banjalukaforum.com

Небески Судијо, Спаситељу наш. ''Устани на суд мој, Боже мој и Господине мој, и на парницу моју''! (Псалм, 35,23);


(ДА) ВИНЧИЈЕВ КОД против (ДА)НИЧИНОГ КОДА


Драги пријатељи, браћо и сестре!

Дружећи се поново са вама на овом старом (Б)је(Л)о-каменитом интернет небу, започнимо ту и наше данашње ПРОРОЧАНСКО СВЈЕДОЏБЕНО казивање, и опет исто онако како се оно и треба пред Његовим Новим Главоугаоним Божијим присуством изражавати. А то је са оном неопходном Светом РАДОШЋУ и ВЕСЕЉЕМ, (Псалм 100,2), кроз чије ћу нам Светодуховно Каменито подстицање изложити и ово наредно духовно приповједање.

Као, по наведеној парници, накнадно изнуђеног духовног смисла овог Свједочанства чији би садржај најрадије да изоставим, него што бих сам од себе помислио да вас његовим проблемом и овде још замарам. Но пошто је иницирано тим најновијим Сатанским безумљем које одлучи да и даље ''приказује'' наш ДРАГИ КАМЕН као да је са најобичније гомиле камења, то и настаде ова одлука да му се према томе и адекватно одговори. Не да то сада покушавам, као ПО његовом безумном начину, и са своје стране тако слично чинити, већ као ПРЕМА истој равни, тим његовим демонским ОБМАНАМА узвратити.

Пошто се ништа мање погубно те обмане не односе на прекрајање Спаситељевог духовног посједа на овој Источно-Православној страни међе, од оног са до пола потопљеног посједа, на западно-атлантској страни међе. Из чијег подземног простора (Откр. 13, 19) и стиже то безбожништво, које је због таквих злих намјера и иницирало овај протукритички осврт заснован по тумачењу Прича Солом. 26, 5 ; ''...да (безбожник) не мисли да је мудар...''

Уперујући се тачније према његовом у свијету топ рекламираном, НАУТИЛИС Сатанском појасу за спасавање, званог ''Да Винчијев код''. Чији се езотерично фалсификовани производ тренутно испоручује преко фирме ''Анђео и Демон'', ових дана рекламно и у холивудској верзији паковања. Као онај већ дуже вријеме звјерски припреман материјал из сабраних АЖДАЈИНИХ аката по основу којих се и сачинише ти рукописи Леонардовог хомосексуално-умјетничког ''еванђеља''. Са чијом се најновијом декодираном препоруком о ритуалној полној употреби наводно постиже и сам врхунац мушко-женског екстазичног задовољења, после чега се као у трансу, путује на небеса све до Касиопејског сазвежђа на крају Млијечног пута.

Tи криптовани тајни документи садрже уједно и путне васионске резервације које се могу, након те нечије проженски орјентисане андромед обмане, преузети код лидера те фирме Дена Брауна. Као продужене руке Сионско-Темпларског ''ПРИОРИТЕТА'', (Prieure de Sion), чија је поменута књижевно-адвокатска канцеларија почетком овог миленијума званично пустила у јавни промет то своје романсирано свемирско возило. Превозећи са његовим обмањујућим појасевима у облику Магдалениног слова ''М'', све оне заинтересоване кандидате који изразе жељу да по давању своје подршке МАСОНСКО-ХИРАМОВОМ КРАЉЕВСТВУ на земљи, као награду за то отпутују до те препоручене аван-туристичке дестинације, звана звијезда Касиопеја.

Која се са својом ЕРОТИЧНОМ орбиталном станицом, након изласка из путање хришћанског знака РИБЕ, тренутно креће коридором антихришћанске жене ВОДО-ЛИЈЕ. Као дуго најављиване Сибилине небеске харизме чији је мистицизам ова езотеријска клапа на земљи с нестрпљењем очекивала да се појави, како би у њезином небеском предворју обавили завршни чин свог масонског зацарења по династијској лози Марије Магдалене.

Преко чијег се женског кољена, као од ребра бивше Христове ЖЕНЕ, треба да устоличи тај будући ''Давидов цар'' на земљи. Оспособљен као Хирамов Велики мајстор зидар кога данашњи чланови (масони) Сионског Приората сада званично предлажу за будућег РУШИТЕЉА ХРИШЋАНСТВА. Захтјевајући од француског домаћина, по основу права његовог рођења Христово-Магдалениним изданком и родом из утробе њезине у тој држави, да то церемонијално откриће не касни пуно у својој званичној инаугуралној објави.

Као у земљи, у којој је његова породично-пирамидална титула Розенкројц (РУЖИНА краљевска жива лоза), крвно ПОМЈЕШАНА са фран-краљевским Меровинг презименом, основала заједно и град Париз. На чијим темељима и подносе овај репарирани Да Винчијев захтјев опуномоћен тим назови Исусовим и Магдаленином краљевским печатом. (Тврдећи да је и она из краљевског (Венијаминова) племена као и Исус из Давидовог). Чијим лажним изговором тако претендују да се и Паризу, као и у другим окупираним престоницама, успостави ПРЕСТО и ВЛАСТ као у Соломоново доба, за њихово будуће седмо-континентално масонско управљање.

Ево нам тог јавног доказа, драги пријатељи, као оног на другој страни, ''научно''припреманог масонског тајног подухвата, са чијом се ''Сатанском књижном ОБЈАВОМ'', може недвојбено препознати и све оно о чему смо овде раније говорили. Гдје се сада овај Да Винчијев појас за спасавање избацује у етер као онај Приоратски пробни балон са ознаком Браунових ''Л'' таблица пред њихово званично ауто-полагање.

Но, не иде то баш лако, јер им је за то потребно да у Спаситељевом црквеном окружењу прво разувјере сав истинољубиви хришћански свијет у ОЧЕ-НАШ а потом да га и у сва та историјска чуда Темпларско-Сионског Приората, недвојбено увјере својом молитвом ЖЕНО-НАША. Поткрепљујући то њиховом традицијом поштовања Магдалениног женског божанства, као продуженог облика паганаског култа црне дјевице Сибиле, од чијег се поколења треба да из-роди, ако већ досад није, тај ''НОВИ ДЈЕЧАК МЕСИЈА'' са обиљежјем оштрице слова ''М'' од Давидове звјезде на свом челу или руци.

Само не знам каквим ће то лажним доказима моћи извести, па да умјесто садашњег Божијег УСТРОЈСТВА успоставе то Ново ''Христово-Магдаленино '' дво-рогато УДВОЈСТВО. (Откр. 13,11). Можда као у примјерима, како то наводи Ден Браун у свом вестерн ликовном роману, попут Хермеса и Афродите, са њиховим Херма-фродит једним ликом. Или као са Египатским Амоном и његовим панданом Изидом, тј. са њезиним пиктограмским именом Л ' ИСА, који тако заједнички уједињени својим изгледом и именом од оба пола, у ствари представљају један те исти мушко-женски лик, А'Мон-Л'иса.

Кроз чији нам је дублирани лик, као и остала ''умјетничка'' дјела, Да Винчи наводно скривао све до сада истину Сионског Приората о Светом Гралу. Да ли се варам, или ме то његово маскирано УДВАЈАЊЕ одабраних митских ликова са езотеричним уљем на платну незаобилазно подсјећа и на наше Светописано УДВАЈАЊЕ Еванђеоских ликова Еноха-Илије у Зоровавељевом или пак Илије у Јовановом иконостасу. Мислим да ту познату кабаластичку симболику не треба одвише пренаглашават, знајући да се ђавоља ОБМАНА иначе врши преоблачењем у СЛИЧНО туђе градивно одјело, као што је пресвлачењем у Христову јагњећу кожу.

Што је нпр. Леонардо Да Винчи, као Велики мајстор Сионског ритуалног општења од 1510 – 1519 године, учинио када је на свој прозвјерски настројен фалсификат преобукао библијски садржај Христове ''Тајне вечере''. На чијој је поставци, у том свом хомосексуално двополном умјетничком маниру, насликао само 11 апостола, док је 12-ти лик представио кроз лик Марије Магдалене. Која сједи до Исуса као његова жена, формирајући са његовим насликаним рукама иконографски симболизам слова ''М'' у Зодијачко-Овновском знаку сазвежђа Касиопеје. Чијим се скривеним небеским значењем наводно потврђује и њихов неодвојиви мушко-женски принцип заједничког Божанског постојања као мужа и жене на земљи...
Nastavlja se...

Nastavak...

Из којих се разлога Ден Браун дао руководити и са властитом љагом за тим инфатибилно-компромитованим Да Винчијевим мотивима, то он најбоље треба да зна образлажући их данас или сутра пред Божијим Судњим даном. Јер остаје чињеница да је тај сликовити безбожнички опис ''Ружиног (Магдалениног) апостолског дјела'' истовремено смишљено искористио да би се и он лично као аутор саучесник, кроз то наругао Светом Писму. Као нпр. када је кроз улогу Ли Тибингових уста стрпао свој лицемјерни навод који каже, цитирам; ''Библија није стигла факсом са неба,...'' или ''... није волшебно пала из облака''. (Погл. 55).

Што хоће да каже да Свето Писмо није Богом дато. Да наш Спаситељ не би од Бога већ као обичан човјек-пророк, који је имао своју жену и дјецу као и сви други људи, обманувши својим учењем прве апостоле а ови касније све народе. Само не знам како је успио да, као такав обичан човјек по својој смрти, сруши и сво то планетарно божанство Римског цраства!?

Зато, нека се свако разуман упита, да ли би једно такво моћно царство, као што је било Римско, дозволило себи да га памте његови потомци кроз историју како је неславно одбацило своје традиционално латинско божанство, каквог год да је увјерења било, а прихватило учење једног обичног дрводјеље из туђе културе, а да за то није било неког великог и основаног разлога.!? Гдје уз то још, тај човјек пророк би из поробљеног народа, и вјековима не би чак ни жив када су одбацивали своје властите гране на којима је почивало сво њихово дотадашње империјално, друштвено, морално и духовно сазнање.

Јер у противном, није могло бити горе и теже помисли за царску власт тог доба, а да се не суочи са несагледивим последицама по унутрашњи мир, ако би се тек тако олако одлучили да прихвате учење тог странца иза кога не би стајао никакав доказујући догматски основ. Пошто се потом тим истим вјерским резом требало, као у карамболу, прибјећи и рушењу постојећег римског божанства из навика својих грађана са свим својим последицама.

Међутим, по Приоратској пропагандној брошури испада да је цар Константин тада осим обмане својих суграђана и осталог свијета наводно суицидно обмануо и самога себе, тако што је видјевши у сну Христов крст и ону Богом дану наредбу, ''Са овим знаком побједићеш'', самоиницијативно одлучио да га потом стави као симбол на своје ратничке заставе када је у наредним одлучујућим биткама побјеђивао. Што по традицији Римског божанства није смио чинити, као што је од тога дипломатски зазирао и страшни Јулије Цезар под присмотром јевресјког трговачко-гласачког тијела у Риму.

После чега је Константин извршио онај познати историјско-хришћански заокрет, тако што је као доказ оданости према Крстовој моћи искористио ту прилику да изађе његовим следбеницима у сусрет и уведе Христову вјеро-науку и у своје римско царство умјесто свог властитог паганског обожавања. Зато, да ли је тај крстолики доказ његових ратних побједа пред долазак хришћанства била и његова историјска самообмана или реална истина просудите по свом сазнању и сами.

Уз то ови данашњи Константинови противници још тврде да је он тада, редефинишући самовољно Христово учење укидањем појма богиње Магдалене као ЖЕНСКЕ БОГИЊЕ и НАСЛЕДНИЦЕ ритуалног облика паганско-Сибилиног божанства, тиме преукинуо и појаву женског матријархата. Због чега се такво наметнуто провокативно тумачење са њихове стране једино може извући из комичне чињенице да он тада није саопштио јавности да је у сну још видио осим Христовог Часног крста и њезин веридбени божански лик. Чиме је намјерно испустио да је стави, као такав црно-дјевичасти Сибилин женски знак, на наличје својих ратних застава.

Смјешно зар не, јер испада да је цар Константин више волио као освајач и император тај покорени мушки Јудејски свијет од свог Римског, док је прихватио Христов јеврејски наступ, уз одбијање њиховог националног опредељења по женском дјелу божанства. Или пак можда неко заиста виђе и ту женску страну заставе на копљима оних римских ратника? Једно од то двоје је истина. Крст да би сам, или и жена са њим на другој страни.

Чија би истина била стварно могућа, само кад би се некако могао уклопити онај историјски период темпларских крсташких похода, који су вођени почев од 11 и 12 вијека, тј. од времена када су као ред витезова ови основани, (због заштите ходочасника а наводно потајно због Магдалениних доказа), са временом Константинових царских похода из 3 и 4 вјека, када је овај као римски император војевао под знамењем њезиног мужа пред оснивање хришћанства. Чиме би се тим временом о наводном проналажењу докумената са Христово-Магдалениним свадбеним именима испод рушевина Сол. Храма, онда оправдано потврђивало и њезино заједничко војевање у Константиново доба осим само Христовим.

Зато се упитајмо, гдје су им ти Магдаленини походи били много раније, док се хришћанство није по догми заокружујуће прихватило. Мора да су за сво то вријеме од неколико стотина година, њихова поколења напамет знала и учила ''Свето-духовно Магдаленино еванђеље'', док им њезини писани докази до тада нису били неопходни.

Или, нејасно је због свих тих Сионско-Приоратских егзибиција, шта се дешавало по њиховој верзији са тим назови Христовим следбеницима који су, као вјерујућа Христова групација из времена првог столећа, знали за Магдалену да је наводно одбјегла трудна са Исусовим дјететом у Галију (садашња Француска). Како су се они понашали око њезиног каснијег живота са рођеним женским дјететом по имену Сара. И какве су трагове оставили у свеукупној хришћанској историји, пошто је логично да су се обје групације по Христовом распећу, и та емигрантска у Француској и она у Јудеји, окупљена око Његових апостолских следбеника, требале духовно зближавати рођењем тог наводног Исусовог женског дјетета, ако је то, као апостолско начело, била фактичка истина међу свим Христовим присталицама.

Јер ако су били касније прогањани због вјере у Његову науку до Константиновог признања, нису били прогањани ради тога што је та одвојена група у Француској вјеровала у Христа и Магдалену а ова друга у Израелу није. Него зато што су били сви скупа порјеклом из хришћанске деноминације, као духовно супротне оној у владајућој империји. Чији су угрожени национални интереси под Римском окупацијом сасвим логично итекако захтјевали пажљиво владање и тим сазнањем, да ли је Он као идејни вјерски вођа био ожењен или није.

А не како то Приорати тврде да се та истина са њихове фран-европске стране, (што је упитно зашто не и са Јудео-Израелске), морала прећутно преносити све до времена француског краља Годфрое Бујонског у 11 вијеку. Као Магдалениног династијског наследника који наводно тек тада покрену потрагу за доказима о њезином и Христовом брачном постојању. Очигледно да је то било из среброљубља, због чињенице да су касније, након своје нагле материјалне и војно политичке моћи, новчаним зарадама од трансакционих позајмица ударили темељ данашњем банкарском профитерском зеленаштву, а не као што су се лажно заклињали у изградњу темеља Свете Христове Сионске мисли.

И, ако је као што то они тврде, цар Константин желио због своје неизвјесне војно-политичке ситуације, да мимо хришћанске воље из обје те подјељене групе, (под том претпоставком само физички раздјељене, али не и духовно), одбије прихватити Марију Магдалену као Христову жену са његовим потомством из Француске, зар то не би наишло и на њихов свеопшти заједнички отпор као тадашњих истовјерних следбеника ако је то све тачно.

Јер оргиналну хришћанску мисао у супротном ова група из Израела није могла лако сакрити пред свијетом, а самим тиме и пред собом, ако би је као Христов Божански основ жељела у начелу и себи и Константину лажно представљати. Као пред оном првобитно недјељивом изворном истином пред којом су се у својој непоколебљивој апостолској снази вјере у Христа Бога кроз историју до смрти истицали. Истрајавајући до краја свог живота у очувању Његове науке унаточ свим репресалијама звјерског гладијаторског прогонства и истребљења од стране римских власти. Пред чијом је духовном силом на крају ипак морао поклекнути и њихов цар, Константин Велики, када је њихову науку званично уводио у свој државно-вјерски табулатор.

Надаље, ако је морао да учини избацивање Магдалениног божанства због поштовања божанског принципа по мушком патријахалном устројству, онда то све ништа није морао ни да мјења и подстиче, будући да је и сам престо Римског царства почивао на пробожанском мушком наследству. Доводећи тиме своју царску титулу у сасвим споредну РИВАЛСКУ улогу наспрам оне самозване краљевске од бившег пророка из туђег народа.

Уз то, не пронађоше те катакомбатске хришћанске хорде неким пуким случајем Константина забринутог због свог оронулог паганског божанства на Римском престолу, па да овај потом искористи тај сусрет због њихових лијепих очију, и посегне за замјеном тог духовног квара своје звјездане моћи са том још вјерски не признатом хришћанском пећинском почасти. Јер би тиме њихова новоизабрана духовна власт вјере аутоматски пријетила да буде изнад његове световне владавине царске круне. Као што је то доказао Патријах Керуларије у сукобу са царем Исаком Комнином, носећи црвене ципеле које је имао право да носи само цар, и којега цар потом протјера а овај у прогонству умријевши доказа да мртав патријарх сруши живог цара.

Већ насупрот томе, Константин пронађе њих међу многим народима, па и унутар свог римског, постављајући у њиховој, али и у својој освједоченој вјери, званично Христову Еванђеоску науку умјесто своје паганске. А не Христову брачну науку, како се то овим Да Винчијевим обмањујућим летцима данас масонски објављује. Коју нико и никад нигдје не пронађе осим ових Спаситељевих љутих противника чији су Га истородни прсти и онда дошли Његове проземаљске живе главе. Отуда приче Сионског Приората, да је цар Константин самовољно из интереса Римског цраства увео такве измјене у првобитно хришћанство, падају у воду.

