banjalukaforum.com

Za one upornije zalepih ovaj takstkoji nađoh kako bi imali priliku pročitati ceo tekst pa tek onda reći ako nešto imaju.


Prevod 1996 2004

Isus u hramu
sa dvanaest godina


Jevanðelje po Luci 2:41-49:
I svake godine o prazniku pashe njegovi roditelji išli su u Jerusalim. Kada mu je pak bilo dvanaest godina, odoše tamo po praznièkom obièaju, pa kad provedoše dane, prilikom njihovog povratka dete Isus zadrža se u Jerusalimu, a njegovi roditelji to nisu znali; nego misleæi da je meðu saputnicima, odoše dan hoda i tražahu ga meðu roðacima i poznanicima, pa kad ga ne naðoše, vratiše se u Jerusalim tražeæi ga. I posle tri dana naðoše ga u hramu gde sedi meðu uèiteljima, sluša ih i pita ih. A svi koji su ga slušali divili su se njegovoj pameti i njegovim odgovorima. I kad ga videše, zaprepastiše se, te mu njegova majka reèe: dete, što si nam to uèinio? Vidi, tvoj otac i ja tražili smo te ucveljeni. On im reèe: zašto ste me tražili? Zar niste znali da ja treba da budem u domu svoga Oca? (Prevod Dr Emilijan M. Èarniæ)


Sadržaj

1. Obièaj ispitivanja dece u jerusalimskom hramu
2. Isusovo pitanje u vezi sa roðenjem u Vitlejemu i opreèan odgovor jednog pismoznalca
3. "Ko je devica, ko Emanuel?" Dobro tumaèenje jednog starešine
4. "Nije li Pomazanik veæ došao?"
5. Protivljenje poglavara sinagoge iz Vitlejema
6. Mišljenje mladog levita. Prezriv govor jednog prvosveštenika
7. Moæ èudnog deèaka iz Nazareta
8. Prvosveštenikova pretnja i opomena rimskog sudije
9. Isusovo obeæanje rimskom sudiji i prvosveštenikov gnev
10. Neuspeo pokušaj jednog pismoznalca da opravda prvosveštenika
11. Noæno savetovanje hramovnika
12. Drugi dan sastanka i pokušaj hramovnika da prekinu sednicu
13. "Šta biste uradili da Sam, ipak, Pomazanik". Oprezan odgovor velikokabaliste Jorama
14. Isus ponovo pita Jorama
15. Primedbe Jorama i prvosveštenika
16. Varnavino podrugljivo pitanje i èudo sa magareæim ušima
17. Isusova moæ
18. Isus otkriva Varnavin doživljaj sa èarobnjacima u Damasku
19. Objašnjenje reèi Jerusalim i Melhisedek
20. Druga noæ u konaku
21. Poèetak sednice treæeg dana i Joramov pokušaj da promeni predmet rasprave
22. Rimski sudija hvali Isusovu mudrost
23. Rimski sudija èita i objašnjava stihove iz Isaije (9:6-7)
24. Joramov odgovor
25. Isusov oštar govor protiv licemerstva hramovnika
26. Isusovo proroèanstvo o razorenju Jerusalima. Istina o Zaharijevoj smrti
27. Joram priznaje Isusa kao Pomazanika i moli Ga da objasni Isaiju 52:14 i 53:3
28. Nov Zavetni kovèeg
29. Prvosveštenikovo podrugljivo pitanje
30. Nikodimovo pitanje o polovima Zemlje. Prijateljstvo Isusa i Nikodima
31. Sudijin završni govor
32. Dolazak Isusovih roditelja
Lorberova zabeleška

Registar osoba
Registar mesta



1
Obièaj ispitivanja dece u jerusalimskom hramu

Bio je obièaj, a i propis, u celom jevrejskom carstvu, da roditelji svoju decu, kada napune dvanaest godina, odvedu u Jerusalim, gde bi ih u hramu starešine, fariseji i pismoznalci ispitivali o svemu što su do tada nauèila, posebno iz nauke o Bogu i Prorocima. Za takav ispit trebalo je platiti i ispitninu, nakon koje bi ispitanici, posle još jedne male naplate, dobili svedoèanstvo, naravno ako bi to želeli. Ukoliko bi se deca u svakom pogledu istakla, mogla su iæi u škole hrama, sa izgledima da jednom postanu njegove sluge. Ako bi roditelji dokazali da su od plemena Levi, onda je sa prijemom išlo lakše. Ali, ako roditelji to nisu mogli, išlo je teže, pa ipak, postojala je moguænost da plate prijem u pleme Levi i hramu daju neku znaèajnu nadoknadu.
Kæeri su od ovog ispita bile izuzete, osim ako bi, po nalogu roditelja, same želele da budu ispitivane zbog veæe predanosti Bogu. U tom sluèaju bi ih stare majke (hramovnice), u posebnom odeljenju, ljubazno ispitivale i one bi, takoðe, dobile svedoèanstvo o svim steèenim znanjima i sposobnostima. Te devojèice su onda mogle postati žene sveštenika i levita.
Ispitivanje deèaka, a pogotovu devojèica, trajalo je kratko, jer su neka glavna pitanja bila utvrðena te ih je svaki Jevrejin veæ odavno znao napamet. Odgovore su deci dobro utuvljivali, tako da ispitivaè još ne bi ni postavio pitanje, a deèak bi sa odgovorom veæ bio gotov. Nijedan ispitanik nije dobijao više od deset pitanja pa je zato lako razumljivo da je ispit kod deèaka trajao jedva po koji minut; posebno ako bi na prva pitanja odgovorio dobro i veoma spremno, onda je od ostalih bivao osloboðen.
Položivši ispit, deèak bi dobio ceduljicu na osnovu koje je sa roditeljima imao da se javi na onu istu blagajnu gde je prvi put platio ispitninu. Tu bi, pokazavši cedulju, opet morao da plati ukoliko je hteo da mu se na cedulji zabeleži svedoèanstvo. Deca siromašnih roditelja morala su da pokažu signum paupertatis (dokaz o siromaštvu), inaèe ih ne bi primili na ispit.
Ispit je održavan ili na Pashu ili o Prazniku senica i obièno bi trajao pet do šest dana. No, pre nego bi ispiti u hramu poèeli, sluge hrama bi otišle u konake i raspitale se koliko je ispitanika, otprilike, prisutno, a svako ko je hteo, mogao je unapred da se prijavi (uz jednu malu naplatu) i da ranije izaðe na ispit. Oni pak koji ne bi platili obièno bi ostajali poslednji i oko njihovog ispita se nije ulagao naroèiti trud, a i njihova bi svedoèanstva obièno izostala. Svakako bi im bilo obeæano da æe se to naknadno zabeležiti, ali od toga, najèešæe, nije bilo ništa. Nekada se dogaðalo da su neki daroviti deèaci puni duha ispitivaèima postavljali pitanja i tražili objašnjenja o ovome ili onome iz Proroka. U takvom sluèaju ispitivaèi bi poprimali kisela i ljutita lica, jer Pismo i Proroke retko poznavahu više od današnjih uèitelja azbuke. Znali su samo da postavljaju pitanja, a iznad toga nisu imali pojma. Ispitima je prisustvovalo, u svojstvu nekakvih nadzornika, nekoliko starešina i pismoznalaca, no oni nisu ispitivali, nego samo slušali šta se ispituje. Samo u veæ spomenutom sluèaju, naravno ako je bilo vredno pažnje, poèeli bi da se komešaju, pa bi opomenuli deèaka rekavši da to od njega uopšte nije bilo pametno što se usudio da ispitivaèe dovede u tako neprijatan vremenski tesnac. Zatim su ovakvog deèaka, ako se nije dao zaplašiti i ako je ostajao pri svojoj nameri i želji, više prividno zbog naroda, a ne zbog nekakve dublje mudrosti, ostavljali po strani, te je odgovor na takva posebna pitanja morao da saèeka do odreðenog èasa naveèe, kada bi bio posebno saslušan. Kada bi, konaèno, došao utvrðeni èas, te bi deèake, uvek pomalo gunðajuæi, doveli iz njihovih skrovišta, te bi veæ postavljeno pitanje morali da ponove, a neko od starešina i pismoznalaca bi pitalici dao tajanstven i što zamršeniji odgovor od kojeg æe se deèak samo zbuniti a narod, udarajuæi se u prsa, silno diviti, glupo i nemo, gluvo i slepo, neispitanim dubinama Duha Božijeg kroz usta jednog starešine i poznavaoca Svetog pisma, pa æe, na kraju, još i opomenuti nerazboritog i drskog deèaka.


2
Isusovo pitanje u vezi sa roðenjem u Vitlejemu i opreèan odgovor jednog pismoznalca

Meðutim, jedan daroviti deèak ne obori glavu, pa reèe: "Sve delovanje u velikom Božijem svetu obasjano je danju najsjajnijom svetlošæu Sunca, a èak ni noæ nije nikada toliko mraèna da ne bi moglo ništa da se vidi. Zbog èega bi baš ova važna nauka, koja bi èoveku jasno i svetlo trebalo da pokaže put do istinskog spasa, morala biti toliko zamršena i nijednoj duši razumljiva?" A deèak koji je ovo zamerio starešinama, bio sam upravo Ja pa sam ih tako doveo u veliku nelagodnost, pogotovu što je sav tu prisutni narod poèeo da Mi daje za pravo, govoreæi: "Tako nam Boga Avraamovog, Isakovog i Jakovljevog, pa ovaj deèak je zaèuðujuæe pametan! Treba mu omoguæiti da i dalje raspravlja sa starešinama i poznavaocima Pisma! Hajde da za njega stavimo bogat prilog u sanduèiæ Božiji." Jedan veoma bogat Izraelac iz Vitanije (to je bio otac Lazara, Marte i Marije koji je tada još uvek bio živ) istupio je i dao za Mene prilog od trideset funti (1 funta = 560 g. prim. prev.) srebra i nešto zlata, samo zato da bih mogao što duže raspravljati sa starešinama i poznavaocima Pisma. Starešine i pismoznalci, naravno, ovu veliku žrtvu veoma rado prihvatiše, pa Ja tako dobih moguænost da sa starešinama vodim jedan poseban i neèuven razgovor.
Iz Isaije je bilo prvo, veæ spomenuto pretpitanje, na koje je usledio nejasan i tajnovit odgovor i ono je dalo povoda za sledeæu dugu raspravu koju æemo sada izložiti. Ko god je bude èitao srcem punim èiste ljubavi, veoma mnogo æe uèiniti za svoju dušu i duh.
Pre nego što smo došli do veæe rasprave i buduæi da Sam imao dobro plaæenu slobodu da prièam, vratio Sam se na pretpitanje zapoèevši starešine i pismoznalce da propitujem o pojedinim taèkama u vezi s tim. Pretpitanje je bilo iz Isaije, 7. glava, 14. 15. i 16. stih koji su glasili:
"Tako æe vam sam Gospod dati znak: gle, jedna devica je bremenita i rodiæe sina i daæe mu ime Emanuel. Maslo i med æe jesti da bi znao da odbaci zlo i izabere dobro. Ali pre nego što deèak nauèi da odbaci zlo i izabere dobro, zemlju koja te dovodi do užasa, napustiæe njena dva vladara."
Prvi deo pretpitanja odnosio se, samo po sebi razumljivo, na to ko je devica, i ko je njen sin Emanuel, i kada æe se roditi u svetu. To vreme mora da je blizu pošto su u zemlji Jakovljevoj veæ više godina svrgnuta njena dva vladara i sada su joj mnogobošci gospodari. Da nije možda Emanuel o kojem je Isaija prorokovao, upravo onaj deèak koji se rodio pre dvanaest godina u staji u Vitlejemu i to od device Marije koja je bila zaruèena za tesara Josifa, ali još uvek ne kao žena veæ kao hranjenica po starom obièaju hrama, i zbog kojeg su mudraci sa Istoka došli, da bi ga kao obeæanog velikog cara Jevreja pozdravili, te o kome su Ana i Simeon u hramu, pri njegovom obrezanju, dali veliko svedoèanstvo?
Sad na ovo ne baš beznaèajno pretpitanje poèe jedan starešina, jedan pravi vlastoljubivi škrtac, brbljati neku najzamršeniju koještariju, koju i ne želim da objavim, jer Mi uzgred još i reèe da Sam loše vaspitan deèak i da nemam pojma kako se raðaju deca. Ovome se usprotivio samo jedan mlaði, malo ljubazniji poznavalac Pisma, primetivši da to ne mora biti znak lošeg vaspitanja jer, posebno u Galileji, deèaci sazru ranije nego u zapuštenom Jerusalimu gde ne vlada ništa drugo do raskoš i velika razmaženost. Mogao bi Mi se, dakle, dati bolji odgovor jer jamèi za Mene i jer je mišljenja da Sam sa odnosima "ljudskog saživota" dobro upoznat. Samo bi trebalo da se ostali deèaci odvoje i onda da se sa Mnom sasvim muški porazgovara. Dok je starešina mrmljao nešto sebi u bradu, Ja sam ovom ljubaznijem pismoznalcu postavio pitanje u vezi sa onim roðenjem u Vitlejemu, ali i on poèe naširoko: "Da, ti moj dragi, veoma mili deèaèe, od ove na svu sreæu izbledele prièe, o kojoj se nekada mnogo govorilo, nema ništa! A isto je i sa nejasnim proroèanstvom Proroka Isaije koji je prorokovao samo za svoje vreme, i to uvek u veoma nejasnim slikama! Jer èini mi se, kako sam saznao, da su roditelji nakon što je Irod u Vitlejemu pogubio decu - kada je sigurno bio zaklan i njihov car Jevreja, koga su i sa Istoka pozdravili - pobegli negde izvan Judeje i možda više nisu ni živi, jer se o njima kasnije ništa nije èulo. Ipak, mora da je tu neèega bilo, jer je to tada pobudilo mnogo pažnje. Ali èudnovato, nekoliko godina posle toga sve je potpuno potonulo u more zaborava, tako da to danas više niko i ne spominje, pa zato nije ni vredno o tome dalje prièati. Simeon i Ana su bili dvoje poznatih starih zanesenjaka koji su u hramu nekim deèacima davali mesijanske poruke, jednim tako tajanstvenim glasom, da su mnoge slabe roditelje sasvim zaludeli.
Kada je Bog Mojsiju na Sinaju davao zakone, tresla se gotovo cela Zemlja, a i dogaðaji u pustinji trajali su punih èetrdeset godina, pa je zato gotovo sav svet morao priznati Jehovinu svemoæ. A kako æe se tek pokazati Pomazanik (Mesija)? Ima da se trese sav svet i to mnogo više. O Njemu je David pevao:
'Naèinite kapije široke, i vrata sveta visoka, da bi Car Slave ušao! Ko je taj Car Slave? To je Gospod jak i silan, Gospod moæan u boju! Naèinite kapije široke i vrata sveta visoka, da bi Car Slave ušao! Ko je taj Car Slave? To je Gospod Savaot, On je taj Car Slave!' (Psalam 24).
Tako ti je to, moj mili deèaèe, sa onom vitlejemskom prièom u vezi oèekivanog Pomazanika, koja je sada sasvim zaboravljena, a to æeš, sigurno, i ti uvideti! Seti se samo kako ga je David najavio i šta treba da se uradi kad Car Slave iz neba bude došao Jevrejima, a i seti se: sve Jevreje æe, sigurno više godina pre toga, podsticati veliki Proroci - kao što je Ilija, koji æe onda iæi pred Gospodom Slave - kako bi uradili onako kako je to veliki car David naložio, i kako bi se pripremili za taj strašni dolazak svevišnjeg Boga! Samo razmisli, mili deèaèe i biæe ti jasno da Jehova Savaot neæe doæi tako skromno u svet. Zato idi sad i ne pitaj više za takvo što!"
Tek na ovo Sam dao gore objavljenu primedbu, koja je bogatog èoveka iz Vitanije podstakla da za Mene plati pravo na veliku raspravu, kako bi Mi omoguæio da stavim primedbe i kako bih mogao o Pomazaniku iz Isaijinih spisa opširno da razgovaram, jer on je bio jedan od retkih koji Cara Slave, nije više oèekivao u oluji i vetru, veæ poput Ilije blagim povetarcem.


3
"Ko je devica, ko Emanuel?" Dobro tumaèenje jednog starešine

Kada Sam tako dobio dovoljno prostora, na znak pismoznalaca da mogu poèeti da govorim i da pitam šta god hoæu, a da æe oni po dužnosti odgovarati, poèeh opet sa postavljenim pretpitanjem i kazah: "Vaše naizgled sigurno postavljene reèi ne mogu more umiriti niti huèeæim vetrovima zapovediti da uæute! Samo slep ne primeæuje znakove ovog vremena i zato što je potpuno gluv ne èuje moænu tutnjavu groma povesti ovog najznamenitijeg vremena cele Zemlje. Veæ i Karmel i Sion pred prispelim Carem Slave sagibaju glave i Horiv iz svojih visina daje med i mleko, a vi, koji biste najpre o tome morali da znate i da išèekujuæi narod obavestite, ne znate ni slova!"
Ovde svi razrogaèiše oèi, gledajuæi tako èas u Mene, èas se zgledajuæi izmeðu sebe, i ne znaše šta da Mi odgovore.
Malo posle toga reèe jedan: "Hajde, govori ti dalje o tome šta znaš!"
Ja kazah: "Sigurno znam što znam, ali vam pitanje ne postavih zato da Mi objasnite ono što ionako veæ znam, nego samo da Mi pokažete ko je devica Proroka Isaije od koje æe se roditi Sin Svevišnjeg! Zašto æe Mu dati ime Emanuel (što znaèi: Bog sa nama)? Zašto æe jesti med i mleko da bi odbacio zlo, a izabrao dobro? Pa vi biste, kao poznavaoci Svetog pisma, morali da znate šta Prorok podrazumeva pod bremenitom devicom, koja æe roditi tog sina! Ipak, mislim da u vitlejemskoj prièi ima više nego što vi tvrdite i da je onaj braèni par još živ, tj. poznati tesar Josif iz Nazareta i devica kasnije venèana za njega, zajedno sa sinom koji je roðen u Vitlejemu - jer su mudrim posredovanjem tadašnjeg rimskog kapetana Kornelija izbegli svirepost starog Iroda i sada žive, sasvim zdravi i èitavi, u Nazaretu, u Galileji. To znam Ja kao dvanaestogodišnji deèak, a vama, evo, koji sve znate, ovo je nepoznato - pogotovu što je Josif, kao jedan od najboljih neimara, svih ovih godina radio u Jerusalimu, i što dobro poznajete i njega i njegovu ženu koja je Jerusalimka i koja je do svoje èetrnaeste godine bila vaspitavana u hramu. Zar nije ona kæer Ane i Joakima, ona koja je, po vašim hronikama, na èudnovat naèin došla na svet? Ana je veæ bila u godinama i bez èuda se nije moglo zamisliti da zaène! Onaj braèni par, zajedno sa novoroðenim deèakom, živeo je, odmah nakon bekstva iz Vitlejema, pune tri godine u Egiptu i to u blizini gradiæa Ostracine, na staroegipatskom jeziku Austrachina (Austražina? prim. prev.), što znaèi: tvorevina užasa, dakle jedna tvrðava koja je svim neprijateljima za vreme faraona donosila smrt. Kasnije su moæni neprijatelji staroga Egipta ovo mesto užasa, kao i mnogo šta drugo, osvojili i od nekadašnjeg mesta i tvorevine užasa ostalo je u našem vremenu samo staro, zakržljalo ime, kojem su Rimljani, naravno, dali sasvim drugaèije tumaèenje nego stari Egipæani. Ali nije Mi do toga, veæ Sam ovo što Mi je poznato naveo samo zato da vam taènije pokažem trogodišnje prebivalište ovog braènog para. Otuda pak treba da su se, po jednom tajnom, višem nalogu, vratili kuæi u Nazaret, gde sada žive potpuno predani Bogu i u najveæoj moguæoj povuèenosti; iako se o deèaku, koga i Ja imam èast poznavati, prièaju mnoga èuda. Pokoravaju Mu se èak i sile prirode, a najdivljije životinje po šumama i pustinjama beže pred njegovim pogledom, više nego pred hiljadu lovaca. U tom pogledu On je hiljadostruki Nevrod! I o ovome zaista ne znate ništa? Kažite Mi, sasvim iskreno i istinito, da li vam je zaista sve ovo nepoznato?"
Jedan starešina nešto malo bolje naravi, reèe: "Da, upravo smo o tome nešto naèuli, kao i to da je nama veoma poznati tesar sa svojom mladom ženom stalno nastanjen u Nazaretu! Ali, da li je to èudo od deteta baš onaj isti koji se pre dvanaest godina rodio u staji, to mi ne znamo, a i veoma sumnjamo da je to on! I kako bi baš ovaj deèak mogao biti Prorokov Emanuel?"
Ja kazah: "Dobro, ali ako to nije On, odakle Mu onda moæ koju ispoljava nad silama prirode? I ko je Prorokova devica, ko Emanuel!"
Bogati èovek iz Vitanije reèe: "Èujete, ovaj deèak je stvarno veoma pametan. Meni se u duhu èini da je on èak i jedan mali Ilija, koga ono èudo od deteta iz Nazareta šalje pred sobom, da bi nas sve pripremio na ovde veæ prisutnog Prorokovog Emanuela! Jer, kada je neko od nas doživeo da, posle Samuila, jedan dvanaestogodišnjak ovako govori? Zato biste sa deèakom morali otvorenije da porazgovarate, inaèe ga se neæemo rešiti. Proroka æete veæ morati da mu bolje objasnite i da ipak ispitate šta je sa devicom Marijom, onom predivnom kæeri Joakima i Ane koji su na kraju, posle smrti, sav svoj znatan imetak zaveštali hramu. Zapravo, hram ga je uzeo na silu, kao platu za vaspitanje kæeri Marije, prisvojio ga kao imanje bez vlasnika. Šta vi, dakle, sasvim otvoreno, mislite o onoj devici? Ako je verovati jednom Proroku, onda je ono vreme koje je on taèno naznaèio, upravo ovo sada, i sve èudnovato oko device o kojoj je reè ne može se više poricati! Ako tu zaista ima neèega, onda bismo svi mi oèajavajuæe pogrešili ako se ne bismo o tome podrobnije raspitali!"
Rasrðeni starešina reèe: "To ti ne razumeš, a da bi potpomagao deèaka, govoriš onako kako govori potpuni slepac o velikoj divoti boja!"
Onda se Ja umešah: "Zaista je èudno da se gladnome èini da su svi gladni! Glup èovek smatra druge još glupljima. Za slepoga je svako ko oštro vidi, slep, a za gluvoga su svi drugi gluvi! Da li ti, rasrðeni starèe, misliš da osim tebe niko ništa ne zna? O, tu se veoma varaš. Gle, Ja sam samo deèak, a mogao bih ti mnogo toga isprièati i objasniti što je potpuno istinito i ispravno, a o èemu tvoja namæorska mudrost još nije ni sanjala. Moj bogati Simon iz Vitanije je prošao Indiju, Persiju, Arabiju, Egipat, Rim i Atinu, pa zašto i on ne bi znao nešto o èemu nikad nisi èak ni sanjao? Ako je tako, s kojim pravom tvrdiš, da on ništa ne zna? Ja ti kažem: On sasvim pravilno rasuðuje i stoga bi trebalo da uradite ono što od vas traži i zbog èega vam je zaista dobro platio! Ako gazda uzme slugu za neki posao, zar onda sluga sme da ne uradi ono, zašta ga je gazda najmio? Ako to sluga neæe ili ne može, onda æe gazda, valjda, imati pravo da od lenjog i neveštog sluge zatraži da mu vrati novac. Vama se dobro platilo, ali vi neæete ništa da radite, ili ne možete; zar Simon onda nema pravo da od vas zahteva da mu vratite novac koji vam je dao?"
Jedan ovde prisutni rimski namesnik i sudija, vièan svim pravima, reèe: "Vidi ti ovog deèaka! Pa on je savršen pravnik i mogao bi odmah biti sudija u svim spornim pitanjima! Njegova pravna izjava je potpuno utemeljena na našem pravu i, ako Simon iz Vitanije to od mene bude tražio, moram mu, svakako, dati ono exequatur (neka se izvrši)!"
Zatim doðe kod Mene i, milujuæi i grleæi Me, reèe: "Èuj, moj najmiliji kovrdžavi deèaèe, potpuno sam zaljubljen u tebe! Ja æu o tebi da se staram svim svojim bogatstvom i da te za nešto veliko vaspitavam!"
Ja kazah: "Dobro znam da Me veoma ljubiš, jer u tebi kuca verno, dobro srce. Ali i ti možeš biti siguran da i Ja tebe veoma ljubim! A za Moj napredak ne treba da se brineš, jer je tu veæ Jedan koji se o tome brine!"
Takoðe Mi priðe Simon iz Vitanije i upita Me sasvim zaèuðeno: "Kaži mi, moj lepi, dragi i mili deèko, otkud znaš kako se zovem i gde sam sve veæ bio!" Ja kazah: "O, tome nemoj da se èudiš, jer kada hoæu bilo šta da doznam, takva je veæ moja priroda - znam! A kako to mogu, to još uvek ti ne bi mogao shvatiti! Ali vratimo se sada našem predmetu i devici! Hoæete li vi, sveštenici i poznavaoci Pisma, tu stvar jasnije rasvetliti ili ne?"
Jedna od bistrijih glava meðu znaèajnim brojem starešina reèe: "Da, da, neæe se moæi drugaèije, nego da deèaku natoèimo sasvim èisto vino i da mu objasnimo njegovog Isaiju po nauci o saobraznostima (korespondenciji) Kabale i onda neæe moæi da vrda i da postavlja dalja pitanja!"
Zatim se pojavi jedan premudar poznavalac Svetog pisma i reèe: "Evo, najznatiželjniji deèaèe, priberi se, èuj i shvati: Pod devicom Prorok nije podrazumevao neku devicu od krvi i mesa, nego samo nauku koju je Bog, kroz Mojsija, dao deci ovoga sveta. U najužem smislu, ovu nauku i zakon predstavljamo mi, sveštenici, uživo. A mi smo, buduæi živa Božija reè, ispunjeni najveæom nadom da æe se ova nauka od nas izroditi u èitav svet i da æe okrepiti neznabošce. Ova živa, istinska nada u nama - to je ta trudnoæa device na koju je Prorok mislio; a sin kojeg æe roditi - to su svi oni neznabošci koji æe prihvatiti naše uèenje, i oni æe onda reæi, a tako æe im biti i ime: Emanuel, tj. Bog jeste sada i s nama! To se veæ dogodilo, pre nas, a sada se dogaða još življe i revnosnije! A ovaj sin ješæe med i mleko i na taj naèin æe odbaciti zlo i izabrati dobro. Pod medom Prorok je podrazumevao èistu ljubav i istinsko dobro iz nje, a pod mlekom mudrost Božiju, koju èovek prima upražnjavanjem uèenja i zakona i, ako èovek potpuno prihvati ljubav i mudrost Božiju, onda slobodno, sam iz sebe prezire svakojako zlo i hoæe i bira dobro! Gle, moj dragi deèaèe, tako to stoji sa najdubljom mudrošæu i istinom Prorokovih duhovnih reèi, izreka i beseda; one jedino imaju dublji, duhovni smisao, koga iz prirodnih simbola i slika može pronaæi jedino pravi poznavalac Svetog pisma i to pomoæu verne i istinske nauke o saobraznostima. Neposveæeni to ne može, a ako bi mogao, onda bi sve visoke škole bile suvišne i Mojsije ne bi imao potrebu posebno da postavlja sveštenike i poznavaoce Svetog pisma, kako bi upravljali naukom i zakonima Božijim. Razumeš li sada ovo jedino taèno i pravilno tumaèenje tvog Proroka, koga nisi shvatio?"


