The_new_Statesman je napisao:
Citam ovo sto pisete i jedno mi nije jasno. U postu kao treba biti dobar, cistih misli, ovo ono da sada ne nabrajam.
Ja pitam: Zar takav ne treba biti uvijek i svagdje?
Управо је то и била поента коју некако увијек пропуштамо:
да ли је неко икад себи рекао - "од сутра чиним само и искључиво добре ствари"? И да ли је успио у томе?
Да ли сте икад чули, видјели, прочитали...да је неко постао духован и свет на том принципу "од понедељка крећем да..."?
Да ли имамо свијест да се преко ноћи не постаје врхунски научник, писац, спортиста...а тек поготово да нико није постао "свет, добар, духован..."?
Ми на жалост или измишљамо гомилу оправдања за властити хедонизам:
("гдје се то помиње пост Светом Писму", "гријех не улази на уста, већ излази из њих",
"моје комшинице дечка брат па његовог тетка најбољи пријатељ чуо како су у његовом селу видјели попа да мрси на велики петак"....)
али сва та оправдања нису нити зрела ни аутентична у смислу тражења одговора који ће бити истинит и суштински,
а не само онај који ће задовољити наше личне тренутачне погледе на свијет.
Чињеница стоји: све религије, сви духовни путеви, сваки процес боготражитељства познаје пост
као период вјежбања у духовном животу, односно духовног очишћења - пост то управо и има за циљ.
Неко рече да је у питању идолопоклонство, и пост то заиста јесте ако је без сврхе и намјене,
ако за циљ има "здраву исхрану", "губљење килаже", или ако је просто оправдање за властиту умишљеност
("ја сам јако духован, добар и бољи од осталих, јер ја кад постим, постим сто пута боље и чистије од других"...)
Један од циљева поста је и сагледавање властитих слабости, дакле самоспознаја:
ако не познајеш властите мане и слабости, нећеш ни напредовати - какву потребу за усавршавањем има онај
ко је већ задовољан собом и сматра да нема много ствари које може исправити или побољшати на себи?
Са друге стране, у посту научимо да нам за здрав и нормалан живот не треба ни изалека толико хране коју иначе узимамо,
пост нам тиме показује да врло често узимамо храну без истинске потребе, дакле ради неког неуротског покретача,
што на дуже стазе човјека опет доводи у нездраво стање, не само духовно, већ и психички и физички.
Сам пост има више страна, а она "егзотерична", спољна страна јесте уздржавање од хране животињског поријекла
(тачније животиња које имају крв, тако да шкољке, лигње, мед и остала храна од бескрвних животиња се сматра посном).
Избалансирана исхрана у којој се не користи јака храна доводи до физичког баланса у организму,
а самим тим и олакашава постизање и психичког мира што је друга фаза поста, тежимо да не долазимо у стање нервозе и свађе
(пост иначе и почиње "великим опраштањем", односно миримо се са свима са којима смо били у завади или свађи
и тражимо опроштај од њих, ако околноси не дозвољавају гледамо да макар изнутра у себи доживимо искрено то стање).
У таквом стању унутрашњег мира човјек је у стању да разликује и спозна унутрашње, властите пориве и помисли
од оних које долазе "са стране" односно од енергија ван наше личности и то је истински почетак духовног живота.
Постоје мишљења да је могуће у ово стање доћи "властитим трудом и вјежбом", али већина духовних људи који су достигли више степене
врло често причају о "призиву одозго", или у зависности од терминологије спомињу vis major, односно спољашњу позитивну енергију
која их је привала на пут просветљења. Монаси би то просто рекли "молите се да стекнете праву молитву".
Суштински највећа кушња на коју ђаво стави човјека јесте то "помрачење ума" о којем опет говоре сви традиционални системи,
та свијест о онечишћењу човјекових духовних органа односно духовних очију је постојала од најранијих цивилизација
и многи појединци и покрети су кроз историју то спознавали и тражили многе начине како да из нашег помраченог стања изиђу.
Пост је дакле нераздвојно повезан са молитвом, спознајом себе ("Пази на себе" како рече св.Василије Велики) и духовним животом
и сваки пост који се схвати као "обичај", "церемонија", "ваља се" и слично, реално јесте празовјерје и идолопоколноство.
А помиње се пост дакако у Светом Писму, и то врло недвосмислено...
"...Овај род се изгони само молитвом и постом..."
(Јеванђеље по Марку 9,29)
"...Јер Јован дође, који ни једе ни пије, а они кажу: Ђаво је у њему.
Дође Син човечији, који и једе и пије, а они кажу: Гле човека изјелице и пијанице,
друга цариницима и грешницима. И оправдаше премудрост деца њена..."
(Јеванђеље по Матеју 11, 18-19)
"...Тада Исуса одведе Дух у пустињу да Га ђаво куша.
И постивши се дана четрдесет и ноћи четрдесет, напослетку огладне..."
(Јеванђеље по Матеју 4, 1-2)
Citiraj:
Cek, nisam bio upucen u to da i kafa spada u stvari koje nisu za post?! To mi je novi momenat...
Кад нам пост крену одређивати људи који не посте никад онда ти је то тако мој пријатељу,
и ја би постио да собном ваздуху и дестилованој води што рече Твртко, да постим само један дан у години,
а да је кафа мрсна и "зла", ваљда је не би пили монаси са Светогорске пустиње...
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
