banjalukaforum.com

U molitvi "Oce nas" Isus je kazao: "Oce oprosti nam dugove nase kao i mi sto oprastamo duznicima svojim." Medjutim veoma cesto hriscani nemaju jasnu sliku o tome sta je oprostenje. Skoro sam u jednoj knjizi naisao na vrlo interesantan opis oprostenja pa zelim da ga podijelim sa vama a takodje da cujem i vase misljenje o ovoj temi.
1.Prvi korak u oprostenju je odricanje prava na osvetu. Kada ti oprostim, ja se odricem svog prava da ti uzvratim istom mjerom. Cak i da me povrijedis namjerno, licno i duboko ja ukidam zakon osvete. Ja se uzdrzavam mog instnktivnog nagona odmazde. Kad ti oprostim, ja te oslobadjam malog zatvora u kojem sam te drzao zarobljenim u mojoj glavi. Ja odbacujem sve one zabavne fantazije osvete u kojim si mucen, ili otpusten sa posla, ili iznenada si nabacila 30 kilograma.
2.Sledeci korak u oprostenju je gledati onog koji nas je povrijedio drugacijim ocima. Trazi u njemu stvarnu osobu iza maske zla koju vidis. Kada nam je neko pogrijesio, mi posmatramo tu osobu kroz prizmu onog sto je ucinio. Mi naglasavamo sve lose u njemu, ne zelimo da se sjetimo icega sto je imalo dobro u njemu, mi osudjujemo sve njihove motive, mi ih gledamo uvijek na jedan isti nacin. Proces oprostenja zahtjeva da potrazimo stvarnu osobu iza karikature koju smo sami stvorili u svojoj glavi. A kad pocnemo tako gledati onda vidimo da ta stvarna osoba takodje nosi rane. Onda vidimo da oni imaju potrebe, da su uplaseni, nesigurni. I onda pocinjemo da pronalazimo razloge da budemo milostivi a ne zlobni.
To ne znaci da ih stavljamo u poziciju zrtve niti da ih opravdavamo. To znaci da da pocinjemo da ih tretiramo kao saucesnike u ovoj zbrci koja se zove zivot.
A zasto bismo to radili ? Zato sto je to isto Bog ucinio za nas. Bog je mogao da gleda u nase grijehe i da kaze : U redu dosta sam vidio. Ali Bog gleda iza nasih grijeha i vidi nesto vrijedno ljubavi.
3.Treci poslednji korak u oprostenju je kad zelis dobro onom ko te povrijedio. Ti iskreno zelis da stvari u njegovom zivout idu kako treba, da su njegovi odnosi zdravi, da je istinski srecan. Ovo se naravno nece dogoditi odmah, niti ce to osjecanje trajati jednom zauvjek. Ponekad ces pasti, i u podsvijesti ces pozeljeti da ocelave, ili da se udebljaju, ili da im firma propadne. Ali bitno je da je putanja tvog srca u pravom pravcu. Onog trenutka kada zelis dobro onome koji te je povrijedio, ti mozes biti siguran da je Bog radio na tvom srcu.

Не знам да ли у тој књизи не пише, или ниси споменуо, тек... опросту претходи покајање.

_________________
Маран Ата

Cije pokajanje? Onog kome se oprasta???

_________________
Đuro je divan.

Sta je pokajanje?
Kako ces pristupiti nekome ko treba da se pokaje?
Ako mu kazes da MORA da se pokaje,da li ces dobiti rezultate?

Ako mu pruzis licni primjer pokajanja,ili KAKO POMOCI DRUGIMA DA SE POKAJU?
Kako pomoci nekome ko nije ni svjestan da je ucunio lose,da se pokaje?
Da li prekorima,kaznama,ili molitvom ili "plakanjem"?

Ovo me jako interesuje.

_________________
http://www.slobodnajugoslavija.com/forum

Свакако да и покајање и опрост треба да су акт слободне људске воље, баш као што то Православље проповеда. Јер, било какав опрост и покајање као резултат присиле, било физичке, било менталне нарушава човекову слободну вољу, тј. нарушава Божји лик у нама. Зато Православље није никада ни могло прихватити грешке "римокатоличког оца", Св. Августина у вези присиле. Његове грешке су касније изродиле Инквизицију, на пример... али удаљих се од теме..

Дакле, опрост другоме за оно што је учинио има више разлога:
-----------------------------------------------------------------------------
1. Опрост значи и лично смирење по том питању. Не опростити значи у себи држати нешто што те лично оптерећује, а знамо да је унутрашњи мир заправо грађење Царства Божјег које је "унутра у нама."

