banjalukaforum.com

ДЕЈАН МИРИЋ


САБОР ПРАВОСЛАВНЕ ОМЛАДИНЕ РС И ФБиХ


Са благословом Преосвећеног епископа зворничко-тузланског Г. Василија, Светосавска омладинска заједница СПЦ Епархије зворничко-тузланске, у сарадњи са Српским сабором Двери, организовала је Први сабор православне омладине Републике Српске и Федерације БиХ, у светој земљи Немањића, у манастиру Озрену, од 28. септембра до 1. октобра 2006. На Сабору је учествовало 64 представника из 13 омладинских организација са подручја БиХ. Слоган Сабора је био СА ВЈЕРОМ, НАДОМ, ЉУБАВЉУ И МУДРОШЋУ.

Број младих људи на Светим Литургијама у православним храмовима јасно показује заинтересованост омладине српске за своју Цркву и свој народ, за лични и свенародни излазак на прави пут. Велики број младих људи спреман је да своју енергију утроши и на друштвено деловање које има хришћанске основе и циљеве. Сигурно је, међутим, да треба тежити вези између, са једне стране, духовног искуства и мудрости старијих и, с друге, активизма и спремности на жртву млађих. Проблем је свих ових година, међутим, био у слабој међусобној повезаности те омладине широм Републике Српске и Босне и Херцеговине.
Рјешење за сваку врсту непостојања јачих веза унутар српске омладине јесте саборно окупљање и договарање.
У Србији се Сабори српске омладине, у организацији удружења Српски сабор Двери, одржавају већ 6 година и на њима је учествовало више од 50 православно-националних организација из свих српских земаља и расејања, па тако и бројна братства из РС. Организовали смо и два регионална сабора српске омладине Југоисточне Србије, управо са циљем да подстакнемо активности у једном крају који није имао развијен рад са омладином. Искуства која смо на тим Саборима стекли су врло битна и плодотворна.

Шта је Сабор православне омладине?

Горски вијенац нам даје скоро све одговоре: ко се сабира, о чему се разговара, како се договара, какав је однос свештених лица и лаика на Сабору итд.
Сабор православне омладине је црквено-народно окупљање православних младих Срба који се сабирају да би пронашли одговоре на одређена друштвена питања и да се договоре како да их ријеше.
Сабор православне омладине се увјек одржава при цркви (манастиру), јер тако налаже саборска традиција српског народа. Сабор се одвија са благословом надлежног архијереја у чијој се епархији одржава.



Који је циљ одржавања омладинског сабора?

Циљ одржавања омладинског сабора, на првом мјесту, јесте јачање веза и квалитетније организовање православне омладине. Док нас други свађају и дјеле, српска православна омладина се на Сабору сабира, упознаје и договара. Временом, она треба да представља честиту друштвену елиту која ће бити добро организована и која ће сложно радити на добробит своје Цркве и свога народа, у ма каквој друштвено-политичкој структури се налазила.
Ове године Сабор православне омладине Босне и Херцеговине имао је за циљ да окупи све неполитичке православно-националне омладинске организације у БиХ и да помогне њиховом озбиљнијем међусобном упознавању и дјеловању. У БиХ постоји велики број младих Срба који би хтели нешто да ураде за своју Цркву и народ, али је чињеница да неки од њих немају довољно праксе и искуства да то и спроведу у дјело. За остваривање овог циља, одржане су основне обуке модерног начина неполитичког организовања и умрежавања, као и обуке из медијског и јавног наступа.

Ко учествује на Сабору православне омладине?

Дакле, на Сабору учествују представници различитих неполитичких омладинских организација из Босне и Херцеговине, без обзира на организациону форму у којој функционишу, ако им је светосавско исходиште заједничко. На Радном дјелу учесници су се међусобно упознали, размјењивали искуства, разговарали и саборно се договорили око најбитнијих тема и одлука. Један од конкретних договора јесте био и заједнички одлазак у Јасеновац 22.10.2006. године, како би се боље упознали са страдалничком историјом овог ''' највечег српског града под земљом ''.
Сабор сваке године позива и посебне госте који држе предавања и учествују у раду Сабора. Ови гости својим искуством и савјетима руководе радом Сабора. Предавачи на овогодишњем Сабору су били : Предраг Драгић Кијук, хуманиста, књижевник и ликовни критичар, есејиста, антологичар, лексикограф, медиевалиста, историчар, персоналиста, достојевиста и православни мислилац, човјек који подржава све наше Саборе; Бранимир Нешић, оперативни уредник Православља, новина српске патријаршије и књижевник; Лидија Глишић, секретар редакције Православља; Радован Тврдишић, члан редакције часописа Двери Српске; Марко Миловић, магистар правних наука; Др Александар Ђурић, предсједник управног одбора Туристичког савеза РС; Др Бранислав Лолић, педијатар и хришћански љекар; Немања Зарић и Владимир Мудреновић из Удружење православних медицинара Витез; Дејан Мирић, пјесник и модератор Сабора; Јереј Бојан Глишић, парох зенички; Ђакон Владо Радујковић, предсједник СОЗ бањалучке епархије; Јадранка Стојановић, помоћник министра за туризам у Влади РС; Душан Павловић, члан Одбора СПЦ за Јасеновац.
Радни дио Сабора био је употпуњен и присуством учесника богослужењима, као и другим свечаним програмима за дружење учесника. У том свечаном дјелу Сабора, након радног дана учесници су знали запјевати духовне и родољубиве пјесме, покрај чувене чесме Калуђерице из 13. вијека у предивном манастирском комплексу. Сазнали смо током Саборовања да Владика Василије на широком простору око манастира гради спортско – духовни центар. Оба јутра, и суботње и недељно, служена је Света Литургија. За пјевницом су појали и клирици и лаици из разних крајева РС, а службу је држао чувени игуман ове Немањићке задужбине Протосинђел Данило, уз саслужење више младих свештеника који су учествовали на Сабору, као представници Светосавских организација из пар епархија.