4
"Nije li Pomazanik veæ došao?"

Ja kazah: "Kako da ne, ovo što si sada veoma dobro objasnio, znao Sam veæ odavno i, ustvari, samo si se bespotrebno trudio da Mi objasniš. Ali Ja ostajem pri svome i ne ispuštam iz vida devicu Mariju! Zašto li Prorok reèe (Is.9:6-7):
'Rodi nam se dete, dade nam se sin, kojemu je vlast na njegovim ramenima i On se zove: Divni, Savetnik, Silni, Junak, Otac, Veèni, Mir, Knez. Da Mu vlast bude velika i miru da nema kraja na prestolu Davidovom i u carstvu njegovom; da ga uèvrsti i ojaèa sudom i pravdom sada i veèno! Ovo æe uèiniti revnost Gospoda Savaota.'
Kakvo je to dete i kakav je to sin koji nam je dat? Da to, ipak, nije onaj deèak koji se rodio u Vitlejemu u staji? Jer takoðe stoji napisano: 'U Vitlejemu u staji æe se Jevrejima roditi car; taj æe osnovati novo carstvo kome veèno neæe biti kraja!' Kako li ti, kabalisto, shvataš to sve?"
Zbunjeno pogledaše jedni druge i rekoše: "Ali otkud deèak ovako poznaje Pismo, kada postoji samo nekoliko prepisa, a potpunih ima možda deset i za svaki znamo gde je i nijedan neposveæeni ne može doæi u njihovu blizinu? Samariæani imaju još jedan, jedanaesti, ali koji je potpuno pogrešan i sadrži mnoge dodatke, koji su jedino èisto orijentalsko pesništvo!"
Potom Me upita jedan zajedljivac: "Hajde, reci ti meni, što æu te sada pitati: Gde i kada si ovako savršeno nauèio Pismo, a pogotovu Proroke?"
Ja kazah: "O tome da Me pitaš imaš prava isto onoliko, koliko i Ja tebe da pitam, kako to da ti, kao sveštenik, Pismo još nisi nauèio, niti u reèi, a još manje u delu! Daj Mi odgovor na ono što te pitam i zašto ti je plaæeno, a o svemu ostalom imaš samo malo da se staraš ili nimalo, jer te nije koštalo nièega, niti truda, niti vremena, niti i najmanje brige ili bilo koje druge žrtve. Uostalom, vama i vašoj školi ovde u Jerusalimu, izgleda, baš i ne služi na èast, kada vas zaèuðuje oèito obrazovanje nekog deèaka iz Galileje, pa tako pokazujete da su vaši deèaci tek nešto iznad životinjskog sveta!"
Na ovu Moju žestoku primedbu rimski namesnik poèe glasno da se smeje, a i Simon nije sasvim mogao da se uzdrži. Zajedljivko ode i, u pozadini, sede ozlovoljeno na klupu. Zatim poglavar jedne sinagoge iz Vitlejema, koji je takoðe bio prisutan reèe: "Veæ vidim da æu ovde ja morati da pomognem, inaèe neæemo izaæi na kraj sa deèakom! On sada ima pravo da nas ispituje nedelju dana i, voleli mi to ili ne, moramo da mu polažemo raèune! Ako nam veæ sa pretpitanjem zadaje tolike muke, tek nam se valja pripraviti za sledeæe i glavno pitanje! Razuma ima dosta, zdravog humora takoðe i zato s njim neæemo završiti dok god ne dobije što hoæe. On bi, konaèno, hteo da zna pravo stanje stvari o onom roðenju pre dvanaest godina koje se dogodilo u ovèijoj staji u blizini Vitlejema i ja mu ga mogu dati, jer sam još tada, kao i sada, bio poglavar tamošnje sinagoge!"


nastavlja se

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

5
Protivljenje poglavara sinagoge iz Vitlejema

Zatim se poglavar obrati Meni govoreæi: "Jel' da, ti hoæeš od nas taèno da saznaš sve podatke i pojedinosti o onom znamenitom roðenju u Vitlejemu?"
Ja kazah: "I tog truda možeš sebe lepo poštedeti, jer Mi je, kao nikom od vas, sve tako dobro poznato. Hoæu od vas samo da saznam, posle svega onog što se u Vitlejemu dogodilo, da li, i u kojem odnosu, vi to vidite sa izjavama svih Proroka, a posebno sa proroèanstvima Isaije. O tome se radi i ni o èemu drugom, Moje starešine!"
Poglavar iz Vitlejema reèe: "Da, ti moj dragi i mili deèaèe, vidi, ti od nas tražiš nešto, što ti veoma teško možemo dati, izgleda nikako. Istina, izmeðu Isaijinog proroèanstva i onog roðenja pre dvanaest godina u Vitlejemu u staji - u jednom, takoðe, od jednog Proroka oznaèenom mestu - treba neminovno tražiti neku vrstu odnosa, a i nije teško pronaæi je; ali koliko toga se veæ dogodilo od vremena Proroka, a od Emanuela, lièno, još ni traga! Judeja je veæ više puta bila, tako reæi, bez vladara, a i neke druge device su gde-gde u Vitlejemu, u kojekakvoj staji, raðale deèkiæe, katkad èak, makar i sasvim sluèajno, i pod posve nesvakidašnjim okolnostima, koje pak nisu bile ništa drugo do puke prirodne pojave. Slabi i sujeverni ljudi u prisustvu pohlepnih èarobnjaka iz Indije i Persije, i zvezdoèaci, u kojima nikad nismo oskudevali, znali su tako nešto da iskoriste. Upoznati sa kazivanjima Proroka, koristili su ovakve posebne prilike i objavljivali slepim Jevrejima, ozbiljnim, proroèkim izrazom lica, kako je sada njihov oèekivani Pomazanik nepogrešivo došao u svet! Ali vreme, koje neumoljivo uništava sva ljudska dela i kazivanja, potomke je ponovo urazumilo. Sve potonu u bezdan velikog zaborava i do nas ne doðe ništa drugo do prazno i veoma zamršeno kazivanje! Prièe Proroka su tajnovite slike zbog kojih æe ljudi još dugo lupati glavom, ali teško æe neki narod na ovoj Zemlji doæi do rešenja. Vidi, moj mili deèaèe, isto je i sa onim roðenjem od pre dvanaest godina u Vitlejemu, meni dobro poznatom mestu koje, upravo zato jer su ga Proroci tako izvikali, stalno obleæu nekakvi èarobnjaci, vidovnjaci i zvezdoèaci, ne bi li se dogodilo nešto, iz èega bi mogli izvuæi neku korist. Tako su i roðenje od pre dvanaest godina jedva doèekali. Ona tri èarobnjaka iz Persije svoj put sigurno nisu prešla za badava jer, dobro mi je poznato, zbog njihovih devici uruèenih poklona, kao uzdarje od pastira dobili su gomilu ovaca, teladi, krava i volova. No, dvanaest godina je prošlo i tu prièu više niko i ne spominje! Ni malo me ne èudi što nam je baš ti, iz zanesenjaèke zemlje Galileje, opet navodiš, jer Galileja je oduvek bila zemlja zanesenjaštva i iz tog razloga je još od starina važila kao zemlja iz koje nikad ne može izniæi pravi Prorok. Ovim sam, moj mili deèko, mislim, i na tvoje takozvano pretpitanje sasvim odgovorio. Može biti da æe jednom Jehova, sada pritešnjenim Jevrejima, probuditi nekog junaka koji æe ih, opet, uèiniti slobodnim narodom, ali sada, po sasvim prirodnom stanju stvari, za to ne postoje ni najmanji izgledi? Kako li bi morao izgledati taj junak, koji bi se mogao suprotstaviti ogromnoj rimskoj sili, i odakle bi došao? To æe se možda dogoditi tek za hiljadu godina, kada, sluèajno, sve velike svetske sile, kao i Rim, postanu labave i slabe, ali za to još dugo nema nikakvih izgleda i pretpitanje kojeg si se dotakao ide, po svemu sudeæi, u vetar, što æe reæi: ono ne znaèi ništa i prelazi u potpuno ništa. Da li ti je sada jasno tvoje pretpitanje?"
Ja kazah: "Da, da, ako sve uzmeš po meri ovoga sveta, onda valjda i imaš pravo. Ali ovde treba da se uzme duhovno merilo, o kojem ti, izgleda, nemaš neku zamisao i tako celom tvojom iskustvenom prièom, na kraju, u odnosu na moje pretpitanje nisi rekao ništa! Jer kada doðe Pomazanik, neæe osnovati neko svetovno carstvo na Zemlji, nego samo duhovno i ovome carstvu veèno neæe biti kraja, kao što je to o Pomazaniku prorokovao Isaija. A šta je to duhovno carstvo na Zemlji? To nije carstvo koje æe se spolja videti, nego to èovek mora u sebi da otkrije i onaj koji dospe u ovo istinsko, Božije carstvo na Zemlji, meðu ljudima, biæe uistinu živ i veèno neæe ni videti ni osetiti smrti, kao što su to prorokovali Danilo, David i Isaija. Ako sa oèekivanim Mesijom stoji ovako i nikako drugaèije, zašto bi onda ono divno roðenje u Vitlejemu bilo tako beznaèajno? Bog je pred ubilaèkom rukom Iroda èudesno saèuvao ono dete i ono živi danas, svakako, veoma povuèeno i kad god je to potrebno, zapoveda svim silama prirode takvom snagom, kakva je moguæa samo jednom Bogu. Niko se pred Njim ne može sakriti, a ako se On pred drugima sakrije, ne može Ga niko pronaæi, sve dok Sam to, dobrovoljno, ne dozvoli. Nikad nije uèio èitati i pisati, a ipak, ne postoji pismo u svetu, koje ne bi znao èitati. Piše na svim jezicima i vièan je svim umetnostima koje postoje. Ima moæ pred kojom se gore tresu i moæni kedrovi sagibaju svoje vrhove do zemlje, a èak kao da se i sunce i mesec i zvezde pokoravaju njegovoj volji! Što ovde govorim, nije nikakvo preterivanje, nego èista i doslovna istina! A ako je tako i nikako drugaèije, onda Ja, ipak, mislim da bi sa vaše strane bilo vredno pažnje, da se o tome taènije raspitate i pogledate kod Proroka, da li se proroèanstva Isaije podudaraju sa roditeljima deteta, sa detetom lièno, sa njegovim roðenjem, sa mestom roðenja, sa vremenom, sa njegovim sadašnjim prebivalištem i sa još nekim znacima, koje je do sada davalo od sebe! Ova, svakako, ne baš beznaèajna stvar ne bi trebalo da ostane toliko nezapažena od vas sveštenika, mudraca, poznavalaca Svetog pisma, i narodnih starešina, jer vi zauzimate takva mesta u narodu, da narod s punim pravom oèekuje da ga vi obavestite o dolasku svog obeæanog Pomazanika. Ja govorim jer imam skupo plaæeno pravo i niko nema pravo da Me uæutka! Evo, ovde stoji rimski sudija, kome jedino pristoji takvo pravo!"
Uopšte se ne bih pozvao na sudiju, da Me u toku Mog govora nije opomenuo neki stari, oholi farisej, rekavši kako su to stvari o kojima jedan bezobrazni èuvar svinja iz Galileje uopšte nema pravo da sudi. Ali sudija, koji je bio sasvim na Mojoj strani, ozbiljno opomenu njegovu grubost i zapovedi mu, da se tako prostaèki i zapovednièki u njegovom prisustvu više ne pojavljuje. Jer Moja obaveštenja o onom èudu od deteta iz okoline Nazareta i za Rimljane su veoma važna i to mnogo važnija od njihovih sasvim izlizanih i veæ veoma otrcanih èivutarija. On reèe farisejima sasvim otvoreno u lice: "Vašoj nauci je potreban, kao nijednoj drugoj na celoj dalekoj Zemlji, jedan potpuni preobražaj, inaèe se, zaista, neæe održati sledeæih pedeset godina! Jer kako sada stoji sa vašom naukom i bogosluženjem, naspram toga su rimske bahanalije pravo sunce, premda su, kao obožavanje jednog višeg, Božanskog biæa, prava nakaza èoveèijeg uma! A ti, mili deèaèe, nastavi da govoriš tako odluèno! Ne sme ti se ništa nažao uèiniti, jer u tebi, izgleda, ima više razuma nego u celom ovom hramu! Zato samo napred, moj mili deèaèe!"


6
Mišljenje mladog levita. Prezriv govor jednog prvosveštenika

Jedan mladi farisej, koji je još bio levit, istupi zamolivši da i on kaže nekoliko reèi. Sudija mu to odobri rekavši da govori mirno i razgovetno. Onda levit uze reè i poèe govoriti: "Ja sam poreklom iz Galileje i to iz blizine Nazareta. Sada se priseæam, da sam nešto èuo o onom èudu od deteta o kome nam je ovaj deèak, izgleda, dao korisna obaveštenja. Zapravo, ne mogu da tvrdim da sam ga lièno upoznao, ali sam mnogo toga o njemu èuo. Raspitivao sam se koliko god je bilo moguæe o njegovim roditeljima i saznao, da je njegov otac tesar po imenu Josif, da se njegova druga žena zove Marija i da i jedno i drugo potièu, u prvoj liniji, od Davida. A koliko znamo, obeæani Pomazanik treba da bude Davidov potomak? A to bi, izgleda, moglo da se složi sa proroèanstvom. Ja sam, dakle, mišljenja, da je vredno truda da se ova stvar, koja se, pogotovu nas Jevreja tièe, nešto bolje proveri. Ipak, ja tu nemam ništa da nalažem, nego samo u svoj poniznosti da dam svoje mišljenje, jer to vidim kao liènu obavezu. Sve drugo se tièe samo visokog Saveta hrama. Ja sam u svoj poniznosti ovo samo napomenuo."
Odmah se podiže jedan prvosveštenik i reèe: "Šta æe hram na izjavu nekog suludog deèaka! Ovde hramu moraju da se daju mnogo veæi dokazi. Ovakvih prièa je oduvek bilo u narodu, èak su se dogaðala i prava èuda, ali kasnije se, ipak, nekom Pomazaniku nije moglo uæi u trag! Koliko ima vremena od kada je prvosveštenik Zaharija upravljao hramom! Njegova žena, Jelisaveta, mu je tek u dubokoj starosti rodila sina, a to mu je predskazao anðeo dok je žrtvovao u hramu. Meðutim, Zaharija nije mogao verovati reèima anðela, jer je njegova žena veæ bila veoma stara, i pošto nije verovao, bio je kažnjen postavši nem. Ali kada su mu jednog dana u hram doneli vest da se njegova žena porodila i kada ga zapitahu kako æe se zvati sin, jezik mu se odveza te reèe: 'Jovan!' I gle, to beše baš ono ime koje mu je, deset meseci ranije, dao anðeo Gospodnji! A Zaharija bejaše još upitao anðela: 'Šta æe od deteta biti? Dozvoli mi da saznam volju Gospodnju!' A anðeo reèe: 'On jeste onaj o kome Isaija prorokovaše: 'On æe biti glas jednog propovednika u pustinji: 'Pripravite put Gospodu i poravnajte staze njegove! Sve doline neka se napune a sve planine i gore neka se ponize, što je krivo neka se ispravi a neravnine neka budu ravan put! I vaskoliko telo videæe Spasitelja Božijeg!'
Ali ipak smo malo bolje ispitali ovu prièu i ubrzo pronašli, da je vlastoljubivi Zaharija, uz tajnu pomoæ Esea (Esena), hteo da osnuje naslednu dinastiju, pa ga je zato i zahvatila ruka pravde i za takav prestup kaznila smræu! Šta je, dakle, sada sa onim pomazanièkim maštarenjem? Niko to više i ne spominje! Sve je to pred hramom, kojeg je Jehova u sve vekove oveštao, isparilo kao nekakva baruština pred silnim sunèevim zracima! A ipak je ova prièa potekla lièno od prvosveštenika. Ali pošto bejaše koristoljubiva i pretijaše svetinju Božiju da opogani, tako ni Gospod nije oklevao, da ovaj greh na vreme kazni. A kada je tako skonèala èak i prvosveštenikova prièa, šta æe tek biti sa onom Josifovom, iza koje se ne krije ništa drugo do nekakva esenska prevara ili indijska magija. Neka samo deèak pred našim svevideæim oèima pokaže njegova èuda, a mi æemo ih veæ objasniti glupavom narodu i razotkriti njihovog tobožnjeg Pomazanika. A kada Pomazanik stvarno bude došao, najpre æe se na nebeskom svodu, pred oèima celog sveta, obznaniti veliki znaci. Tek onda æe veliki Pomazanik, sa svom nebeskom silom, doæi da izbavi svoj narod iz ruku neznabožaca. Onda æe On biti veliki Gospodar i car nad svim zemljama sveta, a mi, deca Avraamova, biæemo veèno njegov narod! Ko to o dolasku Pomazanika zna, kao što to mi znamo iz knjiga starih proroèanstava, tome ne može ni u snu pasti na pamet, da æe Bog, koji se uvek pokazivao na tako velièanstven naèin, sada doæi tako neupadljivo kao slab i smrtan èovek, a kamoli kao vanbraèno dete. Kao da ne znamo, da je Joakimova kæi, Marija, ostala u drugom stanju pre nego što ju je Josif u hramu venèao. Zar nije tako bilo, da je ova gospoðica najpre samo nege radi bila kod Josifa, inaèe poznatog neimara iz plemena Davidovog. I samo da ga ova neprijatnost ne bi upropastila, savetovano mu je da je uzme za ženu pre nego što ova stvar postane poznata narodu i da tako zbriše sa sebe ljagu. Ali kako god bilo, onaj deèak ostaje vanbraèan, i zato je utoliko manje moguæno da ikada postane Pomazanik, makar i bio u stanju da svojim èarobnjaèkim smicalicama premesti sve bregove! Pa valjda æe svako, èak i onaj najgluplji, prema tome kako stvari stoje, uvideti šta je moguæe, a šta nije i ne sme biti!"


7
Moæ èudnog deèaka iz Nazareta

Sudija Mi reèe: "Pa šta kažeš ti, mili deèaèe, na ovaj, ipak, veoma ubedljiv prvosveštenikov govor?"
"Šta drugo da kažem do: Ili ima on pravo, a Prorok laže i time nema pravo, ili se laž vraæa prvosvešteniku, a Prorok, ipak, ima pravo! Ali obojica nikako ne mogu biti u pravu, jer prvosveštenik je upravo tvrdio suprotno onome što je Prorok o dolasku Pomazanika prorekao! Prorok kaže: 'Gle, devica - znaèi ne žena - je bremenita i rodiæe sina i nazvaæe Ga Emanuel', tj. Bog sa nama! Kako onda prvosveštenik može tvrditi, da æe Pomazanik doæi samo sa velièanstvenim znacima na nebu kao svemoæan junak i veæ ustolièen car nad svim narodima, a uz to još sa najveæom nebeskom slavom i sjajem! Ako bi zaista tako bilo, šta bi od toga imali siromašni i slabi ljudi, i zar ih ovi užasni dogaðaji ne bi prestravili! Ja èak tvrdim, da bi takav Pomazanikov dolazak i gospodi iz hrama bio vrlo neugodan i da bi im ipak bio draži ovaj jednostavan i u najveæoj meri skroman, kakav je Prorok Isaija opisao! Ali prvosveštenik je upravo bio mišljenja da je ona èudna Zaharijina prièa (onog Zaharije koga je zadavila sveštenièka ruka izmeðu žrtvenog oltara i svetinje nad svetinjama) završena i da niko na to više ne pomišlja. Ja pak kažem da ste se tu prevarili i da æe tek doæi vreme kada æe taj isti Jovan, kao silna munja, udariti meðu vas i održati vam strašan sud. Njegove reèi æe za vas biti oštrije od najoštrijih strela! A pred još strašniji sud æe vas izvesti onaj deèak iz Nazareta, kada vam bude pokazao svoju punu Božansku slavu, ali ipak, ne na vaskrsenje, nego na vašu propast!"
Ovde se prvosvešteniku ispuniše oèi besom i reèe: "Odakle ti to znaš, ti bezumni deèaèe? Ko ti je tako pomutio razum i ko si ti, da se usuðuješ da nama tako nešto tako drsko kažeš u lice?"
"Ja sam koji jesam, a odakle Sam došao, to ste zapisali. Što pitate dalje ko Sam i odakle Sam? A ionako Sam vam veæ rekao da Sam iz Galileje, iz Nazareta, i zato dobro poznajem deèaka o kome je reè, i nisam toliko glup, da ne bih znao razlikovati dela nekog èarobnjaka, ma on došao i iz Indije, od dela èudnog deèaka. Neka mi neko od vas od gline napravi dvanaest vrabaca i oživi ih samo reèju, tako da onda polete i sa drugima stanu tražiti hranu! Ko od vas može deèaku koji je pao s visine i potpuno se razbio, samo jednom reèju, u trenu, povratiti život i telesno ga potpuno izleèiti! Ko je od vas sposoban da zapovedi gromu, da udari tamo ili ovamo te ubije hijenu, koja je nekoj ženi ukrala jedino dete i s njime požurila ka šumi! Ko od vas može, kao onaj deèak, zapovediti mirnom noænom vetru da postane oluja, u prilici kada je horda ubica i razbojnika, njih dvesta do zuba naoružanih, približavajuæi se noæu, na velikom brodu, Kapernaumu, zapretila okolnim mestima? Taj isti deèak, koji se tada sa svojim ocem nalazio upravo u Kapernaumu, spasao je celo mesto! Jer na njegovu reè podiže se iznenada jedna od najstrašnijih oluja i odnese brod brzinom strele daleko od obale, gde od moænih udaraca talasa bi uništen i potonu sa svih dvesto razbojnika. Ova i mnoga druga dela èinio je ovaj deèak na stalnu dobrobit èoveèanstva, i još se nije èulo, da je zato od nekog tražio bilo kakvu nagradu. Da to nisam izmislio, može vam posvedoèiti ceo Nazaret i Kapernaum. Ako je tako, da li je onda onaj deèak naprosto neki na brzinu nauèeni èarobnjak, ili, da li sve to èini silom Božijom koja se u njemu nalazi u izobilju? Hajde, objasnite Mi vi po vašoj mudrosti, na koji naèin deèak to èini! Na Moje pretpitanje ste loše odgovorili. Videæemo sada, kakav æete odgovor dati na ovo glavno pitanje, a onda æemo se vratiti na pretpitanje i uèiniti ga glavnim! Ali govorite brzo, jer se noæ spušta, a valja nam se i na veèeru osvrnuti!"


8
Prvosveštenikova pretnja i opomena rimskog sudije

Prvosveštenik reèe: "Ako onaj deèak bez našeg znanja i dozvole svojevoljno èini takva èuda, onda je jasno kao dan, da ga je zaposeo Veelzevul, poglavar svih ðavola! Božijom silom ovako nešto nije izvodivo izvan hrama. Jer kolika je moralna èistota potrebna, da bi neko dobio takvu božansku moæ, što je pak, po uèenju Mojsija i svih Proroka, jedino moguæe u svetinji nad svetinjama! Ko to zna iz Svetog pisma, tome je potpuno jasno šta se to tamo dogaða! Èak je i neizbežna obaveza hrama, da takvu decu i ljude, po svaku cenu istrebi sa lica Zemlje! I ako bi se, posle naših daljnih istraživanja, ispostavilo da je onako kao što si rekao, onda æe i onaj deèak kao saveznik Veelzevula biti zbrisan sa lica Zemlje!"
Sudija reèe: "To je bio, izgleda, vaš raniji obièaj, ali od kada smo mi, Rimljani, vaši gospodari, teško da æe se tako nešto ponoviti. Jer maè pravde je iskljuèivo u našim rukama i ko ga god bude podigao svojevoljno, bez našeg znanja i volje, s njim æemo, bez razlike na stalež, postupati kao sa pobunjenikom i ubicom! Ali upravo sam od deèaka, kao i od tebe lièno, saznao, da ste u vašem bezumlju ubili èak i jednog prvosveštenika, uz to još i u hramu, jer je tvrdio da je imao neko viðenje. Izgleda da je to pobudilo vašu moænu ljubomoru, a to je bilo dovoljno za odluku da ga smaknete sa ovog sveta. To se dogodilo pre dvanaest godina, znaèi pod našom vladavinom! Ovaj sluèaj æe biti taènije ispitan i ko zna, možda æete pre vi okusiti maè rimske pravde, nego li onaj deèak vašu osvetu! Kažem vam, hramovnici, pozivajuæi se na svoju službu i vlast da æu maèem kazniti svakoga ko bi se ma i izdaleka usudio, da onom deèaku uèini nešto nažao! Dalja objašnjenja nisu potrebna!"
Prvosveštenik reèe: "Ali mi imamo carevu reè, kojom nam je osigurano pravosuðe hrama i ne može ga dotaknuti ni jedan svetovni sudija!"
Sudija reèe: "Znam taèno, koliko se to vaše pravo proteže! Vi možete sprovoditi neku mudru stegu, ali od toga do ius gladii (pravo maèa) je velika i široka provalija! Teško svakome od vas koji je prekoraèi!"
Prvosveštenik reèe: "A šta je sa vlašæu Iroda koji je tetrarh i u Galileji! Zar nema i on ius gladii?"
Sudija reèe: "Irod je, zajedno sa ostalim kneževima u jevrejskim zemljama, vazal i njihovo ius gladii je ogranièeno jedino na njihove sluge i robove. Ako bi s njima svirepo postupali - na šta imaju plaæeno pravo od po deset godina - onda æe ubrzo ostati bez slugu, jer mi nikog ne prisiljavamo da kod njih služi. Zato im baš mnogo i ne vredi njihovo skupo pravo, utoliko manje, što svaki njihov sluga, osim nekoliko robova, može napustiti službu kad god želi i od tog trenutka više se ne nalazi pod pravosnažnošæu takvog kneza, nego pod našom. Dalje, imaju pravo da nameæu poreze koji im pripadaju i da ih, u sluèaju potrebe, silom potražuju, ali bez ius gladii; za primenu sile treba naša dozvola i moraju za nju da plate. To su prava tvoga Iroda kao i svakog drugog vazala. Sve iznad toga jeste strogo kažnjiv zloèin, i to veæ pri prvom prestupu gubitkom vazalnog odnosa. Ako misliš da uz pomoæ Iroda sudski goniš onog deèaka, onda si u velikoj zabludi jer Irod æe veæ znati da se èuva, da ne bi prekoraèio svoje pravo. A ovaj deèak ovde nalazi se sada i pod mojom zaštitom, pogotovu mu sada dajem puno pravo da vas muèi svakojakim pitanjima te neæu odstupiti sa njegove strane, jer u njegovoj duši i umu ima više zdrave mudrosti, nego u svima vama i u celoj ovoj vašoj svetinji. A sada, moj najmiliji i najdraži deèaèe možeš opet govoriti, jer sam ti napravio prostor!"