2. Опрост значи побијање зла одмазде у самом корену. Зло се сузбија ту на лицу места, и спречава с да једно зло произведе друго зло. Ланчаној реакцији зла онда нема краја.

3. Одмазда сама по себи нема смисла, јер она не доноси душевно смирење. Сазнање да онај који ти је починио зло, више је наудио себи, него ли теби, мора да доведе до опроста, јер на исти начин, одмазда би више штете начинила теби него ли њему.

Што се тиче тражења опроста за почињено... то није могуће без сазнања да почињено није било у реду, тј. покајања. Ту се јавља као највећа препрека - гордост, јер човек који и схвати да није добро урадио нешто, и схвати да треба затражити опрост, треба да савлада своју властиту гордост и егоизам, пре него буде у стању да га и затражи. Веома често се пада управо на овом испиту.

_________________
Маран Ата

Da bih nekom oprostio nije neophodno da vidim njegovo pokajanje. To mi lici kao da je oprostenje nesto sto moram da uradim; nesto sto u stvari ne zelim ali cu uraditi ako se pokajes. Mislim da na oprostenje treba gledati drugacije.
Bog zeli da oprastamo zato sto je to najbolji nacin da zivimo. On zahtjeva da oprastamo drugima zato sto je on oprostio nama. Bog zahtjeva da oprastamo zato sto odbiti da oprostis znaci dopustiti onome ko me povrijedio da me drzi okovanim u zatvoru gorcine I ozlojedjenosti do kraja zivota. Bog zapovjeda da oprostimo zato sto je zivot prekratak da to ne bismo uradili. Ako ne oprostis, I ako dopustis ljutnji, ponosu, tvrdoglavosti, da te u tome sprijece, ti postajes jako teska I gorka osoba. Nijedno ljudsko bice nije jadno kao ono koje ne zeli da oprosti. Ti nosis teret koji ce unistiti sve sto je ljudsko u tebi. Ne oprosti, i ta mala osuda koju hranis ce postati veca i veca i vremenom ce da naraste u monstruma neprijateljstva, i jednog dana ce te ubiti. Sve sto ce ostati od onog sto je nekad bio covjek, je gorcina i mrznja.

Kad mi je Bog dodirnuo srce i mrznju pretvorio u ljubav. Dugo vremena sam nosio mrznju u svom srcu prema jednom covjeku koji me je doslovno pljunuo u lice i psovao pred mnogo ljudi, masuci mi ispred nosa torbicom u kojoj se nalazio pistolj. To vece sam trazio oruzje da ga ubijem ali hvala Bogu nisam ga pronasao.
U medjuvremenu sam upoznao Boga i moj zivot se u potpunosti promjenio. Shvatio sam da je Isus oprostio meni (a malo je gresnika poput mene) i da i ja trebam da oprastam drugima bez obzira koliko su me povrijedili. U tom vremenu sam prolazio kroz tezak period u zivotu. Jedno jutro sam se molio Bogu da mi kaze kome jos nisam oprostio i kroz glavu mi je bljesnulo ime gore navedene osobe. U trenutku kad sam pomislio da moram oprostiti njemu nesto se steglo u mom srcu. Ali pomislio sam " Moj Boze, nista me vise nece odvojiti od tebe. Ti si meni oprostio i umro za mene. Oprosticu i ja njemu." (Bicu kao Jov ako treba ali cu ti ostati vjeran.)
Nekoliko sati nakon ove molitve pored mene je prosao bijesan auto koji mi je zatrubio i zaustavio se pored mene. U autu je bio on i sa osmijehom mi je pruzao ruku. Bio sam toliko zapanjen da nisam znao sta da mislim. Pozvao me je u auto i ponudio mi posao koji je rjesio moje tadasnje probleme. (Zasto je izabrao mene-svog neprijatelja pored toliko ljudi u gradu koji rade isti posao?) Osim toga, izvinio mi se za uvredu koju mi je nanio.
Bog je tog dana poslao ovog covjeka u moj zivot kao rjesenje za moja dva problema: 1. Ratu kredita 2. Ljepotu i moc prastanja
[/b]

Срцепарајућа причица. Само ми још реци у који Православни храм идеш на Литургије...

_________________
Маран Ата

U koji Pravoslavni hram idem ? Tamo gdje me uce da volim a ne da mrzim, tamo gdje prvo vadim balvan iz svog oka pa tek onda trun iz oka brata svoga. Dragi MARAN ATA zasto ljude tjeras od Pravoslavlja svojim nastupom, agresivnoscu da li mislis da to Bog zeli ?