Јер знају они добро да се тај измишљени појам о украденој Христовој дружбеници није могао тек тако лако прикачити Апостолском еванђеоском вјеровању, као што се он није ни њиховом вољом могао лако избацити из употребе да је то истина, па да се потом они окриве за Магдаленину издају. Него су то ови једино-могуће перфидно учинили прикачивши тај лоповски израз уз нечије друго име. Тако су пронашли да је то најбоље везати за судбоносну улогу Цара Константина, окрививши га као христољубца за јединог кривца што се Магдаленино женско име потиснуло из своје традиционално божанске доминације.

Међутим, треба око тога знати и оно што стоји између редова, а то је, да је све то тачније била само вјешто исконструисана фарса којом су се у СПРЕЗИ, преко тих Сионских првосвештеника, из позадине послужили прсти оних старих јерусалимских чувара Сионског реда и закона, ФАРИСЕЈА и САДУКЕЈА. Познати по томе што су својом одлуком допринијели распећу Господа Исуса Христа а потом и својим крвавим новцем потплатили оне војнике који су чували Његов гроб да лажно свједоче о каснијем тјелесном васкрсењу као да је био украден.

И чија с

Nastavak...

И чија се избјегличка свита, носећи на себи главну кривицу за вишевјековни јеврејски погром, тада договорише у својим познатим старозавјетним месијанским тежњама и окорјелом анти-хришћанском понашању, како би преко тог тајног масонског крила при Сионском Приоратском удружењу, прибјегли реализацији свог од раније не-дочеканог свецарујућег циља.

Не чинећи више те антихришћанске подвале јавно, као некада са својим непосредним непријатељством до Његовог распећа, него потајно, јер не смједоше бити нормално као такви јавно експонирани противници истакнути и у туђим хришћанским државама. Зато су се и приклонили тој блажој варијанти свог наступа кроз чију су строго скривану активност тако организовали све своје национално-произраелске вјерске тежње. Јер у противном ко би им данас помогао са хришћанске стране да се врате својој уплаканој кући.

Отуда им је то тајно масонско дружење преостало и као једино-могући начин којим су се могли да послуже после свих оних апокалиптичних протјеривања и истребљења које су доживјели због свог проталмудски орјентисаног погубног вјерског убјеђења на штету других народа. Када су били непожељни гости готову у сваком избјегличком простору широм свијета гдје би крочили , па чак и у својој домаћој земљи Јудеји. Одакле су буквално протјерани и расељени од стране Римљана, потом у Шпанији, Француској и у новије вријеме готово у цијелој Европи. Остављајући за собом у свачијем нормалном размишљању, и оно неразјашњено питање, '' ЗАШТО ''?

А ако то није тачно, па ко то онда 1948 године створи ову фамозну државу Израел након двохиљадугодишњег периода свог исчезнућа? Да нису можда сами хришћани, као ''њихови најљући противници''! Или можда нека група прохришћанских јевреја који умолише палестинце да им врате њихову заборављену државу. Или пак следбеници Христа и Магдалене са Сионским Приоратом, побивши са њиховим окаченим ликовима на обје стране својих ратних застава све оне Палестинце, Египћане и данас поново Либанце. Гдје Еванђеоска Христова ријеч '' не убиј'' и ''ко тебе каменом ти њега хљебом'' не би важећа у њиховом браку.

Ако није ни то све, ко је онда? Шта мисли овај западни хришћански свијет, који је у томе можда и несвјесно учествовао, како на то гледа онај у већини дио арапског исламског свијета који је за то вријеме у Палестини на тим просторима живио. Који добро зна ко је то урадио а ко је у томе све судјеловао. Пошто им није, како знамо, дошла англо-саксонска ''добра вијест'' па милом понудила одлазак са њихових вјековних огњишта, а овима, после још старијег свог одсуства, поновни хазари ''kam-bek''. Већ силом, због чега испада да је њихова католичко-протестантска творевина уједно била међу главним кривцима.

Не узимајући при томе изговор да је то прећутно препуштено због ослобађања Свете Христове земље. Јер да је Он хтио да се она не пороби и не расије својим народом по свијету, Он то неби никад дозволио. Пошто се Господар над свим господарима свијета не може уплашити нити Рима или Ислама нити било кога, па тако ни када је Алаховим вјерницима препуштао привремено Сионски врт. Допустивши том вјерском убјеђењу да се појави као одређана препрека и сила због које ће се хришћански свијет пред Његовим Именом доводити у своје расточиво вјерско искушење.

У чијој су се поцјепаној црквеној основи, временом скрпљеној са оних десет царевих рогова (Откр. 17,16), понајприје проналазили и скровити услови за имелоидни узгој тог истог будућег палестинског Тора-поробљивача. Наслоњен својим талмудски покиданим старим дјелом темеља уз новозавјетни Христов, како би се као доказане испичутуре Његове Божанске крви што непримјетније прикрали са оним Темпларски опљачканим Соломунским благом ка остварењу свог месијанског давитељског циља.

Отуда се овај сликовити Да Винчијев повратак у масонски јавни живот, након толико вјекова маестралне анти-црквене шутње, може симболично посматрати и као остварени подвиг Јеврејског народа у Израелски јавни живот, након онолико вјекова талмудског мрачног шаптања.!? Зато, немојте мислит, драга браћо и сестре, да се после свих ових Приоратско-Да Винчијевих оптужби на рачун цара Константина можете лично сматрати непрозваним по том парничном поступку. У заблуди је сваки онај ко тако мисли. Овом њиховом неформалном масонском оптужбом је сваки право-славни хришћанин понаособ оптужен.

Гдје за противничку страну изабрани Спаситељев вјерник има такву елиту која се кријући иза тих поменутих циљева карактерише огромним капиталним моћима, слично као и раније са Темпларима у крсташко доба, док се не сазнаде од стране Ватикана за њихове проженски орјентисане Сионске намјере. Да ли то значи да им је папа и у новије вријеме, (1948 године) дао свој ''непогрешив'' благослов за сличан про-магдаленин тајни поход, како би у том свом лажно рекламираном ''сиромаштву'' опет чували овдашње ходочасне крстоноше на путовању по Светој земљи.

Судећи по свему да јесте, јер је то Темпларски Приорат и доказао када је након новог споразума потом уследила и она ционистичка моћна трговинска ''куповина'' атомских темеља за своју родну груду. Ако нису они купили, онда ко је? Чињеница је да се тај СИОНСКИ купац стравично обогатио, што је једино коинцидентно са ранијим темпларским ''финансијским подухватом'', када је са папством била у питању трговина о истим, ( само по наслову), ''Соломунским намјерама''.

Но судећи по ономе како је и раније прошло то њихово интересно савезништво, када су папској столици изигравајући је једно причали а друго радили, чини се да ће их опет иста судбина затећи. (Откр. 17,6). Јер осим папске дозволе о доласку до њиховог безбожнички окупираног Соломуновог зида плача, Сионски витешки ред опет тражи више. Захтјева сада потајно земаљско краљевство за свог МЕСИЈУ! Ако неко мисли да и то није тачно, онда нека сам директно покуша сазнати за други супротан одговор од било ког њиховог ''новог крсташког'' водича, обилазећи данас као ходочасник Свету Христову земљу коју '' ради њега'' ови доле чувају. Гдје ће му се од таквих ''витезова са пушкама у рукама'' у том случају пружити, осим поменутог талмудског одговора, само још подругљив туристички осмјех.

Према томе једно је сигурно, да Ден Браун, док је као аутор под присмотром Сионског Приората састављао своју књигу о Да Винчијевом коду, није тада могао знати, да се тако нешто, ''да Ријеч Божија из облака падне'', заиста може у стварности десити. Зато сада нека добро погледа у то Божије ''ЧУДО'', које се уистину одиграло онако како се он томе у својој књизи наругао. Тачније као у онај Велики женски знак који по садржају Јовановог Откр. 12,1-6, дође ЈАВНО са неба да се њиме представи она једина права МАРИЈА Жена БОГИЊА, тј. је Марија МАЈКА БОГОРОДИЦА. (Наспрам Приоратског ТАЈНОГ чувања свог знака жене Магдалене као по Јову 38,11-''...довде ћеш долазити а даље нећеш...'' окренутог недвосмислено против сваког јавног уљеза у откривању њезиног тајног божанства).

За чију је нерукотворену иконографију овај народ већ сазнао путем ове КЊИЖНЕ ОБЈАВЕ о Спаситељевом Новом Имену, и некако у исто вријеме кад се и за његову (Да Винчијеву) Магдалену сазнало појавом њеног превода код нас (2004). А све због тога да би се путем тог Богородичиног сликовитог приказа РИЈЕЧИМА БОЖИЈИМ из ОБЛАКА на Бијелом камену, разувјерили он и такви њему слични обмањивачи у оно што наопако тврде о садржају Светог Писма.

Јер тај иконопис настаде буквално Светим капима кише са НЕБА, овјерен (Д)аничиним сјајним звјезданим печатом (М)јесечастог облика испод Њезиних ногу, и то баш ''КРАЈЕМ другог и ПОЧЕТКОМ трећег дана, тачније у петак 21.12.2001 године, када су се и Браунове књижне улоге по Приоратској жељи припремале да у то вријеме дочекају Магдаленин Граловски долазак из ЗЕМЉЕ. Претварајући се на (К)рајеугаоном Бијелом камену у онај Велики знак жене Богородице Марије која својом појавом треба да на вријеме предупреди ову слико-писану лаж од стране Приората. Чија је, на другој страни, фра-масонска Приоратска алузија овјерена (Д)а-винчијевим звјездано-Касиопејским печатом у облику (М)агдаленине руже са словом ''М'' на (К)убичном Хирамовом камену.
Nastavlja se...

Nastavak...
Због чијих мегаломанских претензија и настаде ова Богородичина порука цијеломе свијету, као и онда раније када је као мајка Божија и први матични Свједок била ПОЗВАНА Светим Духом да СВЈЕДОЧИ о новој хришћанској вјери тјелесним доласком и рођењем њезиног Јединородног Божијег Сина и Спаситеља Исуса Христа. Тако је и сада, као Његова и на небесима једина мајка и први родитељски Свједок, ПОЗВАНА овим Светодуховним Божијим Провиђењем да поново СВЈЕДОЧИ о хришћанској вјери и о Христовом Новом Каменитом ДОЛАСКУ по Бијело-каменитом РОЂЕЊУ.

Као одговор Сионско-Приоратском провиђењу са наводним Магдалениним свједочењем о водолијастом доласку њезиног Месијанског дјетета наследника, са кубично-каменитим масонским рођењем.
Или, другачије речено, (П)ровиђење са Маријом Богородицом и (М)јесецом под ногама њезиним, (Откр. 12,1) против (П)риората са Маријом богињом и ''М''-касиопејским звјерским знаком под ногама њезиним.(Откр. 17,1)

Што нам говори, да се само захваљујући сили Спаситељевог Провиђења могло унапријед знати за овакве дуго припремане лажи Сионског Приората. Шаљући нам у право вријеме оне пророчанске тајне Ријечи по садржају Светог Писма које у потпуности разоткривају оно ђавоље звјерско мјесто и намјере које у наредном периоду настоји спроводити на земљи.

На тај начин сазнајемо и за следеће аргументоване чињенице;

По којима се врло јасно види, како се садржају Спаситељевог Свједочанства по (Д)аничином звјездано-Венеричином коду, БИПОЛАРНО СУПРОСТАВЉА – сликовито свједочанство Сионског Приората по (Д)а Винчијевом звјездано-Касиопејском коду.

Тачније се документи (С)паситељевог (П)ровиђења са нерукотворено криптованим иконописом на Бјелом (К)АМЕНУ,-- ЧЕОНО СУДАРАЈУ са документима (С)ионског (П)риората и рукотворено криптованом иконографијом на Кључном (К)АМЕНУ.

Чији тајни Камени (п)ечат код (П)риората једино може откључати Велики мајстор на земљи као доказ истине о (С)ветом (Г)ралу од два (тро)угла, -- ШТО ЈЕ СУПРОТНО код (П)ровиђења гдје се тајни Камени (п)ечат једино може откључати Великим знаком са неба као доказ истине о (С)паситељевој (Г)лави од једног (тро)угла.

На чијој нам страни свједочи (Ж)енино присуство са сликовитом појавом (М)АРИЈЕ Богородице, као оног Великог знака на небу испод кога СТОЈИ Христова Глава без руку као (М)јесец под ногама њезиним. (Откр. 12,1). -- НАСПРАМ на другој страни гдје свједочи (Ж)ЕНА (М)АРИЈА Богиња, као онај звјездани Касипејски знак који СЈЕДЕЋИ са десне стране Христу твори својим дјелом оштрице ЗВЈЕРСКО слово ''М'' као Масонске главе под ногама њезиним. (Откр. 17,3).

Што указује на следеће.

Да се по ономе што рече Ден Браун, ''...како само онај, ко је као Велики мајстор Приората посједовао тајни кључни КАМЕН у својим рукама, знао за истину гдје се наводно налази Свети Грал...'', по томе може и на другој страни рећи за оно што се симболички томе супроставља. Наравно, тај крајњи закључак донесите сами.

Но оно, што се већ сада из приложеног са обје стране може протумачити, је то, да нам се супростављују ДВИЈЕ ЖЕНЕ са истим именом, барем виђено тако потпуно са ове наше иконографске стране. Гдје је једна од њих, она што на земљи сједи, својом главом директно повезана са седмоглавом ЗВЈЕРИ, а друга, што стоји у небеској угаоној равни, је својом главом непосредно повезана са ликом Христа Спаситеља у вертикалној угаоној равни. Која је та прва а која друга, нека свако претпостави, а очигледно је да она прва није сигурно она која заступа ову овде присутну страну.

Тај наш закључак, како се то и по Да Винчију види, она прва страна не жели да дијели са нама, зато ће мо то ипак оставити да се они у то лично увјере кроз преостало будуће вријеме, ако већ досад нису. Пратећи помно, као на филмском платну, обје зараћене стране, како се њихова међусобна небеско-земаљска борба и у стварности заиста одвија.

Као сукоб ДВИЈЕ ЖЕНЕ, од којих се на једној страни налази;

ЖЕНА МАРИЈА БОГИЊА а на другој ЖЕНА МАРИЈА БОГОРОДИЦА.

Прва је жена која роди ЖЕНСКО дијете звано, ''Сара од два угла''. (▲▼),а друга је Жена која роди МУШКО дијете, звано ''Глава од угла'' ( ┼ )

Ова прва долази из ЗЕМЉЕ на Масонској ЗВЈЕРИ као ЖЕНА ВАВИЛОНКА, а друга са НЕБА на МЈЕСЕЧЕВОЈ ГЛАВИ као ЖЕНА БОГОРОДИЦА.

Једна је уз Христа као његова ЖЕНА МАРИЈА МАГДАЛЕНА БОГИЊА,
а друга уз Христа као његова МАЈКА МАРИЈА ДЈЕВА БОГОРОДИЦА.

Прва је ТЈЕЛЕСНИ симболизам БЛУДНЕ ЉУБАВИ, између жене и мушкарца,
а друга је ДУХОВНИ симболизам БОЖИЈЕ ЉУБАВИ, између мајке и сина.

Прва је у БРАКУ са својим мужем Христом, или са човјеком-пророком,
а друга је у ПОРОДИЦИ са својим Сином Христом, или са Бого-човјеком.

Прва Му је ЖЕНА, СУПРУГА,
а друга Му је ЖЕНА, РОДИТЕЉ.

Од прве настаде (Г)РАЛ од два угла,
а од друге настаде (Г)ЛАВА ОД УГЛА.

Или (С)ионски (Да)-Вавилонски (П)риорат против (С)ветог (Да)ничиног (П)исма

Погледајмо затим даље, шта о Светој Небеској Жени, (Цркви Христовој) ''као цару обмане'' коју Приорат тим ријечима негира, кажу чувари њихове земаљске жене, Масони Марије Магдалене, који своје анти-црквене ставове заступају кроз тезу ;
'' А и цар обмане с тугом дође'' .

'' Цар Константин и његови мушки наследници обратили су свијет из паганског матријархата у хришћански патријархат, тако што су покренули ''пропагандну кампању'' која је сатанизовала женско божанство и свети женски принцип, заувјек прогнавши богињу из савремене религије.'' (Погл. 28 из књиге Да Вичијев код). Од када је '' Приорат настављао традицију култа богиње имајући своје упориште у вјеровању да су моћни људи у првобитној хришћанској цркви ''обманули'' свијет тако што су пропагирали лажи које су обезвриједиле жену и покренуле тас на ваги у корист мушкарца''.

Прочитајмо потом краћу хронологију о ''Сионском Приорату'', ради оних вјерника који не имадоше прилику о томе нешто више сазнати, чији историјат говори следеће;
То Европско тајно друштво основано је 1099 године у Јерусалиму од стране француског краља Годфрое Бујонског, а који је наводно посједовао изузетно моћну тајну – тајну која се у његовој породици чувала од времена Христа. Плашећи се да се тајна не изгуби након његове смрти, основао је тајно братство – Сионски Приорат – и заклео их да чувају његову тајну тако што ће се преносити са кољена на кољено.

Током година проведених у Јерусалиму, Приорат је сазнао за тајне документе закопане под рушевинама Соломоновог храма. Ови документи су, вјеровао је Приорат, потврђивали истинитост моћне тајне коју је чувао краљ Годфроа Бујонски и били су толико опасни да Црква не би презала ни од чега у покушајима да их се домогне. Приорат се заклео да, без обзира на потребно вријеме, ти документи морају бити извађени испод рушевина храма и заувјек заштићени, како се истина не би заувјек изгубила.