9
Isusovo obeæanje rimskom sudiji i prvosveštenikov gnev

Ja ljubazno pogledah rimskog sudiju i kazah: "Doduše, ti si mnogobožac, ali si pravedan i dobroga srca i, zaista, kada doðe istinsko Božije carstvo k ljudima na Zemlji, neæeš u njega kao poslednji uæi zajedno sa celim svojim domom! A ko tamo bude primljen, biæe blažen i veèno neæe videti smrti."
Sudija reèe: "Kako li mi možeš dati takvo obeæanje?"
Ja kazah: "Ništa lakše nego to! Pa Ja ti kažem, da onog èudnog deèaka veoma dobro poznajem i da Sam Mu najprisniji drug. Zato te neæu zaboraviti i On æe te blagosloviti i Njegov blagoslov neæe biti uzaludan!"
Ovde se prvosveštenik rasrðeno podiže i reèe: "Je li onaj deèak Bog, kada blagosilja kao neki Bog! Zar ne znaš da jedino Bog može blagosiljati kao i Njegov prvosveštenik po nalogu Božijem, triput u godini? Šta onda prièaš da i onaj deèak može nekog blagosiljati kao i njegov ceo dom! Kakvi su to uèitelji kod vas, kada njihovi ðaci brbljaju takve gluposti?!"
Ja kazah: "Najpre, vi lièno ste nama poslali takve uèitelje, pa ako ðaci brbljaju kojekakve gluposti, onda se to oèigledno vraæa vama, te tako jedna glupost stvara drugu! Ali ako je glupost to što Sam rekao o èudnom deèaku, naime, da blagosilja one koji su mu pravi prijatelji, zašto onda vi nauèavate, da roditelji svagda treba da blagosiljaju svoju decu a deca roditelje? Noje zaista nije bio Bog, a ipak je uspešno blagoslovio svoja dva sina, koji su mu pokrili golotinju! Takoðe, stari slepi Isak nije bio Bog kada je blagoslovio Jakova i dao mu nadimak Izrael, što znaèi: Od tebe neka izaðe narod Božiji! Ili, možda, ovaj blagoslov nije bio uspešan? Ali buduæi da nadmeno rasuðuješ i pitaš da li je onaj deèak Bog, šta æeš reæi, ako ti kažem: Da, On jeste, i to oèito sa više prava nego što o vama stoji napisano: 'Gospod Jehova Savaot reèe svojim Bogovima!' A kada ste veæ vi, uobraženi, Bogovi, zašto to onda ne bi bio onaj deèak, koji je obdaren i nadahnut tolikim istinskim Božijim osobinama i još potièe, u prvom stablu, od Davida! Jer ko Božiju reè èuje i po njoj èini, on ima Božiju reè živo u sebi i u celom svom biæu sam je postao živa Božija reè, a to znaèi da u duhu jeste od Boga! Kada je tako, ko onda može tvrditi, da ceo èovek nije od Boga? A ako je èovek celim svojim biæem postao živa Božija reè, potpuno ispunjen duhom Božijim, zar nije onda Bog? Jer suštinsko Božansko je svugde, pa utoliko pre i u èoveku!"
Prvosveštenik reèe: "Kakvu li si opet grdnu, bogohulnièku glupost izbrbljao? Pa tako može samo govoriti potpuna budala. To je bezumno trabunjanje, kome se vidovit mislilac mora glasno nasmejati!"
Potom prvosveštenik poèe grohotom da se smeje.
Ali Ja kazah: "Šta ti to nazivaš glupošæu! Ako je to glupost, onda je vi, prvosveštenici, starešine i pismoznalci, sami pravite i širite, što mogu odmah i da dokažem!"
Prvosveštenik: "Kako li æeš nam ti, drski èuvaru svinja, to dokazati?"
Ja kazah: "Donesite mi ovamo narodni veroudžbenik!"
Prvosveštenik: "A šta æeš s tim?"
Ja kazah: "To æeš veæ videti! Najpre da mi se donese knjiga!"
Knjigu donesoše i prvosveštenik reèe: "Ovde je, šta æeš sad s njom?"
Ja kazah: "To æeš sada videti!" Otvorih knjigu i zamolih rimskog sudiju da glasno proèita jedno mesto. On to uèini sa vidljivim zadovoljstvom:
"Ko Božiju reè èuje i po njoj èini, on ima Božiju reè živo u sebi i u celom svom biæu sam je postao živa Božija reè, a to znaèi da u duhu jeste od Boga! Kada je tako, ko onda može tvrditi, da ceo èovek nije od Boga? A ako je èovek celim svojim biæem postao živa Božija reè, potpuno ispunjen duhom Božijim, zar nije onda Bog? Jer suštinsko Božansko je svugde, pa utoliko pre i u èoveku!
Zatim rimski sudija nastavi: "Pa, to su u dlaku iste tvoje reèi, koje je uvaženi sveštenik upravo protumaèio kao glupost èuvara svinja! Ova prièa, kako primeæujem, poèinje da biva sve zanimljivija! Zaista sam radoznao, šta æe od svega ovoga biti!"
Na ovo, prvosveštenikovo lice poprimi veoma mraèan izgled.


10
Neuspeo pokušaj jednog pismoznalca da opravda prvosveštenika

A Ja kazah: "De, ti mudraèe i poglavaru hrama, zar ovim nisam najoèiglednije dokazao da ukoliko je ovo što Sam upravo rekao glupost, a nije, vi sami pravite i širite gluposti? Ako Sam govorio neistinu, možeš Mi odmah udariti šamar za Moju drskost! Ali teško æeš to uèiniti, zato što ne možeš proglasiti glupošæu ono što stoji u vašem narodnom veroudžbeniku! A sada bih, ipak, od tebe hteo da znam razlog iz koga si to uradio! Ja sam govorio, sad govori ti!"
Prvosveštenik poprimi u licu smešan izraz i zbuni se toliko da ne uzmože da izusti ni reè. Ali se jedan drugi poznavalac Pisma podiže i reèe: "Njegovo visoko preosveštenstvo samo je htelo da te postavi na žestoku kušnju, da vidi jesi li èvrsto upuæen u narodni veroudžbenik, jer si ga i sam naveo u svoju korist! Ali ostavi to i hajde da nas dvojica poprièamo o neèem sasvim drugom! Jer od ovog natezanja na kraju ipak nema nikakve koristi!"
Ja kazah: "Gle, kako bi hteo da budeš pametan, kada bi mogao! Hteo bi da išèupaš prvosveštenika iz ðubreta u koje se preko ušiju i oèiju uvalio, ali to sada više ne ide! Naravno, znam da Mi neæe reæi zašto je nazvao glupošæu ono što bi, kao prvosveštenik, prvi morao znati da stoji u narodnom veroudžbeniku i to pred svaèijim oèima. Dakle, pošto to nije znao, nazvao je Moje reèi glupošæu, a ipak je on i prvosveštenik, i poznavalac Svetog pisma, ujedno i starešina! Jedino zanimljivo u celoj ovoj stvari jeste to, kako se u ovom današnjem vremenu može postati i biti prvosveštenik i uobražavati ispunjenost Duhom Božijim, a ne poznavati Reè Božiju èak ni spolja! Zar nije propis, da svaki prvosveštenik koji sedi na Mojsijevoj i Aronovoj stolici, u potpunosti poznaje Sveto pismo i da svakome ko u bilo èemu ima neku sumnju pruži sasvim ispravno tumaèenje? Ali kakvo objašnjenje da pruži onaj, koji ne poznaje èak ni sadržaj kratko sroèenog narodnog verouèenja te tako postaje predmetom smeha i pravedne ljutnje pred vernim i revnosnim Jevrejinom, iz sopstvenog neznanja nazivajuæi glupošæu ono što bi, iz narodnog veroudžbenika morao znati svaki jevrejski deèak, inaèe ga nijedan pošten majstor ne bi primio na zanat!"
Tu Me jedan drugi starešina opomenu da promislim, ko je i šta jedan prvosveštenik. Ali Ja kazah: "Ako govorim punu istinu, da li ikada mogu uvrediti dobronamernog èoveka? Kažite sami, zar ovo što Sam rekao ne stoji u Mojsijevim spisima? I zar sve ovo nije tako kao što jasno pokazuje? Nažalost, danas niko ne dospeva do visokog položaja zbog svojih duhovnih sposobnosti, nego samo zbog svog svetovnog bogatstva, i na tom položaju, obièno, postaje duhovno još siromašniji, ali zato imuæniji! Ali kažite i sami, je li to i pred Bogom ispravno? Onda i nije nikakvo èudo, što je tako teško da se dobije neko obaveštenje o dolasku obeæanog Pomazanika, kada oni koji bi o tome najviše morali znati, Sveto pismo poznaju koliko i oni koji uopšte nemaju pojma da postoji neko Pismo, iz Duha Božijeg napisano kroz Mojsija i druge Proroke, a ipak sede veoma visoko i udobno na Mojsijevoj stolici. Oni sami o Bogu i njegovoj reèi ne znaju ništa, a kamoli o Jehovinoj živoj reèi u èoveku, kroz koju bi sami trebalo da postanu Bog, po njihovim sopstvenim naèelima! Šta kažeš ti, rimski sudijo, kao mnogobožac, na takvo stanje stvari?"
Sudija reèe: "Potpuno ti mogu dati za pravo! Jer ovde, izmeðu èetiri zida i u ovoj zatvorenoj dvorani, možeš govoriti što ti je na jeziku, jedino bi to pred narodom, javno, bilo veoma neprikladno, èak i loše, ali ti to neæeš ni uraditi, jer si i suviše pametan deèak i možeš predvideti loš ishod! Sada idemo na veèeru! Ti i Simon ste veèeras i sutra moji gosti!"
Zatim sudija prekide sednicu i sazva je za sledeæi dan. U neposrednoj blizini hrama nalazio se veliki konak, tamo smo veèerali i ubrzo otišli na poèinak. Ovaj konak je takoðe pripadao hramu i sluge hrama su ga opsluživale. Ko bi god od putnika tamo ostao, njemu se raèunalo kao da je ostao u samom hramu. Zapravo, moglo se ostati i u hramu, ali je valjalo dvostruko platiti, a ne bi se dobilo ništa osim hleba i vode. Znaèi, kada se kaže da Sam bio tri dana u hramu, onda se mora uraèunati i ovaj konak. Nama trojici je u konaku bilo sasvim dobro, svako je dobro i slatko spavao.


nastavlja se

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

11
Noæno savetovanje hramovnika

Ali hramska gospoda nisu imala tako mirnu noæ, jer sam Ja hteo da ova samoživa i vlastoljubiva vrsta ljudi bude svaèim zaplašena. Prvosveštenik od jeda, ljutine i straha nije mogao iæi da spava, jer ga je iznad svega bolelo to što Me rimski sudija, kao uvaženog gosta, poveo sa sobom. Slao je i svoje uhode u konak, kako bi mu javili šta prièamo. Ali mi nismo prièali ni o èemu i tako se nismo odavali. No utoliko su više hramovnici brbljali i savetovali se kako da Me sledeæeg dana kojekakvim pitanjima potpuno zbune. Samo mladi levit, koji je imao nameru da postane samostalan farisej i starešina sinagoge i koji je na svojim putovanjima mnogo toga video i saznao, reèe starešinskom zboru sasvim otvoreno u lice: "Sa ovim deèakom svi vi neæete izaæi na kraj! U Nazaretu sam o njegovoj reèitosti, zaista, èuo èuda i ne postoji niko ko bi ga u tome nadmašio! Kažem vam sasvim otvoreno: Ovaj deèak ume tako da govori, a njegov drug ima tako jaku volju, da bi mogli da potèine sav svet! S njim smo se uvalili u grdne nevolje i neæemo se izvuæi bez posledica. Moje mišljenje, koje, svakako, ne mora biti merodavno, je sledeæe: Treba ga ostaviti pri svome, da je ono èudo od deteta, možda, Pomazanik ili da æe, vremenom, to postati, jer proroèanstva, izgleda, ukazuju i na to i na ovo vreme! Ma koliko mu se protivili, neæemo stiæi daleko, a razljutiti ga pretnjama, mislim, bilo bi èak i pogubno, jer on zna sve u tanèine, a, izgleda, da mu i naše najveæe tajne nisu nepoznate! Odneo vrag šalu, ako bi pred Simonom i rimskim sudijom poèeo trtljati o našim posebnim tajnama! Prema tome, treba biti veoma pametan, ostaviti ga pri svome, èak ga i uèvrstiti, a ne odvraæati od njegovih zamisli. Šta nam je stalo do toga, nama koji smo odavno odbacili predmete vere, da li je neko Pomazanik ili ne? Bolje je biti mudar i vladati na raèun slepih i glupih ljudi i tako lagodno živeti, nego sebi pripisivati nekakvu moæ, koju na kraju i nemamo, a uz to još strepeti i nepotrebno brinuti. Ionako smo se juèe zbog naše oholosti preraèunali sa Rimljaninom pa nas i Zaharijina prièa može još i skupo stajati! Jer nije se šaliti sa neznabošcima! Ako prema deèaku ispoljimo ma i najmanju grubost, odmah æemo se naæi u pravoj, vreloj rimskoj èorbi! Budimo zato prepredene, pametne lisice, ispravimo koliko god je moguæe juèerašnju grešku i mogu se kladiti da æe Rimljanin sasvim zaboraviti onu prièu, inaèe, ne bude li tako, odmah æe je upotrebiti protiv nas kao oštro oružje! Šta vi mislite o ovom savetu?"
Stalno budni prvosveštenik reèe: "Jest, jest, slažem se s tobom, to bi, valjda, bilo najbolje! Moramo deèaku odgovarati, jer smo to skupo naplatili! Samo sam mišljenja da mu odredimo neki drugi zbor, koji æe mu biti naklonjeniji nego mi juèe! Šta mislite?"
Mladi govornik reèe: "Ja nisam tog mišljenja! Drugom zboru bismo teško objasnili, koga to ima pred sobom. Mi ga sada poznajemo, znamo šta zapravo hoæe i zato æemo mu lako odgovarati. Neki drugi bi u njega blenuo kao tele u šarena vrata pa ni pored najbolje obaveštenosti ne bi znao ni napred ni nazad. A ima još nešto veoma važno: Jesmo li sigurni da se deèak neæe upravo na nas zainatiti? Onda bismo mi, na zahtev Simona i rimskog sudije, morali doæi, stajati, pa polagati raèune prokleto prepredenom deèaku, a u takvom sticaju ne bismo baš na sudiju ostavili dobar utisak i bilo bi jasno da smo izvukli deblji kraj! Ne želim da se nameæem i propisujem šta da se radi, ali jedno znam: sasvim sigurno možemo oèekivati ovo što sam primetio, a to niko od nas ne bi hteo!"
Prvosveštenik reèe: "Potpuno se slažem s tobom i upravljaæemo se prema tome; ali šta ti, sine moj, misliš, ovako, o tom užasno prepredenom deèaku? Pa to je da se ne poveruje! da mi, najviši jevrejski velikodostojnici, strepimo da nas neki pravi galilejski èuvar svinja ne satera u mišju rupu i da pred ovakvim jednim sitnim crvom drhtimo i ulažemo sva sredstva kako bismo ga se na lep naèin otarasili! Ne, ne, tako nešto nije bilo od pamtiveka! Kaži mi, šta o njemu misliš! Odakle tom dvanaestogodišnjaku takvo potpuno znanje?"
Mladi govornik reèe: "Dragi, posle prvosveštenika najviši gospodaru i dobrotvoru! Ovako nešto u Galileji nije ništa novo! Svi trguju, dolaze u dodir sa svim narodima sveta, imaju hiljadostruka iskustva svih vrsta, uèe razlièite jezike i druže se sa Grcima, Jermenima, Egipæanima i mnogim drugim narodima. Zato i nije nikakvo èudo da se u Galileji ne retko naleæe na decu, èiji prodorni razum zaèuðuje sve nas koji iz Jerusalima doðemo tamo. Ja sam, kao što je poznato, i sam roðen u okolini Nazareta i sa celim Pismom, kao i sa mnogim drugim spisima, bio sam veæ u svojoj dvanaestoj godini upoznat bolje nego sada, kada sam štošta veæ i zaboravio. Zbog èega to ne bi bio sluèaj i sa ovim plavim, kovrdžavim deèakom? Zato me njegov razum toliko i ne èudi, makar i bio toliko prodoran."
Prvosveštenik nastavi: "Da, to kod pravovremenog obrazovanja nekog darovitog deèaka, svakako, ne bi bilo ništa odveæ posebno; ali otkud ovi ljudi poseduju Sveto pismo koje se, kao jedino izvorno, èuva iskljuèivo u hramu i niko ga ne sme èitati osim prvosveštenika, glavnog sveštenika i poznavalaca Pisma?"
Mladi govornik reèe: "Najviši gospodaru! To više nije tako od kada su Rimljani osvojili naše carstvo! Osvajaèu je sve u hramu moralo da se da na uvid, ukljuèujuæi tu i sve knjige. Onda su sa svega i svaèega pune tri godine uzimali najvernije prepise. I sada, meðu Rimljanima i Grcima ima gomila vernih prevoda na svim jezicima, tako da se za nekoliko srebrenjaka može nabaviti takav jedan prepis na bilo kom jeziku. Onda nije nikakvo èudo što pred sobom imamo pravog pismoznalca - non plus ultra?"
Prvosveštenik reèe: "Ti mi dolaziš još i sa rimskim izrazima, a znaš da sam smrtni neprijatelj svega rimskog! Šta ti znaèi to non plus ultra?"
Mladi govornik reèe: "Najviši godpodaru! Ja sam kao Galilejac, pored hebrejskog, savladao još jezike Grka i Rimljana, znaèi razumem sirijski, haldejski, jermenski, persijski i staroarapski, koji kao poslanik takoðe moram znati - i tako mi se u toku govora lako i èesto dogodi, da mi se strani jezik, kao sam od sebe, naðe u ustima. A izraz non plus ultra se sada meðu nama, Jevrejima, koristi zbog njegove kratkoæe i jezgrovitosti, tako da nam je onaj dugaèki jevrejski postao dosadan. Izraz ne znaèi ništa drugo do: Onaj deèak je nenadmašiv kada je u pitanju poznavanje Svetog pisma."
Prvosveštenik reèe: "Dobro, dobro, nije mi do toga, ja samo, iz lako shvatljivih razloga, nisam prijatelj Rimljana, a tako ni njihovog jezika; ali ostavimo to sada a ti mi kaži, šta ti je sve poznato o onom èudnom deèaku iz Nazareta, èijeg oca, kao i mater, poznajem?"
Mladi govornik reèe: "Da, najviši gospodaru, to je veoma nezgodno pitanje! Mislim da sam ga pre nekoliko godina video i to u društvu više deèaka, koji su bili slièniji od sve braæe blizanaca. Bi mi reèeno, te ovaj je, te ne, onaj, ne, nego onaj tamo, ali pošto su se deèaci veselo motali naokolo, nikako nisam mogao spaziti pravog! Znaèi video sam ga i opet ga nisam video! Ovaj deèak koji nam sada zadaje tolike muke sasvim je sigurno bio u društvu i to zajedno sa jednim njemu veoma sliènim deèakom, ali taj je, kako mi se sada èini, izgledao mnogo ozbiljnije i nije tako veselo skakao. Uèinilo mi se kao da su ta dva deèaka gospodari nad ostalima, jer izgledalo je kao da se ostali ponašaju po njihovoj volji. A šta je ta njihova igra znaèila nisam shvatio, jer ranije nisam video ništa slièno. Cela stvar nije izgledala baš bez smisla, jer što sam duže posmatrao, nisam mogao a da ne primetim nekakav red. Ali šta je to predstavljalo, nije mi niko od prisutnih mogao objasniti. Rekoše mi da se deèaci stalno igraju na taj naèin koji do tada u Nazaretu nije viðen, ali da niko ne zna što to znaèi. I to bi bilo sve, što lièno, iz sopstvenog iskustva, znam o onome deèaku. Ali sam se trudio da mi sve o njemu isprièaju. A to je nešto najneobiènije i najneverovatnije. Sve to da se isprièa, trebalo bi najmanje deset dana, zato æu reæi uopšteno: Ovom, ili bolje reèeno, onom deèaku se, bukvalno, sve pokorava. Èak su sunce i mesec i sve zvezde potèinjeni njegovoj trenutnoj volji i samo ako hoæe, sunce i mesec neæe sijati! A kada onda ozbiljno zapovedi suncu ili mesecu: 'Sijaj', odmah sijaju. Slepima od roðenja samo jednom reèju vraæa vid i taj onda vidi, kao što maèka vidi svoj plen i u najmraènijoj noæi. Kada se jedan deèak iz njegovog društva pun smelosti popeo na krov i pao te smrskan ostao ležati, na oèigled mnogih gledalaca povratio mu je život samo svojom reèju, tako da je onaj ustao potpuno zdrav bez ikakvih rana i ponašao se živahno, kao da mu se nikad ništa nije dogodilo. Zatim je èudni deèak ovome dao veoma ozbiljnu opomenu, da u buduæe ne bude tako smeo i nemaran, inaèe mu više neæe pomagati. Uopšte, mnogo se prièa o njegovim podvizima i najmudrijoj reèitosti. Samo jedno, zaista, zvuèi èudno: On, naime èudan deèak, nikog ni za šta ne moli i ako mu neko šta i da, nikada se ne zahvaljuje! Stalno je pun ozbiljnosti, èesto ga viðaju da se moli, èak i da tiho plaèe, ali nikada da se smeje! To je, ukratko, najznaèajnije, što sam o onom èudu od deteta saznao. Više od toga mi nije poznato. Ali kako i kojim sredstvima ovaj deèak èini takva èuda, to da procenim suviše je veliko, nadmašuje moja znanja i moju ogranièenu mudrost - to možete uèiniti samo vi, mudre starešine i poglavari hrama, a ja sam svoje rekao!"
Na to prvosveštenik reèe: "Pa sa kojom drugom moæi nego otelotvorenjem Veelzevula! Jer Bog nikada ne èini èuda preko dece i nevaljale deèake, nego, i to sasvim retko, samo preko pobožnih, njemu sasvim posveæenih, zrelih muškaraca u godinama, kao što smo to mi! Ali ako u Nazaretu neki dvanaestogodišnjak tako što èini, onda je jasno kao dan, da to može da se ostvari samo uz pomoæ Veelzevula! To je moje mišljenje, ko može da iznese drugo i bolje, neka ustane i govori!"
Ustade jedan starešina i reèe: "Po mom mišljenju, Veelzevulu ipak pripisuješ previše moæi! Taènije, meðu nama budi reèeno, Veelzevul je ionako samo alegorijska liènost, pod kojom se podrazumeva celokupnost svega zloga i pogrešnog koje se jedino nalazi u èoveèijoj volji. Da onda zajednièkim delovanjem mnogih ljudi jednoga društva, koji se prezrivo odnose prema svim zakonima, nastaje takozvani Veelzevul, koji onda ne dozvoljava da tamo uspe ništa dobro - to je odavno poznata stvar. Jer ovakav zli duh jeste isto što i moralna kuga, koja neprestano truje srca svih ljudi koji žive u takvome društvu, kako iz sebe i sobom više ne bi mogli da se poprave. Ali za to nije kriv nekakav lièni zao duh Veelzevul, nego potpuno pogrešno, a prema tome i loše vaspitanje dece od roðenja. Takvi ljudi nemaju nikakve predstave o svemoænom i svemudrom Bogu i u svim drugim znanjima i naukama do neba zaostaju za civilizovanim narodima te ih ovi zato mogu brzo i lako pobediti. Ali ako posmatramo izuzetno obrazovanje ovog deèaka o kome govorimo, èiji su nam izrazito pobožni i veoma obrazovani roditelji dobro poznati, i ako uzmemo u obzir njegov, iznad svega, veliki smisao za dobroèinstva, onda, barem meni, ni u najgorem snu ne može pasti na pamet da tvrdim, da je jedan takav deèak u punom savezu sa poglavarom svih ðavola koji uopšte nisu u stanju da zamisle ni najmanju dobru misao! Ili, da li se apsolutnim zlom, po našem shvatanju, ikada može ostvariti ma i jedan, makar prividno dobar cilj? Meni je tako nešto do sada ostalo sasvim nepoznato! Ili, da li možda neko od vas zna da je neki potpuno zao èovek ikada uradio nešto vredno pohvale? Ili, da li se najgorim sredstvima može ikada ostvariti nešto stvarno dobro? Ako naš èudni deèak svojom jakom voljom, koja je za nas, istina, nešto zaista neshvatljivo, èini samo najbolja i najplemenitija dela sa trajno dobrim posledicama, zar onda može da se služi najgorim sredstvima? Hajde, dajte mi neko temeljito objašnjenje!"
Dobar broj starešina i pismoznalaca se složi sa govornikom, ali ne i prvosveštenik i njegove ne baš mnogobrojne pristalice. Prvosveštenik ustade i reèe branitelju èudnog deèaka: "Gle, primeæujem da veštim reèima porièeš liènost Veelzevula, a takoðe i liènosti njemu potèinjenih ðavola! Ako bi time bio u pravu, onda mi na svoj naèin objasni ko se na Horivu tri dana svaðao oko tela Mojsijeva sa arhanðelom Mihailom i još i pobedu odneo? I ko je bila ona svetlosna prilika, koja se usudila da, pred Božijim prestolom, iskuša oca Jova? Ko zmija Evina? Ko zli duh Saulov koga deèak David otera zvucima harfe? Dalje, ima još mnogo mesta u Pismu, posebno kod Danila, koja više puta spominju velikog zmaja i veliku bludnicu Vavilon! Kako li æeš ti, mudraèe, na svoj naèin sve to objasniti?"
Mudri starešina i poznavalac Pisma reèe: "To bi bilo veoma lako, kada bi tvoj razum posedovao takvu sposobnost shvatanja; ali tvoja mrkla noæ ne prima takve svetlosne zamisli pa bih samo gluvom i slepom držao uzaludnu propoved koja nièemu ne bi vodila, i zato bolje da to ostavim. Ko me je hteo i mogao razumeti, taj me je veæ razumeo. Ali tvrdoj volji držati propoved znaèi isto što i staviti kamen u vodu, da bi omekšao. Zar nikad nisi èitao Veliku Kabalu koja je delo jednog velikog duha? Tamo se opširno objašnjavaju saobraznosti izmeðu slika jezika i Pisma i stvarnosti koju predstavljaju!"
Prvosveštenik reèe: "Malu da, ali Veliku ne!"
Govornik reèe: "Onda nikako ne mogu razgovarati s tobom, jer Mala ima drugog pisca i nije vredna da se nazove èak ni lošim prepisom stare, Velike! - Pred Bogom ne postoji neki Sotona ili neki ðavo, pa tako ni ništa nerazluèivo zlo, jer Njemu moraju da se pokoravaju sve sile i ni jedna ne može delovati izvan svoga kruga. Zar vatra nije sila koja u sebi sadrži u najvišoj meri sile zla i razaranja? Da li je zbog toga proizvod Sotone, ako se razbukti zbog zle volje ljudi ili zbog nemarnosti i tako razori cele gradove i pretvori ih u mrtvu prašinu? Ili, da li je Sotona u vodi, jer ubija i ljude i životinje, ako tamo upadnu? Ili, da li je Sotona u kamenu, ili na vrh gora, ili u otrovnim životinjama i biljkama, ili ukratko, u svemu što nama, ljudima, lošom upotrebom može naneti neko zlo? Pogledaj, sve na Zemlji i u Zemlji može biti puno blagoslova, ali istovremeno i prokletstva, sve zavisi od toga da li ga èovek mudro ili glupo upotrebljava! A šta znaèi ona poznata borba Sotone sa arhanðelom Mihailom oko tela Mojsijevog? Pobožni deo Jevreja, koji je Mojsija obožavao kao Boga, mislio je da Mojsije ni telom neæe umreti, jer je reèeno: 'Oni, koji strogo drže zakone Božije, neæe umreti, nego veèno živeti i njihovo telo neæe pojesti crvi!' Ali Mojsije beše na kraju ipak slab i umre kao i svaki drugi èovek. Meðu Jevrejima bejahu jedan mudrac i jedan lekar. Mudrac reèe: 'Neka se telo odnese na vrh visoke gore gde struje èisti zraci života i Mojsije æe opet oživeti i voditi svoj narod u obeæanu zemlju!' Ali razboriti lekar reèe: 'Nijedno telo koje je jednom ostalo bez duše ne može opet oživeti!' Mudrac reèe: 'Ako Mojsije na vrh gore za tri dana opet ne oživi, nego ostane mrtav, onda si nadamnom i mojom verom pobedio i ja sam tvoj rob doveka!' Lekar reèe: 'Da æu pobediti, to znam veæ unapred, ali zato ne moraš da mi postaneš rob, nego æu ja ostati što sam, a ti što si i videæeš da æe knez, odnosno sila smrti, svoju žrtvu zadržati i neæe je nikada pustiti.' I tako odnesoše Mojsija uz velike sveèanosti na vrh gore, uz pratnju mnogo hiljada otmenih Izraelaca i nakon što mukotrpno osvojiše vrh, izložiše Mojsija slobodnim vetrovima života i nad njim èiniše tri dana sve moguæe duhovne i telesne pokušaje vraæanja u život, ali sve uzalud: oèi velikog Proroka više se ne otvoriše za svetlost ovoga sveta. Onda, èetvrtog dana, mudrac sasvim razoèaran reèe narodu: 'Vidi, narode Božiji, silu Sotone! Tri duga dana se bori Mihailo (sila neba) sa Sotonom (sila smrti) oko tela Prorokovog i Sotona ga pobedi; ali zato Mihalio reèe: 'Bog æe ti zato suditi!' Tako je rekao pred narodom, uistinu, simbolièno, ali potrebno, i u svom pravom smislu, ipak, istinito. Kada je onda lekar u èetiri oka razgovarao sa mudracem i podsetio ga kako je, ipak, imao pravo, onda mudrac reèe: 'Nažalost, imaš pravo, ali je tužno za nas ljude, da Jehova i kod njegovog najveæeg Proroka ne pravi izuzetke i da ga na kraju, kao svaku drugu životinju, ubija! Mojsija je mogao zadržati i tako pokazati narodu, da Sotona nad pravim Božijim svecem nema nikakvu moæ.' Ali lekar reèe: 'Ti ne sudiš pravedno o Jehovi! Vidi, On je svakom telu pokazao svoj put kao i svakom duhu svoj; ali put tela mora ostati osuðen, da bi put duha ostao veèno slobodan!' Dok su ova dvojica još izmenjivali reèi, odjednom meðu njih stade duh Mojsijev i reèe: 'Mir s vama! Božiji red je nepromenljiv i sve što èini jeste dobro! I ako telo umire, ne umire i duh. Držite zakone i ne sudite o mom telu, jer ja, Mojsije, veèno živim, ako bi i hiljadu puta umrlo telo koje sam nosio!' Zatim duh nestade, a ova dvojica bejahu izmireni. De, dragi brate u Avraamu, Isaku i Jakovu, šta kažeš na to? Gde je tvoja liènost Sotone? Zar ti ne rekoh golu povesnu istinu, a ona napisana u knjizi samo je slika, kao i svi takvi dogaðaji u pesnièkim stihovima, koji se jedino mogu razumeti pomoæu nauke o saobraznostima. Šta ti kažeš na to, buduæi da si takoðe poznavalac Svetog pisma?"
Prvosveštenik reèe: "Da, da, ta stvar nije bez smisla i može se saslušati, ali ipak je zasnovana na veri i nema nikakvog osnova za njeno dokazivanje. Ali, ipak, ima tu neèeg, jer ako se sve uzme samo po veri, onda je skoro svejedno, da li verujemo u ovo ili ono, a u nešto prirodno lakše je verovati nego u natprirodno. Zato bolje da se okanemo toga! Noæ je veæ prošla i u dvorani æe nas oèekivati!"
Mladi polufarisej reèe: "Stvarno sam veoma radoznao, šta æe danas od ovog ispasti. Ali radi našeg spasa, zamolio bih jedino još to, da se moj savet, zbog Rimljana, samo malo uzme u obzir; jer zaista nam nije toliko do toga, ako meðu nama, ovde, meðu zidinama, unekoliko prividno i prihvatimo to, što deèak zapravo hoæe, jer bi nam, inaèe, Rimljani postali još veæi neprijatelji nego što to ionako veæ jesu."
Prvosveštenik reèe: "Budi bez brige, sine moj! Sve što uopšte može da se uradi, sigurno neæemo izostaviti, jer naše stanovište, oèito, mnogo bolje poznajemo danas, nego što smo ga juèe poznavali."
Posle ovih reèi doðe sluga hrama i, kao i obièno, sa najdubljim strahopoštovanjem, javi da su rimski namesnik sa deèakom, Simon iz Vitanije i još neka gospoda, sa njim u dvorani.


