banjalukaforum.com

a mogu li prestati činiti greške Razumom, a ne Pokajanjem? ( najprostijim zdravim razumom). I zašto govoriš o Gospodu u muškom rodu.. možda je žensko?

_________________
Šekspir je ukrotio svoju goropadnicu, ali mene još niko nije !

XIX centurY
,,a mogu li prestati činiti greške Razumom, a ne Pokajanjem? ( najprostijim zdravim razumom). I zašto govoriš o Gospodu u muškom rodu.. možda je žensko?''

Tvoje je građansko i ustavno pravo da ne veruješ u Boga ali moralno pravo nalaže da ga bezuslovno priznaješ i poštuješ jer nisi svoj niti si sebe stvorio.
Naravno da možeš prestati činiti greške razumom ali odkud ti razum i kad si ga sebi stvorio i ko ti reče da ga stvaraš i koliko?
Ako ti Bog stvori razum onda po njemu si dužan moralni zakon tvoriti jer ti zato i dade razum.
Ako se ne kaješ onda znači da si bezgrešan a to je jedino Bog što bi upravo ti bio a da li si?
Ako se ne kaješ tada nemaš razuma koji bi ti ukazao na moralne vrednosti.
Zašto govori o Bogu kao muškom rodu to pitaj Isusa iz Nazareta jer je i on Boga zvao OCEM a ne MAJKOM.
Tvoja hrabrost i podsmeh će se istopiti kad se suočiš sa onim koga sad ne priznaješ i ružiš svojom mudrošću jer jezik govori od suviška srca.

Svojim će te se rečima opravdati i svojim će te se rečima osuditi.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Само да раздвојимо покајање као кајање, односно личну констатацију да нешто нисмо учинили на прави начин,
од покајања у свом правом, изворном смислу тачније, покајања као метаније (метаноиа) односно преумљења.

И ратни злочинац може да се каје што му је приликом убијања читавог једног села неко "промакао"
(ово се стварно недавно десило када је један уважени официр армије БиХ срео једног мог пријатеља)...


Покајање те врсте не значи ништа. Можемо се кајати због разних ствари које смо учинили, или које смо пропустили да учинимо,
али стварно и истинско покајање (у духовном, изворном смислу) означава суштинску промјену,
заокрет у начину егзистенције једне личности, њеног доживљаја свијета и њене спознаје живота.


Истинско преумљење не доноси неурозу, или некакав вид ригорозне самокритичности која је суштински само вид самољубља,
већ представља радосну тугу, нови полет, оптимизам и вјеру у оно позитивно, које се покајнику отркива у тим тајним часовима срца,
и које му открива да је позван на нешто дубље и више од голе анималне егзистенције, и привремених задовољштина.


Хришћанска метаноја у свом правом смислу јесте умирање старог и рађање новог човјека у нама,
корачање према есхатону, узрастање у духовном животу, и поновно оживљавање вриједности у нама.


Неко једном добро примијети да "нема човјека без гријеха, да нема светог и савршеног", па у чему се онда састоји та светост?
У чему се разликује свет и охристовљен човјек од онога ко се запутио "путем погибли"? Управо у покајању.
Светитељ није супермен, мађионичар нити врач. Светитељ је истински покајник...

Piše da svi pod greh behu zatvoreni ali se traži od nas da sačuvamo ceo naš:
DUH, DUŠU i TELO.
Protestantska vera tu ima veliki problem jer vidi samo telo bez Duha i Duše.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Spasiti je npr. postovanjem 10 zapovesti i to koriscenjem razuma, naravno u mnogobrojnim zivotnim problemima neki put nam "omakne" neki greh ali svaki covek na svetu je nesto pogresio i ima sansu za iskupljenje. Ovde smo izmedju ostalog da bi naucili sta znaci greh i kazna i da shvatimo zasto je pravi put pravi...
Pokajanje je samo rec a razumno pokajanje (koriscenje onoga sto si naucio/la) je pravo pokajanje.
Bog nije ni musko ni zensko, Bog je nesto iz cega je nastalo i musko i zensko i uopste svako zivo bice. Bog je sve stvorio iz ljubavi i dao nam svest i moc da sami odlucujemo o nama samima...

Al' sam izfilozofirao svaka mi cast, ostali samo dugmici