Да би дошли до тог циља, Приорат је основао војно крило – групу од ДЕВЕТ витезова названих Сиромашни витезови Исуса Христа и Соломоновог храма. Познатији као ВИТЕЗОВИ ТЕМПЛАРИ. Њихове идеје заштите ходочасника била је МАСКА под којом су темплари обављали своју мисију. Једини истински циљ у Светој земљи био им је документи испод рушевина храма.

Они су у Светој земљи боравили и за вријеме Другог крсташког рата рекавши краљу Балдвину 2-ом да су тамо због заштите ходочасника иако нису били плаћени. Као протууслугу захтјевали су од краља само основно склониште у шталама под рушевинама храма, што је овај и одобрио. Витезови су вјеровали да су документи које је Приорат тржио закопани дубоку под рушевинама – испод Светиње над светињама - тачније испод самог срца јеврејске вјере.

Готово десет година је девет витезова живјело у рушевинама, прокопавајући чврсте стијене у потпуној тајности, и да су коначно пронашли оно за чим су трагали. Однијели су благо из храма и отпутовали у Европу, гдје се њихов утицај, како се чинило, учврстио преко ноћи. Нико није засигурно знао да ли су витезови уцјенили Ватикан или је Црква једноставно покушала купити ћутање витезова, али папа Иноћентије 2-ги је истог тренутка издао декрет carte blanche без преседана на основу којег су витезови добили неограничену моћ, и будући изнад закона, проглашени су за војску независну од било каквог уплитања краљева и прелата, како религиозних тако и политичких.
Nastavlja se...

Nastavak...
Добивши ту пуномоћ од Ватикана, витезови темплари су се проширили запањујућом брзином, како бројчано тако и у смислу политичког утицаја, гомилајући огромна имања у преко десет земаља. Почели су да дају кредите банкротираном племству и наплаћују камату, ударајући на тај начин темеље савременом банкарству. До 1300-те године витезови су стекли толику моћ да је папа Климент 5-ти одлучио да се нешто мора предузети. У дослуху са француским краљем Филипом 4-тим папа је наредио да се изведе тајна операција која је имала за циљ да се темпларима ускрати раније право и осуде због јеретизма и униште, што је и уследило на петак 13. октобра 13007 године.

Од тог тренутка су документи повјерени Сионском Приорату, чији их је вео тајности чувао на сигурном ван домета Ватикана. Читава збирка тих докумената се наводно крије под једним именом – СВЕТИ ГРАЛ -, чија првобитно осмишљена алегорија на путир представља у ствари метафору симболичких рефереци за СВЕТИ ЖЕНСКИ ПРИНЦИП. Вјеровало се, да се од времена Великог мајстора Сионског Приората Да Винчија, од 1500-те године, Свети Грал налази негдје у Енглеској, у некој скривеној комори испод једне од многих цркава темплара.

Приорат је, како би сачувао своје моћне документе на сигурном, био приморан да их током првих вјекова од како су стигли из Јерусалима, много пута премјешта. Наводно су историчари забиљежили да је Грал 6 пута премјештан а последњи пут је виђен 1447 године после неког пожара после чега се он, значи од времена Да Винчијевог примата у Приорату као Великог мајстора, више никада није видио. По чему испада, да је Леонардо знао гдје се Грал налазио за његова живота и то скровиште се вјероватно није промјенило до данашњега дана...

Друго надовезујуће казивање по овој истој теми преузето је са адресе;
http://www.cassiopaea.org/cass/fulcanel ... i_code.htm,
čiji sadržaj radi poređenja, morate zaista pažljivo ispratiti, poznavajući iole onaj ZELENI EZOTERIJSKI MASONSKI JEZIK.

Аutor priloga je Laura Knight-Jadczyk, koja se pomoću spiritizma, kao navodno naučnog načina medijumskog istraživanja, bavi objašnjavanjem simbolizma ikonografije na 18 prozora koje je naslikao Arnaud-a de Moles од 1507 i 1513 godine u katedrali u Auhu (Francuska). Posvećujući je Crnoj Djevici koju ova istovremeno proučava i tumači po Fulcanelliјu, čiji je istinski identitet Jules Violle, tj. poznati francuski fizičar iz 19-tog vijeka, којi je bio prvi koji je odredio solarnu konstantu na Mont Blancu u 1875. godini, jedinicom za intenzitet svjetlosti ( “Violle” ).

Pred vama je skraćena verzija tog kazivanja;

…Kad sam prvi put ugledala prozore Arnauda de Molesa i hor izrađen od strane nepoznatog umjetnika, bila sam ošamućena veoma velikom ezoteričkom važnošću ove katedrale u Auchu i nisam mogla razumjeti zašto je Fulcanelli propustio da je pomene u svojim djelima.
Što sam više o tome mislila to sam postajala sigurnija da ju je on izostavio namjerno iz jednog jedinog razloga a to je da je bilo vrlo očigledno da je ovo katedrala sa ključevima, a Fulcanelli nije bio lud. Fulcanelli nije htjeo tako lako da oda ključeve za najveće tajne naše realnosti, tako da one mogu da budu otkrivene za godinu dvije od strane nekog diletanta.

Nadalje, prema Fulcanelliju, bez božanske pomoći – koju smo mi ( spiritisti, prim.aut) - sigurno dobili preko transmisija sa Kasiopejcima, - ne može biti nade da se ova misterija riješi. To je jedno od pravila svakog ezoteričnog posla koje je često previđeno od strane onih koji sebe nazivaju ezoteričarima. Proučavajući tu materiju, saznali smo da se među pravilima koja moraju upravljati procesom razumijevanja nalaze sljedeća, od kojih jedno prirodnom progresijom vodi do drugog:

1) Duša mora doseći više moći ne samo uz pomoć koncepcije nego takođe i retencije (zadržavanja ili razumijevanja, prim. prev.), a odatle proistiće da ukoliko želimo da steknemo još više znanja, organi i tajni izvori fizičkog znanja moraju biti čudesno osnaženi i očvršćeni. “Naša duša mora steći nove moći i sposobnosti za učenje i shvatanje...”

2) Da bi se uvažili principi hermetizma usvojeni od strane Tradicije, moramo razumjeti da su ezoterička učenja predavana u sibilinskoj formi.

3) “Slično privlači slično.” Kada je kandidat razvio sposobnosti i integritet
prihvatljiv od strane učitelja (adepta, prim. prev.), on će se pojaviti njemu i otkriti mu one dijelove tajnih procesa koji ne mogu biti otkriveni bez jedne takve pomoći. Oni koji ne mogu dostići određenu tačku uz pomoć njihove vlastite inteligencije nisu kvalifikovani da im se ukaže povjerenje i odaju tajne koje mogu podvrgnuti njihovoj volji elementalne sile Prirode.

Predgovarač Fulkanelijevog prvog izdanja Eugene Canseliet kaže ... Neko bi skoro mogao da kaže, da je onaj koji pozdravlja jutarnju zvijezdu potpuno izgubio sposobnost korištenja svog vida i rezonovanja, zato što se divi lažnoj svjetlosti i bačen je u ambis… Osim ako, kao u vašem slučaju, ne dođe do jednog snažnog sudbinskog udara koji će ga neočekivano odgurati daleko od ruba provalije...

A potom predgovorom u drugom izdanju navodi...
...Zar ova fraza nije u kontradikciji s onim što sam rekao prije 20 godina…(ovaj gornji navod) da ta zvijezda podrazumijeva jedno veliko znamenje Posla; da ona utiskuje svoj žig na tu filozofsku stvar; da onda poučava alhemičara da on nije pronašao svjetlost luda nego svjetlost mudraca; da je to kruna Mudrosti; i da se ona naziva jutarnja zvijezda? […]

Možda se moglo primjetiti da sam ukratko naglasio da se ovoj zvijezdi prije svega možemo diviti u ogledalu umjetnosti ili u živi, prije nego što se ona otkrije u hemijskom nebu…

Ta naša zvijezda je jedna, a istovremeno, ona je i dvostruka. Saznajte kako da razlikujete njen istinski utisak od njene slike a onda ćete vidjeti kako ona sija sa jednim mnogo većim intenzitetom u dnevnoj svjetlosti nego u noćnoj tami.

Ova tvrdnja potvrđuje i upotpunjava ono što je ništa manje kategorično i trezveno rekao Basil Valentine (Douze Clefs):
‘Bogovi su poklonili čovjeku dvije zvijezde, kako bi ga one odvele do velike Mudrosti; posmatrajte ih. Oh čovječe! I slijedite neprestano njihovu svjetlost, zato što je to Mudrost.’[…]

Postoje, onda, dvije zvijezde koje su, iako se to može učiniti nevjerovatnim, u stvarnosti samo jedna zvijezda. Zvijezda koja obasjava svojom svjetlošću mističnu Djevicu – koja je u jedno te isto vrijeme naša majka (mère) i hermetičko more (mer) – proglašava začeće, i ona je samo odraz one druge, koja prethodi čarobnom dolasku Sina.

Jer iako je je ta nebeska Djevica takođe poznata kao stella matutina, jutarnja zvijezda; iako je na njoj moguće vidjeti sav onaj sjaj božanskog znamenja; iako prepoznavanje ovog izvora blagoslova unosi radost u srce umjetnika; to nije ništa drugo do jedan lik koji se odražava iz ogledala Mudrosti.

Eugene Canseliet u svom predgovoru drugog izdanja Fulcanellijeve knjige The Dwellings of the Philosophers dalje navodi:

…Prema značenju latinske riječi adeptus, alhemičar onda prima Božji Poklon, ili bolje rečeno, Poklon (Prezent, prim. prev.), kabalistička igra dvostrukih riječi, odnosno, riječi dvostrukog značenja, koja naglašava da on sada uživa u beskrajnom trajanju Sadašnjosti.[...]
Nastavlja se...

Nastavak...
... Čitaoca možda iznenađuje to što sam proveo toliko mnogo vremena samo na jednoj tački ove Doktrine… Međutim, moralo bi biti očigledno koliko mi je bilo logično da kažem nešto više na tu temu koja nas, po meni, vodi pravu u Fulcanellijev tekst. Stvarno, od samog početka, moj Učitelj se bavi primarnom ulogom te zvijezde, te mineralne Teofanije, koja sa sigurnošću otkriva jedno opipljivo rješenje te velike tajne koja je skrivena u religijskim građevinama…

... Ja znam, ne zbog toga što sam to sam otkrio, nego što me je u to uvjerio autor prije više od 10 godina, da je ključ glavne zagonetke dat prilično otvoreno u jednoj od figura, koje ilustruju sadašnji rad. A taj se ključ sastoji prilično jednostavno u jednoj boji koja se otkriva majstoru sve od onog prvog rada….

Pretpostvaljam da je čitaocu već sada jasno da su Canseliet i Fulcanelli bili veoma zagonetni. Pokušajmo da analiziramo ove naznake i razmislimo o onome što je Canseliet rekao. On je rekao da je ključ u jednoj od “figura koje ilustruju sadašnji rad,” da se on tu otkriva “sve od onog prvog rada” a u predgovoru drugom izdanju, dodaje opasku da nas pojam te zvijezde “uvodi direktno u Fulcanellijev tekst” rekavši da “od samog početka, moj Učitelj se bavi primarnom ulogom te zvijezde…”

Sada ćemo se osvrnuti na sam početak Fulcanellijevog teksta:

…Najači utisak iz mog ranog djetinjstva – imao sam sedam godina – jedan utisak koji mi je jasno ostao zabilježen u memoriji, bile su emocije izazvane u mom mladom srcu kad sam ugledao jednu gotsku katedralu. Ja sam momentalno bio opčinjen njome. Bio sam u jednoj ekstazi, pogođen divotom, nesposoban da se odvojim od te veličanstvenosti, od magije jednog takvog sjaja, takve jedne veličine; takva jedna intoksikacija usljed nečega božanstvenijeg od ljudskog djela…
On onda nastavlja sa diskusijom na temu katedrala, itd.

On ne pominje nikakvu zvijezdu. On ne pominje nikakvu boju. On ne ukazije ni na kakvu ilustraciju.
Ono o čemu on tu priča je njegovo emocionalno stanje, njegova ekstaza, i njegova starost: Dok sam razmišljala na tu temu palo mi je na pamet, s obzirom da sam godinama prije toga proučavala Kabalu uz pomoć komunikacije sa Kasiopejcima, da i broj takođe predstavlja jednu figuru, i da je korištenje jednog “utiska iz djetinjstva” sigurno jedna “ilustracija”.

Tako, tu stvarno postoji jedna “figura koja ilustruje nešto što bi moglo da bude ključ jedne od glavnih zagonetki.” SEDAM.
Šta da se radi sada sa brojem Sedam?

Pa dobro, Fulcanelli je već rješenja napravio dovoljno teškim, tako da nisam očekivala da će on podizati još neke dodatne barijere u vezi toga. Jednostavno sam otišla na poglavlje br. Sedam, i počela da čitam.

Ovo nas vraća nazad na temu Sibila. (Fulcanelli je upozorio svoje čitaoce da je jedno dobro klasično obrazovanje neophodno potrebno kako bi se mogla razumjeti “podtekstualna značenja”.) Kako smo već vidjeli, Kumska sibila je postala poznata preko Virgila, kad je proricala rođenje spasitelja i kao Enejov vodič u podzemni svijet. Nastavljajući da čitamo sedmo poglavlje, vidimo da Fulcanelli tu diskutuje upravo tu tematiku.

Najpoznatiji katalog sibila, koji se najviše citira (iako je njegova originalna verzija izgubljena) je onaj rimljanskog učenjaka kojeg citira Fulcanelli, po imenu Varro (116-27 pne) čijih je deset imenovanih sibila poznato iz djela Divinae Institutiones koje je napisao Lactantius (ca. 250 – 317?). To je bila prva knjiga koja je štampana u Italiji (Subiaco, 1465). Sibila je ostala sa hrišćane, koji su tada još uvijek bili vezani za svoje pagansko korijenje, jedan direktan dokaz gesta Dei, ili božjih znakova.

Sibile su bile popularne figure u srednjevijekovnoj i renesansnoj umjetnosti, a najpoznatije mjesto gdje su one bile predstavljene je Mikelanđelova Sikstinska Kapela. Ta tema je skoro potpuno nestala iz hrišćanske umjetnosti nakon zasjedanja tzv. Koncila u Trentu, 1563.g. Posvećenje katedrale u Auchu dogodilo se 12 februara 1548.g., u vrijeme kada su 18 prozora Arnauda de Mola i 113 klupa hora bili kompletirani i na kojima su Sibile bile veoma jasno predstavljene.

Inače Katedrala u Auchu je posvećena toj Crnoj Djevici. Ove dvije riječi koje sugerišu inicijaciju, istovremeno kriju jednu duhovnu realnost koja je danas u ovom svijetu još uvijek prilično živa. Ova “Crna Djevica” podrazumijeva jedno ‘skriveno prisustvo’ koje je u stanju da dovede tragaoca do njegovog ponovnog rođenja.

Zapis posvećenja katedrale u Auchu je ugraviran u crni mramor iznad centralnih vrata, i on kaže: “Mariji, Djevici koja će roditi Boga.”Ovdje je značajno to što on kaže “ koja će…” a ne “koja je…”Određeni detalji nam sugerišu da je Crna Djevica u ovoj katedrali predstavljena na dva načina. U kapeli broj 13, ona je predstavljena kao Sibila od Samosa, njen kostim i lice su smeđe boje, ona je trudna, a u svojim rukama drži koljevku.


Drugu sliku, koja takođe nju predstavlja, nalazimo na horskim klupama, u baldahinu, odmah nakon ploče na kojoj su predstavljeni Adam i Eva. Ovdje se zove Milosrđe. Tu se nalaze i dva djeteta koja šire ruke prema njoj.

Poznati kritičar umjetnosti Emile Male je pisao: “Uzimajući u obzir sve što nam je poznato, nijedno djelo iz tog perioda ne može se uporediti sa prozorima u Auchu.”

Ova izvanredna kolekcija se sastoji od jedne serije od 18 prozora. Oni su veoma bogato dekorisani i na njima je predstavljen međusoban susret jedne velike grupe likova svakojakog porijekla. Većina njih potiče iz Biblije, ali neki od njih, kao što je Sibila, potiću iz paganskih religija. Tematika ovih priča koje su izražene na tim prozorima izabrana je sa najvećom pažnjom. Da bi se proniklo u samu suštinu te tematike, moramo da pronađemo tzv. zlatni konac koji nevidljivo povezuje sve ove heterogene likove, koji na prvi pogled liče kao stranci jedni drugima.

Obilazak ovih prozora treba da se odvija s lijeva na desno, krečući od poprečnog broda katedrale, tj. počinjući od kapele br. 11...
Tu postoji nešto što njih sviju zajedno veže. Šta je to? Ključ ove misterije nalazi se u rukama Sibile. Predmet kojeg ona nosi u rukama otkriva nam ključ za ovu enigmu. Ovaj simbolični biblijski predmet, na neki način se tiče svakog od likova predstavljenih u prozoru. On je taj koji ih je skupio sve zajedno oko jedne ideje. Ovaj umjetnik je isprovocirao taj susret kako bi pojasnio poruku, odnosno, ilustrovao jednu priču...
Nastavlja se...

Nastavak...
Ti prozori ne predstavlaju samo tamo neku galeriju poznatih ličnosti. Neki od najpoznatijih likova nisu tamo uključeni, dok su drugi, manje poznati smješteni na posebno odabrana mjesta. Ono što je tu najznačajnije nije sama ličnost nego priča koju ona evocira. Kao i sibile (proročice, prim. prev.), svaka od njih je određena da označi određenu priču, tako su se one i zadesile tu, u samom srcu, u samoj retorti...

Ove slavne osobe iz Molesovih prozora doprinose, svaka na svoj način kako bi se predstavio jedan najveći epski događaj, kako se stvarno odvijala jedna ISTORIJA.