12
Drugi dan sastanka i pokušaj hramovnika da prekinu sednicu

Na ovu vest ceo kolegijum požuri u dvoranu i tamo ih prisutni, kako to prilièi, pozdraviše. Farisejima se to veoma dopadalo, pa neki odmah uznegodovaše kad deèak ne uèini ništa što bi bar izdaleka lièilo na kakav-takav pozdrav. Zato Mi priðe jedan starac i sa uzdržljivošæu Me upita, zašto Sam tako tvrdoglav i zašto neæu nikog da pozdravim. A Ja mu odgovorih kratko: "Èini se da to uzajamno prilièi vama i vama sliènima, ali šta sa time ima dvanaestogodišnji deèak? Uostalom, ni Mene niko od vas nije pozdravio, zašto onda da uzvratim nešto, što od vas nikad nisam dobio? A ionako kod nas u Galileji takav obièaj ne postoji, pogotovu ne za Mene. Vama daju èast svagda i preko svake mere, jer vas je svet uèinio gospodom. Ali i Ja sam na Svoj naèin veoma poseban Gospodin! Zašto niste i vi Mene predusretljivo pozdravili? Verujte Mi, Ja, iako deèak, veoma dobro znam, koga treba pozdravljati, ali vama to nisam dužan! A zbog èega, to vam može objasniti Moj Rimljanin, ako baš hoæete da znate. Uostalom, danas nakon Sabata, kao i na samom Sabatu, po vašim sopstvenim odredbama, strogo je zabranjeno svako pozdravljanje i davanje èasti, jer to oskrnavljuje Sabat i prlja èoveka za ceo dan. Zašto, dakle, tražite od Mene nešto, što je u suprotnosti sa vašim propisima?" Nakon toga hramovnici zaæutaše, pogledaše se meðu sobom, a mladi levit reèe: "Visoka gospodo, sa ovim, inaèe veoma milim deèakom, više se ne može izdržati! A najlepše je to, što sve zna i uvek nepobitno ima pravo!"
Prvosveštenik reèe rimskom namesniku: "Uvaženi sudijo po pravu i èasti! Ovaj deèak nas uputi tebi, da nam kažeš još jedan razlog, zbog èega nas nije pozdravio. Ako bi ti bilo po volji, mogao bi da nam to objasniš?"
Sudija reèe: "Zašto da ne? Veoma rado, sa zadovoljstvom! Ali, da li æe vas to obradovati, ne znam."
Rekoše svi: "Da èujemo, danas smo svi dobro raspoloženi i možemo podneti mnogo toga, što inaèe ne bismo mogli!"
Sudija reèe: "Pa, hajde, nek' bude, èujte! Ovaj deèak jeste lièno onaj èudni deèak iz Nazareta, koga je juèe samo prividno zastupao! Kako vam se to dopada? Ako bi se neko usudio da ga dotakne, okusio bi moj najveæi gnev!"
Kada zbor to èu, zatrese se od straha! Tek posle izvesnog vremena reèe prvosveštenik: "Pa, zašto nam to nisi veæ juèe rekao? Da smo to znali, onda bismo s tobom sasvim drugaèije razgovarali i davali bismo ti potpuno drugaèije odgovore, koji bi ti se valjda više dopali!"
Ja kazah: "Da, to znam veoma dobro. Ali pošto Mi nije stalo do licemerstva nego do istine, to i uèinih ovako, kako Sam uèinio! Da Sam danas Onaj, koji Sam bio juèe, opet od vas ne bih saznao ni jednu istinitu reè, jer ste se noæas iz straha pred rimskim sudijom lepo dogovarali, da Mi, kada je u pitanju Pomazanik, date sve za pravo, kako biste Me umirili, a pomoæu Mene i rimskog sudiju u vezi sa sluèajem Zaharije. Ali pošto više nisam branilac èudnog deèaka, nego Sam On lièno, to je i ovaj iznenadni, nepredviðeni obrt vaše misli pomutio i vaš loš naum spreèio te sada stojite puni straha i ne znate ni napred ni nazad. Hajde, govorite, kako vam se ovo sviða!"
Svi se zbuniše, a prvosveštenik reèe prividno ljubaznim glasom: "Pa, evo, dragi deèaèe, kada ionako veæ sve znaš, onda bih od tebe još hteo èuti, kome je od nas takav savet pao na pamet!"
Ja kazah: "Upravo onom kome Sam lièno šapnuo! On je meðu vama najmlaði i takoðe je iz Galileje: Njegovo ime je Varnava!"
Ovaj odgovor opet pade meðu fariseje kao udarac munje te ih stade hvatati veliki strah, jer savest mnogih bejaše veoma neèista i mnogo su se plašili otkriæa svojih tajnih poroka pred ušima strogog Rimljanina. Prvosveštenik došapnu jednom fariseju tiho u uho: "Da vratimo mi Simonu novac i raspravu sa budi-Bog-s-nama-deèakom (vragolanom) završimo; inaèe æe nam prirediti najneizdržljivije nelagodnosti! Ili da ga više ništa ne pitamo! A ako on pita nas, onda da mu veæ damo odgovor od kojeg æe samo da se èudi! Neæe nas on još dugo nadmašiti! Vidi ti samo njega! Juèe je bio jedan, a danas drugi!"
Zatim neki farisej koji sada ushte da se pokaže jako pametnim, odvede prvosveštenika na stranu te reèe: "Znaš šta? Ovom ružnom derištu više nismo dužni da odgovaramo! Juèe je plaæeno za drugog deèaka, za ovog niko nije platio i zato više nismo dužni da mu polažemo raèune! Šta misliš?"
Prvosveštenik reèe: "Prijatelju, takvu misao je samo neki bog mogao da ti da! Kada je nevolja najveæa, onda je pomoæ odozgo najbliža! Raspravu æemo sada prekinuti, jer današnji deèak nije juèerašnji, za koga je plaæeno!"
Zatim ovaj poklicar hrama brzo istupi i reèe važnim glasom: "Uz potpuno odobrenje najvišeg sveštenstva Jehovinog hrama izjavljujem: Na osnovu toga, što današnji deèak nije više juèerašnji, za koga je plaæeno pravo na veliku raspravu: potpuno prekidamo sednicu i ovome deèaku, kao i svakome drugom, neæemo odgovarati, jer za njega nije plaæeno! Dixi!"
Odmah se podiže sudija pun ozbiljnosti i reèe: "Sednica se nastavlja i vi æete govoriti! Današnji deèak je isti onaj, za koga je plaæena velika rasprava, samo je obeležje njegove liènosti, za vas neoèekivano, postalo drugaèije. Po našim zakonima ova mudra okolnost ne umanjuje prava deèaka i zato moja stalno važeæa sudska presuda glasi: Sednica ostaje i trajaæe nepromenjeno danas i sutra, bez obzira šta se još desilo! Pitajte ili odgovarajte, to je svejedno! Dixi!"


13
"Šta biste uradili da Sam, ipak, Pomazanik". Oprezan odgovor velikokabaliste Jorama

Na ovu energiènu primedbu rimskog sudije, vratiše se svi, nevoljno, na svoja mesta i nastade tajac. Pošto Mi više nijedno pitanje ne bi upuæeno, Ja stadoh meðu njih i rekoh: "Èujete! Pošto Me više ne udostojiste ni jednim pitanjem, onda æu Ja biti tako slobodan, da vas priupitam: Kažite Mi, ali sasvim otvoreno, šta biste uradili, da sam Ja, ipak, obeæani Pomazanik, o kojem se juèe vrteo glavni razgovor!"
Jedan stari džangrizavi zelot reèe: "Deèaèe, deèaèe! Pazi šta govoriš i sudiš, ovde, u Jehovinom hramu, na ovom svetom mestu! Èuvaj se prevelikog greha!"
Onda mu Ja kazah: "Èuvajte se svi vi, da od doma Gospodnjeg ne napravite sasvim jazbinu razbojnièku! Ako pitam šta biste uradili da Sam obeæani Pomazanik, uopšte ne oskrnavljujem hram, kada takvo pitanje, bez greha i zazora, može da vam postavi bilo ko! Vi Mi možete odgovoriti isto ovako uslovno, kao što i Ja vama postavih pitanje!"
Ovde stari i mudri talmudista i velikokabalista po imenu Joram ustade i reèe: "Kod Boga je sve moguæe, ali, ipak, mi ljudi moramo da smo veoma oprezni i da jedno tako važno obeæanje za istinito prihvatimo tek onda kada se na èuðenje svih, pred njihovim oèima, steknu sve okolnosti za ispunjenje obeæanja. Ti, moj mili mladiæu, imaš kod Proroka Isaije nekoliko stihova koji su donekle u vezi s tobom i tvojim roðenjem, ali koliko toga je još Prorok proricao o obeæanom Mesiji, što se na tebe odnosi isto onoliko koliko i na mene, premda sam i ja potomak Davidov i u rodu s tvojim ocem i najviše sam doprineo tome, da hranjenica hrama, Marija, postane njegova žena. Ja taj, inaèe meni veoma drag braèni par, nisam video više od jedanaest godina, a tebe koji si, oèigledno, Josifov prvenac iz drugog braka, uopšte nisam video. O tebi znam, znaèi, samo onoliko, koliko sam saznao juèe iz tvojih usta i od našeg levita Varnave, koji je, takoðe, Nazareæanin. Dakle, tvoje posebne sposobnosti koje po pouzdanom izveštaju, izgleda, daleko nadmašuju sve što je kao javno èudo ostvarila neka savršena moæ, da li volje ili vere, bile bi te vrste da bi, od njih posmatrajuæi, trebalo da se obrati posebna pažnja i na onog koji ih ispoljava, ali, iz razumljivih razloga, još dugo ne može biti govora o nekoj svršenoj izvesnosti onog što bi te sposobnosti morale dokazati, premda, kao što rekoh, jedan mislilac i sveštenik ne sme da ih ostavi nerazmatrane. U svakom sluèaju, Pomazanik æe, kao i svi mi, biti èovek, samo æe njegove osobine i sposobnosti biti božanske. Dakle, što se tièe tvojih sposobnosti, veæ sada su, u tvojim deèijim godinama, takve da za tvoje zrelo doba ukazuju na nešto neverovatno. Ali vidi, ja sam veæ veoma star èovek sa dosta iskustva i više puta sam kod dece u najranijoj mladosti otkrivao sposobnosti koje su mi govorile: U ovom detetu nam je Jehova, izgleda, opet poslao jednog velikog Proroka! Ali kako bi ova deca odrastala i bivala starija, izgubile bi se i njihove sjajne osobine, èisto kao da ih nikada nisu ni posedovala i taj bi èovek postao sasvim obièan, kao što smo to svi mi, koji znamo samo ono, što smo tokom svih ovih godina mukotrpno nauèili i saznali! Tako se još jednom obistinio stih: 'U znoju lica svog ješæeš svoj hleb!' I možda æeš i ti, moj najmiliji roðaèe, proæi tako, a možda i neæeš, to mi, ljudi, ne možemo unapred odrediti. Èovek eto tako snuje, a Bog odluèuje! Sada moj dragi, najmiliji mladi roðaèe, možeš opet da pitaš što želiš i ja æu ti veoma rado odgovarati!"
Ja kazah: "I ti si Meni najdraži u celom vašem starešinskom zboru. Noæas si prvosvešteniku rekao lepu reè o Meni i malo mu otvorio oèi u pogledu liènosti Sotone. Tako je makar nešto saznao - i to prvi put u životu - o najvažnijoj nauci o saobraznostima i poèeo da uviða, da dela kao što su Moja ne mogu da se èine pomoæu neke zle sile. Sada vidiš da Mi nije nepoznato ni ono što si u tajnosti raspravljao sa prvosveštenikom i zato možeš biti siguran da veoma dobro znam i šta prvosveštenik misli i koliko je zbunjen i pun straha da ga ne izdam kako ne bi doživeo neku neprijatnost; ali njegova bojazan je uzaludna. Jest, da Sam pomoæu Veelzevula èinio Moja dela, onda bi on veæ odavno bio izdan i osuðen. Ali buduæi da Moja dela èinim silom i moæi Božijom koja je u Meni, onom koja veèno hoæe samo dobro a nikako zlo, onda i prvosveštenik preda Mnom nema zašto da se boji, jer od Mene mu neæe nedostajati ni vlas sa glave! Ali mi smo dosta vremena protraæili u nevažnom, a glavno ostavili po strani!"
Joram upita: "A u èemu se to glavno sastoji? Reci slobodno i ne obaziri se ni na koga, a mi æemo prosuditi pravo, jer i u tebi otkrismo dosta praviènosti!"


14
Isus ponovo pita Jorama

Ja kazah: "Ovde, pred vama, u Meni stoji pravi Brz na plen, Hitar na grabež - ime za sina jedne proroèice kod Isaije (Is.8:1). Mi smo juèe govorili o Pomazaniku, a Ja sam vam se predstavio kao On i to taèno po tekstovima iz Isaije koji se na Mene odnose. Ali vi ste to poricali. Juèe Sam o Sebi govorio kao neki drugi, ali danas stojim Ja sam pred vama bez imalo straha, pred vama ili pred bilo kim drugim na svetu, jer Sam svestan veène nepobedive moæi u Meni koja, zaista, nije tuða, nego lièno Moja. Opet govorim o istom i pitam, posebno tebe, Jorame, šta o tome misliš! Ali govori i ti bez straha i ne obaziri se ni na kog! Zaista ni tebi zbog toga neæe nedostajati vlas sa glave!"
Joram reèe: "Da, moj najdraži i najmiliji roðaèe (neæeš mi zameriti što te sada tako zovem, jer sam sa tvojim ocem, zaista, u veoma bliskom srodstvu), to jeste i ostaje, ipak, jedna veoma nezgodna stvar, reæi: 'Ti si taj, ti si obeæani!' Ovako nešto bi, pod izvesnim okolnostima, bilo veoma smelo, jer ima primera da pojedina deca u svojoj ranoj mladosti ispoljavaju neke posebne darove i sposobnosti i sve oko sebe bacaju u èuðenje, ali kasnije postaju sasvim obièna i od njihovih mladalaèkih darova i sposobnosti nema ni traga! Zato mi, ljudi, i kod tebe treba da pretpostavimo da je moguæ takav sluèaj, mada manje verovatan. Stoga bi bilo malo preuranjeno potpuno prihvatiti da se u tebi nesumnjivo skriva obeæani Pomazanik, u èemu mi, kao jedan zaista iznenaðujuæe mudar deèak, neæeš protivureèiti! Ali kada se ima u vidu tvoje roðenje, poreklo i neviðene sposobnosti, onda mislim da bi bilo isto toliko glupo nepobitno poricati da si oèekivani Pomazanik! Jer ti to možeš isto tako biti kao i ne biti! Zato po svom ubeðenju samo mogu da kažem da svi mi, ukluèujuæi i tebe, treba da saèekamo i vidimo šta æe nam doneti vreme! A sada mi reci, jesam li u pravu ili ne?"
Ja kazah: "Sudeæi po ovozemaljskom razumu, oèito imaš pravo! Ali u srcu postoji dublje, svetlije merilo, ono bi ti veæ moglo reæi da li sam Ja od onih deèaka koji kasnije gube svoje sposobnosti. Ako imam moæ da stvaram i uništavam po Svojoj liènoj volji, kako bih onda Sam Sebe hteo da uništim? Ja ti kažem: Jedino od Mog unutarnjeg Duha zavisi postojanje svih stvari. Zato, šta god da hoæu, to se mora dogoditi, kao što su ti to i drugi posvedoèili, ne samo Ja. Ako je tako, kao što i jeste, da li onda Ja svoje osobine i sposobnosti mogu izgubiti? Ako to ne mogu, šta Sam onda?"
Joram reèe: "Da, za sada je to samo pretpostavka, ali ne i dokaz! To isto, što ti kažeš, mogao bih i ja da kažem o sebi, ali takvo što bi, ipak, bilo previše smelo i nikako ne bi lièilo na mene, pa bi me ili pošteno ismejali, ili, kao kakvog ludaka, sklonili na bezbedno mesto. Ali mi znamo da si ti darovit deèak, maloletan, i da imaš veliki pesnièki dar još od utrobe materine i zato tvoji duhoviti ispadi izazivaju samo smeh. De, de, ti inaèe najdraži deèaèe! Ko o sebi može reæi: 'Mojim unutarnjim duhom je stvoreno sve što postoji!'? Pa to može samo veèni, beskrajni Duh Božiji koji je u svome biæu svugde prisutan! Tu si u svojoj pomazanièkoj zamisli previše uzleteo! Ostanimo lepo na Zemlji, da je vredno obraðujemo kako bi nam darovala dovoljno hrane. To æe nam sigurno biti mnogo bolje nego da maštamo o sebi, o neostvarivom i nedostižnom! A ako jednom bude došao Pomazanik, onda æe On doæi samo kao savršeni èovek, nikako kao neki Bog! Ali kod vas, polugrèkih Jevreja, pa prema tome i poluneznabožaca, obièaj je, izgleda, da ljude sa vanrednim sposobnostima odmah stavljate meðu bogove ili da same sebe smatrate takvima. To ne bi trebalo da bude tako jer to je ogrešenje o zapovest Božiju koja glasi: 'Jedino Ja sam tvoj Bog i Gospod, nemoj imati drugih bogova do mene!' Ali u Galileji se, po svoj prilici, ova zapovest ne uzima baš taèno, inaèe ti nikada ne bi palo na pamet da uobraziš da si neki Bog! De, okani se ubuduæe toga i sa svim svojim izuzetnim darovima i sposobnostima ostani veran starom, jedinom Bogu, ostavi neznabošce neznabošcima, tako æe ti biti dobro na Zemlji! Šta je ma i najveæa snaga nekog diva prema ujedinjenoj sili mnogih hiljada ljudi, a šta tek snaga jednog deèaka! Ako David kaže: 'O, kako su ništa svi ljudi naspram Tebe, Gospode!', kako onda jednom deèaku može pasti na pamet da kaže da je u svome duhu Bog kojim je sve stvoreno! Zar ne shvataš da je tu dara prevršila meru?"
Prvosveštenik reèe: "Evo, konaèno, jedne zdrave i sasvim primerene pouke! Uistinu je tako, jer je o Galilejcima napisano da iz njihove zemlje ne može izniæi Prorok, tako od sebe rado prave bogove - ovi poluneznabošci! A èini se da ovaj deèak za to poseduje najbolji dar! De, ti moj dragi Pomazanièe, nama neæeš baš tako lako prodati rog za sveæu! Tako nešto prolazi možda u Nazaretu, ali kod nas, u Jerusalimu, ne!"