Које су теме омладинских сабора?

Овде треба напоменути да су централне теме омладинских сабора управо она питања која су непосредно или посредно директно везана за младе људе и њихово активно укључивање у живот парохијске заједнице, и да сабори немају ту врсту погрешне амбиције да буду парацрквене институције или политичке скупштине. Ради се о омладинском покрету за утемељење у црквеном искуству и националном идентитету младих људи који желе да се ставе на располагање на корист своје Цркве и Отачаства. Наш циљ је да из црквене порте изађемо у друштво и тамо посведочимо свој хришћански идентитет.
Главне теме Сабора су биле :
1. Модерно ванстраначко организовање српске православне омладине
2. Формирање српских невладиних организација
3. Умрежавање омладинских организација
4. Обука из медијског и јавног наступа
5. Вјерски туризам
6. Покрет за Живот
7. Модерна православна интернет презентација
8. Правни оквири заштите ћирилице
9. Положај Срба у Федерацији БиХ
10. Одбор за Јасеновац
11. Столно мјесто православних босанских банова и краљева у Високом
12. Епископска сједишта Солинске Цркве у Зеници

Поред набројаних тема Сабора и одласка у Јасеновац, неки од конкретних договора су били и одржавање научних скупова и међународних симпосијума у Зеници, Сарајеву, Бања Луци, Брчком, Бијељини и Зворнику, на теме као што су Хришћанство и медицина, Човјек и информационе технологије – поглед из православне перспективе, Православни маркетинг, Православно црквено појање и томе слично.
Наравно, договорене су и међусобне посјете, као и заједничке културне вечери, али и покретање Саборног часописа и реализација пројекта Покрет за Живот.

На крају дводневног саборовања усвојена је Озренска Повеља, која гласи :


1. Свјестан потребе саборног и модерног начина дјеловања, Сабор се обавезује на оспособљавање и обучавање локалних православних омладинских организација и на њихово међусобно регионално повезивање и укључивање у друштвену мрежу Свесрпског омладинског сабора који броји више од 70 нестраначких православно-националних омладинских организација.
2. Анализирајући двоструке аршине који се спроводе над Србима, како на Косову и Метохији тако и у Републици Српској, Сабор упозорава међународну заједницу, а нарочито послије поништавања и етничког чишћења народа Републике Српске Крајине, да и Срби морају имати иста демократска права као сви други европски народи и захтијева од српских политичких странака да се за та права изборе. Као нестраначке друштвене организације, чланице Сабора ће дати свој допринос у борби за демократска права српског народа, укључујући и право на самоопредјељење. Босну и Херцеговину као унитарну државу српски народ неће никада прихватити.
3. Сабор се обавезује да ће радити на упознавању домаће и стране јавности о злочинима над Србима у рату од 1991-1995. године и објавити аргументе и грађу која разобличује фалсифоковану историју модерне БиХ са тенденцијом да се Срби прикажу као геноцидан народ.
4. Сабор се такође обавезује да ће радити на упознавању јавности о дириговано-заборављеном геноциду који се догодио у Јасеновцу, као и о злочинцима који су та звјерства вршили и онима који су им давали благослов за таква злодјела, а који ни до дана данашњег нису изведени пред земаљски суд правде или се нису јавно покајали. Сходно томе, свака чланица Сабора организоваће поклоничка путовања на јасеновачка стратишта и у договору са Одбором за Јасеновац Светог архијерејског сабора СПЦ, организоваће серијал предавања о тој теми.
5. Свјестан значаја ћирилице у националном идентитету српског народа, Сабор се обавезује да ће радити на њеном очувању и укључује се у пројекат реафирмације Србистике који је усвојен на Свесрпском омладинском сабору ове године у Соко-граду.
6. Прихватајући пројекат Покрет за Живот, све чланице Сабора се обавезују да ће уложити дјелотворан напор у његовом спровођењу и промовисању културе Живота, љепоте дјетета у пренаталном периоду, као и вриједности хришћанског брака и породице. Такође, Сабор ће у наредном периоду преузети на себе организацију округлог стола са темом Хришћанство и медицина.
7. Сабор ће у наредном периоду направити више научних скупова и међународних академија посвећених историјском постојању Срба на овим просторима.

Како радили, тако нам Бог помогао!