Sama misao je potekla od strane nepoznatih patrona...Izvor ove inspiracije ne predstavlja samo Biblija i životi svetaca, nego priroda, mitologija, paganske religije, Sveti Gral i viteštvo. […]

Kad pažljivo posmatramo detalje, na onim klupama, nešto odmah upada u naše oči: Demoni i zmije, zločudne životinje i monstrumi svih vrsta. Ova njihova invazija doprinosi davanju jednog tragičnog aspekta cijeloj ovoj cjelini, koji se takođe dobro uklapa sa pozadinskim kretanjima u istoriji koja nam se tu pripovijeda.

Ovaj tragični aspekt je komplementaran i on se mora povezati sa prozorima Arnauda de Molesa. Ovi prozori i klupe obrazuju jednu cjelinu. Ta dva remek djela napravljena su u isto vrijeme. Jedna te ista priča je tu ispričana. Njena tema je predočena staklarima i vajarima. Ta tema evocira jednu realnost: jednu opštu realnost u kojoj se čovjek nalazi.

Neko bi odmah pomislio na Danteov pakao. Međutim, ova očigledna tragedija ne podrazumijeva pakao – tu se radi o istoriji čovječanstva na zemlji. Milosrđe (Sibila ili Kasiopeja ili Magdalena prim.aut.)– praznih ruku – hoda neposredno ispred monstruma i demona,(Crkva prim. Aut.) dok je održava samo nada; ona ide sama ali veoma hrabro kako bi se susrela sa zlom, zločudnom zmijom.

Na kraju tog ciklusa ona postaje pobjednička Sila. Njena misija je ostvarena jer sada vidimo one otrovne zmije zgnječene ispod njenih nogu ili sputane u njenim rukama.
S obzirom da je ova istorija retrospektivno preživljavana, naši umjetnici su unaprijed znali da će nas jedna ovakva dramatična avantura na kraju morati vratiti u Život.

Kakva širina! Kakva perspektiva! To je prvo što nam se javlja u mislima kad vidimo ove drvoreze hora katedrale u Auchu. Neki znalci se nisu nimalo libili da uporede ovo izvanredno umjetniko djelo sa Mikelanđelovim freskama. [Raymond Montané]

Sibile su izgovarale svoja proročanstva u stanju ekstaze, što je vezano sa procesom ekstatičkog uzdizanja ili spuštanja Šamana, čime su se u početku ekskluzivno bavile samo žene. To nas ponovo vodi natrag do Fulcanellijevog opisa svoje vlastite ekstaze nakon što je po prvi put ugledao gotsku katedralu.

Fulcanelli je tu ubacio jednu fusnotu u vezi riječi Laurentum, na početku sedmog poglavlja knjige Misterije Katedrala, govoreći nam da je “Laurente (Laurentium) kabalistički l’or enté (kalemljeno zlato)”. I tako smo stvarno dovedeni i do jedne boje!

Ono što bi čitaoc možda mogao sada da kaže je da su rješenja najvećih misterija svijeta, u jednu ruku, prilično jednostavna i da nam se stalno nalaze ispred očiju, a u drugu ruku, ona su kao krugovi nekog lavirinta. Kraj sedmog poglavlja knjige Mystery of the Cathedrals vraća nas ponovo natrag na temu Djevice:

U simboličnoj ikonografiji, zvijezda se koristi kako bi se označio jedan začetak, isto kao i rođenje. Djevica je često predstavljena sa jednim nimbusom zvijezda. Djevica u Larmoru (Morbihan) čini dio jednog finog triptiha, predstavljajući smrt Hrista i patnju Marije (Mater dolorosa). Na nebu, u centru te kompozicije, možemo vidjeti sunce, mjesec i zvijezde i Irisinu maramu. Djevica drži u svojim rukama jednu veliku zvijezdu - maris stella – što je epitet koji joj je pridan u jednoj katoličkoj himni.

U ovom malom izvodu nalazimo mnogo znakova i nagovještaja koji nas vode u nekoliko pravaca, istovremeno. Prvo, to nam sugeriše da moramo uzeti u obzir vezu Djevice sa pojmom zvijezda, što nas onda vodi do Camino de Santiago Compostela.

Riječ Compostela se očigledno može interpretirati kao “campus stellae” ili zvjezdino polje. Cijeli Camino de Santiago, od San Juan pied de porta do Compostele, posut je naseljenim selima, mjestima i planinskim prelazima koji su imenovani po zvijezdama, kao da hoće da nam kažu da je cijeli Camino jedna zvjezdana staza, jedna staza koja nas vodi do jedne posebne tačke: zvijezdinog polja.

Fulcanelli nam daje jednu indiciju:
Ruta Svetog Jakova se takođe naziva Mlječna Staza. Grčka mitologija nam kaže da su bogovi pratili ovu rutu kad bi išli u Zevsovu palatu i da su je junaci takođe pratili kako bi ušli u Olimpiju (Olympus, prim. prev.) Ova Ruta Svetog Jakova je jedna zvjezdana ruta, koja je pristupačna samo izabranicima, hrabrim, upornim i mudrim smrtnicima.

Druga interpretacija potiče od alhemičarskog pojma: kompost (compost, prim prev.). To se može da odnosi na jedan predmet iz Canselietovog uvoda: pojavljivanje jedne bijele zvijezde koja indicira uspješno ostvarenje prvog dijela Velikog Posla. Fulcanelli kaže:

Čista Materija, iz koje hermerička zvijezda osvještava perfekciju: to je sada naš kompost, blagoslovena voda Compostele (od latinske riječi albastrum, jedna kontrakcija alabastruma, bijela zvijezda). A to je takođe i jedna vaza ispunjena parfemom, vaza od alabastera (latinski: alabastrus) i pupoljak koji izniče iz cvijeta znanja, hermetičke ruže.
Operacija je završena kada se na površini pojavi jedna blještava zvijezda stvorena od zraka koje dolaze iz jednog centra, koji je prototip velikih ružičastih prozora naših gotskih katedrala.

To je siguran znak da je hodočasnik sretno stigao do kraja svog prvog putovanja. On je primio mistični blagoslov Svetog Jakova, potvrđen svjetlosnim znamenjem koje je zasijalo, kako kažu, preko apostolovog groba. Ona ponizna i prosta školjka koju je on nosio na svojoj kapi postala je jedna sjajna zvijezda, u jednom oreolu od svjetlosti.

Cassiopeia je jedna ustoličena žena, sa čije se desne strane nalazi zvijezdom krunisani kralj Kefej (Cepheus, prim. prev.) koji drži svoj skiptar okrenut prema njoj. U starim spisima ona je opisana kao njegova žena, a u drugim prastarim izvorima ona se pominje kao “Nevjesta, Jagnjetova žena.”

Cassiopeia je bila kćer Araba (po kome je nazvana Arabija), jednog Hermesovog sina. Navodno, prema “staljiniziranim” grčkim mitovima, Kasiopeja je bila veoma gorda i tvrdoglava a to je bio i razlog zašto je njena kćerka morala da pati. Govorilo se da je Posejdon stavio Kasiopeju na nebo kao kaznu – mada je to jedna čast, koja je u suštini “nagrada”. Kako da objasnimo ove zbunjujuće elemente?
Nastavlja se...

Nastavak
Cassiopeia je posjednuta na stolicu koja se okreće naopako svakih 24 sata i to je trebalo da podrazumijeva njeno “kažnjavanje”. Međutim, sva sazviježđa su “naopačke,” gledajući iz jedne ili druge perspektive.

Ukoliko uzmemo u obzir koncept “Trostruke Boginje”, onda bi Kasiopeja , podrazumijevala maternalnu komponentu trojstva sa Andromedom, djevicom, i Meduzom, ružnom nemani ili destruktivnim elementom cijele te priče. Kasiopeja se često predstavlja kako drži palminu granu, što je jedan simbol plodnosti, čime se ona poredi sa Demetrom koja daje žito Triptolemu. Takođe primjećujemo da je Sibila od Samosa, koja je predstavljena na prozorima Arnauda de Molesa, takođe držala palminu grančicu.

Julius Schiller (1627) je vidjeo Kasiopeju kao Mariju Magdalenu, a neki su vidjeli i određene paralele između Kasiopeje i Batšebe (Bathsheba, prim. prev.).

Kelti su nazivali ovo sazviježđe Ilys Don, ili “Donova kuća”, poznata i kao “Tuatha de Danaan.” Ona ja kao Danaja bila Perzejova majka. Tako možemo vidjeti jedno kombinovanje ove dvije žene i hieros gamos (sveti brak) Perzeja i njegove sestre, Andromede, kao jedan izraz alhemičarskog androgena.

U obliku mitova i priča o potrazi za Svetim Gralom, ili što se po našoj modernoj metafori označava – bijegom iz Matriksa – za većinu likova koji se pojavljuju u grčkim sazviježđima rečeno je da su stavljeni tamo od strane nekog od bogova kako bi im se izrazilo poštovanje, odnosno, da bi oni ostali u pamćenju.

Likovi tog sazviježđa, Kefej i Kasiopeja su neobični po tome što njima te pozicije nisu dodijeljene kao znak poštovanja, nego su oni tu kako bi kompletirali priču o Perzeju, Andromedi i Ketosa. To je jedna grupa od pet konstelacija koja je neobična po tome što one služe samo zato da bi se jedan klasični mit mogao potpuno predstaviti.
Da li se ovdje možda radi o jednoj naznaci da bi ovaj mit mogao da bude neka vrsta “poruke u boci” za čovječanstvo?

Prije nekoliko godina čitala sam jednu priču koja je promovisana u knjizi Holy Blood, Holy Grail, (Sveta Krv, Sveti Gral, prim prev.) da je Isus imao ženu i da je to bila Marija Magdalena. Odmah sam konsultovala neke svoje prijatelje koji žive u Marseju u vezi te, navodno, “veoma poznate” legende. Ono što sam saznala bilo je to da se pričalo kako je Marija Magdalena došla u Francusku zajedno sa grupom drugih osoba. Ona je bila u uskoj vezi sa Svetim Maksiminom, ali se nikada, sve do pojave serije knjiga tipa Holy Blood, Holy Grail, nije smatralo da je ona bila Isusova žena.

Ono što je jasno, to je da je u 1548. godini a i mnogo prije, bilo poznato to da je Isus imao ženu, kao što je to predstavljeno u katedrali u Auchu, ali to sigurno nije bila Marija Magdalena.


Znači, sada se postavlja pitanje: ko je to bila Isusova žena? Takođe, moramo se zapitati da li onaj prikaz sugeriše postojanje jedne “fizičke” žene, ili on predstavlja samo jedan proces Inicijacije?

Sjetimo se da je Leonardo Da Vinči umro kad je boravio kod Margarite od Austrije i njenog brata Francisa Prvog, i koja se udala u familiju koja je posjedovala Torinsku maramu. Čija je druga rođaka Margareta od Navare, (Marguerite of Navarre, prim. prev.), bila u vezi sa Nostradamusom, i koja je bila sponzor katedrale u Auchu i pokrovitelj Rabelais-a, za kojeg je Fulcanelli tvrdio da je bio adept. Sada ćemo pogledati jedno drugo Da Vinčijevo djelo: Poslednja Večera, sa određenim modifikacijama.


Mnogi špekulišu da ova slika predstavlja Isusa kako večera sa svojom “ženom” Marijom Magdalenom, koja sjedi pored njega. Ja se u svakom slučaju slažem da je osoba koja sjedi do Isusa očigledno ženskog pola, međutim, da li je to Marija Magdalena? Ili je to neko drugi? Ili, da li je ovo jedan signal koji bi trebao da ukaže na nešto drugo, nešto što je bilo onda poznato a mi sada imamo o tome neke nagovještaje u Zvijezdama, u mitovima i legendama, i u katedrali u Auchu?

Mnogo se pričalo i špekulisalo o anomalijama one dvije “neobične ruke” na ovoj Leonardovoj slici. Jedna od tih ruku pravi pokret kao da da nešto siječe u predjelu vrata žene koja sjedi do Isusa. Druga ruka izniće odmah iza čovjeka koji sjedi sa ženine desne strane i u njoj se nalazi nož. Ukoliko koristimo ruku s tim nožem, ruku koja kao da nešto siječe u predjelu ženinog vrata, Isusovu desnu ruku, njegovo čelo i dlan njegove lijeve ruke kao “tačke,” onda ovdje imamo tačnu strukturu sazviježđa Kasiopeja, KAO U OGLEDALU. Ogromno slovo M ili W zavisno od godišnjeg doba.


Kasiopeja je jedno veoma lijepo sazviježđe na kraju galaksije Mlječni Put i ona je u vezi s nečim što je poznato kao Perzejova Porodica Sazviježđa. Ona se nalazi u zodiačnom znaku Ovna gdje možemo naći zvijezde Shedir, “Grudi,” (zvijezda na Isusovom čelu), Ruckbah, (koljeno) “Ustoličena,” (zvijezda na ruci koja kao da ‘nešto reže’ u visini vrata žene koja sjedi do Isusa), i Dat al-Cursa, “The Seated.”

Stoga nam može biti razumljivo i to zašto je Da Vinči koristio “ruke” kako bi nam pokazao “ruku.” Ovdje se zaista radi se o jednom veličanstvenom izražavanju onim Zelenim jezikom, kao jezikom masonske diplomatije!
Interesantno je to što ovdje imamo "palm (dlan) ruke" i "palm(inu) granu," lociranu kod Isusove ruke sa dlanom okrenutim prema gore?

Čudno je to što se za Kasiopeju uvijek kaže da je ona jedno "obrnuto W umjesto više očiglednog M –(od inicijala riječi Magdalena prim.aut.) da li je ovo jedan pokušaj da se “sakrije” ova veza?
E. W. Bullinger je jos 1893. godine pisao o Kasiopeji:

Zatvorenik oslobođen, i sada se priprema za svog Muža, Spasitelja.

Najsjajnija zvijezda, (na lijevoj ‘dojci’), nazvana je Schedir (Hebrejski), što znači - oslobođen. Sljedeća, b (na vrhu ‘stolice’), takođe nosi hebrejsko ime - Caph, što znači – grana; ovo očigledno ima veze sa pobjedničkom grančicom koju ona drži u svojoj ruci. Ona zaista izgleda veoma ushićeno, i kao da se sprema za nešto. Njene ruke, nisu više svezane, one su zaposlene tim aktom uljepšavanja. Svojom desnom rukom ona uređuje svoju odoru, a sa lijevom, kosu. Ona sjedi iznad Arktičkog Kruga, i odmah do kralja Kefeja. To je "Nevjesta, Jagnjetova žena, nebeski grad, novi Jerusalim.

Kasiopeja je vidljiva tokom cijele noći i cijele godine, ne uzdiže se, niti zalazi, nego beskonačno kruži oko naše zvijezde Sjevernjače [Polaris].

Litvanci označavaju zvijezde Kasiopeje kao “Jahač”, 'Justandis ' ili 'posuda za hranu' – dojka/grudi? - ili 'Abakukas,' ‘Zvijezda' i 'Marijina zvijezda'.

Sir John Rhys je pisao o Kasiopeji:
Moramo da potražimo pomoć kako bi mogli da odredimo NJENO veličanstvo a da izbjegnemo sve varke koje se nalaze u sintaksi velškog jezika. Samo dva ženska imena mi to sugerišu na jedan prikladan način: Jedno je Tynghed, ‘sudbina ili sreća,’ a drugo je Don, majka nekih najnebuloznijih entiteta iz keltske literature.
Nastavlja se...

Nastavak...
U irskoj legendi, Don-u nalazimo u irskom obliku njenog imena Danu ili Donu, genitiv je Danaan ili Donaan, (kao Danica prim.aut.), i ona je tu uvijek sama, stilizirana kao Božanstvo. Po njoj su velike mitske ličnosti iz irskih legendi bile nazivane Tuatha De Danaan, ili ‘Boginja Plemena Danu,’ a ponekad Fir Dea, ili ‘Božanski Ljudi.’
Poslednja faza velške istorije Don-e sastoji se od njenog prevođenja na nebo, gdje bi konstelacija Kasiopeja trebala da sačinjava Ilys Don, ili Don-in Dvor.

Da li su Dublja znanja – (kao predstavnika Don-inog Dvora sa Kasiopeje) – prenesena do Margarite od Navare od strane Leonarda Da Vinčija. Ovdje se pred nama nalazi jedna velika misterija.
Sada mi dopustite da ovdje uključim jedno nedavno pitanje od strane jednog člana Škole Quantum Future i moj odgovor koji baca malo više svjetla na pojam Crne Djevice:

Čitam knjigu Fenomen Fulcanelli, koju je napisao Kenneth Rayner Johnson. Nije loša. On je, doduše, progutao egipatski mamac zajedno sa udicom, silkom i olovom. Međutim, da se vratim na temu…On ovdje ukazuje na 4 boje koje se pominju u nekim alhemičarskim tekstovima koji potiću iz srednjeg vijeka. Te 4 boje su zlatna (žuta), crvena, crna, i bijela. Upravo ove boje neka američka indijanska plemena kao što su Navajo, Hopi i Lakota koriste kako bi predstavili 4 smijera ili 4 moći/sile, u njihovim ceremonijama. To je donekle velika “koincidencija”. To mene lično navodi na pitanje, šta ove 4 boje stvarno predstavljaju?"

…Božji dah je jedan Oblak koji postaje "Božja Imena," ili SAV Potencijal za BIVSTVOVANJE (ili Ne-bivstvovanje) – [ovdje možemo koristiti i pojmove: Bitak i Nebitak, prim. prev.] i koji rezultira u jednoj vanjskoj manifestaciji njihovih osobina. Taj dah je nosilac Božjih riječi. "Moguće Stvari" su beskonačne.

Taj Oblak je jedna supstanca Kosmosa, tako da on prima sve oblike, duhove i prirode Kosmosa; to je jedna posuda ad infinitum.
Stvari koje postoje – ili riječi – počele su da egzistiraju kroz taj Dah.
Božji dah je Njegovo iznicanje iz nevidljivog i manifestacija vidljivog.
ONDA stižemo do ona ČETIRI ELEMENTA koji predstavljaju idući nivo manifestacije.