15
Primedbe Jorama i prvosveštenika

Ja kazah: "Prema onome koliko znate, govorili ste na svoj naèin sasvim valjano, jer vaše misli i pojmovi ne dospevaju dalje od vašeg daha. Da ste sposobni da mislite dalje i više, onda biste Me gledali drugim oèima i o Meni biste sasvim drugaèije sudili. Pošto vam veæ smeta to što Sam vam rekao o Svom unutarnjem Duhu, onda Mi objasnite, kakav je to bio Duh koji je govorio iz Proroka?"
Joram reèe: "To je bio Duh Božiji, i to onaj isti kojim je sve stvoreno!"
"Dobro", kazah Ja, "ako je taj Duh koji je govorio iz Proroka bio Duh Božiji, zašto onda Moj unutarnji Duh ne bi bio Duh Božiji, jer Sam iz Njega sposoban da èinim kudikamo više nego li svi Proroci od Enoha? Njihovo delovanje bejaše ogranièeno samo u jednom odreðenom delokrugu, a Ja sam neogranièen, èinim šta hoæu i mora se dogoditi šta Ja hoæu! Ako je tako, zašto onda Moj unutarnji Duh nije onaj koji je govorio iz Proroka?"
Joram reèe: "Da, svakako, svakako, tako bi moglo i biti da ti nisi Galilejac! Ali šta æemo kada je napisano, da iz Galileje neæe izniæi Prorok? To i ti moraš prihvatiti, da mi tvoj unutarnji duh ne možemo i ne smemo poistovetiti sa Duhom Proroka."
Ja kazah: "Da li sam roðen u Galileji? Zar Vitlejem, stari Davidov grad, nije Moje mesto roðenja? Otvorite te vaše letopise i vidite je li tako! Zar Isaija nije bio pravi Prorok iako je prorokovao i u Galileji, u blizini današnjeg grada Cezarea Filipi? Vidite koliko ste slepi i kako je neosnovan vaš sud! Jeste da u Pismu stoji da niko ko je u Galileji roðen ne može postati Prorok. Ali mi nismo roðeni Galilejci, ni Moj hranitelj Josif, ni Moja mati Marija, pa tako ni Ja. Nego živimo u Nazaretu, kao doseljenici, tek devet godina, pa kako onda da i Ja ne bih mogao imati istinskog božanskog Duha kao i svaki drugi Prorok?"
Prvosveštenik reèe: "Ali zar ne stoji napisano: Gle, poslaæu Svog anðela pred Tobom, da pripremi puteve Gospodu i poravna njegove staze! I pre toga æe doæi Ilija i pripraviæe ljude na veliki dolazak Pomazanika. Da li je to sluèaj i sa tobom? Gde je anðeo Gospodnji, gde Ilija?"
Ja kazah: "Za ljude vašeg kova koji od drveæa ne vide šumu nisu, naravno, bili ni anðeo Gospodnji, ni njegov prorok Ilija, ali za one koji vide, sve se to dogodilo još pre dvanaest godina! Ali vi niste umeli da prepoznate anðela koji je govorio sa Zaharijom, kao ni njegovog divno roðenog sina, jer što se kod vas ne dogaða uz tresak, munje i gromove, to ne primeæujete! Kada je Ilija u svojoj peæini dobio nalog da motri na koji æe naèin Jehova proæi pred njom, vide kako najpre proðe vatra, ali tu nije bilo Jehove. Onda protutnja strašna oluja, ali Ga i tu ne bi. Na kraju pred peæinom oseti blagi povetarac i gle, Jehova bejaše u njemu! Vidite kako veliki Prorok najavljuje dolazak Pomazanika! Vi oèekujete vatru i oluju koje su veæ èesto hujale, ali u njima Jehove nije bilo. Ali Ga sada u blagom povetarcu ne primeæujete jer ste slepi kod oèiju i gluvi kod ušiju, a neæete Ga ni primetiti osim na ivici života, kada vam to zadocnelo primeæivanje neæe mnogo vredeti! Mislim da Sam dovoljno razložno govorio. Odgovorite Mi sada na ovo, po vašoj hramskoj mudrosti!"


16
Varnavino podrugljivo pitanje i èudo sa magareæim ušima

Varnava zatraži dozvolu od glavnih fariseja da govori sa Mnom, jer se neèega dobrog protiv Mene setio. Pošto mu je odobreno - poèe: "Èuj, ti moj dragi, mali božanski Pomazanièe iz Nazareta u Galileji, što baš i ne znaèi mnogo! Ti si nam naveo nekoliko sitnih dokaza koji uèiniše da mi, ovako zapušenih ušiju i zavezanih oèiju, proèusmo i progledasmo. Sad, na kraju krajeva, znamo da si obeæani Pomazanik, ali sa tim saznanjem blenemo u tebe kao tele u šarena vrata! Šta sada da radimo? Dan se veæ bliži kraju, a ti imaš kupljeno pravo da govoriš samo još sutra, bez obzira što si Pomazanik! Mi smo te prepoznali, znaèi, tvoje vreme je došlo. Mislim da bi veæ trebalo da preduzmeš odreðene mere i sa nama i sa hramom. Ostaje li sve kao što jeste, ili æeš sve preurediti? Ti si Oèekivani koji si se sada sa povetarcem našao meðu nama i to ti više ne porièemo, ali šta sad? Govori i delaj, mladi bogoèoveèe, Pomazanièe zacelo poslat odozgo!"
Ja kazah: "Zaista ti nije bilo potrebno da zbog ove loše šale toliko razvaljuješ usta ne bi li pokazao da bi nešto hteo, ali da ti za to nedostaju materijalna i duhovna sredstva! Je l' ti jasno, nosaèu Valama (tj. magarèe, prim. prev.)! Ali pošto si Me veæ pitao šta æe se dogoditi sa vama i sa hramom, moram ti dati pravi odgovor! Gle, ovako stoji napisano: 'Kada doðe Pomazanik, neæe ukinuti zakon - ni jednu crtu - nego æe ga, do u tanèine, ispuniti! Neæe ukinuti hram i njegove sluge, ali svakako æe kazniti protivuzakonito ogrešenje o njega, a naduvene levite obeležiti u znak zahvalnosti za njihove loše i neprikladne šale'! Zar su za tebe Moj govor, kao i mesta iz Pisma koja se neoborivo odnose na Mene, nekakva glupost? Ili ti Meni dokaži da nisam u dlaku isti Onaj o kome su prorokovali svi Proroci! Ako to ozbiljno nisi u stanju, zbog èega se onda usuðuješ da Mi se rugaš? Èekaj, i Ja æu tebe nešto pitati! Ako odgovor ne bude zadovoljavajuæi, onda æeš Mi stvarno postati neznabožaèki Mida (tj. dobiæe magareæe uši, prim. prev.)! Kaži Mi, najpovršniji šaljivdžijo, šta znaèi ime Jerusalim? Šta je u toj reèi? Kao levit i mlad varizer (farisej) morao bi to znati iz Mojsijevih knjiga, a i iz knjige Enoh koju je Noje, za potopa, preneo pod nazivom Jehovine borbe (4.Moj.21:14, prim. prev.). S punim pravom tražim od tebe ovo objašnjenje, jer je veoma važno pravilno razumevanje tog imena! Govori sad!"
Ovde mladi levit stade da se èeše po uhu, jer o starojevrejskom jeziku nije imao pojma, te Me zamoli za malo vremena i strpljenja i Ja mu odobrih. On se otšunja do jednog starog pismoznalca ne bi li mu možda on znao reæi. Ali ovaj ne znaðaše te ga uputi do kabaliste Jorama. Ali i ovaj zamišljeno sleže ramenima i, posle malo vremena, reèe mu tiho: "Da, u veoma drevnim knjigama postoji neka vrsta korenoslovnog objašnjenja tog imena i u Kabali se, na odreðeni naèin, spominje i objašnjava, ali u tako tajanstvenim stavovima da je, u odnosu na nju, Solomonova Pesma nad pesmama prava igraèka! Ni ja nisam razumeo ni jedno ni drugo i ne mogu te iz nevolje išèupati! Uostalom, moram primetiti da si sa deèakom morao govoriti daleko obazrivije, što zbog njegove izuzetne oštroumnosti, što zbog ugleda njegovog visokog rimskog zaštitnika, pogotovu što si nam baš ti dao verodostojno obaveštenje o njegovom èudnovatom biæu! Nisi li pre toga primetio kako je od reèi do reèi znao sve što smo noæas tajno o njemu prièali? Ja neæu ništa da kažem, ali sam, za sebe, pronašao ogroman znak prisutnosti Duha u tom deèaku kome, izgleda, nije teško da ispituje srca i bubrege ljudi. Zato ti savetujem da ga zbog oèigledne uvrede zamoliš za oproštaj, inaèe se bojim da ne potera sa tobom neku zaista neprijatnu šegu! Idi i sledi moj savet!"
Varnava reèe: "Pa, pravo da govori svakako ima, kao i da ne razume šalu, zato ga ipak moram zamoliti za oproštaj! Ali da niko ne ume da rašèlani ime grada, to je kod nas hramovnika, zaista, nešto posebno!" U to Varnava opet doðe do Mene i s milim izrazom lica reèe: "Dragi i mili mladiæu! Vidim da sam, grubo se šaleæi, napravio strašnu grešku pa te, od sveg srca, molim za oproštaj i usrdno dodajem da nam, ako bi hteo, objasniš znaèenje imena Jerusalim! Prevodi se, mislim, sa Sveti Grad ili Grad Božiji, ali na koji naèin je to u reèi Jerusalim sadržano, teško da bi neko od nas znao reæi! Prièa se da je ovde postojalo mesto pod imenom Salem, gde je živeo veliki i moæni car, kome su svi tadašnji kneževi Zemlje morali da daju desetak, jer je taj car po imenu Melhisedek za sve ljude na Zemlji bio ujedno i jedini i istinski Jehovin prvosveštenik. Meðutim, o ovom prvosvešteniku, o njegovim uèenjima i delima, kao i o njegovoj liènosti, zna se sasvim malo ili èak ništa. Ne sumnjamo da ti o tome znaš više nego svi mi, pa bi bilo lepo da nam i objasniš!"
Ja kazah: "Sreæa tvoja što si Mi tako došao, inaèe bi bio obeležen onako, kako ti, zaista, ne bi prijalo! Znaci kojima bi tvoja glava bila ukrašena leže, evo, pred tvojim nogama. Podigni ih i iz njih nauèi da Ja kažnjavam svaku namernu podrugljivost kod svakoga èoveka, kao i to da se ne treba služiti bednim, ništavnim šalama, na mestu gde je reè o najveæoj ozbiljnosti života svih ljudi na Zemlji! A sada, pogledaj najpre šta bih ti uradio zbog one ružne šale, pa æu ti tek onda uslišiti drugu molbu." Ovde se Varnava saže i podiže, ispred svojih nogu, prave magareæe uši i zaprepasti se tim više što im je nedostajao svaki trag, kao da su za ovu priliku odseèene pravom magarcu. Nekoliko prisutnih, posebno naš Simon i rimski sudija, poèeše da se smeju, a hramovnici se zgroziše, pitajuæi se kako je tako šta moguæe na prirodan naèin. Neko vreme se savetovahu, ali ishoda ni za lek. Onda reèe Varnava: "Šta nam vredi uzrujavati se i nagaðati, ovo je pravo èudo, ništa drugo! Jer da je deèak to ranije pripremio, onda bi još tada sigurno morao znati da æu se na njega potegnuti ružnom šalom! A to bi, valjda, bilo još veæe èudo! Deèak nam je te svoje sposobnosti otkrio još onda, kada je od reèi do reèi ponovio razgovor koji smo vodili noæu, u tajnosti, kao i onda kada je glasno hteo da izgovori prvosveštenikove misli! Ko može jedno, taj može i sve drugo, mada je nama neshvatljivo! U ovome deèaku se sigurno krije nešto izuzetno! Ja, za sebe, mislim da bi iz njega, vremenom, mogao izniæi savršeni Pomazanik!"
Prvosveštenik reèe: "Ovako može da govori samo potpuni slepac o krasoti boja! Koliko su nas samo puta bacili u èuðenje persijski èarobnjaci svojim veštinama, a kod nas više nije novo ni pogaðati misli! Ko ne poznaje grèka proroèišta! Oni su tako lako pogaðali misli, da se na kraju više skoro niko nije usudio da doðe u njihovu blizinu! Da, dragi moj, ovakva veoma važna stvar se mora gledati savim drugaèijim oèima, ova pojava zahteva jednu mnogo dublju proveru! Tek onda kada se proveri sve u tanèine, može se, ali veoma oprezno, poèeti da prihvata neko bolje mišljenje. Ali potpuno poverovati, o tome nema govora, dok god se sve okolnosti ne ustanove, dok sve ne bude sigurno. To neka ti je, dragi moj Varnava, za nauk. To je tvoja stara greška, da si i pored sveg, inaèe zavidnog znanja, ipak veoma lakoveran!"
Varnava reèe: "Ne, to nisam bio nikad! Jer da jesam, nikada ne bih došao do raznovrsnih temeljnih saznanja do kojih se ne stiže lakovernošæu. Ja znam da proveravam stvari i pojave i sasvim sigurno razlikujem alfu od omege, ali ovde sam na kraju sa svojom pameæu i sve moje bogato i raznovrsno iskustvo pada u Jordan! Poznate su mi èarobnjaèke veštine Persijanaca kao i mnoge druge, ali meðu njima ne postoji ni jedan koji bi bio u stanju da iz èistog vazduha stvori par pravih pravcatih magareæih ušiju. Takoðe su mi dobro poznate i one vešto sraèunate bajalice i pogaðanja misli kako starijeg proroèišta u Dodoni, tako i onog u Delfima, ali nešto slièno meðu njima nikad nisam pronašao. Ovaj deèak je meni i Joramu, od reèi do reèi, ponovio razgovor koji smo vodili u tajnosti! Dakle, ja ostajem pri svome i još jednom kažem sasvim slobodno: U ovome deèaku je skriveno više nego što æemo svi mi ikada biti u stanju da shvatimo! Ja neæu baš da tvrdim da je on, sigurno i nepogrešivo, oèekivani Pomazanik, premda je izuzetnih osobina, ali pre æe to biti on nego bilo ko od svih nas ovde okupljenih! A sada, moj dragi, mili mladi zemljaèe, hoæu da nam pre potpunog mraka, kao što si i obeæao, objasniš znaèenje reèi Jerusalim i Melhisedek?"
Ja kazah: "To æu i uèiniti, zato što si tako dobro o Meni govorio. Ali najpre uzmi ove magareæe uši za vrhove i digni ih malo uvis, da vidimo da li i ovo umeju persijski èarobnjaci!"
Varnava to uèini i Ja rekoh: "Neka se za ove uši stvori živi i potpuno èitav magarac!" U tom trenutku meðu okupljene stade pravi magarac! Svi se zaprepastiše pred Mojom èudotvornom moæi te gledahu kako da pobegnu. Ali rimski sudija i Simon to ne dozvolivši rekoše: "Vreme još nije prošlo i morate saèekati da deèak objasni one dve reèi!" Hramovnici ponovo posedaše blenuæi u novostvorenog magarca i niko nije bio u stanju da prevali ni reè preko usana niti da prosudi kako je bilo moguæe uèiniti tako što.


nastavlja se

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

17
Isusova moæ

Zatim Ja kazah: "Da bih vam pokazao koju moæ imam i da vas oslobodim straha od ove neprirodne životinje, zapovediæu da nestane onako kako je i nastala!" U tom trenutku životinja bi potpuno uništena, tako da od nje ne osta ni dlaèica. Tu se svi zaèudiše još više i niko da progovori. Samo veoma hrabri rimski sudija reèe: "Ne, èuj, moj najdraži deèaèe, u tebi mora da je ili Zevs ili neko drugo glavno božanstvo! Pretpostavljam da bi, kada bi hteo, mogao da uništiš ne samo životinju veæ i èoveka."
Ja kazah: "Naravno, ne samo to, veæ i celu Zemlju! Ali Moja namera, koju još niko nije spoznao, jeste da se sve održi i da se ništa ne uništi. Ali da bi se lièno uverio da nisam tek neki hvalisavac i da Sam to što kažem u stanju i da izvršim, donesite Mi kamen, velik i težak koliko vam je volja, i stavite ga ovde, na sto!" Ubrzo donesoše i s mukom staviše na sto veoma tvrd kamen, težak više od sto funti (56 kg). Sada, kada veæ stajaše na stolu, rekoh mu: "Raspadni se i postani zrak (eter) kao u svom prvobitnom stanju!" Kamen nestade, a da od njega ne osta ni zrnce peska.
Zatim Rimljanin reèe: "To je, poštovani prijatelji, moguæe samo nekom Bogu, nikako èoveku, pa da ima ne znam kakve sposobnosti! Ubeðen sam, dragi deèaèe, da je daleko bolje s tobom biti u prijateljstvu nego biti tvoj neprijatelj. Šta bi nama, Rimljanima, protiv tebe vredele brojne naše legije najhrabrijih ratnika? Jer samo da hoæeš, snašla bi ih ista sudbina kao i ovaj kamen i u istom trenutku više ne bi bili ovde, nego bi se raspali u vazduh i zrak! Zato izjavljujem da si ti, sasvim sigurno, pravi Pomazanik svoga naroda i nijedna sila se ne sme sa tobom upustiti u bezizglednu borbu!"
Ja kazah: "Nemoj se ti, Rimljanine, zbog toga uznemiravati! Jer nisam došao u ovaj svet da postanem svetski knez, niti da Jevrejima osnujem svetsko carstvo, veæ da svim ljudima dobre volje donesem carstvo Božije, život veèni, i, koliko je moguæe, uništim carstvo Sotone, smrt na Zemlji! To ne znaèi da zemaljska carstva neæe postojati, ali je daleko bolje ako se ona odenu u carstvo Božije, ono koje æu uspostaviti na Zemlji! Zato, ne plašite se Moje božanske moæi, jer æu vam ostati potèinjen sve do preobraženja Moga tela, kada æu se vratiti otkuda Sam došao. Sada æu vam još, na kraju današnjeg dana, rasvetliti one dve reèi!"
Varnava, sasvim radosno, reèe: "Slava Gospodu! Samo sada reèi, a ne èuda, jer od toga biva jezivo!"
Ja ga upitah: "Zašto je ovo jezivo? Nije ti bilo jezivo kada si se, tako èesto, divio persijskim, indijskim i egipatskim èudima, a sada jeste?"
Varnava reèe: "Ona su izvoðena tako da sam ih sasvim shvatao, a ova nisu osnovana ni na èemu drugom, osim na sili tvoje volje, a to je ogromna razlika!"
Ja kazah: "To znaèi da, pre no što preðemo na objašnjenje one dve reèi, moram primetiti još nešto!"


18
Isus otkriva Varnavin doživljaj sa èarobnjacima u Damasku

"Biæe evo taèno dve godine od kada si se skitao Damaskom. Tamo je, u to vreme, bilo dvadesetisedam èarobnjaka iz Indije gromoglasno najavivši velièanstvena èuda koja æe èiniti u velikom gaju van grada, treæeg dana posle mladog meseca. Meðu mnogim najavama bejahu i sledeæe: 'Pet glavnih èarobnjaka æe, samo svojim malim prstima, bez ikakvog telesnog naprezanja, izvaditi iz zemlje stub težak hiljadu funti (560 kg) i ukopan preko sedam stopa (2,2 m), dakle, više od polovine svoje dužine, potom æe uèiniti da sasvim slobodno nekoliko trenutaka lebdi vazduhom. To isto æe uraditi i sa jednom stenom teškom preko deset hiljada funti (5,6 t), podiæi æe teret koji golim rukama ne bi moglo ni za pedalj pomeriti tri stotine najjaèih ljudi. Zatim æe, na nekoliko trenutaka, oživeti mrtvu kamilu i na posletku æe, takoðe, oživeti jedan kip.' Skoro ceo Damask se, odreðenog dana, okupio u velikom gaju ne bi li se divio najavljenim èudima. Ti si bio meðu prvima u blizini èarobnjaka i sve si veoma dobro video, tvome èuðenju nije bilo kraja. Mnogi komadi bejahu ti veæ poznati, ali kada sa iznenaðujuæom taènošæu izvedoše nekoliko završnih, ti razrogaèivši oèi zinu i uhvativši se za glavu povika glasno: 'Ovo je neèuveno, ovo je neviðeno! To ne mogu biti ljudi veæ bogovi kojima se treba moliti!' Sigurno je da si klicao više zbog uvaženih neznabožaca kojih je tamo bilo mnogo, ali si tajno, u sebi, ipak pomislio na Veelzevula, od èega te i uhvatila jeza! Sada pak govoriš, da se ježiš pred Mojim èudima! Da li onda praviš razliku izmeðu ovih Mojih i onih koja si video pre dve godine u Damasku?"
Varnava se veoma zbuni i, tek posle dužeg vremena, reèe: "Kaži mi, mili i neshvatljivi deèaèe, otkud to znaš? Ni ti, ni bilo ko odavde, nije bio tada u onom gradu, to znam sasvim sigurno. Nikom o tim èudima nisam prièao, osim nekolicini drugova u hramu. Kako si saznao za moju duboko skrivenu tajnu?"
Ja kazah: "Nemoj se uzbuðivati, Ja, eto, sve mogu da znam, meðutim, nikada nikog ne sputavam, nego svako jeste i ostaje slobodan da postupa po zakonu ili protiv njega. Sled nikada ne zavisi od moæi Moje volje, nego od reda i poštovanja datih zakona kako u prirodi, tako i u uzajamnoj obièajnoj sferi meðu ljudima. A kako Ja to sve mogu da znam, to je tajna koju æu tek za nekih dvadeset godina rasvetliti, kao i druga Moja èuda. Da ste poverovali da je u Meni Duh Pomazanika u svojoj punini, onda biste lako shvatili otkud Mi takve, još nikad èuvene, sposobnosti. Ali ako to ne možete prihvatiti i verovati, onda veæ morate da saèekate utvrðeno vreme! Tada æete to shvatiti, ali Me, ipak, nikada neæete moæi oponašati!"


19
Objašnjenje reèi Jerusalim i Melhisedek

Varnava reèe: "Najdraži, divni deèaèe! Hteli bismo, još koliko danas, da èujemo od tebe objašnjenje onih dveju reèi Jerusalim i Melhisedek!"
Ja kazah: "Evo, samo obrati pažnju na korene reèi starohebrejskog jezika: je (to je), ru ili ruha (mesto odmora), za (za), lem ili lehem (velikog cara), me ili mei (moga), l'hi ili lièi (lica ili svetla), sedek (sedište). Vi znate da su stari, pri tvorbi reèi, izmeðu suglasnika, naravno, izgovarali samoglasnike, ali ih, iz odreðenog obzira, nisu pisali. Mora se, dakle, kod ovakvih, preko hiljadu godina starih reèi, znati gde da se stave samoglasnici izmeðu suglasnika, pa pravo znaèenje jednog tako starog imena objašnjava onda samo sebe iz svoga korena. Pa, jesi li zadovoljan ovim objašnjenjem?"
Varnava reèe: "Da, sasvim zadovoljan, i odveæ, izvrsno! Ali kako li si, opet, prokljuvio takvu tajnu?
Ja kazah: "Sve je to jedno te isto, a poèiva na sili Duha Božijeg koji Me proslavlja odozgo! Ali još dugo neæeš moæi da uvidiš kako je tako šta moguæe! Vidi, i ti èitaš Sveto pismo, ali u njemu za sebe ne nalaziš nièeg božanskog, jer ga držiš za èisto ljudsko delo koje su napisali razlièiti ljudi da bi lakše gospodarili svojim bližnjima. Egipæani to bejahu radili pomoæu svojih ogromnih tajanstvenih graðevina, a Hebreji svojim tajinskim spisima; za pravo obrazovanje èoveka ovog vremena više ne vredi ni jedno ni drugo, što su svi istinski mudraci veæ odavno otkrili i jasno dokazali! Eto, to je tvoja lièna unutarnja i, prema tome, tvoja prava veroispovest! Ali Ja ti kažem: Ko Pismo posmatra tvojim oèima, taj u njemu nikada neæe pronaæi nešto božansko, ostaæe i dalje tvarolika klada koja æe, tu i tamo, imati smisla èak i za izvanredne stvari i pojave, ukoliko ih baš vidi roðenim oèima. Ali za svoj duh nikada iz toga neæe izvuæi dobit, jer je za njega svako èudo, ma ono bilo i najveæe, èisto stvar razonode, uživanje za èula! Zaista, takvi ljudi su veoma slièni svinjama, koje takoðe sve žderu, ali i dalje ostaju stare, nepromenjive svinje kojima sve jednako prija, bilo da je izmet ili najèistiji pšenièni hleb. Zato takvi ljudi kojima nedostaje viša duhovna vera i ne treba da èitaju Sveto pismo da ga ne bi oskvrnavili, jer je Pismo Reè Božija koja je iz Duha Božijeg data ljudima i stoji napisano: 'Ne spominji uzalud ime Jehovino.' A Ja dodajem i kažem: Svaka reè iz Duha Božijeg je ravna imenu Jehovinom! Ko Reè Božiju èita kao ljudsko delo, taj ime Jehovino spominje uzalud. Ali ko je èita sa velikim strahopoštovanjem svoga biæa i veruje da je Pismo od Boga, taj æe ubrzo i lako u njoj pronaæi Božansko koje æe probuditi i oživnuti njegov duh! Kada biste i ti i svi vi verovali da je Sveto pismo od Boga, onda biste Me veæ odavno držali za ono što zapravo jesam i shvatili biste kako Ja Moja èuda ostvarujem. Ali pošto Pismo smatrate praznim i za ovo vreme potpuno neupotrebivim ljudskim delom, to vam je i nemoguæe da Mene prihvatite za ono što jesam; i jer Me za to ne prihvatate, naravno da vam onda i Moja dela moraju, u najveæoj meri, ostati neshvatljiva!"
Joram reèe: "Moj najmiliji deèaèe, èini mi se da si u svojoj pretpostavci ipak otišao malo predaleko! Jer vidi, ako meðu nama i ima onih koji ne veruju u èistu božanstvenost Pisma, to ima i onih drugih koji u to èvrsto veruju i koji se nadaju dolasku obeæanog Pomazanika i njegovom carstvu. A ovi drugi, upoznavši te, neæe imati ništa protiv ako si ti, zaista, onaj obeæani Pomazanik o kome je najviše prorokovao veliki Prorok Isaija. Jeste da je proroèanstvo kod Isaije veoma tajnovito i da, kada je u pitanju liènost Pomazanika, ne znaš taèno na èemu si, ali sve u svemu, ima dosta toga što se sa tobom poklapa! Naravno, ima i toga što se nikako na tebe ne bi moglo odnositi, a uostalom još manje na nekog pravog Pomazanika pa taman došao izravno iz nebesa! I ti æeš, iznad svega mudri mladiæu, sam uvideti da, kada je u pitanju Pomazanik, èak i za najèvršæe vernike - jednostavno reèeno - još uvek važi: biæe šta bude, tako da je, zaista, veoma teško u tome se valjano i jasno usmeriti! To iz dana u dan sve više postaje stvar narodnog predanja koje proistièe iz dugo negovane želje naroda, pa Rimljani, izgleda, ne greše kada kažu: Ubinam vanis invectis superlativum tradit gens, nihil quam aquam haurire (Kad narod zbog glasina prenosi preterivanja, to nije drugo do vodu zahvatati (odn. na srpskom: "Od komarca praviti magarca" prim. prev.), a tako je to donekle i sa Pomazanikom! Doduše, možda neèeg i ima, a možda i ne, i tako bi se iz starog Jakovljevog bunara teško mogla zahvatiti jedna zdrava kap vode! Šta kažeš na to, najmiliji deèaèe?"
Ja kazah: "A kako li glase ta Isaijina proroèanstva, koja se nikako ne odnose na Pomazanika, a pogotovu ne na Mene?"
Joram reèe: "Da, najdraži mladi prijatelju, najpre moram doneti knjigu! Napamet baš ne znam ta mesta, jer takve stvari se reðe iznova èitaju pa se lako zaboravljaju, pogotovu iz oblasti Proroka! Samo malo saèekaj, odmah æemo doneti!"
Ja kazah: "Znaš šta! Veæ je noæ i to æemo ostaviti za ujutru. Pošto danas još ništa nismo jeli, mogli bismo da prekinemo razgovor, da veèeramo, pa æemo sutra nastaviti!" Svi su bili saglasni sa Mnom, izaðosmo i uputismo se u konak.


