banjalukaforum.com

Ако напишем оно шта мислим? Своје мишљење, али прагматично је размишљати у правцу да је бог човјека предодредио на грешке. Није?
Још од паганских времена људски род срља и провлачи колективну судбину прашњавом стазом. Од мноштва богова који су задужени за све сфере појединачно и једног кровног бога као метафизичке форме над формама већина човјечанства се опредјели за монотеизам. Исправна одлука није у рукама човјечанства из разлога што монотеистичке религије не препуштају ништа случају па ни само одлучивање. Наравно у хришћанској традицији је јасно да је бог дао могућност бирања у односу на судбину која је по другим конфесионим заједницама извјесна и не промјењива. Бирали су онога дана између Барабе и Исуса из Назарета. Математички приказано Исус је Бог а Бараба грешник, односно између добра и зла бирало се зло. Много је једнаких примјера којим се потврђује јеванђеоска теза како су мала врата небеског царства и како ће само неколицина дотаћи небеса. Одвојим ли одређен број људи који су изабрали између добра и зла јасно је да је то веома мали број појединаца. Касније корекције су нагађања о томе ко и када ће да дочека судњи дан као гранд тотал човјечанства - вриједности које је саградило. Пуке грешке и промашаји су чињеница и нема спора око истих. Само можемо констатовати да би живот послије смрти био бесконачна агонија за човјечанство које се још на голготи одрекло истине, правде, доброта и самог господина зарад дневног задовољства и личног става у односу на општи интерес човјечанства. Мислим да је смрт крај једне линеарно просторне вриједности у којој човјек чини бесконачно много грешака!

_________________
Once you're grown up, you can never come back!