Crno - Zemlja - tijelo/kola - suvoća
Crveno - vatra - emocije/konj - toplota
Bijelo - voda - intelekt/vozač - vlažnost
Zlatno/Žuto - Zrak - duša/gospodar - hladnoća

Danas, kao i u vrijeme pojave priča o Svetom Gralu, zemaljska ljubav ostaje, po svojoj definiciji, nezmjenjiv uslov za uspjeh u oživljavanju objektivne Ljubavi, karakteristične za Više Oblasti Postojanja, sprovođenje energija Stvaranja, što je cilj Pohoda ka Svetom Gralu. Samo uz pomoć sticanja takvog stanja objektivnosti, istinske bezuslovne ljubavi koja VIDI i ZNA a ipak VOLI, tragaoc će moći da ostvari pristup ka Antičkoj Tajnoj Tehnologiji koja podrazumijeva ovladavanje Prostorom i Vremenom: Filozofov Kamen: Vaskrsenje...

Ето, драги пријатељи, како видите немогуће је било свести овај критички осврт у оволикој рјечито потребној мјери на пар реченица, а да се том приликом очекује да се нешто значајније разобличи овај надсве опасни Приоратски експеримент, означен под шифром ''Да Винчијев код'', који се итекако до свију нас животно дотиче.

Друго, што је у томе још битно, јесте то, што се овим опречно супростављеним духовним размишљањима мора увјек прилазити са својом дубоко расположивом онтолошком снагом познавања ствари и бића. Како би се достојно и таквом надасве респектабилном облику нечијег образовно-духовног понашања, проналазио и са друге стране наш тангентан смисаони одговор. Јер немогуће је у супротном ући у било какву сличну официјелну духовну дискусију ако се у њезином рјешавању не располаже и са основним фондом академско образовног начина и свог духовног комуницирања.

С тога, је и ово настојње усмјерено у том правцу, како би се у једном узвишенијем искуственом ''updatе'' подстицају, прекалила и ОШТРИЦА нашег алегорично Каменитог вјерујућег софтвера. Према чијем се скенираном вирусном проблему, како видите, треба постављати и наше завијено изражавање мисли, и не увјек у амбијенту спортског ''фер-плеја'' као пријатељског начина игре, већ као у оном елиминаторском ''бити или не бити'', репрезентативно првенственом стилу утакмице.

Гдје се игра одвија са истом терминолишком лоптом, као са једнаким КАМЕНИТИМ двобојским оружјем, али са опасно иритирајућим разликама у бојама и грбовима на реверима нашег и противничког духовног облачаја. Што се најбоље могло видјети приликом задњих позадинско-ваздушних насртаја нашег противника на гостовању код нас када смо били смртно погађани ђоном у главу на свом домаћем терену.

Зато се овај период одмора мора искористити да би се што боље тактичко-технички (духовно) припремили као Божији изабрани народ до оног задњег историјског квалификационог узвратног сусрета. Када ће мо предвођени Христом Спаситељем одиграти тај одлучујући духовни плес, пратећи Га у стопу нашим навијачким ''Помози Боже- свенападним '' духовним ритмом игре. Као са оним волубилно полупокретљивим покличем у одбрани из чијег се положаја потом једино успјешно може ова ''каменита'' лопта сатјерати у побједоносном налету у противнички гол.

...Čiju nasuprot nama, reprezentativno ''HUMANITARNU'' stranu ekipu, zastupa kapiten Velikog Orijenta Francuske i naslednik nekadašnjih Masona koji su napisali AMERIČKI USTAV. Od kojih su mnoga braća bili iz sadašnje lože koja je inicirana u tom pariškom Orijentu kada su upotrebili anglo-saksonske zvjezdane časove slobodnog zidarstva da naprave Deklaraciju o nezavisnosti SAD. Koju je od 56 potpisnika Deklaracije, izglasalo 53 koji su bili masoni. Od 55 članova Ustavne skupštine, 50 su bili masoni. Svi guverneri trinaest država koje su osnovale SAD bili su masoni. Od 29 generala Džordža Vašingtona, 20 su bili masoni. Sastavljač Deklaracije Tomas Džeferson bio je mason. Veliki DžordžVašington, Bendžamin Frenklin takođe ... Ujedinjene nacije su kao nastavak Društva naroda osnovane od strane jednog od članova koji je bio mason, Leon Buržoa. –

Tri četvrtine hijerarhije Katoličke crkve je takođe u početku bilo u masonima. Početak neslaganja nastaje onda kada Vatikan više nije mogao da prihvati činjenicu da se među masonima nalazi veliki broj Jevreja i protestanata. I onog momenta kada su protestanti i Jevreji počeli masovno da postaju masoni, Vatikan je zauzeo taj stav. Što se tiče Pravoslavne crkve, Žak Orefis Član Vrhovnog Saveta Velikog Orijenta Francuske tvrdi ;’’… želeo bih vrlo jasno da preciziram: nema visokih velikodostojnika srpske pravoslavne crkve u ložama Velikog orijenta Francuske u svetu i u Srbiji, ali ima njihovih savetnika ili bliskih saradnika’’…

...Ова краћа противничка ретроспектива је предочена из разлога што боље уиграности нашег изабраног духовног састава у предстојећем финалном земаљском разигравању, исто као што се то нaстојало учинити и поуком из претходног казивања. Из чијег се садржаја може јасно видјети колико може бити са једне стране прозирна нечија ''мирољубива'' женска тактика у одбрани а колико са друге стране иста може бити и веома мушки опасна у нападу. Ако јој се, као оном ђавољем сатанском противнику са Да-винчијевом лоптом у својим антихришћанским звјерским ногама, допусти да манипулише са нама као са оним наивним играчима које душмански повлачи својим лажним падовима у нашем домаћем шеснаестерцу. Како би потом на силу изнудили оне казнене ударце а тиме и на превару елиминисали нашу црквену екипу из даљег тока такмичења.

Зато, не заборавите браћо, да су све масонске приче о хуманитарним разлозима таквог њиховог тајног такмичења, само БЛЕФ којим се маскира њихова тачније тајна демонска позадина игре. '' ...Јер они НЕ ГОВОРЕ О МИРУ, него НА МИРНЕ на земљи ИЗМИШЉАЈУ ЛАЖНЕ СТВАРИ...''. (Псалм 35, 20). Маскирајући се у томе, као што сте и сами могли из приложеног текста видјети, са оним истим (бијелим) рјечитим дресовима као што су и код нас.
Nastavlja se...

Nastavak...
А да је то истина, најбоље нам свједоче горе наведени подаци о личностима чије су некадашње МАСОНСКЕ титуле основале и руководиле САД, и у чијој су ласкавој мјери заступљени и њихови најновији ''миротворци'' у данашњем америчком друштву. Само сада нуклеарно ''адепт-ирани'' као америчко-франк-масонски мајстори прљаве езотеријске игре, који са својим rei-ban супермен ратницима, ведре и облаче свуда по свијету. Све под заклетвом ''најхуманијих'' научно-политичких и филозофских Хирамових идеја.

Изводећи практични дио своје ''УСАИД'' наставе акцијама уништавања и поробљавања остатка свијета непримјерено ни у зоолошкој свјести, а камоли у њиховој назови ''неповредивој'' свето-јованској еванђеоској иницијацији. Јер масонерија не познаје друго јеванђеље до иницијацијско јеванђеље од Темплара као витезова Светог Јована. Као када су у нашем случају одлучили да што је могуће боље ''помогну'' српском народу да се између свих других народа на Балкану он једини јавно ''Јовано-сатанизује''. Омогућивши му то посипањем свог ружичастог цвијећа у касетним оклопима са окупираног српског неба, како би овај Богом дани бивствовани простор, потом постао радио-активан милионима година унапријед за (не)нормално људско (не)живљење (сакаћење).!?

Што је НЕМЈЕРЉИВ ЗЛОЧИН пред људима, за који ће Бог дати одговор кад дође Његово судње вријеме!

Јер су подстицали та најпрљавија деструктивна средства све ради остварења свог раније зацртаног ПСМ циља о освајању самог врха овог леденог свијета, чијим се карактеристично сатанским средствима настоје и даље на том путу служити. Увођењем сада на сцену ових филмских трикова по Брауновој ратних замисли, као и онда због Космета. Када им је преко ''Рамбујеовог'' обмањујућег материјала у крупном плану био циљ уништити Свето сјеме Православне Цркве Христове, а тек у другом плану, одвлачећи борбу од тога, водити и анти-хришћански рат против Његових КАМЕНИТИХ чувара из тог Изабраног народа.

Што се у многоме не разликује од овога примјера са Да Винчијевим сценаријом, гдје у крупном невидљивом плану настоје још даље дезорјентисати изабрани васељенски народ од Цркве Христове, водећи у првом плану овај видљиви медијско-пропагандни рат, као одвођење борбе од тога. Тачније, представљањем у јавности тог ''импресивног'' женског знамења у Лувру, (по ономе када се то помпезно здање види, ''ко ће сада рећи да ту стварно не почива Марија Магдалена''), које се вјековима досад чувало како би се по Магдаленином ''логичном'' симболизму у ово доба Водолије зацарила у свијету и њезина дуго очекивана ''жива'' Масонска звјезда од оштрице и путира. Као она, чије је обиљежје представљено њезиним небеским Касиопејским знаком, на поду Темпларско-Приоратске цркве Рослин у Шкотској.

Чијим се ДВО-ПИРАМИДАЛНИМ сјечивом са словима ''М'', тачније означава Давидова звјезда или Соломунов печат Светиње над светињама. Гдје се по тумачењу (С)ионског (П)риората, мисли да ПРЕБИВАЈУ мушко и женско божанство овог свијета, Јахве и (Ше)кина. А што је у свом ''научном'' прилогу код отварања под-теме о Да Винчијевом коду изоставила да објасни, ''духовница'' Laura Knight-Jadczyk. Непрецизирајући, као познавалац симболичког језика, тачно значење тог небеско-Касиопејског и земаљско-Магдалениног симболизма словом ''М'', приликом њиховог заједничког мушко-женског СПАЈАЊА.

Зато погледајте пажљиво редом те поменуте симболизме како би и сами донијели о томе свој правилан закључак.




Овом обиљежју, се на другој страни, супроставља тумачење ЈЕДНО-УГАОНЕ оштрице од (Д)аничине сјајне звијезде, као (С)паситељевог печата на Бијелом Камену. На коме је Господ по тумачењу Откр. 2,17, предао Своје Ново Каменито Име, чијем је трагалачком ОТКРИЋУ претходио овај исти пут којим сада тренутно сви заједно путујемо. Назван коридор (Ше)....., по именима оних људи преко чијих се каменитих кућних темеља исписиваше Његовим Новим Именом путни знакови Зор. сину С... .

Како би данас преко њих много лакше открили и протумачили многе Библијске пророчанске тајне које су остале недоречене, као што је нпр. и она по Откр. 3,12. За чији садржај можете сада и сами дати одговор, тачније за Ново Божије и Спаситељево Име и Њихово Ново ПРЕБИВАЛИШТЕ. За чији вам одговор по том контексту треба тумачење од ;... '' Онога који побједи учинићу (каменим) стубом у храму Бога мога, и више неће изаћи напоље; и написаћу на њему Име Бога мога, и име града Бога мога, НОВОГА ЈЕРУСАЛИМА, који силази са неба, и НОВО ИМЕ МОЈЕ...''. Тачније од она два свједока по Откр. 11,3 , Илије и Еноха који нам својим маслинастим пророштвом по Зор. сину С... открише тумачење и те тајне истине.

Тако сазнајемо да се Божанско Очево Лице, осим оног са Спаситељевим Ликом на Светом дрвету, већ налази (у Бијељини) у том Светом граду. Као у оном, од Бога Спаситељевог Новог града Јерусалима, на чијем се ''ЈАВНОМ '' Каменитом ПРАВО-СЛАВНОМ кутку налази онај исти Његов Отачествени Божији Изглед каквог Га је у сновиђењу (по Откр. 1,14) уживо видио тај слуга Зор. син С... на сасвим другом крају БиХ. То МЈЕСТО ПРЕБИВАЛИШТА Њиховог заједничког Божијег УСТРОЈСТВА са Ликовима Нових пророчанских Имена, ће вам се на крају овог Свједочанства открити, а ако сте добро проучили Ден-Леонарда можете то и сами открити.

На начин, СУПРОТАН и ПРОТИВРЈЕЧАН по ЊЕГОВОМ казивању, које говори о наводној Касиопејско-Магдалениној звјезди са Масонским словом '' (G)''-ral у својој средини, чије се гробно мјесто вјечног почивалишта, одређује по положају (Ружине) СЈЕВЕРНЕ линије на главном меридијану нулте лонгитуде овога свијета која је некада пролазила кроз паришку цркву Сен-Сулпис и Лувр.

И на којој се наводно налази тај њезин гробни споменик ''Holy Grail '' који је ОСАМДЕСЕТИХ година замислио и проучио човјек за кога се причало да се креће у МАСОНСКИМ ТАЈНИМ круговима, Франсоа Митеран. Постављајући га на тој Ружиној линији код музеја Лувр у Паризу као стаклену ПИРАМИДУ, у чијем се подземном комплексу налазе и двије обрнуте пирамиде које симболишу оштрицу и путир што наводно указје на њезино почивалишно гробно мјесто.



По основу дешифровања тог La Pyramide inverse-обрнутог пирамидалног гробног мјеста Светог Грала по Да Винчијевом коду можете у супротном пронаћи и мјесто Новог Божијег пребивалишта дешифрујући га по Даничином коду. Тачније тражећи га у правцу ИСТОЧНЕ географске линије на главној каменито-дрвеној Спаситељевој '' ╗ '' лонгитуди овога свијета која пролази кроз бијељинску цркву Свети Георгије.!? На чијем се путу налази тај Божији ГЛАВОУГАОНИ ПИРАМИДАЛНИ СПОМЕНИК којег је ОСАМДЕСЕТИХ година у сновиђењу ''ВИДИО'' и проучио Његов слуга Зор. син С..., за кога се тада причало да се креће у ; (1 Кор. 1,27... '' ДУХОВНО ЛУДИМ круговима пред овим свијетом''.


Зато, угледавши се на нашег Господа Исуса Христоса и не гасећи жеђ наше Божанске љубави ни пред том, Да Винчијевом руком окићеном њиховом суманошћу, рецимо сваком свом брату о протеклом садржају овог казивања, као о оном алегорично пренесеном смислу значења из Прича Солом. 27,11... ''Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити оному ко ме ружи''. Са чијим се пренесеним тумачењем по овом нашем КАМЕНИТОМ ПРАВО-СЛАВНОМ РИЈЕЧНИКУ, најједноставније проналази и одговор на сва та Приоратска МАГ-МАСОНСКА и философско-фројдовска мешетарења. Одбацивши при том све могуће наше насртаје на оне Његове благочестиве Јеврејске витезове који су својим христољубивим подвижништвом и дан данас присутни, мада у малом броју, као најјачи борци против тог зла.

Тај одговор гласи;

''Ко је ОНА што се види као ЗОРА, лијепа као МЈЕСЕЦ, чиста као СУНЦЕ, страшна као ВОЈСКА СА ЗАСТАВАМА... Видјеше је дјевојке и називаше је БЛАЖЕНОМ; и царице и иноче хвалише је...'' ( Пјесме 6,8-9).

(Име јој знате.!? И није она коју цар Константин одби да стави као знак жене ВАВИЛОНКЕ са оштрицом и путиром у облику Касиопејског слова ''М'', на страшне заставе своје!?)

Амин!

Бијели камен...''Господине!, хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њихова, од овијех лавова, ЈЕДИНИЦУ МОЈУ''. (Псалм, 35,17)

Христе Боже!

Изабрани витезови Господњи!

Слиједом протеклог казивања о Да Винчијевом коду, могли сте неоспорно сазнати за све оне ''СОДОМСКЕ'' ПОДЛОСТИ (С)ИОНСКОГ (П)РИ-ОРАТА чијим се историјским фалсификатом настоји у самом темељу рушити Његова Апостолска Каменита Црква. Данас ће мо, надовезујући се на то излагање, погледати и другу парничку расправу o ;

(Д)ЕРВИШКO-(Ф)АКИРСКOM коду
против
(Д)АНИЧИНО-(Ф)ИЛАНТРОПСКОГ (де)кода

Заснованог такође по садржају Јовановог пророчанства као и протекла прва парница, тачније по Откр. 11,7-8 гдје стоји; ''...И када сврше свједочанство своје, (двојица свједока, Илија и Енох) ЗВЈЕР што излази из бездана учиниће рат с њима, и побједиће их, и убиће их. И тјелеса њихова оставиће на тргу ВЕЛИКОГА ГРАДА, који се духовно зове СОДОМ и ЕГИПАТ, гдје и Господ њихов би распет...'',.

О чијем ће се ''ЕГИПАТСКОМ'' звјерском представнику и његовом (С)УФИЈСКОМ (П)ИР-ОРЈЕНТУ, (Пир или суфи учитељ ислама), као у својим рукама, тајно забаченој езотеријској завјереничкој мрежи у свијету, и водити данашња судска расправа.

Конкретно о његовом духовно-симболичком називу ''Египат'', са изведеним именом тог ''Великог града'' који у стварности представља алегоријску ознаку за назив једног дијела његових становника који данас у том граду заједно са ''Содомском'' заједницом живе. Тачније се тим симболичким именом Египатског (П)ир-орјента означавају (А)рапско - (А)вадонски (Отомански) (назив по Откр. 9,11) (Д)ЕРВИШИ и (Ф)АКИРИ (И)СЛАМИСТИ, познати још и као (М)УСЛИМАНСКИ ВЛАДАРИ ИЗ СЈЕНКЕ. Који долазе преко (М)ухамедовог Светог Курана и његовог (Х)АЏАР- ЋЕВАД црног (К)АМЕНА звани ''(Мехдијева)-ћаба''. Представљајући га као хаџи-муслимански бисер у оплодњи њиховог Суфистичког духа Ислама.