20
Druga noæ u konaku

Ja, sudija i stari Simon otidosmo u konak u kome smo veæ jednu noæ proveli i u kome su se obièno zadržavali Nazareæani. U Jerusalimu je važio stari obièaj da je svaki grad iz celog jevrejskog carstva imao po jedan konak koji je nosio njegovo ime iz razloga što bi svakom ko bi kanio da sklopi kakvu pogodbu, dogovor ili da se naprosto o èemu obavesti, bio on iz Jerusalima ili nekog drugog grada, bilo dovoljno da ode u takav konak i tamo veæ sretne nekog ili nekolicinu koji su iz istoimenog grada došli u Jerusalim, takoðe nekim poslom. Ovaj obièaj se vremenom proširio i na Evropu. Ranije su natpisi na gostionicama imali sliènu namenu, a sada od toga gotovo da nema ni traga. Ovo spominjem samo zato da se kasnije lakše shvati kako su Me Moji roditelji treæeg dana predveèe, dakle kada su se vratili, sasvim lako pronašli, pošto su najpre otišli u konak po imenu Nazaret i pitali gde Sam bio u toku dana. Gotovo svi hramovnici su ovoga puta posle veèere otišli na spavanje, samo su Joram i Varnava uzeli Isaiju i tražili mesta koja se baš i ne bi morala nešto naroèito odnositi na Mene ili na nekog drugog Pomazanika. Potom su i njih dvojica, savladani umorom, otišli na spavanje. Za umorne noæ prolazi za tren, tako i hramovnici još jednom htedoše da se okrenu na drugu stranu, ali veæ je naveliko svanuo dan i budio ih da ustanu i upute se na svoju dužnost, što im, baš danas, uopšte nije prijalo, èak ni Joramu i Varnavi, jer u celom Isaiji nisu mogli pronaæi baš nijedno pravo mesto kojim bi Me uæutkali. Dok su tražili, Joram reèe Varnavi: "Kao da smo zaèarani! Imao sam za ovu priliku gomilu mesta pred nosom, a sada tražim gotovo ceo sat kao umoran gavran svoje gnezdo i ne nalazim ništa, ama baš ništa!"
Varnava reèe: "Ali to ionako uopšte nije bitno. Jer ako bi deèak na osnovu svojih izuzetnih osobina, naravno ako mu ostanu i u zreloj dobi, hteo da postane Pomazanik, pa neka ostane pri svome, kada to uopšte i nije nešto posebno! Ako ga kasnije napuste ove osobine, onda æe i on, sam po sebi, napustiti svoju zamisao o Pomazaniku! No, ipak ponesi knjigu, možda nam zatreba u toku dana! Poðimo u dvoranu, veæina je, verovatno, veæ tamo!" Obojica se podigoše i požuriše ka dvorani.


21
Poèetak sednice treæeg dana i Joramov pokušaj da promeni predmet rasprave

Tek nakon njihovog dolaska na svoja mesta, poèe rasprava treæeg dana. Pošto Mi veoma naklonjeni Rimljanin dade znak, Ja istupih i, obrativši se Joramu, rekoh: "Evo smo veæ treæi dan okupljeni ovde u ovoj dvorani! Radi se o tome da Mi, kao što si juèe i najavio, pokažeš iz proroka Isaije mesta koja se, po tvom mišljenju, ne odnose ni na Mene ni na bilo kog drugog Pomazanika!"
Joram reèe: "Da, moj najmiliji mladiæu, to bi bilo pravo, ali ja sam, veæ duže vremena, baš ta sporna mesta smetnuo s uma i sada mi je jako neprijatno da ih tražim, pogotovu pred tobom, jer ti, izgleda, imaš izvanredno pamæenje i celo Pismo od reèi do reèi znaš napamet! Zato bolje da se okanemo toga i ja samo mogu da kažem: mi, zarad onog što smo od tebe èuli i videli, pristajemo na to da si ti obeæani, zapravo veæ prispeli Pomazanik. A ako bismo sva ta mnoga mesta sada tražili, stajalo bi nas previše i vremena i truda!"
Ja kazah: "Ne, prijatelju moj, ne ide to tako! Vi biste da Me se, na jedan uljudan naèin, otarasite, jer to da li sam Ja Pomazanik ili ne, vama je sasvim svejedno, samo ako pri tom možete lepo da živite, da skupljate gomile zlata, srebra i svakojakog dragog kamenja! A radi se najozbiljnjije samo o tome da li sam to Ja ili treba da èekate na nekog drugog? Ako sam to Ja, onda je carstvo Božije meðu vama i vi, ako ste dobre volje, iz Pisma veæ znate šta vam je èiniti! A ako Ja to nisam, po vašem mišljenju ili po dokazima iz Proroka? Pa, onda istrajte u vašim starim gresima sve dok vam smrt ne postane sudbina! Pošto vam traženje odgovarajuæih mesta zadaje mnogo truda i oduzima vremena, onda Mi dajte knjigu i Ja æu vam uštedeti i truda i vremena!"
Na to prvosveštenik reèe: "Da bi pronašao samo ona mesta koja se najviše na tebe odnose!"
Ja kazah: "Pa dobro, onda Mi ti pronaði neka, koja se na Mene ni malo ne odnose!"
Prvosveštenik reèe: "E, samo èekaj! Dajte mi knjigu!"
Dadoše mu knjigu i on, važnim izrazom lica, poèe tražiti, no duže vremena mu ne polazaše za rukom. Konaèno, pronaðe nešto što mu se uèini podobnim, jer se na njegovom licu ocrta jedna posebna vrsta zadovoljstva, ali iz koga poèe da se nadima prvosveštenièka gordost skoro grðe no u ljutog æurana. Jedinstvenim vladalaèkim zanosom stavi otvorenu knjigu preda se pa pobednièki zarivajuæi kažiprstom u tkivo reèe: "Evo! Samo doði, mladi Pomazanièe iz Galileje, èitaj knjigu pa reci da li i ovo odgovara tvojoj liènosti!"
Ja kazah: "Zašto Me zoveš da èitam iz tvoje knjige? Duh koji je u Meni znao je to još pre no što æe je Isaija napisati! Upravo si otvorio onaj kojim æu te najlakše pobediti, tako da ni Sam ne bih pronašao bolji!"
Na to prvosveštenik ustade ljutito i, pun besa, reèe: "Šta?! Ti ovo znao pre Proroka?! Upozoravam te, galilejski deèaèe, da si odviše obesan! Brojiš tek dvanaest godina a hoæeš da si stariji od Proroka! Jesi li lud! Ako veæ govoriš o svojoj duši ili duhu - što je ionako jedno te isto - pa neæe ona valjda biti starija od tela koje, još po svedoèanstvu Mojsijevom, mora da postoji pre no što se duša u njega useli! Zar ne kaže Mojsije: Bog oblikova prvoga èoveka od gline i udahnu mu u nos dušu živu! I zar iz ovoga jasno ne proizlazi to, da je telo svakoga èoveka gotov dom za dušu i da mora postojati pre nje? Jer šta bi bila duša bez tela i odakle bi došla? Razmisli dobro, mladi Galilejèe, gde i pred kim stojiš!"
Ja kazah: "Bez obzira na to što si mesto prvosveštenika zauzeo svetovnim pokroviteljstvom, a ne duhovnim pozivom i ne uzimajuæi u obzir to što smo sakupljeni ovde, u ovoj staroj besedaonici hrama, reæi æu ti, sasvim otvoreno, da o duhovnim predmetima sudiš daleko lošije no slepi o bojama! Kada je Bog gotovom Adamovom telu kroz nos udahnuo živu dušu, ona je, oèigledno, pre toga bila u Boga, zapravo, nigde drugde nije ni mogla biti, jer Bog je beskrajan u svome biæu i, strogo uzevši, izvan Njega se ništa i ne nalazi! Bog pak, jer je sam veèan, nema nièeg u sebi što je vremensko i prolazno ili što tek nastaje, nego što je u Njemu, veèno je, kao i On Sam. On svoje veèno velike misli može samo prividno odvojiti od sebe, da bi stekle sopstvenu samostalnost, i kada to radi, onda je to trenutak postanja, pa za Biæe Božije Misli, koje je postalo iz Njegove moæi i mudrosti, tek tada poèinje vreme, ili bolje reèeno, stanje sopstvenog èinjenja dopuštenog za sticanje trajno samostalnog postojanja na izgled van Boga, a u biti, ipak u Njemu. Ako je tako, zašto onda ne bih postojao u Duhu i u Bogu pre no što æe Prorok iz Boga pisati svoje spise! Uostalom, u velikoj si zabludi ako misliš da su duh i duša jedno te isto! Duša je kod ljudi duhovni proizvod iz tvari, jer duh je u tvari osuðen duh koji èeka izbavljenje; èisti duh nikad nije bio osuðen, i svaki èovek ima svoga duha koji mu je Bog podario, koji se stara, èini i upravlja èovekom dok postaje, ali se sa stvarnom dušom sjedinjuje tek onda, kada ona sopstvenom voljom potpuno preðe u Božiji red koji je spoznala i tako sama postane potpuno èist duh. Da se tebi ovaj prelazak ni izdaleka nije dogodio, upravo si pokazao tako, što o sopstvenom Duhu bez koga ne bi mogao živeti ni tren, nisi još nikad imao ikakvu zamisao! No, Ja poznajem Svoga Duha i veæ dugo Sam Jedno s njim, zato i mogu zapovedati celoj prirodi, jer je Duh zaista Duh Božiji i nikako ne može biti neki drugi, jer izvan Boga ne može postojati nijedan koji ne bi bio Božiji Duh. Razmislite, i ti i svi, malo o tome i priberite se, tek onda æemo preæi na tekst koji se 'ne odnosi' na Mene! A tebi, prvosveštenièe, savetujem da se prema Meni suzdržiš i da ne prekoraèiš granicu dozvoljene mere, inaèe æeš previše razjariti snagu Mojeg Božijeg Duha protiv tebe! Video si juèe šta umem, dakle, znaš šta ti predstoji ako preðeš meðu! Jer Ja imam skupo pravo da govorim o Jehovinim stvarima. Veæ je dovoljno loše to, što se od vas, 'slugu Božijih', mora kupiti pravo govora, po satima odmereno, a još gore bi bilo ako se, povrh toga, to pravo ne bi smelo upotrebiti!"


22
Rimski sudija hvali Isusovu mudrost

Zatim sudija reèe: "O, ti najmiliji deèaèe koji si sišao èisto sa nebesa! Pa, ti si veæ sada mudriji od svih mudraca koji su ikada živeli na Zemlji! A šta æe od tebe tek biti? Da, Ti si bez sumnje pravi Pomazanik (posrednik izmeðu Boga i ljudi), jer još se ne naðe ni jedan mudrac koji bi tako kao ti, kratko i jasno, predstavio razliku izmeðu tvari, duše i duha! Zaista, ova pouka zaslužuje posebnu nagradu, jer je, dosad, neèuvena!"
Ja kazah: "Ostavi to, plemeniti prijatelju! Koju bi Mi to nagradu mogao dati, a da ti je odmah hiljadostruko ne bih uzvratio? Zaista ti kažem, ko èini dobro svome bližnjem iz istinske, èiste ljubavi prema Bogu i bližnjima, taj to Meni èini i biæe mu hiljadostruko pozlaæeno! A isto tako je i sa lošim i zlim delima koja neko poèini nad svojim bližnjim!"
Sudija reèe: "Šta taèno podrazumevaš pod lošim i zlim, koje ne treba èiniti svome bližnjem? Rad sam to znati, jer kao sudija èesto dolazim u položaj, da svome bližnjem nanesem veliko zlo, naravno, uglavnom, protiv svoje volje. Ali naš zakon je èvrst i nema obzira ni prema kome, èak ni prema roðenoj deci! Zato mi kaži šta je pravo!"
Ja kazah: "Da si ti doneo zakone, onda bi mogao i da ih menjaš, ali oni su stara, zrelo promišljena volja naroda, a ti si postavljen da pošteno kazniš prekršioce protiv takve volje naroda. Ako to èiniš pravedno i strogo po savesti, što zakon propisuje, onda ne èiniš ništa loše veæ samo dobro! Jer svako ko živi kao èlan jednog veæeg društva, mora se povinovati zakonima reda i mora ih uèiniti svojim naèelima. Ako to ne èini, onda je neophodno da, buduæi sam za sebe oèito slabiji, snosi nužne i gorke posledice za svoju tvrdoglavost koja je protiv opšteg društvenog reda. Ako narod ili njegov vladajuæi predstavnik, kralj ili pak car, postavi sudiju koji u potpunosti poznaje zakon i strogo ga se pridržava, onda sudija ne èini ništa drugo do dobro, jer èisti zemlju od korova. Postupajuæi tako, ispunjavaš svoju dužnost i èiniš dobro ljudima koji se zalažu za red. Ti kao sudija paziš naroèito na to, da èoveka koji je zalutao sud svojom odlukom prvenstveno popravi a ne kazni, to ti je vrlina u srcu koja je dar nebesa, jer se pridržavaš veènog, istinskog poèela ljubavi prema bližnjem koje glasi: 'Što razumom ne želiš da se èini tebi, nemoj ni ti èiniti bližnjima!' Ako tako postupaš, onda si èist i pred Bogom i pred ljudima i nije ti potrebno da se brineš o tome šta je dobro, a šta zlo! Kada bi oni koji sede na stolici Mojsija i Arona tako radili, i da su radili, nikada ih vi Rimljani ne biste porobili. Ali pošto nisu ostali verni starom zakonu koji je dat podjednako svim ljudima, nego stvarahu svoje po sopstvenim željama, tako je i Bog odvratio svoje lice od njih i dao ih pod oštru šibu mnogobožaca, pa neka pod njom i ostanu zbog svoje goleme i grube tvrdoglavosti. Ti si mnogobožac, pa ipak Me prepoznaješ, oni su Jevreji i trebalo bi da su deca Jehovina, a ne prepoznaju Me, teško da æe Me i prepoznati! Šta je sad to? Èini Mi se da je isto onako kao što je to veæ jedan Prorok rekao - ali, naravno, veæ tada tvrdim ušima: 'On doðe meðu svoje u svoje imanje, a svoji Ga ne prepoznaše i ne primiše!' Ali tako je, kako je. Evo, pokazao Sam ti pravo stanje stvari, a sada je vreme da malo bolje pogledamo ova mesta koja je prvosveštenik pronašao, a koja se na Mene 'ne odnose'!"


23
Rimski sudija èita i objašnjava stihove iz Isaije (9:6-7)

Ovde Mi prvosveštenik gurnu knjigu i reèe: "Evo, èitaj sam i razotkrij sam sebe!" Ja uzeh knjigu, dadoh je sudiji i pokazavši mu ona mesta, zamolih ga da ih glasno proèita, da Mi niko ne bi prigovorio kako èitam u svoju korist. To je sudiji išlo lako, jer je dobro poznavao veæinu jezika Bliskog Istoka, pogotovu je starohebrejsko pismo èitao bolje od svih hramovnika zajedno. Sudija rado uze knjigu i proèita iz nje sledeæe:
'Rodi nam se dete, dade nam se sin kojemu je vlast na njegovim ramenima i On se zove: Divni, Savetnik, Silni, Junak, Otac, Veèni, Mir, Knez. Da Mu vlast bude velika i miru da nema kraja na prestolu Davidovom i u carstvu njegovom; da ga uèvrsti sudom i pravdom sada i veèno! Ovo æe uèiniti revnost Savaota!'
Zatim sudija upita prvosveštenika da li je tekst dobro proèitao. Prvosveštenik to potvrdi duboko se poklonivši. Potom sudija nastavi da govori u Moje ime: "Pa vi ste, kako mi se èini, pronašli baš ono mesto koje ovom milom i mudrom deèaku odgovara kao nijedno drugo! Kako æe pak devica roditi sina koga æe nazvati Emanuel, to smo, po mom liènom shvatanju, toliko pretresli, tako da ja više ni najmanje ne sumnjam da je ovaj deèak baš onaj sin o kome je Prorok prorokovao i sin one device koju po vašem liènom priznanju dobro poznajete, mislim, po imenu Marija. I ako se ne varam, nedavno sam u jednoj prilici od kapetana Kornelija èuo prièu o onom divnom roðenju u Vitlejemu, u praznoj staji za ovce - u nedostatku nekog boljeg konaka; i to mi je isprièao sa velikim oduševljenjem i dubokim saoseæanjem zbog, tada zaista neprijatne, sudbine one plemenite porodice. Rekao mi je da se èesto o njoj raspitivao, ali da ništa nije mogao da sazna, otkad je otputovala iz Egipta! Nažalost, zbog državnih poslova je morao da ode u Tir, inaèe bi sasvim sigurno sedeo ovde! Znaèi, bili bismo naèisto što se tièe proroèanstva koje se odnosi na roðenje ovog deèaka i nijedan savestan i razborit èovek se ne bi smeo suprotstaviti. Zatim, da æe med i maslo jesti, ne bi li nauèio razabrati dobro a odbaciti zlo, mogu sebi, na staroegipatski naèin, da predoèim kao saobraznost koja možda, po mom mišljenju, hoæe da kaže: 'Biæe ispunjen svom ljubavlju i mudrošæu i spoznaæe istinsko èisto dobro, a nerazluèivo (apsolutno) zlo!' Da je to u stanju kao nijedan mudrac i uèenjak na celom svetu, o tome je malopre pred svima nama dao najjasniji dokaz i tako pokazao da u sebi duhovnog meda i masla sigurno ima u ogromnim kolièinama, što je vama, mudracima hrama, veæ dovoljno razjasnio, kao i to da od njega možete da nauèite još što-šta, ali on od vas i kod vas, sigurno, ništa! Zar to ne govori i suviše o tome koliko meda i masla mora da je dosada jeo? Sve to nesumnjivo svedoèi da je upravo on Emanuel koga je stari Prorok predvideo a devica rodila, i da ubuduæe takvog sina nijedna devica na ovoj Zemlji neæe roditi! U ovom celom velikom rimskom carstvu još nikad nisam upoznao sina od dvanaest godina koji bi mu, bez obzira na svoje neshvatljive osobine, i izdaleka bio ravan; pa sve mislim da se i drugi navod iz Proroka koji ste lièno vi predoèili takoðe na njega odnosi kao i onaj prvi koji vam je on na poèetku postavio kao takozvano pretpitanje. Da, njegovim roðenjem zaista nam je roðeno dete sve dece, a nama, smrtnim ljudima, dat je sin iz krila bogova - kako mi, Rimljani, imamo obièaj da kažemo - èiju neshvatljivu vlast nosi jedino on, na svojim sopstvenim pleæima, i nije mu potreban pomoænik! Prorok je, izgleda, kroz navedena imena oznaèio samo njegove osobine, pa kažite i sami da li mu ijedna nedostaje! Zar nije divan svojim razumom, svojim govorom, svojim delima? Koji bi mi mudrac na Zemlji mogao dati mudriji savet od ovog pravog i najèistijeg sina bogova? Da je silan u svakom pogledu - i u duhu i u tvarnosti - u to valjda ne sumnja niko ko ga je èuo kako govori i video šta èini! Naspram vas, gordih sveštenika, koji tražite da vas uzvisuju daleko iznad svih bogova i da vam se mole, stoji njegova neustrašiva hrabrost i junaštvo koje je, nadam se, dovoljno jasno obelodanio! Da je njegov Duh nužno veèan i da je Jedno sa Duhom Božijim, dokazao je kratko i jasno, i èovek bi morao biti slep kao najcrnja noæ koja je ikada postojala na Zemlji pa da ne vidi, na prvi pogled, odakle vetar duva! Jedino on može ljudima dati istinski, živ i unutarnji mir i zato je jedino on pravi knez svih knezova i pruža ljudima mir na Zemlji kao nijedan drugi knez - što sam ja veæ osetio. Jedino on može opet da uspostavi staro Davidovo carstvo vidovnjaštva i spoznanja koje ste vi uništili, kao i vlast kojoj æe svi knezovi Zemlje, i pored svojih skiptara i kruna, biti veèno podani, jer carstvo najsvetlijeg spoznanja jeste i ostaje najmoænije na svetu i nikakva moæ tame nikada ga ne može potpuno porobiti. A gde je svetlost koja sve razluèuje, tamo je i pravedan sud i potpuna, otvorena pravda! Na kraju još kaže: 'I ovo æe uèiniti revnost Savaota.' Koji drugi Duh Božiji ispunjava ovog deèaka potpuno ako ne Onaj Jehove Savaota lièno - nešto što sam uvideo na prvi pogled! Kako to da vi niste, kada bi ovo trebalo da se više tièe vas nego mene - neznabošca? O Bogovi, o sva proroèišta celog sveta! Koliko strašno slepi, glupi i zli u srcu mora da ste, kad niste u stanju da odmah uvidite i osetite otkud vetar poèinje da duva? Zar ja, jedan neznabožac, moram da vam kažem da je tako? Šta li bi samo o vašoj mraènoj tvrdoglavosti rekao Prorok koji je napisao ovo proroèanstvo kada bi se desilo da ustane i stane pred vas? Zar vas ne obuzima stid, kada tako glupo i slepo stojite pred oèima Onog, èija vas volja, jedino, ostavlja u iskvarenom, samozasluženo lošem životu i njegovoj mraènoj vlasti? Zar ne bi mogao da vas ispremeæe onako kako je to juèe uradio sa magarcem i sa velikim kamenom? Pa oni još uvek u nedogled razmišljaju šta je pravo, što pred nekim Bogom koga ne poznaju i u koga nikad nisu ni verovali, što pred svetom od koga su se svi dobro ugojili a hteli bi još i više, dok pred njima stoji jedan pravi pravcati Bog, opremljen svim osobinama koje je ikada ljudska mašta o jednom Bogu mogla zamisliti, naravno na najuzvišeniji naèin! Èekajte, sada æu ja vas, stari glupani, da upitam kako zamišljate Boga! Pa valjda imate neku predstavu o Njemu? Hajde govorite, jer vam sada ja zapovedam da odgovarate!"