Kako pomoci nekom da se pokaje ? Galamom , iznosenjem svojih argumenata, ponizavanjem bilo kakve vrste , ubjedjivanjem ? Nema sanse , kako onda? VLASTITIM POKAJANJEM !!! Onog trenutka kada shvatimo koliko je nama potrebno pokajanje za sopstvene grjehe koje smo nanjeli srcu koje nas toliko voli i koje umrlo za nas da bi mi mogli da zivimo, tog trenutka se vjerujte mi, otvaraju oci ! Molitva je cudesna, Bog voli komunicirati sa svojom djecom koja ga vole,Bog voli da uslisi molitvu jer zna da mi koje je od praha zemaljskog stvorio ne mozemo sami nista dobro napraviti! Dakle moli se za za onoga kome je potrebno pokajanje.Ako zelis molicemo se zajedno posalji ime ili imena za koje smatras da imas potrebu da molis Boga,vrlo rado i sa srcem punim iskrene ljubav molicu se za te ljude !!!!!!!!

...

Zdravo Dak,
Monogo mi je drago zbog tebe, poziv za uzajamnu molitvu je srz prve ljubavi a ljubav je Bog!!! Na nebu je sada slavlje , Bog i zeli od nas da se molimo jedan za drugog ! Svako jutro u svojoj glavnoj dnevnoj molitvi sjeticu te se sigurno, BRATE !!!!

Само проверавам да ли си секташ или Православни. По одговору је јасно да си секташ.

_________________
Маран Ата

Stvarno mi nije jasno sta ti pokusavas ,zasto vrjedjas, na cijoj si ti strani, svojoj? Vjera u istinitog pravog Boga pocinje dobrom vjesti,porukom ljubavi , ne mrznjom i netrpeljivoscu prema neistomisljenicima. Ako su svi pravoslavci kao i ti ,onda mi je drago sto sam kao sto ti kazes sektas !
Po tebi je Pavle trebao tuci Grke i Rimljane prije nego im je rekao za Hrista, a zatim ih objesiti ako ga ne prihvate? Nisam procitao u citavom Svetom Pismu da igdje pise da je Pravoslavlje ili bilo koja danasnja vjeroispovjest ona prava. Nigdje nema obecanja da ce se neko spasiti zato sto je npr. Pravoslavac , Katolik, Jehovin Svjedok ,Adventista itd. niti negdje pise da je bilo koja vjeroispovjest posebno draga Bogu. Hrist je rekao Ja sam put, istina i zivot !!!!! Ta poruka puna ljubavi je upucena svima a ne samo Pravoslavcima itd. i nemoj druge ljude koji traze Boga da tjeras svojim neznanjem, nepoznavanjem i pogresnim tumacenjem velicanstvenog Bozijeg karaktera. Ja ti iskreno pruzam ruku prijateljstva da zajedno slavimo Boga naseg vjecnog u bratskoj ljubavi bez svadje u molitvi jedan za drugog ili ako hoces mozemo se moliti zajedno na koljenima jedan pored drugoga ? Mnogo ljudi ovo cita niko Bogu nedolazi kroz svadju! Slazes li se samnom ?

Да ли се ико изван Нојеве барке спасао?

_________________
Маран Ата

Nisam te to pitao ,nego da li zelis da zakopamo ratnu sjekiru i da se molimo zajedno Bogu jedinome? Zaboravimo razlicite stavove budimo prijatelji, OK ?

Kod ovoga se iz aviona vidjelo (za one koji te poznaju) ovo što si i sam kasnije priznao:



Vrlo nisko i podlo od tebe. Prvo to okolišavo "provjeravanje" da li je neko "pravoslavac ili sektaš" (jer treće opcije po tebi nema), a posebno taj sud o ljudima samo na osnovu besmislene etikete "pravoslavac" ili "sektaš". Da razumiješ Sveto Pismo vidio bi da u njemu nema takvih podjela. Vidio bi da se uvijek gleda na nečije srce. Sjetio bi se Hristove upadice tadašnjim "jedinim pravovjernim" Jevrejima o tome da su proroci Ilija i Jelisej iscjeljivali i pomagali i ljude iz "poganskih naroda", da su njima bili poslani (od strane koga?). Sjetio bi se Hristovih priča a i događaja iz njegovog života gdje su se baš Izraelcima omrznuti Samarićani pokazali u mnogo boljem svjetlu od "pravovjernih" Jevreja. Sjetio bi se da je jedan Rimljanin pokazao više vjere nego svi Izraelci, i da je Petar kasnije bio poslan u kuću drugom jednom Rimljaninu da mu propovijeda. Znao bi, da poznaješ Sveto Pismo i da si spreman pogledati istini u oči, da je tokom Jevrejske istorije taj narod često nosio na sebi Božiji gnjev zbog svog površnog bogosluženja i zanemarivanja suštine, bogosluženja u duhu. Sve je to detaljno objašnjeno u prorocima Starog Zavjeta: to da Bogu nisu mili površni postovi, mehaničko prinošenje žrtava, vjerski praznici, prazne molitve, lažna pobožnost, obrezanje tijela usmjesto srca. Pa je taj Izraelski narod, koji je za razliku od srpsko-pravoslavnog zaista imao Božija obećanja i hram koji je sam Bog posvetio, više puta i pored svega toga često nosio Božiji gnjev, padao u ropstvo okolnim narodima, a u novijoj istoriji doživio holokaust. Ništa im nije pomoglo što su nekad zaista imali kontakt sa Bogom, što su nekad imali slavne pobožne careve i proroke, što su imali posvećene hramove, ništa im to nije moglo pokriti odstupanje od Boga u duhu i zadržavanje samo slike (ohole i arogantne) pobožnosti izvana. Od njih se, kao i od svih nas, uvijek tražila samo prava duhovnost i pobožnost, ona u duhu. Kad to nisu imali snalazili su ih događaji koji su ih trebali probuditi, prodrmati, vratiti na pravi put.
Bitno je šta ko nosi u srcu i koliko radi na izgradnji Hristovog karaktera. Nisu bitne etikete "pravoslavac", "sektaš", "jeretik", "adventista" i druge. Pogotovo ne etikete koje arogantno i gordo dijele oni koji odstupaju od učenja Svetog Pisma i koji nemaju ni trun (samo)spoznaje.

Sve se to vidi u Svetom Pismu.


sintorr dobrodošao na forum

Kako je ''lijepo'' tvrditi za sebe da si pravovjeran i da pripadaš jedinoj pravoj Hristovoj Crkvi, a okolo nipodaštavati svoje neistomišljenike. One koji su se osvjedočili u Hristovu ljubav, osjetili blagodat Duha Svetog i promjenu u životu...

Tvrditi za sebe da kao ''pripadnik ispravne religije'' ne ulaziš u pitanje nečijeg spasenja, jer je to pitanje Božije volje, a onda otvoreno reći: ''nema spasenja van Nojeve barke''... Drugim riječima, ako nisi u Pravoslavnoj Crkvi onda si izgubljen, makar koliko se trudio da živiš po duhovnim pravilima, a ako jesi, možeš činiti šta ti je volja, kao što se vidi na ovom forumu...

Uostalom, uvriježen je stav da sveštenik kao ''provodnik balgodati Duha Svetog'' može biti kakav god želi jer je zahvaljujući apostolskom prejemstvu samo jedan u nizu onih preko kojeg ta blagodat djeluje još od apostolskih dana... On je dakle, samo instrument preko kojeg se sam Bog služi, a on je sam u tome gotovo nebitan.
Jedan poznanik mi je ispričao događaj kako je jedan sveštenik u pijanom stanju vršio obred krštenja i kako su ljudi, ili neko od prisutnih, vidjeli anđela da mu pridržava ruku nad glavom krštenika, jer ovaj to nije moga o sam izvesti!? U suštini, objašnjeno mi je da nije taj krštenik mogao ispaštati zbog sveštenika već je trebao biti kršten, a sveštenik je takav kakav je, obavio je svoj posao.

Ne čudi onda nastup našeg dragog nam prijatelja predstavljenog kao Maran Ata.

1.Jov. 3,10. Po tom se poznaju djeca Božija i djeca đavolja


2.Kor. 6,15. Kako li se slaže Hristos s Velijarom? ili kakav dijel ima vjerni s nevjernikom?


Где се говори о некој трећој врсти?

_________________
Маран Ата

Pa da, oni koji grade Hristov karakter i nose u sebi Njegov duh što onda iskazuju i svojim djelima u odnosu prema Bogu, ljudima, prirodi, oni će biti na jednoj strani, a ostali će biti na drugoj strani. Nema etiketa, samo je bitno kakav duh nosimo u sebi. Bitno je da se ponašamo kao Božija djeca, kako tu i stoji. Kad Božija djeca su se pokazali i neki "pogani" rimljani, neki "pogani samarjani", neki omraženi carinici. A nekada davno i neka Ruta iz "poganskih" naroda, od koje je potekao i sam car David, a kasnije i Hrist koji je rođen u toj lozi.

Ali ću vam doći skoro, ako Bog da, i neću gledati na riječi onih što su se naduli, nego na silu. Jer carstvo Božije nije u riječi nego u sili. (1. poslanica Korinćanima 4,19-20)