Слично као и код Содомских злобника са Сионским При-оратом, иза којих стоје (А)меричко-(А)полионски (назив по Откр. 9,11) (Д)А ВИНЧИЈЕВИ и (Ф)РОЈДОВИ ''(И)ЛУМИНАТИ''. Познати још и као (М)АСОНСКИ ВЛАДАРИ ИЗ СЈЕНКЕ, који долазе преко (М)агдалениног Светог Грала и њезиног (Х)ИРАМОВО-ПИРАМИДАЛНОГ кубичног (К)АМЕНА звани ''(Месијска)-ружа''. Представљајући га као ''над-хришћански'' бисер у круни Сионско-Приоратског духа Илуминатства.

Тако ће ове двије, мада на први поглед супростављене тајне организације, сутра заједно учинити рат против ове двојице Господњих свједока. А све ради извлачења добити, свака за себе као и остале дивље звјери, око очувања појединачног личног интереса који се у основи њихових фундаменталних циљева састоји; за Египат;

Ширењем Пан-исламизма, кроз најновију формулу Хомеинијеве заоставштине свом унуку, изазивајући ратове, мучења и крвопролића гдје год живи муслимански човјек у свијету, како би се (тим ''Мехдијевим'' спасењем) РЕВАЛОРИЗОВАО (обнављао) појам Алаха. (као свог (К)утубско-зидарског и (Т)асавуф-Куранског циља). По цјену ако треба да нестане и (И)рана са лица земље.

Док је за Содом основни циљ, ширење Пан-илуминатства, кроз најновију формулу (Х)ирамово-Магдаленине заостваштине свом потомку, кориштењем истих средстава ''обостраног жртвовања'', како би се (тим ''Месијанским '' спасењем) ОБНОВИО појам Старог Божијег завјета. (као свог (К)аменито-зидарског, и (Т)ора-Талмудског циља). По цјену ако треба да нестане и (И)зраела са лица земље.

Они данас заједно дјеле тај ВЕЛИКИ ГРАД Јерусалим, гдје и Господ би распет. Који се због њихових (С)одомско[/color[color=green]]-(Е)гипатских духовних особина и назива тим. (скр. С.Е) именом. Као и овај насупрот њима, Његов Нови ''БИЈЕЛИ-ГРАД'' у ''(С.Е) ''-МБЕР(НАР)РСКОЈ равници. А зашто се тим, рекло би се ''погрдним'' именом назива, лако је закључити. Јер како знамо, испред Суфистичког Ислама, Јерусалимом владају ''Хесбо-Алах интернационал'' Дервиши и Факири Муслимани, због чега се у Библији симболички називају изразом ЕГИПАТ. Као и са друге стране гдје испред Сионских Илумината, владају ''ХираМ-МариХ'' интернационал'' Да Винчијеви и Фројдови Фра-Масони, због чега се у Писму симболички представљају изразом СОДОМ.

Регрутујући се као СОДОМСКИ, СЛОБОДНИ ЗИДАРИ ''ИЛУМИНАТИ'', из своје тајне завјереничке организације Сионског Приората, у чијим редовима започињу масонски процес њихове духовне иницијације. Почев од 1-ог степена, увођењем УЧЕНИКА лаика као БЕСЛОВЕСНОГ (К)АМЕНА у тајне масонства, па све до пирамидалног врха 3-ег степена, када масон израста у савршено изглачан Кубични камен, са чином (В)еликог мајстора, спремног да симболизује са осталим масонским камењем духовну изградњу њиховог Храма Божијег. Или као код неких ложа до 33-ег степена са чином суверена (В)еликог Генералног Инспектора, или до 99-ог степена са чином суверена (В)еликог Неограниченог Мајстора, у зависности чији је ритуал у питању.

Док се ови други ЕГИПАТСКИ, СЛОБОДНИ ЗИДАРИ ''ИСЛАМИСТИ'', регрутују из своје такође тајне завјереничке организације Суфијског Пир-орјента, у чијим редовима започиње сличан процес њихове духовне иницијације. Почев од 1 степена, увођењем УЧЕНИКА лаика као Салик тражитеља у тајне суфизма, па све до преко 300 нивоа до пирамидалног езотеријског врха, када суфи израста у савршено (В)асл-сједињење са бесконачношћу. Или савршеног човјека Инсан-и-Камила (као код Приората Амон-и-Лиса) звани ''КУТУБ''-осовина или поглавар свих суфија.

Чији су се (Египатски) фанатици, као Дервишко-Факирски тим играча, у задње вријеме пред очима цјелокупне свјетске јавности наметнули својим изразито грубим и агресивним квалификационим играма, како на домаћем тако и на гостујућим теренима. Настојећи као и Содомска, Да Винчијево-Фројдовска екипа, да избјегавши бараж, директно уђу у финале на предстојећем ''елиминаторском'' свјетском првенству.

На тај начин сазнајемо, по основу тог њиховог истословног љубавно-ратног тајног досјеа, да су они управо ти звјерски представници који ће се сутра заједно у оном Великом граду бити повезани испод руке као ''СОДОМ и ЕГИПАТ'', гдје и Господ би распет (Откр. 11,8), када ће одатле као ЗВЈЕР започети рат са оном двојицом свједока. Тј ;

1-(А)мериканци и (А)рапи-(о)томани
2-(А)полион (назив по Откр. 9,11) и (А)вадон (назив по Откр. 9,11)
3-(Д)а Винчи и (Ф)ројд и (Д)еревиши и (Ф)акири
4-(И)луминати и (И)СЛАМИСТИ
5-(М)АСОНСКИ ВЛАДАРИ из сјенке и (М)УСЛИМАНСКИ ВЛАДАРИ из сјенке6-(Х)ИРАМОВ-(К)УБИЧНИ (К)АМЕН и (Х)АЏАР- ЋЕВАД црни ''(К)УТУБ'' (К)АМЕН
7-(С)ИОНСКИ (П)РИ-ОРАТ и (С)УФИСТИЧКИ (П)ИР-ОРЈЕНТ8-Свети Грал (М)арије (М)агдалене и Свети Куран (М)аг-Гог (М)ухамеда

Чије је заједништво уједно уперено и ПРОТИВ,

1-(А)лфе и (О)меге
2-(А)нђела и (А)рханђела
3-(Д)аничиних (Ф)илантропа и (Ф)илалета (човјекољубаца и истинољубаца)
4-(И)сточних Православних (И)забраника
5-(М)онашке апостолске (М)ирољубивости
6-(Х)ристовог Бјелог (К)амена
7-Свето-Духовног (С)паситељевог (П)ровиђења
8-(С)ветог Писма са Великим небеским знаком Марије Богородице.
Nastavlja se...

Nastavak...
С тога, да ли је после оваквог рјечито предоченог симболичког ДЕКОДИРАЊА Содоме и Египта, потребан некоме и даљи парнички коментар. Но ипак, за све оне скептике препоручујем, како би ову ПОРУКУ могли заиста и кроз аргументовану истину додатно препознат, да њезин смисаони значај покушају проширити од позваног свједока из те езотеријско-обавјештајне области. Тачније од Дејана Лучића и његове књиге ''ИСЛАМСКА РЕПУБЛИКА ЊЕМАЧКА'' (2 тома). У којој је, академик Радомир Смиљанић, својим кратким уводним ријечима, на најбољи могући начин подвукао њезин високо рангирани ''књижевни'' значај.

'' ...Сваки њемачки савезни канцелар,
сваки њемачки држављанин,
требало би сваки редак,
ове јединствене књиге,
да исчитавају.
И стално с оловком у руци...''

Требало би још додати, и сваки други европски држављанин.

Зато, сви они који не стигоше да је прочитају, нека ипак смогну мало времена за то, јер у супротном, оставиће у себи једну велику спознајну празнину чију садржину могу само наизглед површно надокнадити преко оне сервирано-загађене хране из цензурисаних медија. До чије смо завидне моћи Лучићевог ''шпијунског'' говора, са одређеним опаскама његовог у томе професионално изложеног карактера, и ми силом прилика били упућени. Вођени својом адвокатском потребом око супростављања учеснику оне прве парнице Дену Брауну и његовом Да Винчијево-уљаном маслу.

У тој области тајног обавјештајног живота можете недвојбено препознати и сву позадину Суфистичког духовног манипулизма око наводног (М)ЕХДИЈЕВОГ ''небеског'' доласка. Као оног њиховог дуго очекиваног ИМАМА ослободиоца и спасиоца који треба да дође по (М)ухамедовом хасимит с.а.в. потомству, да свим људима у најбољем свјетлу реализује небеске објаве под универзални појам ''МСП''– (И)СЛАМА. (МСП или (М)услимански (С)вјетски (П)оредак).

Значи као директног потомка од Маг –Гог човјека пророка коме је Алах по Курану ''унапријед опростио'' свих његових 27 великих газават хајдучких похода које је он лично иницирао. УБИЈАЈУЋИ огњем и мачем за вријеме хиџре све оне караванске невјернике из Меке као лијек против свог исламског сиромаштва. (Хиџра или вријеме од ( 7 ) и по година од 4.8.622 год. до 11.1.630 год (од укупно 10 година, 622-632), након његовог бјекства из Меке у Медину. Када се ''тријумфално'' вратио у Меку као световни и духовни поглавар свих муслимана).

Слично као и код Приоратског манипулизма око наводног (М)ЕСИЈСКОГ Касиопејско-Водолијиног доласка. Као оног дуго очекиваног њиховог ЦАРА ослободиоца и спасиоца који треба да дође по (М)агдаленином С. Грал потомству као масон, и да свим људима у најбољем свјетлу реализује небеске објаве под универзални појам ''ПСМ'' – (И)ЛУМИНАТСТВА.

Значи као директног потомка од Магдал-Грал жене богиње и пророчнице која је у Писму означена као блудна жена много-грешница (Марко 16,9) којој је тек потом, када је Спаситељ дошао и истјерао из ње свих оних ( 7 ) злих демона, то и опроштено због њезине велике вјеро-љубави. (Лука 7,47-50,-''А жени (Магдалени) рече; Вјера твоја спасла те је; иди у миру''. )

Отуда је и следеће поређење; оно што (Т)АЛМУД по својој духовној садржини означава свим про-амерички орјентисаним Јудео-Хазарима, Илуминатима, као Сионским владарима из сјенке над Содомским дјелом Великог града, то и (Т)АСАВУФ по својој духовној садржини означава про-арапским Муслиманима Исламистима, као Суфијским владарима из сјенке над другим Египатског дјелом Великог града.

Као што је и Сионским-Илуминатима битан езотеријски појам (Ф)РОЈДА као психо-аналитичара и појам Фра-масона (Д)А ВИНЧИЈА као философа умјетника-сликара, тако је и Суфи-Исламистима битан езотеријски појам (Д)ЕРВИША као дикр-магичара играча (ратника) и појам (Ф)АКИРА као опсенара-магичара (вође).

Да би све то заједно било данас и сутра уперено против Библијског Светог појма о (М)ихаиловој појави (Откр. 12,7), на небесима, као АНЂЕОСКОГ КНЕЗА који брани Царство Божије (Откр. 12,12) од ђавоље јарости, ослобађајући небески васкрсли пут (Ф)илантропском народу (И)сточне Православне Цркве. У чије ће се жалосно вријеме кад он наступи на небу појавити и Велики знак Жене Богородице (Дан. 12,1, и Откр. 12,1 и 7, и који је већ наступио) која треба да ''роди'' своје Мушко Каменито Чедо.


Тј. своју мјесечасто сјајну звјезду (Д)аницу чије ће Име бити узето к Богу, а од Њезиног сјемена (Откр. 12,17) ће се временом створити аждајини противници који ће се сакупити, када дође за то вријеме, да као изабрана војска Божија зарате против њезине демонске војске заједно са Оним Вјерним што сједи на бијелом коњу. (Откр. 19,11). Као са јединим владарем од Новог Великог (СЕ)МБЕР(НАР)ИЈСКОГ града БИЈЕЉИНЕ.

Значи након тог небеског рата, у коме учествују Аждаја и анђели њезини, (Откр. 12,7) од којих су два најважнија, (М)есија и (М)ехди са својом војском, а на другој страни (М)ихаило и анђели његови, од који су два најважнија, Илија и Енох са својом војском, тек онда можемо сазнати - по Откр. 12,9, ''...И збачена би аждаја велика, стара змија, која се зове ђаво и сатана, која заводи сву васељену, и збачена би на земљу, и с њом ЗБАЧЕНИ БИШЕ АНЂЕЛИ ЊЕЗИНИ...'', и пo Откр. 12,13,''... И кад видје АЖДАЈА (са Месијом и Мехдијем) да би збачена на земљу, (од стране Михаила са Илијом и Енохом) поче ПРОГОНИТИ ЖЕНУ КОЈА РОДИ МУШКО ЧЕДО...'',

- да су ти збачени Аждајини анђели управо исти они који на земљи стоје иза јерусалимских вођа (С)одоме и (Е)гипта. Као сувласника тог Великог града ''гдје и Господ би распет'', којима се супростављају Михаилови анђели који насупрот њима стоје иза оне двојице Спаситељевих свједока по Откр. 11,3 тј. Зор. сина С... .

Први Аждајин анђео је (С)одом или (М)есија, или тачније онај који носи (И)луминатско име од једног дјела Великог земаљског града као власништва (С)ионског (П)ри-ората, док је други анђео, (Е)гипат или (М)ехди, или онај који носи (И)сламско име од другог дјела Великог земаљског града као власништва (С)уфијског (П)ир-орјента.

И који ће заједно испред Аждаје на земљи заратовати као Велика ЗВЈЕР против Великог земаљског КНЕЗА Михаила (Дан. 12,1) кога тачније представљају његова ДВОЈИЦА анђела, (Дан. 12,5...''... Тада погледах ја Данило, и гле, стајаху ДРУГА ДВОЈИЦА...''), а који опет скупа стојећи означавају ону ДВОЈИЦУ СВЈЕДОКА по Откр. 11,3 од којих је први (И)лија а други (Е)нох. Тј. оне двије питоме маслине (Зах. 4,3) или ријечи Господње Зор. сину С... (Откр. 4,6), који као изабрани анђео по Спаситељевом Изданку и Роду –СЗД- од (С)јајне (З)вјезде (Д)анице (Откр. 22,16) стоји испред оног Каменитог (С)паситељевог (П)ровиђења (по Откр. 2,17).

Или прегледније виђено;

(М)есија као (С)ионски (И)луминат са (С)одомско-масонским (П)ри-оратом, и [/color[color=green]](М)ехди, као (С)уфијски (И)сламист са (Е)гипатским дервишко-факирским (П)ир-орјентом
Против
Зор. сина С... као (С)ветог (И)лије и (Е)ноха са (С)аборном (П)равославном црквом и Даничино-филантропским (П)ровиђењем.


Или другачије;

Месија и Мехди против Илије и Еноха, (као Зор. сина С...),

Или;

Месија и Мехди
против
Зор. сина С... (као Илије и Еноха).

Тј. садашње власништво (С)одоме и (Е)гипта над Великим градом (Јерусалимом) у ком и Господ би распет, ће на једној страни скупа заратоват
Против,
Садашњег власништва (С)ветог (Е)ноха и (И)лије или Зор. сина С... над Новим Великим градом (Јерусалимом који носи духовни назив ''(СЕ)НАР'' (Зах. 5,11). По земљи (СЕ)мбер(НАР)ији у ком се Господ, каменито родивши, потом уздиже к Богу својим Старо-Новим и Главоугаоно-распетим, Спаситељским Божијим Именом.

Из чега даље произилази, да је Содом и Египат тачније и она, по Откр. 17,18…''... ЖЕНА (блудница-Вавилон) коју видје, јесте ГРАД ВЕЛИКИ, који има ЦАРСТВО над царевима земаљским...''.

Тако сазнајемо да је та жена, или град велики, или Вавилон са именом Содом и Египат, у ствари она иста жена што у аполионско-авадонској пустињи, Откр.17,3 …''…гдје сједи на црвеној ЗВЈЕРИ која бјеше пуна имена хулних и имаше СЕДАМ ГЛАВА и ДЕСЕТ РОГОВА...''.

И који ће је, Откр. 17,16,''И десет рогова што видје и звјер, они ће омрзнути блудницу, и опустошиће је и оголити, и месо ће њезино јести, и сажећи је огњем''. Чиме се са доласком ОСМЕ звјерске ГЛАВЕ зване МАСОН и његових ДЕСЕТ ЦАРЕВА који ће, Откр. 17,14 …''...Ови ће с Јагњетом заратити и Јагње ће их побједити, јер је Господар над господарима и Цар над царевима; и они који су с Њим, позвани и изабрани и вјерни...'', и завршава тај Содомско-Египатски или психолошко-магијски рат против Светог Илије и Еноха.

НЕМОЈТЕ још на крају ЗАБОРАВИТИ, да ово Спаситељево нерукотворено иконописано Свједочанство није само пуки ПАМФЛЕТ као упозорење о том Содомско-Египатском међусобном ''дуел'' учешћу против ''дуел'' учешћа ове двојице свједока Еноха и Илије. Него је то уз Писмо и конкретан ДЕКОДИРАНИ ПУТОКАЗ којег требају да се придржавају сви Његови ИЗАБРАНИ саучесници, у борби против тог зла које истовремено атакује и против Цркве Његове. Служећи се при том свим оним ''духовним моћима'' које нам је Спаситељ по Светом Духу оставио на располагање као наше моћно Божије одбрамбено ''свеоружје'' (Ефес.6,13).

А да би те моћи озбиљно схватили, сјетите се Спаситељеве моћи ВАСКРСЕЊА након ТРИ ДАНА после оног Његовог ''АД'' Гробног свједочења, као што ће те се на ту Његову Божанску моћ, опет моћи ''уживо'' подсјетити, након ''ТРИ и ПО'' дана (Откр. 11,11) после свршетка овог Његовог ''ДА(ничиног)'' Главоугаоног Свједочења, од укупног трајању од ''ТРИ и ПО'' године или 42 мјесеца. (Откр. 13,5). !?.