24
Joramov odgovor

Zbog ovog oštrog oslovljavanja sudijinog, naši hramovnici izgubiše svu prisebnost i toliko se prepadoše da su bili u stanju samo da mucaju, umesto da razgovetno govore. Još nekako najpribraniji beše Joram, zato se i podiže sa svoje stolice, pokloni se duboko pred sudijom i reèe: "Visoki, plemeniti i pravedni gospodaru i sudijo nad celim Jerusalimom i daleko izvan njega! Što se tièe pojma o Biæu Božijem, to je za nas teška stvar, jer je još u Mojsija bilo izrièito zabranjeno da imamo o Njemu neku predstavu ili ma i donekle slikovitu zamisao! I zato u našim hramovima neæeš pronaæi ni jednu sliku kojom bi za spoljašnja èula mogao da zamisliš neku oèevidnu predstavu o Božanstvu! Pa ipak su naši oci - Avraam, Isak i Jakov - više puta imali viðenja u kojima su Boga stalno gledali u savršenom ljudskom oblièju i s Njim govorili, iako kod Mojsija kasnije stoji: 'Boga ne može niko istovremeno gledati i biti živ, jer Bog je oganj koji sažiže i stanuje u nepristupaènom svetlu!' Ali Mojsije je, ipak, jednom tražio da vidi Boga, premda bi mu to donelo trenutnu smrt. Onda, na Sinaju, Bog reèe Mojsiju: 'Sakri se u ovu peæinu, proæi æu tuda! Kada te budem pozvao, izaði iz nje i videæeš mi leða!' Eto vidiš, èas je reè o liku Božijem, a èas - i to strogo zakonski zabranjeno - i nije i nikako ne sme biti; u takvoj prilici æe nekakvo zamišljanje ili poimanje Boga zaista biti teško, ili vremenom i nemoguæe, premda èoveèija duša èezne za Božijim likom, pa strogo uzevši, ne možemo neznabošcima toliko zameriti što svog Zevsa zamišljaju kao savršenog èoveka! Mi imamo samo reè Jeoua (Jehova) i skoro ništa više! Što se tièe mene, kao èoveka, i meni je, kao i tebi, ovaj deèak kao Bog prilièno dobar i poprilièno moæan. Ali pogledaj samo narod, kako je privržen nauci Mojsija i Proroka! Hram je staro središte njegovog nadahnjivanja, tamo prinosi svoje želje, nadanja i veruje da je u hramu bliži svome Bogu, da ga Ovaj èuje kroz uho prvosveštenika i uslišava njegove molitve takoðe preko prvosveštenika i njegovih pomoænika! Oduzmi to odjednom narodu i postavi umesto zavetnog kovèega ovog božanskog deèaka, pa možeš uskoro oèekivati opšti prevrat u celoj zemlji! Mi smo lude, jer smo primorani da to budemo; da nije takav sluèaj i da nam od toga ne zavisi život, a i blagostanje i mir naroda, onda to veæ odavno ne bismo bili. Ili možda misliš da je tako jednostavno narodu predstavljati da jeste nešto što nije i o èemu, i pored najbolje volje, i sam nemaš neku predstavu? Ja o ovom deèaku mislim isto što i ti, ali bez obzira na sve, pred narodom moram da teram staru ludost i ne smem dozvoliti da se primeti ni najmanji trag da u sebi imam sasvim drugaèiju veru od one koju spolja pokazujem. Meðutim, ako bi deèakovoj moæi, vremenom, pošlo za rukom da na sebe skrene požnju naroda kao sada našu, da ga ovaj prepozna i prihvati za ono što on jeste, onda bi sa celim hramom lako izašao na kraj. Ali neka stara stvar u kojoj se ukrštaju mnogobrojne koristi ne može se tako lako gurnuti u stranu kao kakav stari orman koga možeš lako, bez razmišljanja, baciti i uništiti i na njegovo mesto staviti neki drugi. To je moje mišljenje koje, siguran sam, ceo hram sa mnom deli i sumnjam da æe mi iko protivureèiti!"
Sudija reèe: "Da, to mišljenje za sad nema baš mnogo zamerki, ali jedno bi moglo da se primeti, a to je: Ne biste li vi ipak, ako verujete u deèakovo poslanstvo, mogli na jedan podoban naèin skrenuti pažnju naroda na njega i pokazati šta je došlo u svet?"
Joram reèe: "Ovaj zahtev pripada, oèigledno, onima koji mogu da se nazovu valjanim i možda æe se tu nešto i moæi uèiniti! Meðutim, to bi bio veoma smeo poduhvat koji bi nama, a i milom deèaku, doneo veoma mnogo nelagodnosti! Kao prvo, deèak ne ostaje u hramu jer æe ga, sasvim sigurno, njegovi roditelji danas, moguæe sutra, odvesti opet u Nazaret koji je, ipak, podaleko da bismo sve one koji za njega budu pitali poslali tamo? A drugo, nas bi na stotine hiljada ozbiljno pitali za razlog, zašto On, kao Onaj koga je Prorok najavio, ne stanuje u domu koji bi Ga jedino bio dostojan, odnosno u hramu! I šta bismo mogli da navedemo kao razlog zbog kojeg više voli Galileju i Nazaret od Grada Božijeg? Ubrzo bi narod poèeo da govori: 'Grad i hram mora da su se o nešto veoma ogrešili; to mora da se ispita i okaje!' Ukratko, mogli bismo da udesimo najbolje što možemo, pa ipak bismo narod odveæ uzbudili i to bi nam, zaista, zadalo velike muke. Zato ipak mislim da je najpametnije da se zasad narodu skoro ništa ne spominje, nego da se sve prepusti deèaku i vremenu! Šta god da bude došlo, mi smo ovim trodnevnim èinom pripremljeni, a i moæi æemo još mnogo bolje da se pripremimo! Uostalom, neka sada deèak govori i odreðuje šta hoæe, jer njegovoj volji æe se teško iko suprotstaviti!"


nastavlja se

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

25
Isusov oštar govor protiv licemerstva hramovnika

Ja kazah: "Tu Sam, da vam donesem vest da Sam došao da ispunim dela Onog koji Me je poslao, a koga, po vašem priznanju, ne poznajete, ali koga Ja uistinu poznajem, jer je u Meni u svoj Svojoj punini! Mojsije je zahtevao da Ga vidi, a video Mu je samo leða, ali je od toga bio puna tri dana zaslepljen i njegovo lice je svetlelo toliko jako, da ga je morao pokrivati kada bi prilazio narodu, jer njihove oèi nisu podnosile toliki sjaj. A vi možete sada sasvim slobodno da Mi gledate u lice i ne zaslepljuje vas nepodnosivi sjaj svetlosti! Zašto? Zato što ovo telo skriva Onog koji je u Meni! Ali bez obzira na to, ovde je više od onog što je bilo tamo! No vi to ne primeæujete, jer pred vašim oèima visi trostruki Mojsijev pokrivaè i visiæe još dugo, da nikako ne biste mogli prepoznati Onog, koji je iz najviših nebesa došao kod vas. Sa sudijom vam je lako da prièate, jer saslušava vaše vešto sastavljene reèi, ali sa Mnom besedovati nešto je teže, jer èujem tajne misli vaših srca koje zvuèe sasvim drugaèije od reèi vaših usta! I baš zato ste Mi u velikoj meri odvratni, što se spolja gladite, a iznutra ste, u duši, puni prljavštine! Ako vas je sudija, koji u svom srcu nema lukavstva, pozvao da narodu skrenete pažnju na Mene i da ga obradujete ispunjenjem njegove nade, zašto onda tražite kojekakve okolnosti po kojima tako šta uopšte ne bi bilo moguæe? Ja æu vam reæi otvoreno u lice: vi to neæete, ne narod, vi lièno ste moji najljuæi protivnici! Ali, to je ionako svejedno jer, kao prvo, moje vreme još nije došlo, a drugo, ovaj hram ste previše oskrnavili da bih mogao u njemu stanovati! Zaista, neæe se više preko Mene poveæavati vaš ugled! Durite se zato što vam je Mojsije zabranio da Boga predstavljate kao ocrtani lik, ali vam ne smeta što od sebe pravite bogove pred narodom i uèite ga, najozbiljnije, da Bog bez vas ništa ne èini i ne uslišava ni jednu molbu osim molbe vaših ustiju. Kažite, da li vam je i to Mojsije naložio? Da, da, vi morate da vodite narod putevima koji vode u nebo - jer je to Božija volja i to su Mojsije i brat mu, Aron, naložili - ali vi upravo radite suprotno i držite vaš stalež, Boga, narod i hram ni za šta drugo do za nekakvu debelu kravu muzaru koju, kako i sami kažete, jedino vi imate pravo od Boga da pomuzete! A Ja vam kažem, da vam Bog koga se odrièete svakim dahom i svakim otkucajem bila, ovo pravo nikada nije dao i da vaše mehanièke molitve nikada nije uslišio, ne uslišava ih i nikada ih neæe uslišati! Jer da je Bog ikada uslišio vaše neotesano dranje i kreštanje, zacelo bih i Ja o tome nešto znao! Jer šta zna Otac, to zna i Sin, ili: što zna Moja ljubav, to zna i Moj um! Ali o uslišenju bilo kakve vaše molitve ne zna niti Moja ljubav, niti Moj um! Meðutim, vi i dalje govorite: 'Ako ti, èoveèe, Boga za nešto moliš, onda ti to ništa ne pomaže, ali ako nam prineseš žrtvu i mi molimo za tebe, onda ti naša molitva pomaže! Samo mi, sveštenici, smemo da molimo tako da pomoæ ne izostane, a narod samo da prinosi žrtve i na taj naèin, žrtvama, uz nas da se moli!' Tako isisavate narod dvostruko: prvo, uzimate desetak od svih plodova i sve prvence domaæih životinja, dok za sve prvence ljudi uzimate dobar otkup, a drugo, bez prestanka nagovarate narod na žrtve i obeæavate mu za njih duge molitve koje nikada ne izvršavate! Jer sebi govorite: 'Molili mi ili ne, to donosiocu žrtve ionako ništa ne vredi. Ako mu nešto vredi, onda je to samo njegova žrtva koju nam je prineo u dobroj nameri!' I tako ne radite ni ono za šta primate platu! Sa èim da vas uporedim? Vi ste svagda protiv Boga i lièite na krvoloène vukove koji naokolo idu u jagnjeæoj koži, da ovce pred njima ne bi pobegle i da bi ih utoliko lakše svojim oštrim zubima zgrabili i rastrgli! Ali kakav je vaš rad, takva æe vam biti i plata, tamo, u carstvu duhova! To vam Ja kažem i možete biti sigurni da æe se za vas Moje obeæanje ispuniti!"


26
Isusovo proroèanstvo o razorenju Jerusalima. Istina o Zaharijinoj smrti

Na ovaj Moj govor prvosveštenik se veoma rasrdi i reèe: "Deèaèe, ko ti dade pravo da nama i hramu pretiš? Zar smo mi postavili propise koje moramo da ispunjavamo? Koliko su bile mudre tvoje preðašnje reèi, ove sada nisu! Zar ne znaš da od jednog udarca dub ne pada i da je zaludno menjati ono, što nikako ne može da se promeni? Promeni ti narod ako možeš! Jevreji su veæ veoma staro drvo koje više ne može da se savija kao mlada leska! Mi uopšte ne sumnjamo da ti je Bog dodelio neko više pozvanje, ali zato nemoj da gaziš stare ustanove koje potièu još od Mojsija - doduše sa nekim dodacima koje je kasnije zahtevalo vreme, i da nas, upravitelje, uporeðuješ sa krvoloènim vukovima u jagnjeæoj koži! Jer mi još nikog nismo rastrgli; a ako smo kažnjavali bogohulnike, hramohulnike i brakolomce, to znaèi da nismo radili ništa drugo do ono što je Mojsije zapovedio. Zar za to kažeš da smo postupali nepravedno i protiv Božijih propisa? Ako sa nama govoriš, onda malo bolje odmeri svoje reèi. Jer ako naðeš nešto loše na nama i na hramu, onda nam to reci detinje èisto, a mi æemo videti šta može da se uradi! Ali nekim bogomudrenim pretnjama kod nas neæeš postiæi ništa!"
Ja kazah: "S tom vrstom još niko ništa nije postigao, ni blagim, ni oštrim reèima, zato æete i ostati takvi kakvi ste - sve do kraja sveta! Zbog toga æe vam se i oduzeti milost i predati neznabošcima. Pogledajte preko mora kopno Evrope! Ona je nastanjena èistim neznabošcima, retko tamo dospe neki Jevrejin. Tamo æe se presaditi nebeska milost! Za nekih sedamdeset godina tražiæe Jevreji Jerusalim i hram, ali neæe pronaæi mesto gde je stajao i govoriæe: 'Ha, šta æe nam staro mesto gde je bio hram? Hajde da naðemo neko bolje, da tu sagradimo Solomonov hram i uredimo ga, kao što je nekad bio!' Da, tako æe govoriti i tako æe i raditi! Ali kako budu poèeli da rade na hramu, iz zemlje æe izbiti moæna vatra u kojoj æe grdno stradati i graditelji i graða. Nakon više ovakvih neuspelih pokušaja, prodreæe moæna neznabožaèka plemena od jutra i podneva (istoka i juga) u zemlju i opustošiæe je, a vi æete, Jevreji, biti raspršeni po celoj Zemlji i proganjani s kraja na kraj! To æe vam se dogoditi, jer ste se svojevoljno udaljili od starih Božijih propisa i umesto njih postavili svoje veoma pohlepne, ljudske, i tovili se od velikog dobitka koji su vam ti isti propisi doneli. Èitajte samo letopis hrama i njegove tajne dogaðaje, pronaæi æete stvari još od vremena Proroka, od kojih se kosa svakog èoveka, koji barem donekle pošteno misli, diže do navrh Livana! Zar nije svaki sveštenik i Prorok još bio i kamenovan kada je ozbiljno nameravao da iz doma Jehovinog odagna odvratne ljudske propise i opet uvede èisto božanske! Kažite, koliko ima otkako ste prvosveštenika Zahariju, dok je na èist naèin žrtvovao u hramu, vašim rukama zadavili! Narod, koji je Zahariju duboko poštovao i voleo, zahtevao je od vas da èuje šta se sa èovekom Božijim dogodilo kada ste na njegovo mesto postavili novog prvosveštenika. A vi ste ga slagali tako drsko rekavši, sa izrazom punim lažnog strahopoštovanja: "Zaharija se u svetinji nad svetinjama molijaše za ceo narod, kada mu se ponovo pojavi anðeo Gospodnji èije lice svetlijaše više no podnevno sunce. A anðeo reèe zaèuðenom èoveku Božijem: 'O, verni slugo Božiji! Ispunio si svoje zemaljsko hodoèašæe i našao se pravedan pred Bogom! Zato æeš sada napustiti ovu Zemlju i slediti me takav kakav jesi, u telu, kao i Enoh i Ilija, do prestola svevišnjega Boga na nebu, gde te èeka velika nagrada!' Na to Zaharija, sa veæ nebeski preobraženim oèima, pogleda ka nebu i u trenu nestade iz hrama i sa Zemlje u naruèju anðela!" A vi na lažno mesto staviste još i beli kamen sa natpisom: 'Zaharije, èoveka Božijeg, preobraženje!' Tako ste se pred narodom opet oprali i s njim slavili èoveka Božijeg uz svakojake psaltire, premda ste ga vi, kao njegovi najljuæi neprijatelji, izmeðu velikog žrtvenika i svetinje nad svetinjama, dok se kleèeæi molio, kao razbojnici napali i zadavili! A to što se dogodilo Zahariji, dogodilo se i mnogim prorocima i istinitim prvosveštenicima po redu Aronovom! Ali zbog naroda ste im, potom, postavljali velièanstvene spomenike i odavali im poèast do dana današnjeg! Kažite, nije li tako? Zaæutali ste nemi od straha, jer Sam vam ovo otkrio! Vi mislite da ste, zbog svog položaja, sigurni pred rukom pravosuða; da, da, ona vam, nažalost, ne može ništa, jer se osim Mene neæe naæi svedok! Ali za vas Mi nije potrebno svetovno pravosuðe - a ni Ja sam neæu diæi ruku i kazniti vas, ali ako uporno ostanete naopaki, onda æe vas snaæi ono šta Sam vam malopre najavio! Ja sam govorio, sada govorite vi!"
Ovde se sudija razljuti pa Mi reèe: "Ako želiš, napraviæu sa ovim prerušenim slugama Božijim kratko suðenje! Sasvim mi je dovoljno tvoje svedoèenje!"
Ja kazah: "Mani se toga! Jer vidi, Moja volja je i previše moæna i mogao bih da ih uništim u trenutku. Ali od toga ne bismo imali ništa ni ti, ni narod, a ni Ja! Dovoljno je, zasad, to što smo im njihovu duboku noæ malo osvetlili. Naglo nastupajuæi dan bi ih tek sasvim oslepeo a sa njima i ceo jevrejski narod. A to bi se dogodilo, ako bih im, zbog njihovih mnogih i najtežih grehova, odmerio strogu kaznu. Oni æe se veæ sami zaplesti u sopstvenim mrežama i u njima æe i propasti! Jer je svakom èoveku na Zemlji postavljena mera, kako za dobro tako i za zlo; a takoðe i svakoj ustanovi i narodu. Ako se budu napunili Božijeg dobra, biæe izobilno blagoslovljeni i narod i Zemlja; ali ako se neki narod i Zemlja napune zla, onda ih, neizbežno, snalazi strog sud; onda to znaèi da je narod odigrao svoju lošu ulogu i zemlja æe se pretvoriti u pustinju, a to æe se dogoditi i sa ovom judejskom zemljom u ne tako dalekoj buduænosti! Ko može da shvati, neka shvati! Veoma je blizu vreme kada æe se zlim ljudima sa krovova dovikivati kakvog su duha i njihova dela æe im se èitati sa njihovih èela! Jer iz škole iz koje sam Ja zahvatao ono što znam, zahvataæe i mnogi uèenici Moje ljubavi, i znaæe što Ja znam i èiniæe što Ja èinim! Ali nije sasvim došlo vreme. Saznaæete veæ kada bude potpuno došlo i znaæete kako da se upravljate. Eto, govorio Sam! Ako neko ima nešto da kaže, neka kaže, jer æu se meðu vama zadržati još samo malo, pošto æe oni koji misle da su Me izgubili, uskoro pristiæi u Jerusalim i naæi Me ovde!"


27
Joram priznaje Isusa kao Pomazanika i moli ga da objasni Isaiju 52:14 i 53:3

Joram reèe: "Dragi deèaèe, veoma nam je žao ako smo te negde uvredili i što nas tako brzo napuštaš! Èuj me, dragi, božanski deèaèe! Hoæu sasvim otvoreno da ti kažem još nekoliko reèi i mislim da ih neæeš rðavo protumaèiti, a ako te onda budem zamolio i za savet, nemoj odvratiti svoja usta od nas, pa ni od mene?"
Ja kazah: "Onda govori, mada znam šta æeš reæi i koji ti je savet potreban; ali ipak, zbog ovih ostalih, kaži glasno, jer je njima potrebnije da to glasno èuju nego nama dvojici!"
Na ovo mi Joram priðe bliže i reèe: "Da si ti nesumnjivo onaj koji nam je obeæan i èiji dolazak išèekuju svi Jevreji, a s njima i drugi narodi, u to više ni najmanje ne sumnjam, a šta mi je najviše otvorilo oèi, to je bilo tvoje taèno poznavanje unutrašnjeg opakog bezumlja hrama još od pamtiveka! Da, tako je, i veæ dugo je tako, i zato što je nažalost tako, to je bio i jedini razlog što se veoma važna zemlja Samarija od nas potpuno odvojila, a i sa Galilejom ne stojimo mnogo bolje. Duha mi više uopšte i nemamo; samo prinudnim vladanjem održavamo i ovo malo ugleda što imamo. Doduše, i ja sam prisilno uèestvovao u mraènoj stezi zidina Solomonovih, ali kao pojedinac, premda, uviðajuæi zlo, nisam protiv njih ništa mogao da uradim, jer kod nas svaka dejstvena odluka zavisi od Velikog Saveta, a tamo uvek presuðuje veæina glasova. U prilikama koje si pred nama otkrio, ja sa svojim glasom nikada nisam bio za, nego uvek protiv, ali to osuðenima nije ništa vredelo. U jednu ruku sada uviðam odveæ jasno da se hram ovako ne može održati duže od sedam desetleæa, u drugu ruku, ipak, nepovratna šteta što æe ova stara, èestita ustanova, izgleda, morati da propadne i to utoliko pre što nas Eseni i Sadukeji, koji se nalaze u neposrednoj blizini, prestižu. Meðutim, sada zaista najozbiljnjije treba da se upitamo, gde pronaæi savet kako bi se hram sledeæih vekova održao! U Tebi, božanski deèaèe, izgleda, nalazi se sva mudrost koja, po mom mišljenju, ovde jedino može da pruži merodavan savet. I najzad, pošto si Ti, po svoj prilici, Obeæani - u šta, kao što rekoh, što se mene tièe, više ni najmanje ne sumnjam - još nešto je veoma èudno u vezi s Pomazanikom! Evo ti pedeset i treæa glava proroka Isaije - tu uzvišeni Pomazanik, koji je istovetan i jedno te isto biæe s Jehovom, izgleda veoma neobièno! Opisuje se Njegova ružna ljudska osobenost, evo stoji: 'Da bi se mnogi od njega užasnuli jer je nagrðen u licu mimo svakog èoveka i u stasu mimo sinove èoveèije'. I evo - pogledaj, malo dalje opet stoji: 'Bio je prezren i odbaèen, pun bolova i bolesti. Toliko prezren da su zaklanjali lice od njega; zato ga nismo poštovali!' Zaista, kada te posmatram ovako zdravog i lepog, a i sada vidim da si poštovan, onda se to nikako ne slaže sa Prorokom; ili šta je Prorok time hteo da kaže?"
Ja kazah: "Da, to æe biti konaèan, potpuni i istinski znak da sam upravo Ja Obeæani! Jer na Meni æe se sve to što je ovde reèeno ispuniti gotovo doslovno. Ali što se tièe moga izgleda, na to se Prorokova izjava ne odnosi; nego Prorok ovde samo slikovito opisuje potpuno izopaèenu narav i naèin razmišljanja sadašnjih ljudi, naspram kojeg æe Moja narav i naèin razmišljanja izgledati kao nakarada, zakržljala svakojakim bolestima i bolovima. Zato æe Me ugledni i bogati ovog sveta veoma prezirati i bežaæe preda Mnom kao pred lešinom, a kada odozgo bude dozvoljeno, proganjaæe Me kao najgoreg zloèinca, što se sada, oèigledno, i pred vama pokazalo. Jer da, kao dete èoveèije, nisam pod rimskom zaštitom i da je došlo vreme izloženosti Moga spoljašnjeg ljudskog, zaista živ ne bih izašao iz vaših ruku. A takvi kakvi ste velikim delom, takvi æete i nadalje ostati, sve dok vas ne snaðe veliki sud o kome je prorok Danilo prorokovao, dok je stajao na svetom mestu! Meðutim, moglo bi sve da bude sasvim drugaèije ako biste uvideli svoju veliku zabludu, pokajali se i potpuno obratili! Ali to je za vas težak zadatak i tako je jedini savet koji bih mogao da vam dam i koji Sam vam sa ovim veæ i dao - uzaludan! Jer ste previše vezani za svoj svetski ugled i za svoje zemaljsko blago, a ovi æe vas survati u sud! Neæu vas Ja osuditi, iako bih mogao na osnovu Moje moæi; to æete uèiniti vi sami i vaša pohlepa! Ti smatraš da bi samo trebalo da vam dam dobar savet, a vi biste veæali o tome kako da se on neprimetno prenese narodu? Da, da, vi biste se dogovarali, ali bi vam se vaš novac i svetski ugled suprotstavili govoreæi: 'Mi ostajemo šta jesmo i najpre æemo saèekati da vidimo da li æe nas, ikada, snaæi onaj sud, jer ovako staru i uèvršæenu ustanovu neæe tek tako jedan galilejski deèak saterati u mišju rupu!' Onda æete moj savet veæinom glasova odbaciti i ostati takvi kakvi jeste, zapravo još mnogo gori! Odbacite vaše zlato i srebro, napolje sa ogromnim kolièinama skupocenog dragog kamenja i bisera! Mnogo toga razdelite siromasima, a sav višak dajte caru koji jedini ima pravo skupljati blaga Zemlje i upotrebiti ih u teškim vremenima. Živite samo od onog što vam je Mojsije odredio, pokajte se zbog mnogih svojih zloèina i popravite svoje velike grehe delima prave ljubavi prema bližnjima; nemojte imati tajne pred narodom, nego budite istinoljubivi, pravedni i verni u svim svojim reèima i delima. Ostanite u tome èvrsti i nemojte nikada biti tvrdoglavi sa ljudima koji su nadahnuti Duhom Božijim; tako æe sud izostati a hram postojati do kraja sveta! Jer Gospod Bog neæe da ljudi budu strojevi Njegove moæi, On hoæe da Mu budu slobodna i samostalna deca koja sama deluju! Vaše žrtve i molitve uopšte Mu nisu potrebne, nego da Ga u svojim srcima prepoznate, da Ga iznad svega ljubite i svoju ubogu braæu kao same sebe. Èinite im sve što biste razumom hteli da i oni vama èine, tako æete kod Boga opet naæi svu milost i biæete Mu dragi kao majci njezina najdraža deca, zaštitiæe vas kao lavica svoje mladunce i staraæe se o vama kao kokoška o svojim piliæima! Da li to možete? - O da, naravno da možete, da imate dobru volju, ali vam ona nedostaje kao što vam je uvek i nedostojala, i tako sam sada i Ja, kao i svi Proroci i vidovnjaci, govorio gluvim ušima i srcima!"


28
Novi Zavetni kovèeg

Joram reèe: "Ja to baš ne bih gledao kao svršenu stvar! Jer dolazi vreme, nosi breme i, ako Solomon ima pravo kada tvrdi da je u svetu sve taština, onda bi moglo da se dogodi da i Tvoje današnje proroèanstvo preðe na podruèje taštine te da mi, ipak, poslušamo Tvoj savet, koji se, zaista, može uzeti k srcu! Jer vidi, u nas ima podosta onih koji se veoma slažu s Tobom! Doduše, mi smo valjda najmanji deo žitelja hrama, ali trebalo bi da smo najviši, a kao takvi, bez daljnjeg i presudni! - Šta misliš Ti o tome?"
Ja kazah: "Takvo stanje stvari jeste u vas bilo i èešæe, a ponekad i umnogome bolje, ali ipak se nikada nije probio bolji deo, veæ uvek velika gomila galamdžija! Ipak, kažem ti, a to kažem svakom ko ne samo misli kao ti, nego tako i postupa, jer i meðu mnogim zloèiniocima usamljeni pravednik æe stajati pred licem Božijim: Dali ste da se napravi nov Zavetni kovèeg, a za èuvanje uklete vode nabavili ste novi sud a koji vam nijedan Prorok nije preporuèio, i to je zacelo najlošiji izum novijeg vremena! Zaista, to je bilo nepotrebno, kako kovèeg tako i sud! Bolje da ste, umesto toga, obnovili svoja srca pravim pokajanjem u Bogu i svoju staru svetovnu sklonost promenili u istinsku ljubav i milosrðe? Zaista vam kažem: stari Zavetni kovèeg pun Duha Božijeg stoji sada u Meni pred vama, te vam kaže sasvim otvoreno u lice da se u vašem novom kovèegu ne nalazi ni najmanja trunka Duha Božijeg, ali zato je pun starog, najgoreg zlog duha koji se u vašim srcima raða; a ukleta voda, to su vaše zle suze zbog kojekakvog svetskog gubitka, tamo gde ste se nadali najveæem dobitku; a oni koji su vas izdali Rimljanima, ako ste uspeli da ih zgrabite u svoje kandže, uglavnom su, u najveæoj bedi, umrli od uklete vode! Ali od sada vam više neæe vredeti ta voda pa da je i hiljadu puta ukleta! Doduše, nekada je postojao dogovor da se onima, koji bi u božanskim stvarima izdali hram neprijateljima Jehovinim - kakvi su od davnina bili Filistejci i drugi veoma zli i mraèni neznabošci - postavi da piju otrovnu vodu iz Mrtvog mora, pa ako im ništa ne bi naudila, onda su smatrani nevinima, dok bi u suprotnom, ako bi im nabrekao stomak, kao krivi, bili prepušteni svojoj zloj sudbini i najzad bi, od posledica i dejstva mrtve vode, i umrli. Ali odavno je taj propis prešao u jedan sasvim drugi! Koliko hiljada je veæ pomrlo od posledica vašeg novog otrova, iako nisu ni najmanje izdali èisto Božansko iz hrama nekakvim zlim neznabošcima! Zašto vi sami niste pili ukletu vodu, kada ste neznabošcima tajno - naravno za mnogo zlata - ko zna koliko puta davali na razgledanje svetinju nad svetinjama? Gle, to i još mnogo što-šta se ovde dogaða; da, ovaj nazovi dom Božiji na Zemlji postao je prava razbojnièka jazbina. Ne postoji zloèin koji u ovom hramu nije više puta izvršen! Zar mislite da je ovakvo mesto još uvek dovoljno dobro, da bi u njemu stanovao Gospod Bog? Zaista, s maèem kojim je prosuta krv brata tvojega, nemoj iæi u boj, na njemu je staro prokletstvo i neæeš s njim odneti pobedu! Da, svoja srca biste još i mogli oèistiti, ako biste ozbiljno hteli, ali ove zidine - nikada! Zar i vi sami nemate zakon po kojem neka zemlja, dom, njiva, životinja i èovek mogu zauvek da se opogane, ako se teško ogreše o Duh Božiji - zašto to isto ne bi bio sluèaj i sa ovim hramom u kome su se, u razlièita vremena, dogodili najveæi i najgrozniji poroci? Ali Ja vam kažem: Ne samo ovaj hram, nego i cela zemlja oskvrnavljena je veæ dugo i nepopravljivo, iznad svake mere, i zato æe je neznabošci i zgaziti i postaæe stanište razbojnika i krvoloènih zveri. Ovim Sam vam otvoreno rekao Svoje mišljenje, a vi radite šta hoæete! Jer æu vas uskoro napustiti, a što Sam govorio, govorio Sam samo pred vama i ni pred kim više, iako Sam oduvek znao kako s vama stoje stvari; a i neæu nikom dalje govoriti, jer bi to bilo beskorisno! Vi možete, ako hoæete, još uvek da se izmenite, ali ove zidine više nisu ni za šta! Razumete li vi to?"


