Престо новога Јерусалима, (Откр. 20,11), који силази са неба од Бога његовог, и своје Ново Име, или ''
ГЛАВА ОД УГЛА''. (Откр. 3,12).


Чија нас Глава заиста све редом упозорава, да подједнако пружимо наш благослов МИЛОСТИ свој другој угроженој браћи сестрама. Јер нема никоме без тога спасења. Немојмо се заварават. То је услов. Отуда и ова ''Књига што лети'' као упозорење Његовим проклетством да је свако дужан по својим моћима да чини милост другом човјеку коме је она потребна у животу. Онако како та милост може да ријеши или ублажи свачији егзистенцијално настали животни проблем.
А не да се као лупежи, бавећи нечастивим радњама у свом богаћењу, окрећемо од проблема својих ближњих, бјежећи на тај начин и од Бога и од народа. Због чега ће сваки такав бити истребљен, јер долази вријеме ''Књиге што лети'' и Његовог Божијег ПРОКЛЕТСТВА да то изврши. (Зах. 5,3).
Запамтимо то, јер тако рече Спаситељ; ''...Ј
а ћу је пустити, говори Господин над војскама...'' .(Зах. 5,4).
Амин!
Бијели Камен...Зато схватајући сву потребну дубину и праву позадину ове камените поруке учинимо следеће; ''...
Немој кушати Господа Бога својега...'' (Мат. 4,7), него дајмо
МИЛОСТ ближњему, МИЛОСТ Њему... (Зах. 4,7).