Зато, ''...Ослони се на Господина, и ЧЕКАЈ га. Немој се жестити гледајући кога гдје напредује на путу својем, човјека, који ради што намисли. Утишај гњев, и остави јарост; немој се дражити да зло чиниш. Јер ће се ИСТРЈЕБИТИ који чине ЗЛО, а који ЧЕКАЈУ Господина НАСЛЕДИЋЕ ЗЕМЉУ...'' (Псалм 37, 7-9)


Амин!

Бијели камен...''... И бићете ми народ и ја ћу вама бити Бог...'' (Јер. 30, 22).
Изабрани и љубљени Његов свијете из свих народа, ПРИПРЕМАЈТЕ се док је вријеме да се сви скупа сутра због тога радујемо. ''Купујући'' на тај начин своју апостолско подвижничку улазницу на благајни наших Светих отаца, гдје између осталог стоји записано; ''... У мноштву је нặрода слава цару; а кад нестаје нặрода пропаст је цару...'' (Приче Сол. 14,28). И ако вам у томе, ''... Дуго надање мори срце, жеља је испуњена, ДРВО ЖИВОТНО...''. (Приче Сол. 13,12).

Свемилостиви Господе наш, Христе Спаситељу !

Рече нам ОН по Писму, драга браћо и сестре, за она ЗАДЊА времена како ће тада, Дан. 12, 1-3...''...бити жалосно вријеме, каквога није било од како је народа до тада...''. А којему су народу ова данашња времена тако тешка и жалосна а којему нису, то најбоље може сваки од његових грађана осјетити по сопственој кожи...А претпостављам да знате којему је од њих најтеже...Сигурно не ономе чијему се становништву у ово ''научно'' доба, од стране ЗВЈЕРИ, не разваљује тор од граница властите земље као код Српског народа, и тиме не одузима право на нормалан и достојанствен живот какав доликује и сваком другом данас у свијету, као што се то њему у супротном тим звјерским чињењем одузима.

Прибјегавајући својим гетоизираним методама санкционисаног и материјално-похлепног угњетавања и притиска прво на вањске границе српског тора, да би потом несметано вршила и РАСАП (Дан. 12,7) и његове Ново-задобијене КАМЕНИТО ДУХОВНЕ Свете силе унутар стада. Тачније у његовом бићу као СВЕТОГ НАРОДА ВИШЊЕГ. Јер га звјер не сматра као за таквог него као за стоку. (''...Дијете у утроби једне ''не(И)-луминаткиње'' није боље од животиње...'' Ш.а. Ј. Д. 240) . А ако неко сматра да то није тачно, нека онда изврати џепове осталих народа ако може, па да видимо по списковима њихових ''златножутих'' рогова, онај потребни ниво штете и нештете у њиховој дубини како би сазнали чија се коза лажно жали на ово вријеме а чија не.

Јер ти рогови требају бити напуњени КРВЉУ СВЕТИХ и КРВЉУ ИСУСОВИХ СВЈЕДОКА (Откр. 17,6) као доказ тога, а не товарима злата и сребра и драгога камена и бисера и платна и порфире и свиле и скерлета, и свакојаког посуђа од слоноваче и свакојаких посуда од најскупљег дрвета, бронзе, гвожђа и мермера (Откр. 18,12), којим се опијају и ките она лоповско-звјерска уста од Великог града који има царство над царевима земаљским. (Откр. 17,18).

Немојте зато погрјешити у том набрајању међу свим оним другим могућим Исусовим страдалним народима, јер како знамо та Вавилонска глава не испија властиту и поданичку народну крв, па тако нпр. неће ни од актуелног московског градоначелника. Пошто је као не-православни ''поданик'' тачније из њихових ''(И)-луминатских'' редова тамо на власти. Јер држећи мозак руске престонице у својим рукама, тиме држи судбину и руског народа.

Све док та њезина ''курварска'' уста, као она од Великог града Содоме и Египта, не буду дошла у сукоб са интересима и осталих 10 рогова из '' Г-8 звјерске'' групе, и не омрзну је. Јер ће им својом блудничком крвљу, иако буду дали своју власт и њој и звјери, почети тровати и властито тјело. Пошто свој стомак хране кроз њезин гркљан, па тиме и свој народ, дјецу и жене, које ''љубоморна'' Вавилонка сматра као ''не(И)-луминатске'' супарнице које су за њу ''... нечисте и имају се сматрати проститукама...'' (Т. А.К. 36-б ), или кад су ''...у бременитом стању имају се сматрати као бременита стока...''. (Ш.а.-К. х 405). И опет ни тада, кад учине рат са њом, са њихове звјерске стране неће бити испијена крв Исусових Светих свједока, већ њезина блудна.

О, Господе Христе Јединомоћни, како си само једноставно прикрио свој ИЗАБРАНИ СВЕТИ народ обиљеживши га оном ГОЛГОТСКОМ бојом своје Сионске крви, од оне на другој звјерској страни, боје ''КАЛЕМЉЕНОГ СИОНСКОГ ЗЛАТА'', (Laurentium) (k)a-balistički -'' l’or enté '' - (kalemljeno zlato), иза које стоје сви они БОГАТИ којима је тешко ући у царство небеско.

...Због тога се данас требају, и сви Његови (К)А-МЕНИТО-балистички ИЗАБРАНИ подвижници, додатно заузети свим својим РАСПЕТИМ АПОСТОЛСКИМ духом РАЗУМНОГ ОСЈЕЋАЈА у себи, и да таквим пуним СЈАЈЕМ СВЈЕТЛОСТИ НЕБЕСКЕ, (Откр. 12,3) преузму одговорност и помогну осталој браћи да изађу из таме свог духовног незнања и заосталости. Како би и они на вријеме у што већем броју спознали ову, од Христа Бога нама намјењену, ВИНОГРАДАРСКУ и КАМЕНИТО-ЗИДАРСКУ пророчанску улогу. Предвођени Његовим (Б)ожијим (О)рганизовањем (С)рпског (Н)арода (А)постолима (И)суса (Х)риста (БОСНАИХ), као свог НОВОИЗАБРАНОГ АПОСТОЛСКОГ НАРОДА СВЕТАЦА ВИШЊЕГ (Дан. 7,27) испред Источне Православне Цркве.

И да на тај начин сви заједно УЧЕСТВУЈЕМО, како са оном браћом и сестрама који попут ЗВИЈЕЗДА ВАЗДА И ДОВИЈЕКА СИЈАЈУ '' ... ПРИВОДЕЋИ многе к правди...'', (Дан. 12,3), тако и са Великим Кнезом Михаилом, у његовом земаљском подвижништву, БРАНЕЋИ ТВОЈ ИЗАБРАНИ НАРОД пред великом невољом његовом. (Дан. 12,1).

А избавиће се како ту стоји само ''... који се нађе ЗАПИСАН у КЊИЗИ...'' !

С тога, пожуримо сви ЗАЈЕДНО да прије пуштања у јавност ове Спаситељеве књиге ''ПРОКЛЕТСТВА'' (Зах. 5,3-4...''...која ће изаћи на сву земљу...''), ПРИВЕДЕМО и УРАЗУМИМО што више, како наших тако и оваца из других народних стада широм свијета, к разуму и правди Његовој. Нудећи им ово документовано ПОЈИЛО са нерукотворено иконописаним ЗНАМЕЊЕМ, као доказ тог Његовог ПИСАНОГ КЊИЖНОГ УПОЗОРЕЊА.

Јер ће се тим Каменитим '' ДОЛАСКОМ ПРОКЛЕТСТВА '', овјереног ГЛАВОУГАОНИМ КАМЕНИТИМ печатом од Његовог Новог Имена, куцањем на свачију кућу, ономе који чини лоповлук, зло и превару с једне стране, и кривовјеру, одступништво и безбожништво од Његовог (Новог) Имена (Откр. 5,4) са друге стране, такав сутра ИСТРИЈЕБИТИ и САТРТИ. (Зах. 5,3-4).

А да је то и стварно могућа истина, од када се буде то ЕФИНО ОКО званично заокруживши поставило између земље и неба, кренувши у ту своју КАМЕНИТУ мисију из оне ''ГЛАВОУГАОНО-ПИРАМИДАЛНЕ КУЋЕ'' на подножју ''ИСТОЧНЕ ЛИНИЈЕ'' у земљи (СЕ)нар , (Откр. 5, 10-11), нека свима послужи као доказ за то и најновији Каменито-дрвени примјери који, насупрот том ''проклетству'', данас одатле такође СТИЖУ.

Али као свједочанство о ЧУДЕСНОМ ИСЦЈЕЉЕЊУ многих вјерника молитвом пред Светим Дрветом живота у Бијељини. Насталих од Спаситељевих Светих моћи које долазе на свачији СТАН, тј. онима који чине МИЛОСРЂЕ, ДОБРОТУ и ПРАВДУ с једне стране, и ПРАВО-СЛАВНУ-ВЈЕРУ и САБОРНИШТВО од Његовог (Новог каменито-дрвеног) Главоугаоног Имена са друге стране, да их као такве БЛАГОСИЉА (Приче Сол. 3,33).

Чији случајеви оздрављења не остављају никога равнодушним, па тако виђено и кроз овај један примјер личног свједочења који нам овом приликом износим. Ријеч је о старцу БЛАГОЈУ Ракићу из Бијељине и о његовом несвакидашњем доживљају, кога многи семберци знају као продавца кошпица по бјељинским кафићима. Чије и име то додатно потврђује. (Приче Сол. 3,33 ''...а стан ПРАВЕДНИЧКИ БЛАГОСИЉА...'')

-...Приморан силом прилика да се тим послом бави, због болести и висине своје скромне мировине од које је издржавао супругу и донедавно незапосленог сина и унука са којима су после његовог неуспјешног брака заједно живјели, отпочиње деда Благојева прича о његовом чудесном исцјељењу. Коју ми је испричао када смо се сасвим случајно срели после једног мог обичног упитног интересовања након Мратинданског вечерњег палења свијећа код Светог дрвета. Одговарајући ми сав задовољан и весео што је тај његов уводни опис, као дио ружне прошлости, сада за њим нестао.

Ово треба свако да зна, наглашава он, на питање да ли би дозволио ''некоме'' да се о томе напише у медију. Слободно, ја не браним, нека пишу о томе. Ово је за мене већа црква, показујући у правцу дрвета, него ли било која што је човјек саградио.

Ја сам, настављајући даље са својом исповјешћу, тешко оболио од кичме, и после операције сам био принуђен да трошим дневно и по седам врста лијекова. Дође тако једном вријеме да више нисам могао да ходам од болова и тако да зарадим нешто новца за своју породицу. Син ми не ради, други у рату погинуо и куд смо приспјели. И тако одлучим, иако полупокретан са штапом у руци, да одем једне младине када се одржавала вечерња молитва код Светог дрвета да се ту помолим Богу за своје и породично здравље као и посао свом сину.

Молио сам се из дна своје душе, и сутрадан ујутро, вели он, ја устадох без својих болова. Не могу да вјерујем, и после тога, ево до дана данашњег а прошло је и година, не трошим нити један лијек а нити ме боли кичма. Ходам нормално, ево како видиш, продајем кошпице и свима по кафићима о томе причам. Син ми је такође, захваливши се Богу, отишао у иностранство да ради. Дође по њега његова бивша дјевојка, која га није видјела око 20-30 година, и одведе га у Швајцарску. Тражила га прво тамо у Федерацији одакле смо избјегли, преко много људи који одатле са њом у Швајцарској раде док га није овде у Бијељини пронашла.

Иако је знала од раније да је био у (мјешовитом) браку, а не знајући да је сада растављен, ево као да је сам Бог посла да га нађе, дође и одмах се вјенчаше и одоше назад њезиним најновијим мерцедесом, а овде је у задње вријеме једва ''заставу'' возао. Хвала драгом Богу за све то. И да знаш, рече на крају, да има још таквих случајева оздрављења код људи. Ево неки дан ми прича једна жена како је скоро добила чудну израслину под кожом испод пазуха, која ју је страшно почела болити. Дошла је ту на молитву и молила се пред Светим Дрветом и после тога нити израслине нити болова. Она ми лично причала ту код дрвета вели деда Благоје.

После тога смо се поздравили и уз Божију захвалност за здравље отишли свако на своју страну...-

Потврду ове приче, као и многих других о којима се овде зна, проналазимо и у Писму ријечима; ''...Господине, Боже мој ! Завиках к Теби, и ИСЦЈЕЛИО си ме...''. (Псалм 30, 2).

А да не говоримо о оним ријечима из Откр. 22,2 на чије нас ДРВО ЖИВОТА у Новом граду Јерусалиму ; ''... Насред трга његова (Новог града Јерусалима) и са обје стране ријеке ДРВО ЖИВОТА, које рађа дванаест родова дајући сваког мјесеца свој род, и лишће за ЛИЈЕЧЕЊЕ НАРОДА...'', непобитно асоцира и ова његова садашња ДВАНАЕСТО-децембарска ''КОПИЈА'' од каменито-дрвеног ПЛАНА'', по Откр. 21,12...''...И имаше зид велики и висок, и имаше ДВАНАЕСТ врата, и на вратима ДВАНАЕСТ анђела; и имена натписана, а то су имена ДВАНАЕСТ племена синова Израелових...''. У чијем је граду тим истим бројем ''21.12.'', Спаситељ Светим Духом сишао са неба од Бога како би у њему, рођењем Свог Новог Имена, засновао и Своје БУДУЋЕ пребивалиште.

Отуда ово мјесто Његовог Новог Каменитог рођења, (због тога што га ранији зидари одбацише), већ данас припремамо за темеље будућој Невјести Његовој, Жени Јагњетовој, како би сутра, (Откр. 22,5 ''...када ноћи неће више бити, нити свјетлости сунчане...''), са неба могла сићи међу свој народ, као онај Његов Нови Божији град Јерусалим који је спреман за УДАЈУ свом Женику. И са чијим доласком ПРЕСТАЈЕ и ово Његово КЊИЖНО ''ПРОКЛЕТСТВО'' (Откр. 22,3...''...И више неће бити ПРОКЛЕТСТВА...'').

А причу оних других који у ово СВЕТО ДРВО не вјерују, као у оно мјесто гдје се Жена Његова требала да ПРИПРЕМА, (Откр. 19,7...''...јер дође свадба Јагњетова и жена се његова ПРИПРЕМИЛА...''), пошто се и на земљи као и на небу те припреме врше, Откр. 21,2 ''...И видјех Свети град Јерусалим нови, гдје силази са неба од Бога, ПРИПРЕМЉЕН као невјеста украшена...'', супростављајући се тако тим својим невјерништвом и Светом Писму и насупрот овоме Свједочанству подржавајући темеље оној земаљској невјести, жени Магдалени у Илуминатско-јагњећој кожи, (или она браћа и сестре имаму Мехдију у Исламско-јарећој кожи), ријечи Писма њихова таква дјела такође потврђују, али као ; ''...ПРОКЛЕТСТВО Господиново које је у кући БЕЗБОЖНИКОВОЈ...'' (Приче Сол. 3,33).

Зато, '' ...[color=blue]Мучи ли се ко међу вама, нека се МОЛИ Богу; је ли ко весео нека ХВАЛИ Бога. Болује ли ко међу вама, н

Nastavak...

Зато, '' ...Мучи ли се ко међу вама, нека се МОЛИ Богу; је ли ко весео нека ХВАЛИ Бога. Болује ли ко међу вама, нека дозове старјешине црквене, те нека читају молитву над њим, (као код Светог дрвета), и нека га помажу уљем у име Господиново. И молитва ВЈЕРЕ помоћи ће болеснику, и ПОДИГНУЋЕ га Господин; и ако је гријехе учинио, ОПРОСТИЋЕ му се...'' . (Јак. 5,13-15).

Амин!

Бијели камен...''...И говорићу преко пророка, и умножићу утваре, и даваћу ПРИЧЕ преко ПРОРОКА... И пророком изведе Господин Израела из Египта, и ПРОРОКОМ ЧУВА га...'' (Осија 12, 11 и 14).

''...Драга дјецо Цркве наше Православне, Христос нам поручује ; - Не бој се МАЛО СТАДО ! Јер би воља Оца вашег да вам ДА ЦАРСТВО – (Лука 12,32). И ми заиста јесмо МАЛО СТАДО које је Он ПРЕДОДРЕДИО за Царство Божије и призвао у Своју Цркву. Зато молимо Господа да нам подари то ОБЕЋАНО ЦАРСТВО.

Бринимо се за то да наше '' мало стадо '' буде заиста Црква Христова, чврсто спојена Христовом љубављу, да сви међу собом будемо браћа и сестре у Христу, и нека би се у нама родило и заживјело све што је Христово, и што је вјечно...'' .

(О Божићу 2007 године, Епископ зворничко-тузлански Василије).

''...Чуј, Јесусе ПОГЛАВАРУ СВЕЋЕНИЧКИ, ти и другови твоји што сједе пред тобом, јер су ти људи ЧУДО, ево ја ћу довести слугу својега КЛИЦУ. Јер гле, КАМЕН који метнух пред Јесуса, на том је једном камену СЕДАМ ОЧИЈУ; гле, ја ћу га отесати, говори Господин над војскама, и узећу безакоње те земље у ЈЕДАН ДАН...'' (Зах. 3,8 -9).

Амин !

Бијели Камен...''...Него сада буди ХРАБАР, Зор(овавеље), говори Господин и буди ХРАБАР Јесусе сине Јозедеков, ПОГЛАВАРУ СВЕЋЕНИЧКИ, и буди ХРАБАР сав НАРОДЕ земаљски, говори Господин, и РАДИТЕ ; јер сам ЈА С ВАМА, говори Господин над војскама...И потрешћу СВЕ НАРОДЕ, и доћи ће ИЗАБРАНИ из свијех народа, и напунићу ОВАЈ ДОМ славе, вели Господин над војскама...Слава ће овога дома пошљедњега бити ВЕЋА него онога првога, вели Господин над војскама ; и поставићу МИР НА ОВОМ МЈЕСТУ, говори Господин над војскама...'' (Агеј 2, 4 ; 7 ; 9)

Da, da, ikone... Još jedan talog paganizma i idolopoklonstva u putiru pravoslavnog hrišćanstva...