29
Prvosveštenikovo podrugljivo pitanje

Prvosveštenik je opet morao da se javi za reè: "Hajde, reci mi ti, deèaèe, polubože i poluèoveèe iz Galileje, gde æeš to da odeš, pa da te tako dugo neæemo videti? Ja ipak mislim, pošto si Nazareæanin i to sin meni odveæ dobro poznatog tesara Josifa i žene mu Marije, i buduæi da æemo sigurno jednom, dvaput a i triput godišnje poseæivati ona galilejska mesta, onda ne bi trebalo da bude baš toliko teško da te tamo, kao veoma poznatu liènost, spazimo i s tobom porazgovaramo o daljem preustrojavanju hrama? Šta misliš, mladi Proroèe iz Galileje, u vezi s tim?"
Ja kazah: "Da je tvoje pitanje bilo barem i malo iskreno, a ne ovako podrugljivo, onda bih ti i dao odgovor, ali ovako nisi vredan ni jednog drugog do ovog koji si dobio! Ti u Nazaret možeš doæi hiljadu i jedan put, ipak, nikada više neæeš moæi da Me vidiš, a još manje da sa Mnom razgovaraš. Jer kada budeš dolazio, Ja æu unapred znati, a kuda æu u meðuvremenu otiæi, to neæeš znati ni ti, ni bilo ko od tvojih hramovnika! Kažem ti, veoma je teško tražiti i naæi Onog Sveznajuæeg! Jeste, kada Moj Duh bude dozvolio, onda æete Me naæi! - Ali ukoliko biste poslušali Moj savet, onda neæu dozvoliti da se na Mene dugo èeka i doæi æu Sam; a ukoliko ne poslušate, onda samo na onaj naèin kao što Sam veæ rekao!"
Na ove Moje reèi prvosveštenik više ne reèe ništa, jer ga je potajno veoma bolelo što mu kao zastupniku prvosveštenika nisam ukazao poštovanje. Meðutim, ostali to baš nisu primili s nelagodnošæu, zato što on za njih bejaše veliki tiranin. Tada Mi još jednom priðe Varnava i reèe: "Reci mi, najmudriji deèaèe! Kako li shvataš sledeæe stihove pedeset i èetvrte glave proroka Isaije? Oni opisuju utehu za Cion i glase:
'Ne boj se, neæeš se osramotiti, ne budi plašljiva, neæeš biti izvrgnuta ruglu. Zaboraviæeš sramotu svoga devièanstva i neæeš se seæati rugla udovištva svojega. Jer Tvorac tvoj jeste muž tvoj, ime mu je Gospod Savaot, a tvoj Izbavitelj - sveti Izrailjev, Bog Zemlje svekolike. Gospod dopusti da te ogovaraju, da bi bila napuštena i u srcu tužna žena i kao mlada žena koja je oterana, govori tvoj Bog. Napustih te na tren, ali Svojim velikim milosrðem sabraæu te. Sakrih u èasu srdnje svoje lice od tebe, ali milošæu veènom pomilovaæu te, govori Gospod tvoj Izbavitelj. Jer to su mi kao vode Nojeve, kada se zakleh da vode Nojeve neæe više preplavljivati Zemlju. Zato se sada zaklinjem da se neæu na tebe srditi niti te koriti.'
Gle, ovi znaèajni stihovi iz Isaije zvuèe, uprkos tvojoj pretnji, ipak veoma povoljno i utešno za Jerusalim i hram. Ako možeš da dokažeš da se i ovi stihovi na tebe odnose, onda si nas potpuno uverio da si uistinu obeæani Pomazanik i ceo hram biæe srušen i na svetloj Livanskoj gori sagraðen novi vo vjeki vjekov!"
Ja kazah: "Što je o Meni dosad bilo napisano, to je i bilo moguæe da vam se objasni, ali što se tièe Mene i Moga delovanja od sada pa nadalje, to æe biti teško, zapravo nemoguæe! Jer ona devica, koja ne treba da se boji osramoæenja, niti da bude plašljiva zbog bojazni da æe biti izvrgnuta ruglu, nego se više neæe seæati sramoæenja devièanstva i zaboraviti rugla svog udovištva, pa to valjda nije Jerusalim i njegov hram, jer se na njega veæ odavno ne odnose slikoviti opisi niti device, niti udovice! Devicu o kojoj je ovde reè uspostaviæu Ja: biæe to Moja nova nauka iz nebesa ljudima, a nazvana je devica zato što je pre toga nije zloupotrebilo jedno samoživo i bludnièki drsko sveštenstvo za svoje sramne svetske ciljeve. Ali ova Moja buduæa nauka nazvana je privremeno i udovicom, zato što æu joj biti oduzet zbog vašeg gneva i osvete, ali samo sa dozvolom Onog koji je u Meni i nigde izvan Mene. Ovoj devici i udovici biæu takoðe i muž, jer æu je Ja uspostaviti! A ko je zapravo taj muž koji je stvorio devicu i udovicu, to èitajte kod Proroka, kao i to šta joj je obeæano; jer Ja sam taj muž, a obeæanje se tièe samo tajnovite device. Mnogo kasnije æe opet doæi vremena kakvima ih je Danilo opisao, kada æe se i sa ovom èistom naukom vršiti velika zloupotreba, ali sa samom devicom više nikada, nego samo sa decom i unukama ove èiste device i kratkovide udovice. Naravno, oni neæe imati udela u Mome obeæanju, osim ove device proizašle iz Mojih usta i njezine mnogobrojne èiste dece! Eto, to æe biti tako i nikako drugaèije! Jer sa vama i vašim hramom neæu više nikada imati bilo kakvo zajedništvo. Došao Sam zapravo da vas spasem; niste Me prepoznali i prihvatili. Ubuduæe æete Mi doæi kada vas zadesi zla kob, ali onda Ja vas neæu poznavati i prihvatiti! Da li ste Me potpuno razumeli?"
Varnava reèe: "Zaista je potrebno veoma mnogo strpljenja da bismo te mirne duše podneli, jer postaješ sve grublji i nesnošljiviji. Ali neka bude kako mu drago; mi æemo na sve ovo, ipak, još malo saèekati! Sve ovo me, ipak, podseæa na grom koji pri nastanku tvori ubilaèki jako svetlo i grmljavinom èak i potrese Zemlju, ali odmah i prestane i posle njega je još mraènije nego što je bilo! Znaš, ti si na svoj naèin pojava koja traži sebi ravna. Jeste da si nam prkosio, ali si nas i razonodio! Tvoje sposobnosti, mladiæu, bile bi vrlo upotrebljive, ali bi trebalo da dobiješ jedno sasvim drugaèije, slobodnije vaspitanje, a sa svojim velièanstvenim i neverovatnim osobinama trebalo bi da pokažeš malo više èovekoljubivosti, tek onda bi bio èovek kakvog u svetu do sada nije bilo! Ali ako ostaneš ovako prek, teško æeš meðu ljudima na svetu imati prijatelje! Ako se tvoja èudna moæ još i poveæa i ako se ne budeš plašio neprijatelja, onda æe te se, doduše, svi bojati, ali te niko neæe voleti i poštovati. A meni je, ipak, više stalo da me svi ljudi vole nego da me se plaše! Šta o tome misliš ti ili možda neko od prisutnih?"
Ja odgovorih: "Da, kada bi svi ljudi bili èisti i dobri, onda bi bio sasvim u pravu! Ali pošto ih na Zemlji ima razlièitih, od kojih su neki dobri, a mnogi drugi loši, krivokletnici i zli, onda bi za pravednog i dobronamernog èoveka bio veoma težak zadatak da se postavi tako da ga svi podjednako vole! Morao bi da bude sa zlima zao, a sa dobrima dobar, što je, vidiš, nemoguæe, isto kao što je nemoguæe da postoji neko svetlo koje bi istovremeno, sa istog mesta, rasprostiralo i najveæu svetlost i najveæu tamu! Kažem ti, pravi prijatelji nepromenjive istine Božije æe Me veæ voleti i to iznad svake mere, ali ljudi koji Božiji zakon i istinu gaze i žive kao da više nema Boga, oni neka Me se plaše! Jer takvi ljudi i pohlepni bezbožnici æe Me upoznati kao Onog koji nikako ne razume šalu i koji svakom vraæa po njegovim delima, jer samo Ja imam za to veèno savršenu moæ."
Varnava, smešeæi se, reèe: "Ali deèaèe, otkud to da prièaš o veènom a jedva brojiš dvanaest godina? Gde to uzleæe tvoje pomazanièko revnovanje? Ostani lepo na Zemlji i svi æemo te rado saslušati!"
Ja kazah: "Idi, postaješ Mi sve neprijatniji! Zar misliš da govorim o Mom telu koje je na ovoj Zemlji tek dvanaest godina? Zar vam još juèe nisam dovoljno objasnio veènost onog Duha koji jeste i deluje u Meni? Što Me prekorevaš da uzleæem u Mom pomazanièkom revnovanju? Najpre nešto shvati, pa tek onda vidi možeš li sa Mnom besediti i to o neèemu što ti je nepoznato i daleko, dalje od najudaljenijeg pola Zemlje!"


30
Nikodimovo pitanje o polovima Zemlje. Prijateljstvo Isusa i Nikodima

Ovde se jedan drugi starešina podiže i reèe: "Dakle, šta znaš o nekom najudaljenijem polu Zemlje? Reci mi nešto o tome, jer sam jednom prilikom nešto o tome èuo od nekog Grka koji je mnogo proputovao."
Ja kazah: "Ne samo da znam za polove Zemlje, nego znam, i to vrlo taèno, o svim, za èitavu veènost dalekim, polovima nebesa Božijih! Ali da bih ti to objasnio, morao bih ti, barem na hiljadu godina, dati jednog uèitelja! To je, znaèi, nemoguæe, i zato æu ti reæi nešto sasvim drugo: Onima koji budu u Mojoj nauci, daæu Svoga Duha koji æe ih tek onda uèiniti istinitom decom Božijom i uvesti ih u svu istinu i mudrost, pa beskonaènost, kako prirodnog tako i duhovnog, zaista neæe kriti ništa što bi im ostalo nepoznato! Ako bi postao uèenik Moje nauke, onda bi dobio da okusiš darove Duha Božijeg i upoznao bi polove Zemlje mnogo bolje nego što si ih do sada upoznao!"
Ovaj Moj odgovor ga veoma zaèudi i on ga dobro upamti, jer je iako još mlad, jedan od mudrijih meðu starešinama. Jer zvanje starešine èesto bi dobio i veoma mlad èovek, ako je posedovao dosta sredstava i sposobnosti, tj. zlata a i razuma! A njemu to nije nedostajalo. To je bio Nikodim, koji je kasnije, kada Sam poèeo sa propovednom službom, potajno uistinu postao Moj uèenik, kao što je to sada veæ poznato. Ovaj starešina je sve što Sam govorio zapisivao duboko u svom srcu i na to veoma usmerio pažnju. On se podiže sa sedišta, priðe Mi, stište Mi ljubazno ruke i reèe šapatom: "Dragi, najmiliji èudni deèaèe! Ako možda opet doðeš u Jerusalim, poseti me, nas dvojica æemo se lako složiti! I ako tvojim roditeljima što zatreba, neka se jedino meni obrate! Zovem se Nikodim." I Ja mu, takoðe ljubazno, stisnuh ruku i kazah: "Ako budeš jednom došao u Nazaret, onda æeš biti jedini iz celog starešinskog zbora, koji æe Me pronaæi, a ako ti išta nedostaje, slobodno doði kod nas, pomoæi æu ti u svemu što ti ikada bude trebalo! Uostalom, tvoja volja je dobro delo. Ali pošto si gradonaèelnik Jerusalima, obrati pažnju da veoma vlastoljubivi prvosveštenik, koji nije hteo da Mi ukaže èast, ne izvrši preveliko ugnjetavanje u hramu i van njega, jer bi Me to prisililo da pre vremena prepustim grad da ga snaðe sud. Seti Me se! Moje ime je Isus Emanuel, a Moj Duh se zove Jehova Savaot! Sada znaš na èemu si! Imaj poverenja u Mene i gradi na Meni, tako neæeš videti smrt!" Kada Nikodim èu te reèi, likova krišom u svojoj duši, ali ne dozvoli da to njegovi drugovi primete.


31
Sudijin završni govor

Nakon toga rimski sudija protrlja èelo i reèe veoma glasno: "Èujte me još jednom! Tri dana sam oštro posmatrao ovog deèaka i sve što sam na Njemu primetio, od Njega èuo ili video, upuæuje na to da je On jedno potpuno drugaèije biæe od nas jadnih i iznad svega slabih i smrtnih stvorenja ove Zemlje! Doduše, po Svom zemaljskom roðenju pripada judejskom plemenu i delimièno je pod zakonima hrama, a delimièno, kao svaki Jevrejin, i pod našim. Ali zapazio sam veoma dobro da je Duh ovog deèaka, zapravo, osnova svih zakona, kako svake države tako i svakog društvenog ureðenja, a dalje i svih nama nedokuèivih zakona tvari i zakona duha! On je istovremeno i duboko mudar i pravedan sudija i nema u Njemu ni trunke neèeg makar i prividno lošeg! Šta onda imaju naši zakoni s Njim, kada je On, to je oèigledno, Gospodar nad svim zakonima! Zato Ga oslobaðam i postavljam visoko iznad svih naših rimskih zakona, a i iznad svih vaših, koji ne znaèe baš mnogo, i takoðe ovim sveèano izjavljujem da je ovaj hram, za primanje Njegove svete liènosti, odveæ nedostojan, i kad god bude hteo da poseti iskvaren Jerusalim, biæe najljubaznije primljen u mom dvoru koji je daleko èistiji, i to s najveæim poèastima koje smrtnici mogu dodeliti jednom besmrtnom i svemoænom Bogu. I kada budeš hteo da doðeš kod mene, naglas æu likovati: Èujte narodi, na moj dom, a i na vladara Rima, izliva se najveæi blagoslov! Uzeæe blagoslov od vas, Jevreja, i daæe ga nama, neznabošcima, a kada doðe vreme, još æemo vas i zgaziti i prah i pepeo rasuti nad ovim mestom, jer ste zaludeli narod i uèinili da vas slavi kao bogove i da vam se, bukvalno, moli! - Govorio sam sa dubokim uverenjem i mislim da ovu sednicu treba prekinuti pošto vi, mraèni hramovnici, zaista niste spremni za promenu; jer zašto trošiti ovako svete reèi i govoriti potpuno gluvim ušima i kamenim srcima!"
Ja kazah: "Još nekoliko trenutaka pa æe doæi oni koji Me traže veæ tri dana! Saznaæe u konaku Nazaret, koji ionako pripada hramu, gde Sam i doæi æe da Me ovde potraže. S njima æu opet otiæi u Nazaret! Jer po telu moram ostati kod onih, koje Sam verno za to izabrao!"
Rimljanin reèe: "Ali kako je bilo moguæe da Te Tvoji roditelji izgube? Jer koliko mi je poznato, morali su Te ovamo dopratiti, a sada se èak i priseæam da sam pri ulazu u ovu veliku ispitnu dvoranu primetio pored Tebe jednog starog, èestitog èoveka i veoma mladu, izgleda veoma pobožnu ženu! Izgleda da su, nakon što su platili ispitninu, otišli sa još nekima iz hrama, nakon èega ih više nisam video, ali, ipak, morali su znati da ne možeš biti nigde drugde do ovde?"
Ja odgovorih: "Najdraži prijatelju, vidi, to je sasvim jednostavno. Ja sam to tako hteo, zato što takva bejaše Moja volja i Moj veèni red! Ja ti kažem, ovaj dogaðaj sam predvideo još od veènosti, pa je zato sve moglo da se dogodi na sledeæi naèin: Moji roditelji Me oèekivahu, kao i sve druge, u našem konaku, znajuæi da ne mogu da ga promašim. Ali pošto je hranitelj Josif kod jednog damašæanskog oruðara naruèio neka oruða, otišao je tamo sa Mojom inaèe jakom majkom da mu se naðe na pomoæi. Buduæi da je unapred znao da posao neæe iæi tako brzo, dao je zadatak nekolicini roðaka, inaèe poznatih Nazareæana, da Me - u sluèaju da on i Marija odocne - povedu sa sobom do neke sledeæe stanice, kako njih dvoje ne bi morali da se od oruðara vraæaju u Jerusalim, jer im je izvan puta. Tako bejaše dogovoreno, a i uèinjeno. Njih dvoje su se zadržali dugo i došli do dogovorene stanice gde sretoše mnoštvo rodbine i poznanika iz Nazareta, no Ja nisam bio meðu njima. Ovi mišljahu da Sam sa preðašnjim društvom otišao do jednog udaljenijeg konaka, što i Moji roditelji pretpostaviše, te svi bez žurbe nastaviše putovanje, da bi tamo stigli tek posle ponoæi. Ali me ni tamo nije bilo! U osvit otidoše ka još udaljenijem konaku, ali ni tamo od Mene ni traga. Po povratku prispeæe u naš konak i, na svoje veliko olakšanje, saznati gde Sam. Sada æe Me ovde pronaæi i blago opomenuti!"
Rimljanin reèe: "O, ne, ne, ne smeju Te opomenuti, inaèe æu se usprotiviti!"
Ja kazah: "Ah, pusti neka se sve dogodi kako su Proroci predvideli; Ja æu im veæ reæi Svoje mišljenje, koje æe im, kao ljudima, biti veoma korisno!" Na to prvosveštenik još nešto htede da kaže, ali Rimljanin i naš Simon to više ne dozvoliše te, još jednom, sednicu proglasiše završenom.

nastavlja se

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

32
Dolazak Isusovih roditelja

U tom trenutku uðoše Moji roditelji u dvoranu, voðeni jednim slugom hrama, i u sebi se iznad svega zaèudiše što Me zatekoše u tako mudrom i velièanstvenom društvu. Rimljanin ih odmah upita da li Sam njihov sin, a oni to, izuzetno radosni, potvrdiše. A Marija - ne da bi Me opomenula, veæ naprotiv, da bi njen majèinski ugled malo uvažila ova velika svetovna gospoda - reèe, podrazumeva se, najljubaznijim glasom na svetu: "Ali, najdraži sine, zašto si nam to uèinio? Veæ skoro tri dana Te tražimo i strahujemo!"
Ja odgovorih: "Kako ste to mogli kada Sam vam veæ unapred, doma, rekao da æu ovde morati da uèinim, ono što je volja Moga Oca u nebu!"
Na to uæutaše oboje, a ove reèi im se urezaše duboko u srce. Potom im Rimljanin isprièa, dosta opširno, kakvo Sam biæe, šta Sam govorio i èinio i kako su se svi èudili dubini Moje mudrosti i moæi Mojih reèi, kao i neshvatljivoj moæi Moje volje, zatim kako Me je on kao jedan od prvih moænika Rima ovde, u Jerusalimu, iznad svake mere zavoleo te se ponudi da njima, kao Mojim roditeljima, bude svagda na usluzi, na šta mu se posebno Josif najsrdaènije zahvali i preporuèi mu se, za sluèaj potrebe, kao tesar i neimar, na šta æe od Rimljanina dobiti velike graðevinske radove u Jerusalimu i oko njega; èak dobi Josif da napravi i nov sudski presto na rimski naèin i tako zaradi dosta novaca. Svoje puno prijateljstvo Josifu takoðe zajemèi prebogati Simon iz Vitanije, potom ustadosmo i spremismo se za odlazak.
Podigoše se i hramovnici pa, duboko se poklonivši pred Rimljaninom, otidoše, svi osim Nikodima. Nikodim nas najljubaznije otprati do velikog dvora Rimljaninovog, a ovog ne mogasmo odvratiti od toga da nas primi u svoj dom i ukaže nam najveæe gostoprimstvo. Morao Sam da mu blagoslovim ženu i svu decu. Zatim reèe: "Tek sada je ceo moj dom obasut najveæim blagoslovom i najveæom èašæu! Jer Gospodar svih gospodara i Kralj i Car svih kraljeva i careva potraži moj dom i blagoslovi ga!" Možete zamisliti koliko je to dirnulo Moje roditelje, da ovaj trenutak nikada više nisu zaboravili. Potom nas odvedoše u trpezariju, gde nas je èekao izuzetan obed, koji je Mojim umornim i gladnim roditeljima posebno prijao. Za trpezom i veèerom koja je potrajala, morala je Marija sve da ispripoveda o Mom zaèeæu i roðenju i o mnoštvu dogaðaja iz Moga detinjstva, a on se neprestano divio èesto uzvikujuæi: "I to znaju ovi hramski junaci - a ipak ništa ne veruju!"
Posle veèere povukosmo se na poèinak, a sutradan nam Rimljanin udesi veoma udoban prevoz do Nazareta i darova Josifa novcem da mu se naðe na putovanju, a Simon nas otprati do Galileje, gde je imao nekog posla. Tako se vratismo zdravi i èitavi u Nazaret i tu se ovaj dogaðaj oko hrama i završava.
Da Sam, potom, sve do tridesete godine malo pokazivao Svoje Božansko, poznato je. Time je ovo jedino istinito saopštenje o tri dana u hramu završeno. Blago onome koji ga veruje i koji se nad njim ne sablazni! Ko ga bude èitao srcem, verujuæi, mnogo æe mu blagoslova doneti! Amin. To kažem Ja, Gospod. Amin, Amin, Amin.



Moja, sluge, zabeleška
13. januara 1860. g.

O Gospode! Pre svega zahvaljujem ja, ubogi grešnik, Tebi za ovu divnu i do sada neèuvenu najveæu poruku milosti koje sam, kao i ceo svet, još nedostojan! A buduæi da si Ti, o Gospode, nama na taj naèin veæ ukazao tako veliku i nezasluženu milost, o! onda nas njom i blagoslovi, nas koji Te puni istinske vere svim srcem ljubimo! - Sažeži pomoæu nje naše raznolike slabosti, ojaèaj nas u celosnoj ljubavi prema Tebi i našoj ubogoj braæi i dozvoli da u Tvome presvetom imenu svagda okrepimo srca tužne i iznurene sabraæe! - I - o Gospode! opomeni se u Svojoj velikoj ljubavi Svoga ubogog sluge na Zemlji i ubuduæe, te primi moju najdublju zahvalnost za sva Tvoja dobroèinstva kojih nisam bio dostojan a ipak si mi ih svagda milostivo pružao. No, dopusti da i moj blagoslov svima siromašnima i oskudnima i potištenima i svima Tvojim istinskim prijateljima, a mojim dobroèiniocima, bude sjedinjeno delotvoran sa Tvojim blagoslovom u Tvome presvetom imenu!
Tebi jedino veèno sva slava i ljubav i Tvoja jedina sveta volja neka bude!
U dubokoj skrušenosti Tvoje milosti najnedostojniji sluga.



Iz pisma J. L. prvom izdavaèu ove knjige, 11. novembra 1860. g.

Što se tièe tadašnjeg upravnika Kornelija, on se potajno, ipak, nalazio u Jerusalimu, mada navodno, posla radi, u Tiru. Jer su ugledni Rimljani bili mudri ljudi i podreðene službenike èesto bi proveravali tako što bi, navodno, otputovali i u meðuvremenu svoju službu predali nekom drugom. Takav je sluèaj bio i u ovoj prilici za vreme ispita u Jerusalimu. Rimski sudija nije znao da je Kornelije potajno prisutan; ali Josif je, po jednom unutarnjem nadahnuæu, to znao i zato ga je krišom potražio, te je od njega dobio ono za šta ga je zamolio. Tako se dogodilo da je i sam Kornelije, dobro preobuèen, slušao raspravu u hramu, dok je sudija mislio da je u Tiru, i zato je, javno, mogao da ga spomene samo kao odsutnog.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Ne ulazim u to koliko je i da li je to zapis sa sastanka već što se u njemu može naći niz Biblijskih istina i mnogo odgovora na pitanja koja se i u Bibliji nalaze ali teže razumeju .
Mislim da je tekst dobar i da može samo koristiti. Naravno da ovo nisam ja pisao već preuzeo kao što na početku rekoh da bi čuo i neka mišljenja o napisanom.
Sve vas pozdravljam.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.