_________________
Gdje se krije naš Radovan:
http://tinyurl.com/29rf9j

'' ...Кажу : како се исплати чинити добро људима кад они добро плаћају ЗЛИМ ?
Но, ако ти волиш онога коме чиниш добро, ти си већ добио награду у љубави према њему, а још већу награду ћеш примити у души својој ако са ЉУБАВЉУ ПОДНЕСЕШ ОНО ЗЛО КОЈЕ ТИ ОН ЧИНИ ...'' . (Толстој)

Свемилостиви, Оче наш!

Драги пријатељи, браћо и сестре! Изабрани народе Господњи.

Да, Изабрани народе Светаца Вишњег, теби се упућују овим нерукотворено иконописаним Каменитим Свједочанством у рукама Зор... сина С... Његове ријечи Божије. Да их узаслушаш без икаквог навијања у свему томе. Јер ; ''...Тако говори Свети, Истинити, који има КЉУЧ Давидов, који отвара и нико неће затворити, и који затвара и нико неће отворити...'' (Откр. 3,7).

Чији печат Он, од Оца Светим Духом на твој Камен Бијели угравира и Њиме на твом Дрвету Бијељинском о томе свједочи. Као о ономе КЉУЧУ који је Изданак и Род Давидов, (Откр. 22,16), тј. о Њему, Исусу, (С)јајној (З)вијезди (Д)аници, или скр. ''СЗД''. При чему се с тога може с правом казати по Црквама, да се тај исти Каменити КЉУЧ, који Он предаде на дан рођења свог Новог Имена од Жене Богородице Марије по ономе слуги из Откр. 2,17 , истовремено упућује и свим Његовим Изабраним виноградарима на подједнако кориштење у опште Еванђеоску добробит.

Јер треба сви сложно да радимо и изграђујемо, (Агеј 2,7), Његовим Новим Именом ''Глава од угла'' у темељима наше вјере, онај Свети град Јерусалим, Невјесту Његову, при Једној Светој, Васељенској и Апостолској Цркви. Са чијим доласком Спаситељевог Новог Имена у срцу и души својој уједно подижемо и онај Његов Главоугаони КАМЕН мјерачки. Тј. оно свјетло Његово небеско са седам очију, које треба високо да стоји како би га сви могли да виде. Зато је сваки Његов истински вјерни слуга, који се пред Њим жели изјаснити као онај Каменито Изабрани мајстор зидар по Право-Славној Еванђеоској вјери, уједно и сувласник од тог Његовог Кључа који сва врата отвара и нико неће затворити и која затвара и нико неће отворити.

За што ће имати прилику да то својим мудрим христољубивим разумом и апостолским дјелима и јавно доказује. Између осталог неки појединци путем овог заједничког коричења Књиге што лети. Коју подједнако ''зналачки'' уживо исписују, као један од својих доказа у начину заслуге посједовања тог Нерукотвореног Каменитог Кључа. Гдје то чак и својим ћутањем јасно потврђују и доказују, више неголи и самим својим писањем. Јер смо по овој теми готово сви у једном размишљању, како и треба да буде, сводећи све своје различитости у Његово једно Светописано казивање. Но биће прилике касније за свачије посебно практично саучесништво или несаучесништво приликом истовара овог Каменитог Еванђеоског терета .

Само док допутујемо до краја тог нашег пророчанског одредишта после овог тмурног звјерског вртлога. Када ће се подићи изнад СЕ(мбер)НАР(ске) равнице та Ефа, или вага и око Господњег Проклетства и Благослова преко Интернет сајта на сву земљу. Гдје ће моћи слободно изаберети свако свој форумски простор за непосредније јавно Каменито истицање. Изражавајући Његов Камен мудрости са свим својим духовно-практичним знањем које се на том мјесту Господњег ПРОКЛЕТСТВА и БЛАГОСЛОВА, без дозволе спамовања и троловања сваке теме која се започне, како то на овом форуму примјети брат Дамаскин, од њега као прозвано-Изабраног слуге и потражује.

Јер такве, ''...ПОГЛЕДА Господин..., када чу ... да се НАПИСА КЊИГА за спомен пред Њим за ОНЕ КОЈИ СЕ БОЈЕ Господина и мисле о (Новом) Имену Његову. Ти ће ми бити БЛАГО, вели Господин...'' (Мал. 3,16-17). Зато ИЗАБРАНИ народе, браћо и сестре по вјери извршења заповјести Његових, прионимо већ данас у тој својој припреми да сутра сви заједно врједно радимо на садржају те БИЈЕЛО-КАМЕНИТЕ КЊИГЕ ПРОКЛЕТСТВА која ће изаћи ускоро на сву земљу. (Зах. 5,3).

Имајући на уму ''...да ће се у то вријеме ИЗБАВИТИ ТВОЈ НАРОД, СВАКИ ОНАЈ КОЈИ СЕ НАЂЕ ЗАПИСАН У КЊИЗИ...'' (Дан. 12,1). Тј. одазивајући се на тај њезин јавни позив који ће бити разаслат по свим Црквама. Са насловљеним потписом од Спаситељевог Новог Имена на ДВИЈЕ корице које по својој ширини и дужини садрже 10 и 20 лакатних страница. Јер тако стоји по Писму, да је та ''Књига што лети'', КЊИГА ПРОКЛЕТСТВА (Зах. 5,1-4) због ''...сваког који краде...и који се год куне криво...'', а КЊИГА БЛАГОСЛОВА (Мал. 3,16-17) ''...због ОНИХ који се боје Господина...и... Ти ће ми бити БЛАГО...''.

То значи да Он њоме (књигом) ''...стан праведнички БЛАГОСИЉА а на кућу безбожникову књигом шаље ПРОКЛЕТСТВО. (Приче Сол. 3,33). И то ПРОКЛЕТСТВО иде на кућу СВАКОГ безбожника и лупежа који се сам собом таквим НЕЗАПИСАНИМ у њој учини, као и БЛАГОСЛОВ који иде на стан СВАКОМ праведнику који се сам собом таквим ЗАПИСАНИМ у КЊИЗИ учини. Пошто ту не пише у једнини као...за ОНОГ који се боји Господина...и... Он ће ми бити благо..., већ у множини, као за ...ОНЕ који се боје Господина...и...Ти ће ми бити благо... ! (Мал. 3,16-17). Значи она је БЛАГОСЛОВ за СВЕ ИЗАБРАНЕ као и ПРОКЛЕТСТВО за СВЕ НЕИЗАБРАНЕ.

Знам да је тешко некоме да то и самим разумом појми, а камоли да то у својој бојазни од Њега сутра и у стварности, пред овим у злу окорјелим свијетом, тако исто практикује. Зато што ''...сиђе к вама ђаво у јарости великој, знајући да мало времена има...'' (Откр. 12,12). Да учини ''...да буду побијени они који се не поклоне лику звјери...'' (Откр. 13,15).

Чија велика демонска сила би збачена са неба на земљу да својим отровним канџама дубко сатире Његово Изабрано од неизабраног Црквеног тијела. Чији су вјерујући због тога у великој бојазни својој. Значи не због ње као звјери ради, или не због себе као послушника њој ради, него због себе као послушника Господу Богу Свевишњем ради. Јер бити у служби звјерској, значи не посједовати никакве бојазни у себи, него напротив, ширити страх и трепет према свему другом.

Зато је бојазан у себи одлика страха Господњег од сваког личног преступа. Опиримо се с тога, браћо и сестре, У ТОЈ БОЈАЗНИ ВЈЕРЕ, тој небојазни аждајиној. Супроставимо јој се свом својом снагом христољубиве ВЈЕРЕ у себи. Јер само таквом мјером у љубави се можемо лијечити и спасавати од сваке њезине сумануте зле лукавштине према нама.

Да се без те контроле не нађемо сутра изгубљени својим разумом, изопачујући све оне свете врлине које нас чине пред Њим право-славним домаћином. И да не поклекнмо на тај начин, осим тијела, и духом својим пред њезиним повампиреним изазовима неизбјежне среброљубиве мржње и слијепила. Одакле то зло и наступа. Сва њезина пакост и злоба, подлост и превара, тај темељ демонски сваком гријеху, гордости и лицемјерству.

Тачније, кроз то аждајино БОГАТСТВО среброљубиво. То златно-жуто калемљено ПРОКЛЕТСТВО, које разара душу сваког његовог сакупљача. Јер га сатана собом учини таквим злим призвуком, све ради своје материјалне похлепе, преко чије ЛИЧНЕ СВОЈИНЕ жели господарити овим свијетом. Па тако и животима Изабраног Спаситељевог послужитељства, чијим посједовањем и ови ограничавају своју душу и тијело.

Због чега се том наметнутом суровом искушењу требају апостолском жртвом да опиру. Чувајући ревносно до краја овог задњег звјерског времена, као непоколебљиви КАМЕНИТИ ВИНОГРАДАРИ са Спаситељевим Новим Именом у својим устима, овај Његов Крстолики Еванђеоски виноград. Значи, СТЈЕНОВИТО одлучни и истрајни, да у таквој својој КАМЕНИТОЈ намјери, разбију сваку појаву млакости и хладноће у својој вјери према зубима осмоглаве звјери.

Која данас настоји на сва велика народна врата широм свијета завести тоталну духовну деструкцију по питању легалности и продужетка Христове Еванђеоске науке. Користећи сва, дозвољена јој на силу, средства ОБМАНЕ у тој намјери, услед дезинформисаности и опште лоше материјалне ситуације у ширим народним масама. Које је својим лукавством изазвала, подмећући им на једној страни животињска правила понашања преко оних својих фамозних ПСМ лакрдијашко мимичарских закона робно-новчане понуде и потражње. А користећи за себе на другој страни она притајена правила звјерског понашања, као нпр. по принципу; ''...Као год што је човјек над животињама, тако су и (они) ''.......'' над свим народима од Бога постављени...'' (Т....., Б.... 101 б).

То рекоше ''они'' а Господ рече;
''...За то чекајте ме, говори Господин, до дана кад ћу се подигнути на плијен, јер је суд мој да саберем народе и покупим царства, да излијем на њих гњев свој, сву жестину јарости своје, јер ће огањ ревности моје прождријети сву земљу. Јер ћу тада промјенити народима усне, те ће бити чисте, да би сви призвали Име Господиново и служили му сложнијем раменима...''. (Соф. 3,8-9).

Амин!

Бијели Камен...''...Него им кажи ријечи моје, послушали или не послушали, јер су одметници. Али ти, сине човјечији, слушај што ћу ти казати, не буди непокоран као тај дом непокорни; отвори уста, и ПОЈЕДИ ШТО ЋУ ТИ ДАТИ...'' (Језекиљ 2,7-8).

Драги пријатељи!

Немојте заборавит како изгледа...

''... КАМЕН који метнух пред Јесуса, на том је једном камену СЕДАМ ОЧИЈУ; гле, ја ћу га отесати, говори Господин над војскама, и узећу безакоње те земље у ЈЕДАН ДАН...'' (Зах. 3,8 -9).


Као и...

''... ЗВИЈЕР гдје излази из мора, која имаше десет рогова и СЕДАМ ГЛАВА, и на главама њезиним имена хулна...'' (Откр. 13,1).


Јер...

''... ЗАПРИЈЕТИЋУ вас ради ПРОЖДРЉИВЦУ, те вам неће кварити рода земаљскога...И зваће вас БЛАЖЕНИМ сви народи, јер ћете бити земља мила, вели Господин над војскама...'' (Мал. 3,11-12).

http://www.bijelikamen.bravehost.com

Амин!

Бијели Камен…''...Они су јаки, али ја на тебе погледам, јер си ти Бог, чувар мој. Бог, који ме милује, иде преда мном, Бог ми даје без страха да гледам непријатеље своје. Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господине, браничу наш...'' (Псалм 59,9-11)

Мир Господњи са нама!

Драга браћо и сестре, на основу садржаја са оне бравехост визит-посјетнице, могли сте примјетити у шта се све у будућности треба да претвори СМИСАО Свједочанства о Спаситељевом Бијелом мјерачком Камену. Заснивајући се на темељу Захаријиног пророчанства, можемо га у глобалу подвест иза само једног обичног СЛОГАНА. Који је тачније усклик химне свачијег будућег спасења!?

Они који су то примјетили свакако знају да тај смисао долази иза ријечи, ''...МИЛОСТ, МИЛОСТ Њему...'', како Господ рече Зор. сину С... по Зах. 4,7 ; ''...и он ће изнијети највиши КАМЕН, с усклицима, МИЛОСТ, МИЛОСТ Њему...''.

Тај слоган по свом крајњем тумачењу треба да означава,... шта браћо? Да ли по њему треба протумачити пружање милости Њему лично или нечему другом? И ако је тако, са каквим доказима то извести? Или можда све то треба дугачије протумачити? Свакако да треба, како то и Писмо на другом мјесту потврђује. Гдје можемо тачно увидјети на који начин треба пружати ''милост Њему''.

Тумачење тог поменутог слогана се по Спаситељевим ријечима огледа у његовој практично примјенљивој активности у нашем животу. Тј. у активној потреби пружања братске и сестринске помоћи из СА-МИЛОСТИ свој оној другој браћи и сестрама којима је та ријеч по својој намјени заиста неопходна. Гдје, ако помогосмо све те сиромашне и болесне, голе и босе, гладне и жедне као и сву другу обесправљену и угњетавану људску нејач, тиме уједно помогосмо и дадосмо милост Њему. Што представља свакако темељни смисао поруке Његовог Новог Имена на Бијелом Камену.

С тога, ''...Дужни смо пак ми јаки слабости слабих носити, и не себи угађати. Сваки од нас нека угађа ближњему, на добро ради напретка...'' (Рим. 15,1-2)

Јер је, ''...Исус Христос био слуга обрезања истине ради Божије, да утврди обећања оцима. А незнабошци да прославе Бога због МИЛОСТИ, као што је написано...'' (Рим. 15,8-9).

Што се најбоље потврђује ријечима, по Мат. 25.31-46 ;
31.... А кад дође Син човечији у слави својој и сви свети анђели с Њиме, онда ће сести на престолу славе своје.
32. И сабраће се пред Њим сви народи, и разлучиће их између себе као пастир што разлучује овце од јараца.
33. И поставиће овце с десне стране себи, а јарце с леве.
34. Тада ће рећи цар онима што Му стоје с десне стране: ходите благословени Оца мог; примите царство које вам је приправљено од постања света.
35. Јер огладнех, и дасте ми да једем; ожеднех, и напојисте ме; гост бејах, и примисте ме;
36. Го бејах, и оденусте ме; болестан бејах, и обиђосте ме; у тамници бејах, и дођосте к мени.
37. Тада ће Му одговорити праведници говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо?
38. Кад ли Те видесмо госта, и примисмо? Или гола, и оденусмо?
39. Кад ли Те видесмо болесна или у тамници, и дођосмо к Теби?
40. И одговарајући цар рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте.
41. Тада ће рећи и онима што Му стоје с леве стране: Идите од мене проклети у огањ вечни приправљен ђаволу и анђелима његовим.
42. Јер огладнех, и не дадосте ми да једем; ожеднех, и не напојисте ме;
43. Гост бејах, и не примисте ме; го бејах, и не оденусте ме; болестан и у тамници бејах, и не обиђосте ме.
44. Тада ће Му одговорити и они говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна или жедна, или госта или гола, или болесна или у тамници, и не послужисмо Те?
45. Тада ће им одговорити говорећи: Заиста вам кажем: кад не учинисте једном од ове моје мале браће, ни мени не учинисте.
46. И ови ће отићи у муку вечну, а праведници у живот вечни.

Зато, драга браћо и сестре, добро запамтимо у којем то моменту требамо пружити МИЛОСТ Њему. А то је, како Он рече по Писму ; '' ...Кад Те видјесмо...''. Значи, довољно је ВИДЈЕТИ , не лично Њега, већ те Његове знакове поред пута. Чијим милосрђем истовремено дајемо и ''милост Њему''. Јер нас они, у том нашем пуком САЗНАЊУ, истог момента и у духовном погледу опомињу. Да знамо, ''...Кад учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте...''. У супротном, већ смо прочитали последице.

Гдје данас сваким даном све више имамо тих, ајде да кажемо, Његових ''видљивих'' знамења у готово свакој сеоској или градској средини, који жедно очекују да их неко у њиховој тјелесној тешкоћи из самилости примјети. Што ће бити наша будућа како духовна тако и материјална превасходна задаћа. Коју практично започињемо кроз овај вид рекламног припремног организовања на поменутом бравехост сајту. Позивом на удруживање свег нашег материјалног и духовног труда, знања и умјећа, како би се путем свих видова добротворно-хуманитарне помоћи ближњима, уједно дала и МИЛОСТ Њему.

А да би остварили ту активност морају се изнаћи и одређена материјална средства. Што је такође један, на жалост, и од наших незаобилазних задатака. Које ће мо покренути оснивањем властитих извора финансирања по свим сегментима друштва. Да их сада не набрајамо.

Тако да се уједно на тај начин, значи отварањем заједничких погона гдје су у потребној мјери сувласници сви запослени, ријешава и питање запослења радноспособних из оних угрожених породица. Јер, потребно је и на тај начин размишљати, све до оног момента како нас о томе учи поука о смокви. ''...Када се њене грана подмладе и олистају, знате да је близу љето...''. (Мар. 13,28)

Гдје ће се по питању таквог организованог давања милости, за свачије лично апостолско учешће, као и покриће свих оних других материјалних трошкова који се евентуално појаве око његовог каснијег професионалнијег начина извођења, у недостатку сопствених средстава она намиривати из заједничких прихода. Тачније, од самофинансирајућих активности самог Бијелог Камена.
Наставља се...